Новалић: “Када прихватимо став да се у нашој земљи може квалитетно радити, кренут ће и економски узлет”

  • 05.09.2022.
  • Новалић: “Када прихватимо став да се у нашој земљи може квалитетно радити, кренут ће и економски узлет”

    -Када прихватимо позитиван став да се у нашој земљи може квалитетно радити, то је тренутак и када ће кренути наш прави економски узлет који ће ову земљу заувијек промијенити набоље. Ја вјерујем у наше људе. Моје би се све жеље испуниле кад бисмо само стиснули тај прекидач у нашим главама, истакао је између осталог премијер Федерације БиХ Фадил Новалић у великом интервјуу за ДЕПО портал.

    Овом приликом сумирао је рад Владе Федерације БиХ од 2015. године, али и одговарао на бројна актуелна питања. Казао је да би волио када би сви били објективни и без политиканстава сагледали чињенице које су видљиве и лако провјерљиве, а које доказују је ли било боље 2015. или данас, 2022. године. 

    Господине Новалићу, водите Владу ФБиХ осам година. Након два мандата, на шта сте најпоноснији што сте урадили?

    -Прецизније, непуних седам и по година водим Владу Федерације, с обзиром на то да је наш мандат почео с крајем марта 2015. године. Ми из актуелне Владе нисмо могли утицати на сложене политичке процесе у БиХ због којих није дошло до формирања нове Владе. Морало се наставити радити. Наставили смо дјеловати и доносити одлуке у најбољем интересу наших грађана. Пред нама су били бројини изазови, међутим нисмо трошили вријеме на жалопољке, већ смо се хватали у коштац са свим препрекама које су се нашле на путу, остваривања циља да у Федерацији створимо боље услове за живот наших грађана. И поносан сам на наш рад.

    Ја сам на ово мјесто дошао из привреде, прихвативши изазов и прилику да сва своја знања, искуства, капацитете дугогодишњег пословног човјека, који је водио успјешне компаније са стотинама упослених, уложим у јачање економије. Сви који ме знају, знају и да сам човјек који је спреман на тешки рад и човјек који не одустаје. Нисам дошао на ово мјесто да будем популаран. Сви смо преживјели тешке тренутке посљедњих година. Посебно у вријеме пандемије и проживљавамо их и сада када имамо нову свјетску кризу изазвану ратом у Украјини, која је донијела глобалну инфлацију.

    Све то учинило је рад актуелне Федералне владе далеко тежим. Са таквим изазовима није се сусрела ниједна влада прије нас. Ипак, све оно што смо управо у тим комплексним и кризним ситуацијама успјели направити даје ми за право да будем поносан.

    Ипак, многи не мисле тако, а међу њима и бројни економски аналитичари, који рад Владе ФБиХ често критикују.

    -Волио бих када би сви били објективни и без политиканстава сагледали чињенице које су видљиве и лако провјерљиве, а које доказују је ли било боље 2015. или данас, 2022. године.

    Када смо дошли, касниле су пензије, потицаји за пољопривреду, постојали су огромни дугови за аутоцесте. Све смо то успјели санирати, вратити и устабилити исплате и инвестиције. Наше бројке су егзактне и оне доказују да смо радили добро, да смо помогли многим људима, побољшали услове живота. Кризу смо искористили као прилику и с поносом понављам своју изјаву да ми данас имамо најбоље бројке у хисторији Федерације.

    Доказали смо да се може кад се хоће и кад се ради. Ми у БиХ нисмо неспособни, како нам се покушава наметнути. И свако се може увјерити да су сада, упркос свим кризама, лоцкдоwнима и политичким блокадама, у Федерацији веће и плате и пензије и јавне инвестиције и извоз и број запослених.  Кључ је у домаћинском управљању и стратешком дјеловању.

    Можете ли навести конкретније примјере који поткрепљују ове Ваше тврдње?

    -Иако сам увијек свјестан да може боље, морам нагласити да смо данас богатији за више од 7 милијарди КМ, јер смо 2015. затекли БДП од 17,83 милијарде, а сада је он већи од 25 милијарди. Да није било пандемије, ови резултати би били још импресивнији. Затекли смо 476.367 запослених, што је званичан податак Порезне управе ФБиХ за март 2015. године. У односу на тада, повећали смо број радника око 60.000. Радује ме да смо успјели вратити сва радна мјеста која су била изгубљена током пандемије.

    Извоз, иако је био далеко испод наших могућности, успјели смо повећати за скоро 4 милијарде у односу на оно што смо наслиједили и у посљедњој години смо имали најбољи резултат икада. Извезли смо вриједности роба 9,57 милијарди КМ. Годишњи извоз је посљедњих година у просјеку растао за 500 милиона КМ годишње, што је дупло више него у доба претходне Владе.

    Током пандемије интервенисали смо с више од милијарду марака, а значајна средства улажемо и данас како би грађанима цијеле Федерације подједнако помогли да се изнесу са инфлаторним притисцима. Примјера ради, подржали смо обрте са 60 милиона КМ за ублажавање посљедица пандемије, са 30 милиона подржали смо угоститељско-туристички сектор који је био најпогођенији, са 30 милиона КМ подржали смо извозно оријентиране фирме да би такођер лакше пребродиле посљедице пандемије.  

    Све то смо урадили док се удио нашег јавног дуга у бруто домаћем производу константно смањивао.  Поносан сам на програме и пројекте који су од животне важности за наше пензионере, борце, породице с дјецом, родитеље његоватеље, проналаталитетну политику.Просјечна плата износила је 834 КМ када смо дошли. Према посљедњим подацима за јуни ове године, она је 1.115 КМ.
    Минимална пензија када смо дошли, била је 326, данас је 424,43 КМ, просјечна самостална пензија износи 544,87 КМ. Што се тиче пензија, с повећањима смо почели у марту 2018., тако је просјечна пензија порасла за 31 посто, а минимална за 35 посто. То је чињеница.
    За 363.430 пензионера у аугусту смо исплатили и по 100 КМ помоћи за ублажавање посљедица поскупљења изазваних свјетском инфлацијом.

    Исту помоћ су добили и борци за чији сет закона и повећање накнада, сада издвајамо и додатаних 50 милиона КМ годишње, на досадашњих око 350 милиона за испуњење права и захтјева ратних војних инвалида, шехидских породица, демобилисаних бораца, носилаца ратних признања.
    Ми смо у овој години повећали пензије за 11 посто и уз још по 100 КМ једнократне помоћи, то је укупно 300 милиона КМ. Ови потези су свакако имали озбиљан утицај на ПИО, али смо га изнијели тако што смо ишли на максимално буџетско издвајање за пензионере који су свих постратних година били у веома лошој позицији и није било лако направити радикалне промјене.

    За подршку здравству усвојили смо нови Закон о финансијској консолидацији и реструктурирању јавних здравствених установа у Федерацији за који ћемо од ове до 2024. године издвојити 225 милиона КМ за бољи, ефикаснији и квалитетнији систем заштите пацијената. Ове године већ смо издвојили 75 милиона у ту сврху нашим јавним здравственим установама.

    С многим мјерама подржавали смо младе. И ове 2022., а то је пета година узастопно, младим особама дајемо на располагање 30 милиона КМ за кредитирањ њиховог стамбеног збрињавања по најповољнијим условима.  
    Нажалост, немамо министарство за младе па за њих онда из федералног буџета каналишемо и новац из више министарстава и пројеката, из програма спорта и културе, те науке и образовања, које смо ове године повећали за више од 10 милиона КМ. Средства за та два ресора заједно сада износе око 28 милиона. За младе је намијењен и Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи за који ће се издвајати 10 милиона КМ годишње.

    Од 61 милион КМ за два програма помоћи при запошљавању и самозапошљавању које дајемо током ове године, компанијама суфинансирамо запошљавање нових радника у износу од 45 милиона, а за самозапошљавање смо осигурали 16 милиона.
    Очекујемо да ћемо, када ова глобална криза попусти, наставити темпо повећања и пензија и плата, и издвајања за младе, јер упркос свему, ми то можемо зато што стварамо добре економске резултате.

    Када се осврнете на урађено у посљедњих 7,5 година, шта мислите да сте ипак могли другачије и боље? Који су то били зацртани циљеви које нисте успјели испунити и због чега?

    -Реформаска агенда коју сам заступао када смо 2015. године преузели Владу Федерације имала је четири социо-економска стуба. Први је био финансијски, други социјални, трећи радно-правни и четврти фискални. С нашим новим финансијским законима повећали смо ликвидност привреде и увели ред у сва плаћања. Кроз измјену социјалних закона, прије свега оног који се односи на пензије, осигурали смо далеко праведнији, одрживији и транспарентнији систем. Захваљујући новом радно-правном законодавству повећали смо флексибилност тржишта рада, увели ред у колективно преговарање и сачували Федерацију од нових тужби које су нам носиле штету већу од милијарду марака. Тако смо кроз усвајање Закона о унутрашњем платном промету и Закона о финансијском пословању, затим Закона о пензијско-инвалидском осигурању и Закона о раду, завршили три стуба реформи. Остао је незавршен четврти који се односио на измјене Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима. То су тзв. фискалални закони које смо још 2018. године послали у Федерални парламент. Иако је све било спремно, а слао сам и четири ургенције, они једноствано у ова наша два мандата нису успјели добити подршку. Ово су изнимно важни закони, који ће произвести озбиљне промјене система, али те промјене су на боље, прије свега за привреду, јер носе њено огромно растерећење.

    Због чега су толико важни ови закони?

    -Ти закони подразумијевају ослобађање послодаваца обавеза за најмање 400 милиона марака. Ту се отвара простор да тај новац пређе у руке радника. Доношење ових закона, заједно са законом о минималној плати, морао је бити свим политичким опцијама приоритет, а ми смо ово потпуно деполитизирали. Ставили смо га у економски оквир. Фокус наших приједлога фискалних закона био је само интерес грађана, односно радника којима би се повећале плате, јер заступам мото да кад је човјек, појединац, у фокусу, онда имамо темељ да свима буде боље.  
    Али, ево дошли смо у фазу избора и јако ми је жао што нисмо заокружили и ту посљедњу зацртану реформу. Надам се да ће је донијети сљедећи сазив Федералног парламента.

    Недавно сте изнијели податке да Федерација БиХ биљежи позитиван раст у готово свим сегментима привреде и друштва, изузев у изградњи аутопутева. Шта бисте навели као разлоге због којих је Влада подбацила у том битном сегменту развоја саобраћајне инфраструктуре?

    -Напротив! Погледајмо ову ствар у ширем контексту. Када смо преузели мандат, суочили смо се са значајним дуговањима и рупама. У Аутоцестама Федерације БиХ је недостајало 180 милиона КМ за финансирање већ договорених пројеката. На почетку смо имали тежак задатак да санирамо толике дугове, али и то је успјешно обављено и направили смо велики помак. 
    Улагања претходне Владе базирала су се искључиво на задуживању. С друге стране, ми смо пуно више новца успјели да издвојимо из буџета. Надаље, будући да Коридор Вц не пролази кроз све дијелове државе, ми смо се опредијелили да учинимо пуно више како бисмо потпомогли равномјеран инфраструктурни развој других кантона и тако почели да исправљамо неправду према другим крајевима.
     
    Убрзање изградње дионица аутопута био је наш приоритет сваке године, али то је постало видљиво тек након што смо ријешили затечене проблеме. Ко год изађе на наше цесте, видјет ће да је Федерација тренутно једно велико градилиште. Никада више новца није уложено у изградњу путева, а из овогодишњег федералног буџета дајемо 229 милиона КМ за изградњу путне инфраструктуре. Оно што желим посебно нагластити, као најбољи показатељ да радимо за будућност Федерације, је чињеница да смо осигурали изворе финансирање за све дионице будућег коридора. Практично то значи да изградња Вц неће завистити од тога ко ће сачињавати наредну Владу.

    Изградили смо 38 километара, док је 30 у фази градње, за 30 слиједи потписивање овог љета, а за 76 су обезбијеђена средства. Ради се од Неума до Орашја. Јако пуно смо уложили и у наше аеродроме. За Аеродром Бихаћ скоро 20 милиона дајемо у овој години, а за унапређење авиопромета Федерације још 6 милиона КМ.  

    Влада ФБиХ је почетком јула ове године донијела Уредбу о програмима подршке становништву усљед раста индекса потрошачких цијена, након које су услиједиле бројне, различите и опречне, реакције. Међу њима је било и пуно критика, те ставова да се ради о популистичком предизборном потезу Владе. Какав је Ваш став према Уредби и да ли она можда долази касно?

    -Из података које сам до сада изнио, сваком добронамјерном јасно је да ми не размишљамо предизборно него стратешки и доказали смо да смо у цијелом протеклом периоду доносили исправне одлуке. Сјећамо се сви фебруара и марта када је кренула руска инвазија на Украјину и када су сви тврдили да ћемо пропасти, да неће бити хране, плата, пензија, хљеба, да ће доћи до масовних отпуштања. Ништа од тога није се десило, иако смо били суочени са тешким и непредвидивим сценаријем.

    Сагледали смо све аспекте кризе и како ће се то одразити на грађане, те тражили најбоље путеве да ублажимо удар. Захваљујући реализацији наших добрих и амбициозних планова, благајна се наставила пунити и могли смо наставили усмјеравати новац тамо гдје је најпотребније.

    Прва смо влада у Југоисточној Европи и прва од 14 влада у БиХ која је одмах по избијању руске инвазије на Украјину одржала тематску сједницу. Већ тада смо донијели мјере о исплатама трансфера за пољопривреду, плави дизел, робне резерве и друга давања директно грађанима из буџета Федерације. Уложили смо више него икада у пољопривреду – 106 милиона КМ. За наше робне резерве 20 милиона марака, десетоструко више него икада раније. Подијелили смо 1,4 милиона литара плавог дизела и сваки регистровани пољопривредни произвођач добио је 50 литара дизела по хектару. Тиме смо жељели постићи и позитивни ефекат кроз нижу откупну цијену пшенице.

    Кроз нови Закон о материјалној подршци породицама с дјецом, слабијег имовинског стања, уводимо дјечији додатак од 103 КМ мјесечно за сву дјецу у Федерацији до 18. године, што је три пута више од досадашњег кантоналног просјека. Исправили смо неправду и према породиљама. Донијели смо Закон о родитељима његоватељима који ће коначно моћи да његују своје чланове породица с инвалидитетом, а да ће при томе имати мјесечне накнаде и право на доприносе за ПИО и здравствено осигурање. Удуплали смо подршку повратницима. Наставили смо снажну финансијску подршку кантонима, градовима и опћинама, те и ове године осигурали 239 милиона КМ за подршку њиховим буџетима. Уз 700 милиона КМ које смо дали током пандемије за одржавање економске стабилности, то је скоро милијарду марака за посљедње три године, за финансирање и суфинансирање инфраструктурних пројеката од значаја за Федерацију БиХ и ублажавање негативних посљедица пандемије. Наставили смо са ограничавањем маржи на цијене хране, нафте и нафтних деривата.

    Све то смо урадили прије него што смо донијели уредбе с низом програма подршки становништву усљед раста индекса потрошачких цијена, и наставит ћемо с доношењем мјера у том правцу. 

    Можда се све то чини као велика подршка у години страховите кризе, али чини се и да су потребе знатно веће. Каква су Ваша очекивања од мјера које је усвојила Влада ФБиХ за сузбијање посљедица инфлације, да ли су те мјере реалне или су појединачни износи финансијске помоћи могли и морали бити већи с обзиром на драстична поскупљења задњх мјесеци, али и на забрињавајућа предвиђања економиста?

    -Свјесни смо да се очекује и много више од оног што радимо, али треба сагледати ситуацију објективно. Агресија Русије на Украјину је нешто на што ми немамо утицаја, али то има утицај на нас и тај утицај није могла избјећи ниједна земља на свијету, па ни ми. Дошло је до инфлације која је јако поскупјела основне животне намирнице и енергенте. За енергенте имамо рјешења дјелимично, јер утичемо на јачање наше енергетске независности кроз производњу струје, те колико је у нашој надлежности, покушавамо утицати и на цијене огријева, инсистирајући код Вијећа министара БиХ да се привремено забрани извоз и тиме заустави дивљање цијена пелета. С друге стране, на рјешавање проблема нафте и плина не можемо утицати јер немамо тих енергената.

    Али то не значи да се ништа не може урадити...

    -Радимо што је у нашој моћи, а складишта су рјешење за ублажавање шокова који се појавјују на тржишту. Интензивно радимо на томе да повећамо наше капацитете у складиштима Терминала у Плочама, реконструкцији терминала у Блажују, оспособљавању складишта за стварање залиха гаса и горива у Кладњу, Бихаћу и Мостару. Влада Федерације заједно са кантонима ограничила је марже на цијене хране и нафте. И то смо урадили први. Међутим, извана је толико био велики поремећај цијена, да то једноставно није било довољно и зато смо донијели низ мјера о подршкама нашим грађанима посебно за социјалне категорије.

