Влада ФБиХ је на данашњој сједници у Сарајеву, утврдила Нацрт закона о јединственим начелима и оквиру материјалне подршке лица са инвалидитетом, те упутила га у даљњу парламентарну процедуру.
Овим законом утврђују се дефиниције лица са инвалидитетом и самог инвалидитета, јединствена начела и институционални модел за оцјену степена инвалидитета, оквир и јединствен приступ материјалне подршке лица са инвалидитетом. Такођер, утврђују се основна права, обим и услови под којима се остварују, основица за та права, те финансирање, сврха исплате новчаних накнада за призната права, поступак за остваривање основних права, надзор над примјеном закона и друга питања од значаја за остваривање основних права лица са инвалидитетом на подручју ФБиХ.
Лице са инвалидитетом, у смислу овог закона, јесте оно код којег постоје трајне промјене у здравственом стању, односно трајно оштећење организма које је проузроковано болешћу (урођеном или стеченом) или повредом и које се не може отклонити лијечењем или мјерама медицинске заштите, а које је због таквог стања у интеракцији с различитим баријерама онемогућено, под једнаким условима равноправно са осталим члановима друштва, судјеловати у свим сегментима живота. То су дјеца и одрасли који су слијепи и слабовиди, глухи и наглухи, с поремећајима у говору и гласу, с тјелесним оштећењима и трајним сметњама у физичком развоју, затим са сметњама у психичком развоју (лаког, умјереног, тежег и тешког степена), те лица с комбинованим сметњама (вишеструко ометена у развоју).
Инвалидитет може бити ментални (ментална обољења), интелектуални (сметње у интелектуалном развоју и функционисању), физички (тјелесна оштећења) и сензорни (чулна оштећења).
Поред права утврђених овим законом, органи и институције у чијој је надлежности заштита и остваривање права лица са инвалидитетом, могу у својим посебним законима уградити јединствена начела из овог закона, те утврдити и друга права која ће бити у функцији унапређења положаја лица са инвалидитетом у друштву.
Оцјену о проценту инвалидитета доноси Институт за медицинско вјештачење здравственог стања.
Лица са инвалидитетом имају права на личну инвалиднину, додатак за његу и помоћ од другог лица, ортопедски додатак, помоћ у трошковима лијечења и набавци ортопедских помагала, оспособљавање за рад, приоритетно запошљавање под једнаким условима, новчану и другу материјалну помоћ, смјештај у другу породицу и у установу социјалне заштите, те на услуге социјалног и другог стручног рада, као и на кућну његу и помоћ у кући.
Ради остваривања основних права утврђених овим законом, лица са инвалидитетом се разврставају према утврђеном проценту оштећења организма у двије групе: у првој су лица са инвалидитетом са 100 посто, а у другој са 90 посто оштећења организма.
Лица са инвалидитетом код којих је утврђен степен оштећења организма у висини од 60, 70 и 80 посто могу остваривати права из овог закона, која су регулисана прописима из области социјалне и здравствене заштите, запошљавања, те кантоналним прописима у погледу висине новчаних износа, услова њиховог остваривања и поступка за њиховим остваривањем.
Лична инвалиднина одређује се у мјесечном износу, сразмјерно степену оштећења организма према налазу, оцјени и мишљењу Института.
Мјесечни износи личне инвалиднине одређују се у проценту од основице дефинисане у члану 18. овог закона и то за прву гупу 40 посто, а за другу 30 посто. Мјесечни износ накнаде за његу и помоћ од другог лица одређује се у проценту од основице и то за прву групу 100 посто, а за другу 50 посто од основице.
Основица за обрачун висине мјесечних новчаних накнада по овом закону износи 80 посто најниже плаће у ФБиХ, а њену висину утврђује својим актима Влада ФБиХ у складу са Законом о раду. Основица се усклађује са измјенама висине најниже плаће. Уколико се због усклађивања мијењају висине новчаних накнада за призната права, корисницима се неће издавати нова рјешења, али ће им бити исплаћене накнаде у складу са измијењеним износима.
Новчана средства за исплату признатих права лица са инвалидитетом се у цијелости осигуравају у федералном буџету.
Како је образложило Федерално министарство рада и социјалне политике, провођење овог закона захтијеваће додатна финансијска издвајања из федералног буџета. Узимајући у обзир број корисника, измијењену основицу, задржане проценте од основице, за провођење овог закона је потребно осигурати око 260.000.000 КМ, односно на годишњем нивоу додатних 118.000.000 КМ у федералном буџету поред оних који се редовно осигуравају за исплату тих накнада.