Премијер Новалић ексклузивно за Блоомберг: БДП је растао милијарду годишње, имамо највише запослених икад

Премијер Федерације БиХ Фадил Новалић говорио је у ексклузивном интервјуу за Блоомберг Адрију о привреди, растућој инфлацији као и активностима његове Владе. Премијер Новалић истакао је да је пуно тога урађено на јачању одрживости и ефикасности наших јавних предузећа.

У наставку Вам преносимо цјелокупан интервју.

Шта је Влада ФБиХ до сада урадила како би растеретила привреду и побољшала пословни амбијент?

„Када сам постао премијер 2015. године, било је јасно да истинска социо-економска реформа у друштву треба да стоји на четири стуба. Први је био измјена радно-правног законодавства како би повећали флексибилност тржишта рада, увели ред у колективно преговарање и сачували Федерацију БиХ од нових тужби које су у том тренутку нанијеле штету већу од милијарду КМ.

Други се односио на заштиту угрожених категорија и измјену социјалних закона, прије свега оног који се односе на пензије како би систем постао праведнији, транспарентнији и одрживији. Трећи стуб је био посвећен финансијским законима који су имали за циљ да повећају ликвидност привреде и уведу ред када су у питању плаћања.

У мом првом мандату, ми смо кроз усвајање Закона о раду, Закона о пензијско-инвалидском осигурању, Закона о унутрашњем палатном промету и Закона о финансијском пословању, те многе друге, завршили три стуба поменути реформе. Нажалост, када је у питању посљедњи стуб и растерећење привреде, разочаран сам што фискални закони до данас нису усвојени у Парламенту Федерације БиХ чиме би ова реформа била потпуна.

Међутим, ово нас и даље није спријечило да усвојимо неке друге законе који су важни за пословање и које стварају више прилика у приватном сектору. Примјера ради, усвојили смо нови Закон о обртима и тако у значајној мјери олакшали покретање обрта, његово пословање, посебно на начин да смо обртницима омогућили извоз што раније није био случај.

Посљедње три године, ми се стално боримо са кризама – прво с посљедицама пандемије, а данас с посљедицама рата у Украјини и инфлаторним притисцима. Да није било њих, сигуран сам да би комплетирали и додатно учврстила четири поменута стуба и да би кључни макроекономски индикатори били још бољи.

Упркос пандемији током које је Федерација понијела највиши терет, када смо привреди ФБиХ и нижим нивоима власти из федералног буџета кроз законе и уредбе трансферирали укупоно 826,5 милиона КМ, успјели смо очувати и чак побољшати економску стабилност. То је потврдио и посљедњи извјештај Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), гдје је наведено да су све мјере које смо подузимали биле у складу са стандардима развијених земаља, чланица Г20.“

Шта је до сада реализирано из Реформске агенде 2 и који резултати су постигнути?

„Што се тиче повећања наше међународне конкурентности, урадили смо пуно тога када је у питању побољшање наше путне, зрачне и жељезничке инфраструктуре. Никада раније нисмо издвојили тако велика средства из Буџета Федерације БиХ за капитална улагања.  Федерација је данас једно велико градилиште. Свједоци сте изградње великог броја нових дионица на Коридору Вц – како на сјеверу, тако и на југу. У овом тренутку, ми смо заправо обезбиједили изворе финансирање за све дионице будућег коридора и расписан је конкурс за изградњу тунела Прењ – највећег инфраструктурног пројекта БиХ.

Модернизација Међународног аеродрома у Сарајеву је при крају и број путника никада није био већи. Радимо на модернизацији и других аеродрома, а за изградњу новог аеродрома у Бихаћу смо до данас издвојили 30 милиона КМ. Пуно тога је урађено на јачању одрживости и ефикасности наших јавних предузећа. Она су данас у пуно бољем стању него што су била 2015. године. Имамо мање предузећа у власништву Федерације БиХ, мањи број запослених, али у исто вријеме и већу добит и извоз.

Када је у питању смањење парафискалних намета и унапређење пословног окружења, Влада ФБиХ је 2017. године успоставила Регистар такси и накнада. У фебруару 2021. године, усвојен је Закон о јединственом регистру такси и накнада у ФБиХ, којим се прописује да све будуће таксе и накнаде различитих нивоа власти морају бити одобрене од стране Федералног министарства финансија и унесене у Регистар, чиме се повећава њихова транспарентност и предвидивост. Сваки ниво власти сада треба да ради на њиховом смањењу, а далеко највећи број парафискалних намета се налази на нижим новима власти.

Што се тиче унапређења здравства, усвојили смо и нови Закон о финансијској консолидацији и реструктурирању јавних здравствених установа у ФБиХ за који ћемо у наредне три године издвојити 225 милиона КМ и који ће створити претпоставке за један бољи, ефикаснији и квалитетнији систем заштите.