    Једнократну помоћ од 100 КМ осим за пензионере и борачке категорије које сам већ поменуо на почетку, дали смо и за цивилне инвалиде. Ријеч је о више од 530.000 становника из ове три категорије. Очекујемо у наредном период нову интервенцију према социјално угроженим категоријама. Надаље, донијели смо и уредбу која се односи на петомјесечно субвенционирање рачуна за електричну енергију за око 70.000 корисника, са укупно 100 КМ. Послодавцима смо омогућили да исплате једнократну помоћ радницима у Федерацији БиХ, њих око 535.500, ослобађајући их плаћања пореза и доприноса на ту исплату, а како би без обавезе помогли своје упосленике. За скоро 17 хиљада породица ћемо издвојити пакете помоћи са основним прехрамбеним и хигијенским артиклима. Очекујем да своје активности убрзају сви задужени за подјелу тих пакета, од Федералне дирекције робних резерви до Црвеног крста/крижа. Ово су времена када се дјелује у ванредним околностима и нема основа за чекања.

    Колико је људи обухваћено том помоћи?

    -Када се у коначници сабере број особа који су добили до сада помоћ и добит ће је у наредном период, добијемо бројку од око милион људи. И поред чињенице да смо урадили доста, будите сигурни да ту нећемо стати, а знамо да нисмо једини ниво власти у БиХ. У наредном периоду морат ћемо водити рачуна још више о јачању наше прехрамбене независности. Наш проблем је што ми доминантно увозимо храну, а можемо је производити. Поред тога, свакако ћемо наставити с доношењем одлука о новој интервенцији према социјално угроженим категорија

    О којој новој интервенцији говорите? Све поскупљује готово свакодневно и незаустављиво.

    -На примјер, као што смо донијели мјере за субвенционирање производње млијека и осигурали да не зависимо од увозног, тако ћемо ићи и на доношење одлука у субвенционирању житарица за производњу брашна и уљарица за производњу уља. Као што имамо довољно струје из наших извора и нисмо је поскупјели задњих скоро 12 година и нећемо, и као што имамо довољно млијека за које није било поскупљења захваљујући нашим субвенцијама, тако можемо ријешити све оно што сами произведемо, уље, шећер, месо, брашно. Јер оно што имамо и сами производимо, не може поскупити онолико колико поскупљује у свјетским кретањима.

    Популистичким потезом многи оцјењују и финансијску подршку за изградњу Олимпијског базена у Мостару, коју је Влада ФБиХ и званично осигурала прошле седмице. Зашто се чекало толико дуго за овакву одлуку?

    -Подсјетит ћу само да смо још прије седам-осам мјесеци имали на дневном реду Владе Федерације предлагање овогодишњег федералног буџета. Тачно, 2. марта упутили смо га у парламентарну процедуру на усвајање и већ тад смо имали у приједлогу издвајање 8 милиона КМ за изградњу базена у Мостару. Дакле, то није предизборна прича. Сретан сам да смо недавно имали прилику обићи локацију предвиђену за изградњу и исто као и сви Босанци и Херцеговци, желим што прије видјети завршен олимпијски базен у Мостару.

    И када очекујете да би базен могао бити готов?

    -То не зависи од мене, нити од Владе Федрације, зато апелујем на све да заједно истрајемо у намјери да се овај базен чим прије изгради, ако треба да се ради и у све три смјене. Ми ћемо наставити с подршком из федералног буџета, јер новац није и неће бити проблем, али не смије се дозволити да проблем буду нити било какве административне препреке у градским надлежним институцијама на које ми немамо утицаја.

    Ипак, у јавности се стиче дојам да је у питању “типични предизборни потез”... На чему темељите тврдње да није?

    Примјерице, сада када је наша најбоља пливачица, златна дјевојчица Лана Пудар освојила све могуће медаље, сви су се одједном почели утркивати да је награде. А наша подршка Лани траје од самог почетка. За њу смо већ у прошлој години дали 33.500 КМ директне новчане подршке. Конкретно, њену бронзу у прошлогодишњем финалу Свјетског првенства у малим базенима (25 метара) у Абу Дабију наградили смо с 10.000 КМ, а њеном тренеру додијелили 5.000 КМ. Прије тога је Федерално министарство културе и спорта за Ланине успјехе и припреме за Олимпијске игре издвојило 23.500 КМ. Као што сам увијек говорио, најмање што можемо учинити са нивоа извршне власти, јесте да се ујединимо око идеје да наше врхунске таленте подржимо на све могуће начине.

