Усвојене смјернице економске и фискалне политике Федерације БиХ за период од 2024. до 2026. године

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на данашњој сједници у Мостару, на приједлог Федералног министарства финансија, усвојила Смјернице економске и фискалне политике Федерације БиХ за период од 2024. до 2026. године. Овај документ одређује правац и основне циљеве економске и фискалне политике, висину финансијских планова корисника буџетских средстава, те представљају темељ за израду оперативних планова нижих нивоа власти у ФБиХ. Оквир за његову израду представљала је Стратегија развоја ФБиХ 2021-2027., која је интегрални мултисекторски документ и одражава приоритете утврђене у процесу европских интеграција (Економски инвестициони план за Западни Балкан, Зелена агенда за Западни Балкан, ЕУ дигитална стратегија).

Како је имплементација структурних реформи главни предуслов за приступање ЕУ, тако су и стратешки циљеви економске и фискалне политике Федерације дефинирани у сврху њихове проведбе, јачања привреде и остваривања потенцијалног раста. Уз њих су предочени и основни макроекономски показатељи, те макроекономске пројекције с циљем предвиђања будућег стања привреде.

Према званичним подацима, у ФБиХ је у прошлој години забиљежен реалан раст БДП-а од 3,9 посто, док ће реална стопа проицираног раста Федерације у 2023. години износити 2,3 посто, а просјечна стопа реалног раста за период 2024-2026. процјењује се на 3,3 посто.

У усвојеним Смјерницама, између осталога, као циљ током наступајућег периода наводе се ограничавање раста јавне потрошње путем фискалне консолидације, смањење јавних расхода и повећање јавних прихода преусмјеравањем средстава на инвестициону потрошњу, а предвиђа се и могућност промјене структуре раста будућег БДП-а. У средњорочном раздобљу очекује се да ће јавне инвестиције играти значајнију улогу у подстицању економског раста. Наводи се да би изградња путне инфраструктуре, те енергетски пројекти у средњорочном периоду знатно требали повећати удио јавних инвестиција у структури БДП-а.

Ефикасно управљање јавним расходима представља један од темеља за одржив економски развој, с циљем осигурања ефикасне употребе јавних средстава и финансијске дисциплине. Као кључни приоритети Владе ФБиХ у наредном средњорочном периоду, између осталог, истичу се креирање пословног амбијента, потицање и раст инвестиција. Ове активности бит ће подржане кроз издвајање већих износа средстава за финансирање инфраструктурних пројеката, попут изградње аутоцеста и брзих цеста, те унапређења авио и жељезничког саобраћаја Федерације. Влада ФБиХ сматра неопходним наставити и с подузимањем мјера на максималној рационализацији трошкова јавне управе, односно јачању фискалне дисциплине и контроле буџетске потрошње чиме би се тзв. фискални вишкови који се појаве усмјерили управо у финансирање инфрастуктурних пројеката.

Слиједећи најаве о ублажавању инфлаторних притисака, фискална политика Владе ФБиХ у овом сегменту бит ће усмјерена на пажљиво праћење негативних посљедица инфлације, а у случају потребе и на доношење и проведбу мјера за очување и побољшање куповне моћи грађана, са акцентом на угрожене категорије становништва. Додатно ће бити унапријеђен надзор над трошењем јавних средстава увођењем ванбуџетских фондова, прије свега завода и служби за запошљавање, у федерални, односно кантоналне буџете.

У сврху заштите радних мјеста потенцират ће се реформа оптерећења рада кроз измјене правног оквира пореза на доходак и обавезних доприноса. У наредном периоду планирано је изналажење нових приједлога који ће узети у обзир прелиминарне анализе утицаја поменутих прописа на запосленике, послодавце и буџете у ФБиХ. Порезне политике у средњорочном периоду, наводи се у Смјерницама, требале би промовирати одржив и инклузиван раст у цијелој Федерацији с фокусом на заштиту радних мјеста, повећање продуктивности пословних субјеката и смањење или укидање трошкова, накнада и такси које оптерећавају привредну активност.

Такођер, динамика задуживања налаже потребу сталног праћења дуга, уз задуживање код међународних финансијских институција под концесионим условима (ниска каматна стопа, дужи рок отплате и што дужи граце период). Ново задуживање, напомиње се у овом документу, морало би бити повезано са пројектима који доприносе убрзању реформи, као основе за даљњи привредни раст, те доношење сваке појединачне одлуке о новом задужењу претпоставља нужну анализу макроекономских токова и импликације на основне макроекономске показатеље Федерације БиХ.