Уз то, коначно смо усвојили нову Стратегију развоја ФБиХ која вриједи до 2027. године и која представља пуно више од листе жеља како је то раније био случај. У њеној изради нам је пуно помогао УНДП и она сада садржи конкретне мјере, циљеве и индикаторе који се требају испунити. Волио бих да смо урадили више када су у питању нове, посебно стране инвестиције, али то је нешто што у БиХ нажалост пуно више зависи од политичке, а не економске климе.

Иако смо кроз разне мјере подржавали младе – од помоћи при запошљавању, покретању старт-упова, јефтинијим стамбеним кредитима, највећа буџетска средства икада када су у питању култура, спорт и образовање – волио бих и да смо овдје урадили више. Међутим, када су у питању постигнути резултати, на њих сам заиста поносан, увијек свјестан да може и треба боље. У сваком случају, наш БДП је у односу на 2015. годину већи за 7 милијарди КМ и он је у просјеку растао за милијарду КМ годишње. Поређења ради, за вријеме Владе која је претходила мојој, он је годишње растао тек трећину тога – 350 милиона КМ. Број запослених у Федерацији БиХ никада није био већи и недавно смо достигли 537.683 запослених. Годишњи извоз је посљедњих година у просјеку растао за 500 милиона КМ годишње - дупло више него у доба претходне Владе.

И коначно, ово се наравно рефлектује и на пореске приходе који никада нису били већи. Ово нам је омогућило да током пандемије интервенирамо с више од 1 милијарде КМ и да значајна средства улажемо данас како би грађанима помогли да се изнесу са инфлаторним притисцима. Све ово смо урадили док се удио нашег јавног дуга у бруто домаћем производу константно смањивао. У свему томе највише смо водили рачуна о ублажавању посљедица поскупљења по наше грађане за које смо и усмјерили највећи дио овогодишњег федералног буџета од 5,6 милијарди КМ који је највећи у хисторији Федерације. Више од 200 милиона КМ у години дајемо само за социјално праведне и програме запошљавања којима ублажавамо посљедице поскупљења.

Захваљујући стању наше економије повећали смо пензије за 11 посто у овој години. Кроз нови Закон о материјалној подршци породицама с дјецом, слабијег имовинског стања, уводимо дјечији додатак од 103 КМ мјесечно до 18. године, што је три пута више од досадашњег просјека. Донијели смо Закон о родитељима његоватељима. Затим Законо биомедицински потпомогнутој оплодњи и сви парови у ФБиХ ће под једнаким условима имати право на лијечење БМПО-ом на терет буџета Федерације. За те мјере пронаталитетне политике ћемо издвајати 10 милиона КМ годишње. 

Укупно око 150 милиона КМ годишње из федералног буџета ће се давати за дјечије додатке, подршку родитељима његоватељима, те за лијечење неплодности. Још 61 милион КМ извојили смо за два овогодишња програма запошљавања и самозапошљавања која проводи наш завод за запошљавање.

Кантонима смо ослободили средства да могу повећати накнаде породиљама. И ове године смо из федералног буџета издвојили 239 милиона КМ за кантоне, опћине и градове. То чинимо већ трећу годину заредом. Донијели смо и доносимо уредбе о једнократним помоћима од по 100 КМ пензионерима, борцима, особама са инвалидитетом и цивилним жртвама рата, те корисницима накнада остварених по том основу.

Око 10.000 социјално угрожених породица добит ће пакете са основним животним намирницама из робних резерви. Настављамо са субвенцијама рачуна за струју са по 100 КМ такођер за пензионере и особе у стању потребе. И нећемо ни на томе стати, у припреми су и други програми подршке становништву погођеном инфлацијом.“

Како планирате помоћи компанијама које се боре с ратућом инфлацијом, посебно сада када су по притиском повећања плаћа радницима?

„Ми смо током пандемије кроз такозвани Корона закон, Уредбу о интервентним мјерама, подршку обртницима и осталим мјерама, компанијама у Федерацији додијелили око 260 милиона КМ помоћи и тако помогли да изађу на крај с негативним посљедицама у пословању. Резултати су данас итекако видљиви: Ми никада раније нисмо имали већи број запослених и никада раније нисмо више извозили. Укупна добит привредних друштава је, на примјер, у прошлој години била 800 милиона КМ већа, него у претпандемијској 2019. години.

