ФГУ: Потрес у Херцеговини није изазвао трајно помицање тла

Федерална управа за геодетске и имовинско-правне послове саопћила је да је у сарадњи са Геодетским факултетом са Свеучилишта у Загребу урађена анализа утјецаја земљотреса код Стоца који је забиљежен 22. априла 2022. године, као и интерпретација сеизмичких гибања на пермантне ГНСС станице ФБиХПОС-а и СРПОС-а у окружењу епицентралног подручја.

Према подацима Европског медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ), земљотрес код Стоца, чији је епицентар био у мјесту Ступићи, догодио се 22. априла 2022. у 23:07 сати по СЕВ-у на дубини од 10 км са јачином магнитуде од 5,7 МW. Овај потрес био је најјачи у Босни и Херцеговини од оног који је 1969. погодио Бању Луку, а осјетио и у сусједној Хрватској, Србији, Црној Гори, те Косову, Албанији, Сјеверној Македонији, Словенији и Италији.

Из Федералне управе истичу да је, на приједлог Катедре за сателитску геодезију Геодетског факултета, било неопходно испитати статичко и кинематичко помицања тла у периоду прије и послије земљотреса на темељу опажања са ГНСС станица које су постављене у близини епицентра. Кориштени су подаци са станица у радијусу од 40 км од епицента (Чапљина, Невесиње, Гацко и Требиње), као примарних у анализи, али и секундарних у наредном радијусу 80 км (Мостар, Посушје, Коњиц, Фоча и Дубровник).

Обрада опажања урађена је статичком и кинемтичком методом, а добивени закључци су да је земљотрес изазвао осцилације ГНСС станица у окружењу, али не и трајне помаке. Максималне осцилације су биле у Чапљини (17 мм), Требињу (15 мм), Гацку (10 мм) и Невесињу (10 мм). Поред тога,  уочено је да осцилације трају дуже што је ГНСС станица ближе епицентру, тако да је дужина потреса у Невесињу (21 км од епицентра) трајала 15 секунди, у Гацку (32 км) 16 секунди, а у Чапљини (37 км) 10 секунди, саопћено је из Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове.