Пресс након данашње сједнице Владе ФБиХ: О повећању пензија, макроекономским и финансијским показатељима, социјалној и енергетској реформи

Премијер Федерације БиХ Фадил Новалић и замјеници премијера, федерални министри финансија Јелка Милићевић, те рада и социјалне политике Веско Дрљача, те федерални министар рударства, индустрије и енергије Нермин Џиндић, одржали су данас у сједиштву Владе Федерације БиХ у Сарајеву конференцију за медије

Теме прес конференције тицале су се најважнијих одлука донесених на данашњој 360. сједници Владе Федерације БиХ.

Премијер Новалић потврдио је да је Влада изгласала ново повећање пензија за још 3,9 посто. Напоменуо је да је 2018. године најнижа пензија била 326 КМ, док ће сада ће износити 538,27 КМ, што је раст од 212 КМ.

- Донијели смо 2018. године реформски Закон о ПИО и омогућили редовност раста и исплата. Ово је шесто повећање од априла прошле године. Највећи раст смо остварили у пензионом систему. Раст једног друштва, односно рад једне владе требамо мјерити путем макроекономских показатеља, како то ради цијели свијет - изјавио је премијер Новалић.

Како је казао, социо-економска реформа, која је започела 2015. године, најбоље се одражава у Министарству финансија, социјалној сфери и енергетској сфери, док је инфраструктура такођер заиљежила велику експанзију у ФБиХ. 

Презентирајући макроекономске показатеље, истакао је да је Федерација БиХ од 2015. године богатија за скоро 12 милијарди КМ, што је повећање за 66 посто од почетка актуелног сазива Владе ФБиХ.

- Забиљежили смо пад незапослености, раст годишњег извоза био је скоро три пута већи него у претходном периоду, пензије и плаће су порасле унаточ великим поскупљењима. Инвестирамо у опћине, кантоне, цесте, а све то из федералног буџета, захваљујући здравој фискалној политици. Дали смо одговоре на питање када ће бити завршен аутопут, а тренутно је у изградњи 65 километара, вриједности двије милијарде КМ, док смо новац обезбиједили и за преосталих 86 километара – казао је премијер.

Министрица Милићевић изјавила је да су у 2022. години у Федерацији БиХ прикупљени приходи од 11,1 милијарду КМ, што је за 12,2 посто више него у претходној години. Прецизирала је да 49,7 посто од тога чине порезни приходи, 39,4 посто доприноси, а 10,9 посто непорезни приходи. Истакла је да акумулирани суфицит у ФБиХ износи 487,6 милиона КМ, док финансијски резултат на нивоу кантона износи 139,5 милиона КМ. Када су у питању ванбуџетски фондови, додала је да њихов финансијски резултат износи 92,7 милиона КМ.

- За протеклих осам година није повећана ниједна стопа пореза и мислим да смо направили одрживу фискалну политику која је гаратирала финансијску стабилност и ликвидност у Федерацији - навела је Милићевић.

Истакла је да је Влада ФБиХ на данашњој сједници донијела и одлуку да планирана средства подршке опћинама и градовима од 10 милиона КМ буду распоређена линеарно као подршка буџетима. Појаснила је да ће јединицама локалне самоуправе бити подијељено по 125.000 КМ, а да ће додатних 29 милиона КМ бити подијељено за капиталне и инфраструктурне пројекте. 

Министар Дрљача појаснио је да ће ново повећање пензија почети од јула ове године, те да је до повећања дошло након што су за то испуњени сви услови.

- Сада ћемо имати минималне пензије у износу 538 КМ, загарантоване 642, а највише 2.626 КМ. За имплементацију повећања пензија потребно је издвојити 52 милиона КМ. Средства су обезбијеђена кроз финансијски план Федералног завода ПИО за 2023. годину. У Влади смо заиста посебну пажњу посветили овој категорији која је угрожена, а према којој имамо моралне обавезе, јер су стварали средства која ми и данас користимо – рекао је Дрљача.

Додао је да је Федерација БиХ преузела обавезу финансирања ђечијег додатка, за што је у овој години издвојено 106 милона КМ, за око 85.000 корисника. За имплементацију Закона о родитељима - његоватељима предвиђено је 28 милиона КМ, док је за нератне особе с инвалидитетом износ у односу на прошлу годину повећан за 80 милиона. Дрљача је напоменуо и да је закон, који се тиче 45.000 корисника, у процедури па су могуће додатне промјене. За цивилне жртве рата планирано је 25 милиона КМ, док је Влада 10 милиона КМ издвојила и за биомедицински потпомогнуту оплодњу.

Министар Џиндић у обраћању је подсјетио да 2015. године, када је именован тренутни сазив Владе, није било федералне енергетске стратегије, те да је касније донесена и са другом ентитетском, чини Енергетску стратегију БиХ.

Појаснио је да постоји одређени број закона који је потребно донијети на државном нивоу, али они никада нису усвојени, а у обавези су Вијећа министара БиХ. Осврнуо се и на поједине критике да Федерација није урадила ништа у реформи енергетског сектора, те нагласио да је Влада ФБиХ утврдила четири основна закона енергетске транзиције. То су закони о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, о електричној енергији, о енергији и регулатору енергетске ђелатности и о енергетској ефикасности, те се налазе у парламентарној процедури.

Додао је да су сви ови закони израђени у сарадњи с УСАИД-ом, ГИЗ-ом, амбасадама Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, Европском комисијом и Европском енергетском заједницом, те да су у питању европски закони којима не треба никаква дорада.

- Осим тога, у мандату ове Владе ФБиХ направљена су три највећа вјетропарка који уредно пуне мрежу електричне енергије, а у току је и градња близу 500 мегавата постројења за производњу електричне енергије из вјетра као и изградња 200 мегавата постројења за производњу соларне енергије. Такођер, 47 посто електричне енергије се производи из обновљивих извора. Која европска земља је добијала толики проценат електричне енергије из обновљивих извора - рекао је министар Џиндић говорећи о смањењу производње електричне енергије из термоелектрана, а повећању из обновљивих извора.