Коначно, упрскос инфлаторним притисцима, реални бруто домаћи производ Федерације БиХ је у првом кварталу ове године већи него у истом периоду прошле године. Намјерно истичем ово "реални" што значи да је он порастао, чак и ако у потпуности одстранимо ефекат инфлације. Због свега наведеног, наш је приоритет у овом тренутку да заштитимо оне који највише трпе због поскупљења, дакле грађане Федерације БиХ, а не компаније. То радимо кроз повећање пензија, једнократну помоћ осјетљивим категоријама, рекордном буџету за пољопривреду, јачање робних резерви, субвенционирање рачуна за струју и многе друге мјере.“ 

Који су закони у парламентарној процедури, а који се тичу побољшања положаја радника и растерећења привреде? Шта кочи усвајање Закона о доприносима и порезу на доходак?

„Тачно, ради се новом Закону о доприносима и новом Закону о порезу на доходак који се већ годинама налазе у парламентарној процедури. Стога је ово нажалост питање за Парламент Федерације БиХ и они су ти који би требали објаснити зашто они још увијек нису усвојени. Ја сам учинио све што је било у мојој моћи – закони су давно утврђени на Влади, упутио сам неколико иницијатива према Парламенту и провео значајно вријеме објашњавајући јавности шта је њихова намјера и циљ.

Као неко ко долази из привреде и ко је кроз свој животни вијек запошљавао хиљаде радника, њихов значај посебно разумијем. Стога сам разочаран што они до данас нису усвојени, јер би управо у ово доба инфлације омогућили потребно растерећење привреде и створили претпоставке за раст плата радника.

Међутим, у недостатку системског рјешења, ми смо опет урадили оно што је било у нашој моћи како би смо створили могућност да радници барем добију једнократну помоћ. Усвајањем уредбе и измјеном правилника, ми смо послодавцима пружили могућност, али им нисмо наметнули обавезу да помогну својим радницима, без да за то плате и марке пореза и доприноса држави.“

Један од циљева ових закона је и повећање плаћа. Међутим да ли ће заиста доћи до повећања плаћа када послодавци буду плаћали ниже доприносе?

„Апсолутно сам увјерен да би послодавци искористили уштеде нижег пореског оптерећења како би радницима повећали плате, ако ни због чега друго, онда зато што их тржиште на то тјера. То се можда неће десити преко ноћи и за све, али ће се неминовно десити. Довољно је да један дио послодаваца повећа плате како би задржали људе, или привукли таленте из других компанија и остали ће одмах слиједити њихов примјер, јер неће имати другог избора. То је моћ тржишта и његове законитости важе и за Босну и Херцеговину.“

Од ове године најнижа плаћа је повећана на 543 КМ. Да ли је реално дошло до повећања плаћа радницима, посебно онима који дио плаће примају "у коверти"? И уколико се усвоје Закони о доприносима и порезу на доходак како спријечити сиву еконимију?

„Ми смо ове године повећали минималну плату, по први пут од 2016. године. За почетак је врло важно разумјети да минимална плата не представља минимално примање радника у Федерацији БиХ, будући да се на тај износ исплаћује просјечно око 174 КМ неопорезивиних накнада. Због тога је минимално примање у Федерацији БиХ веће од минималне плате у Републици Српској која однедавно износи 650 КМ што је нешто што људи врло често заборављају.

Међутим, ја сам поборник тога да се минимална плата још више и осјетније повећа, посебно имајућу у виду инфлацију са којом се људи свакодневно боре. Заправо, Уредбом која је усвојена прошле године, ми сада гарантирамо годишњи раст минималне плате који ће зависити од кретања цијена и стања наше економије. Тако више нећемо имати ситуацију да се минимална плата не повећа годинама, или се повећава онда када то политици одговара, већ ће се она усклађивати редовно на један одржив и економски оправдан начин.

Коначно, када је у питању борба против сиве економије, нови фискални закони коначно предвиђају и опорезивање дивиденде, чиме бисмо направили још један важан корак у борби против исплате плаће на руке.“

Шта је са Законом о минималној плаћи, шта он предвиђа ?

„Ово је опет више питања за Парламент Федерације БиХ. Према Закону о раду, Влада Федерације БиХ је та која својим прописом прописује методологију, израчун и усклађивање минималне плате и ми смо свој дио задатка урадили усвајањем Уредбе. Парламент Федерације БиХ је тај који је донио закључак да ће се нови Закон о минималној плати разматрати скупа с новим фискалним законима и тај задатак је сада на њима.

Ово је заиста важно посматрати заједно, јер без  истовременог растерећења трошкова рада, повећање минималне плате би потенцијално довело до пада запослених и додатног раста буџетских прихода, а и једно и друго апсолутно желимо да избјегнемо. Ја се надам да ће Парламент коначно усвојити растерећење рада и да ћемо ускоро бити у прилици да значајније повећамо минималну плату у Федерацији БиХ.“