    Велики проблем с којим се Федерација, али и цијела БиХ, сусреће посљедњих година је масовни одлазак људи. Поједини кантони су на већем удару од других, многи градови се празне, села остају малтене празна, школама пријети затварање. Разлози због којих многи напуштају БиХ су углавном немогућност запослења, али и ниска социјална и политичка сигурност. Многи сматрају да непотизам и корупција приликом запошљавања у јавне институције изједају ово друштво. Да ли је Влада ФБиХ учинила довољно да заустави егзодус? Шта конкретно?

    -Апсолутно сам свјестан ситуације. Критике су сталне, многе су оправдане. Само ми је жао што многи наши грађани не разумију наше сложене политичке односе, стварне изворе нестабилности и стварне кривце који на све начине својим неодговорним политикама, прије свега националистичким, покушавају упропастити ову лијепу земљу.  Наши људи бјеже од тога и таквих политика. Ти проблеми се често вјештим манипулацијама импутирају на погрешне адресе. Једна од тих погрешних је и Влада Фадерације. Оно што је Влада котинуирано подузимала јесу активности у циљу потпуне имплементације Закона о сузбијању корупције и организираног криминала у Федерацији. Осим тога Владин Антикорупциони тим однедавно је појачан угледним професором Елданом Мујановићем, који је изузетно цијењен и у правосудним круговима због огромног искуства и доприниса у борби против корупције. Он је врло студиозно приступио овом послу у Влади и то већ презентирао јавности.   
    Ипак, ми у Влади смо навикли на све, па и на сталне опструкције, обједе, политикантства, замјене теза, свакакве ударце којима се нама приписује одговорност за све и свашта, па и за све то о чему ме питате.

    Како кометаришете то да је направљен такав систем у којем се чини да власти, од најнижих до највиших, не желе најбоље људе у својим редовима, него 'подобне'?

    -Моја намјера није да икога увјеравам како је живот у Федерацији БиХ данас савршен. Далеко од тога. Свјесни смо проблема и изазова и савршено разумијем да економија није све. Лоша политичка атмосфера, несигурност и корупција су оно што често фрустрира већину, због чега у међувремену одлазе образованији људи. На нама јесте велика одговорност да на овим пољима учинимо још већи напор, али прије свега треба реално сагледати шта су чије одговорности и надлежности. Што се нас тиче толико смо до сада имали турбулентних периода, да смо итекако савладали како се стратешки ради, свјесни да на високе политике не можемо утицати. Пред нама јесте далеки пут прије него што достигнемо жељени животни стандард на нивоу ЕУ, али сигуран сам да подаци које сам изнио у претходним одговорима пружају барем малу дозу оптимизма и подстрека да са још више преданости и жеље радимо на економском просперитету Федерације, а то значи и цијеле државе Босне и Херцеговине.

    И за крај, а након свега, можете ли замислити сценариј да водите Владу ФБиХ и наредне четири године? Шта бисте себи поставили за циљеве?  

    -Као што сам на почетку истакао, ову функцију сам и прихватио не као политичар, него привредник, да бих помогао нашој економији и то ће остати мој једини мотив гдје год да будем, на којој год позицији. Свим грађанима БиХ ћу бити на располагању увијек. Био сам током агресије на нашу домовину, након ње, и бит ћу до краја живота. Незахвално је прогнозирати било шта, гдје ћу бити након избора. Ко ће водити Владу, показат ће се ускоро, надам се. Но, ко год да буде водио, сигурно је да ће циљеве и приоритете сваког премијера одређивати прије сега свјетска кретања и тренутна инфлација која остаје највећи економски изазов. Ми смо створили добре услове и оптимиста сам да ћемо ове године имати највећи број запослених у Федерацији икада. Због тих резултата не бих мијењао правац дјеловања. То је пут којим бих наставио да идем.

    А шта бисте (у)радили другачије?

    -Настојао бих да више градимо и снажимо наше самопоштовање, да поштујмо себе, свој идентет, своје образовање, досеге, свој рад. Када прихватимо позитиван став да се у нашој земљи може квалитетно радити, то је тренутак и када ће кренути наш прави економски узлет који ће ову земљу заувијек промијенити набоље. Ја вјерујем у наше људе. Моје би се све жеље испуниле кад бисмо само стиснули тај прекидач у нашим главама. Из мањка самопоштовања у признање властитих квалитета и могућности. Ми их имамо – казао је Федерални премијер Фадил Новалић у разговору за ДЕПО портал.


    (ДЕПО ПОРТАЛ/ад)