Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, утврдила Нацрт закона о јавном окупљању којим се осигурава примјена највишег нивоа међународно признатих права и слобода утврђених у међународним документима наведеним у Анексу Устава ФБиХ.
Овим нацртом, који се упућује у даљњу парламентарну процедуру, уређује се јавно окупљање грађана на подручју ФБиХ, начин и поступак организовања јавног окупљања, потом обавезе организатора и других органа који учештвују у реализацији јавног окупљања, као и друга питања од значаја за ову област.
Јавно окупљање представља основно право физичке особе која се налази на подручју БиХ и састоји се од права на слободу окупљања, те говора и мишљења путем којег се јавно изражавају социјална и друга увјерења и интереси. Физичке особе која се налазе на подручју ФБиХ имају право организовати јавно окупљање и у њему учествовати, при томе поштујући људска, етничка, вјерска, национална и сва друга права прописана међународним документима, кодексима, као и домаћим законима и другим актима.
Јавно окупљање, у смислу овог закона, представља намјерно и привремено присуство одређеног броја појединаца на јавном мјесту ради заједничког изражавања, односно преношења заједничких порука и ставова за остваривање социјалних и других увјерења и интереса. Оно може бити најављено или спонтано, с тим да се проводи статично (на тачно утврђеном мјесту) или у покрету (кретањем на предвиђеној релацији). Јавним се сматра и свако неорганизовано, спонтано окупљање, које се одржава у посебним, изненадним и по друштвену заједницу релевантним ситуацијама, а све ради јавног изражавања социјалних и других увјерења и интереса.
Окупљања која се не сматрају јавним, у смислу овог закона, су она која организирају и одржавају политички субјекти или организације у складу са одредбама Изборног закона БиХ. Такођер, у јавна окупљања не спадају државне свечаности, јубилеји, јавна окупљања у затвореном простору, вјерска и друга традиционална народна окупљања, као ни она која организују државни органи, те она којима је сврха остваривање привредних, културних, хуманитарних, спортских, забавних и других интереса.
Право на јавно окупљање може се ограничити само у изузетним случајевима ради остваривања демократских начела у интересу сигурности грађана, јавног поретка или морала или заштите права и слобода других лица које се заснива на принципима пропорционалности, што се утврђује у сваком конкретном случају.
Надлежни органи за послове у вези са јавним окупљањем су кантонална министарства унутрашњих послова.
Слобода говора на јавном окупљању ограничена је забраном говора мржње, јавним позивима или потицајима на рат, насиље, вјерску, националну или етничку мржњу или дискриминацију. Забрањено је политичким организацијама или удружењима грађана чији је рад забрањен организовати јавно окупљање. Јавно окупљање не смију сазвати нити на њему иступати особе којима је правоснажном судском одлуком изречена мјера сигурности забране јавног иступања.
Надзор над провођењем овог закона врше кантонално министарство и Федерално министарство, свако у оквиру својих овлаштења.
Како стоји у образложењу Федералног министарства унутрашњих послова, Уставом ФБиХ утврђена је обавеза Федерације БиХ да осигура примјену највишег нивоа међународно признатих права и слобода, а овим законом се управо дефинише начин оставаривања права на слободу окупљања као највишег међународно признатог права.
У процесу израде текста закона обављене су консултације са заинтересованим субјектима, односно кантоналним министарствима унутрашњих послова, Федералном управом полиције и Федералним министарством финансија, те Комором агенција за заштиту људи и имовине, као и Ногометним, Кошаркашким и Одбојкашким савезом, те ОСЦЕ-ом.
Овим прописом се први пут законски регулише остваривање права јавног окупљања на нивоу Федерације БиХ, па и испред институција чије је осигурање у надлежности Федералне управе полиције.