Министар Хрњић на регионалној агро конференцији у Осијеку: Формирањем ИПАРД структуре омогућити додатна средства за пољопривреду БиХ

Федерални министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Кемал Хрњић учествовао је у раду Агро.Роцкс – регионалне конференције посвећене новим технологијама у аграру која је данас одржана у Осијеку у Хрватској. У излагању на панелу посвећеном производњи млијека и меса, министар је истакао је потребу да пољопривредни произвођачи што прије ускладе своје послове с иновативним ИТ рјешењима с циљем унапређења производње, али и бројних бенефита које им кориштење наведених рјешења може донијети у пословању. Нагласио је да БиХ има изврсне предуслове за развој пољопривредне производње, али и увођење нових технологија које би у значајној мјери олакшале пословања пољопривредних произвођача. 

- Босна и Херцеговина је остваривањем кандидатског статуса отворила бројне могућности, а оне се понајвише огледају у повлачењу расположивих средстава намјењених земљама које имају кандидатски статус. Да би се та средства могла повући у значајнијој мјери неопходно је да БиХ осигура одређене предуслове, који се огледају и у успостави законодавства у складу са захтјевима ЕУ и задате мапе пута. То се између осталог односи и на израду стратегије пољопривреде и руралног развоја БиХ, успоставу ИПАРД структуре у БиХ кроз управљачко тијело и агенцију за плаћања, као и успоставу неколико кључних база података из области пољопривреде, те усвајање државних закона из области пољопривреде и хармонизацију прописа у складу са ЕУ легислативом - казао је Хрњић. 

Додао је да је на државном нивоу неопходно формирати ИПАРД структуру.

- Нажалост, у БиХ се креира наратив да нешто не може успјети само из разлога што политика и политичари не могу да договоре заједнички начин дјеловања. Пољопривредници су честити људи који својим радом настоје очувати достојанство али и ужу и ширу заједницу у којој живе. Подједнако су потребна средства пољоприведницима из оба ентитета те је ово уједно још један позив да се на нивоу државе формира ИПАРД структура захваљујући којој бисмо могли повући још средстава и усмјерити их у пољопривреду. Због неуспоставе ИПАРД структуре у задњих 15 година БиХ је изгубила на стотине милиона КМ средстава која би нам добро дошла за структурне реформе пољопривредног сектора у БиХ. Дакле, оваква рјешења су у свим земљама ЕУ и ми треба да примијенимо рјешења која већ постоје и која могу унаприједити пољопривреду у будућности - казао је министар Хрњић.

Такођер је додао да су потицајна средства одличан начин за анимирање пољопривредних произвођачи, да она не смију бити сврха сама себи. 

- Иако данас БиХ имплементира свој највећи буџет за пољопривреду до сада, сматрам да је он недовољан да нас адекватно припреми за вријеме које долази, а које ће нас неминовно упутити на потпуно усклађивање пољопривредне политике са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ. Поређења ради, Република Хрватска као чланица ЕУ, из властитих и ЕУ средстава, издваја 1,1 милијарду еура, док БиХ на свим нивоима власти издваја 200 милиона еура. Потребно је да усагласимо потребе за издвајањем средстава, али у исто вријеме осигурамо да додијељена средства повећају производњу, прераду и продају - изјавио је Хрњић. 

Истакао је како се производња и прерада млијека сматрају стратешком граном пољопривреде и прехрамбене индустрије у БиХ, те да је мљекарска индустрија остварила значајне позитивне развојне трендове, брже од развоја у примарној производњи млијека.

- У Федерацији БиХ је доминантна производња крављег млијека којом се бави око 100.000 пољопривредних газдинстава, од чега око 33.000 домаћинстава производи млијеко у комерцијалне сврхе. Откупна цијена млијека је порасла али и трошкови производње. Пољпривредни произвођачи у Федерацији БиХ имају још увијек подршку по литру 0,42КМ/л за правна лица и 0,38КМ/л за физичка лица као и подршке за инпуте у производњи која битно утичу на конкурентност газдинстава. Такођер имају могућност остваривања новчане подршке за мјере руралног развоја до 50% инвестиције, као и додатна средства кантоналних министарства и локалних заједница - казао је министар Хрњић. 

У оквиру овог панела конференције, посвећеног будућности пољопривреде кроз призму производње млијека и меса, те употребе нових технологија у производњама, говорили су и заступник у Европском парламенту Тонино Пицула, предсједник одбора за пољопривреду и рурални развој ЕУ парламента Норберт Линс, проф.др.сц. Владимир Маргета с Факултета агробиотехничких знаности у Осијеку, те Бранко Колак из Савеза удруга хрватских узгајивача холстеин говеда, саопћено је из Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства.