Министар Лакић: Гасификација кључна за енергетску сигурност Федерације БиХ

Федерални министар енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић изјавио је да је Федерација БиХ у 2025. години направила искорак у процесу гасификације и да након година стагнације пројекти који су дуго били само тема расправа сада добијају конкретну димензију.

- Сви смо говорили о Јужној интерконекцији и она је на неки начин добила своју значајну политичку димензију, али оно што је кључно јесте да су припремљене и друге интерконекције које Федерацију доводе у позицију потпуне гасификације - истакао је министар Лакић приликом годишњег сусрета са новинарима на којем је било ријечи о кључним активностима и пројектима који су обиљежили рад Министарства у овој години, као и будућим активностима.

Према његовим ријечима, поред јужне, у фокусу су западна интерконекција која повезује Унско-сански кантон с Републиком Хрватском, те сјеверна интерконекција која обухвата Посавски и Тузлански кантон, као и Дистрикт Брчко.

Министар Лакић навео је да тим пројектима гас постаје сљедећи енергент, како за индустрију, тако и за домаћинства. Гасификација је, како је истакао, нужан корак јер се угаљ, на којем се годинама базирала производња енергије, све више повлачи из употребе. Примјери успјешне имплементације већ постоје - општина Кисељак користи гасовод изграђен још 2012. године, а посљедња дионица гасовода Травник - Зеница показује како локалне заједнице могу проактивно искористити постојећу инфраструктуру.

Када је ријеч о пројекту Јужне интерконекције, министар Лакић је рекао да су тренутно у фази комплетне разраде овог модела и да ће врло брзо понудити ходограм активности имплементације тог гасовода у Федерацији БиХ.

- Оно што је врло битно јесте да смо сами себи дали задатак да се комплетна Јужна интерконекција заврши и пусти у погон до краја 2027. године, што значи прије него што наступе санкције и забрана увоза руског гаса у БиХ - додао је министар Лакић.

Уз гасификацију, федерални министар је најавио и пројекте везане за нафту и електричну енергију. Терминали у Блажују добили су употребну дозволу, а први возови нафте већ су стигли. Планирана је и изградња нових терминала у Бихаћу до средине 2026. године, чиме ће се осигурати стратешке резерве нафте.

Када је ријеч о електричној енергији, министар Лакић је нагласио да Федерација зависи од капацитета рудника и хидролошких услова, који су посљедњих година неповољни, па је 2025. обиљежила значајна куповина струје. Посебан искорак је снабдијевање Дистрикта Брчко електричном енергијом из Федерације, што ће се реализовати од наредне године.

Државни закон о електричној енергији тренутно је у парламентарној процедури и, како је рекао министар Лакић, резултат је координације два ентитетска министарства енергетике и Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.

Закон је производ квалитетне комуникације између ентитета и државе. Њиме отварамо пут формирању берзе електричне енергије, јер је БиХ једина земља у региону која је до сада није имала - додао је министар Лакић.

Једна од најактуелнијих тема у енергетском сектору је примјена карбонске таксе од 1. јануара 2026. године. Министар Лакић је додао да се законом о електричној енергији дјелимично испуњавају обавезе према ЕУ, али да остају још важни предуслови - државни закон о енергији и клими, те усвајање мапе пута. Влада Федерације БиХ је своје обавезе завршила, док Влада РС још није потврдила мапу пута.

Говорећи о рударству, Лакић је истакао да се сектор полако стабилизује након година недовољних инвестиција.

- На Дан рудара добили смо захвалнице од синдиката, што потврђује да смо на исправном путу. Договорили смо затварање рудника Зеница, док остали рудници требају повећати производњу како би термоелектране биле намирене домаћим угљем - рекао је министар Лакић.

Говорећи о праведној транзицији, министар Лакић је нагласио да је ријеч о постепеном процесу затварања рудника угља и преласка на обновљиве изворе енергије.

- То је оно што је ово министарство храбрим одлукама већ започело. О томе свједочи и примјер доношења одлуке о затварању рудника Зеница, чиме је послата јасна порука о будућем правцу развоја и тај процес је у току - истакао је министар Лакић.

Осигурана су средства Свјетске банке у вриједности од 80 милиона еура за пројект праведне транзиције и из тих средстава, како је додао, збринуће се радници у руднику Зеница, али ће се исто тако на два друга рудника у Бановићима и у Креки у Тузли подићи фотонапонске електране.

Министар Лакић је рекао да се намјенска индустрија развија упркос наслијеђеним проблемима. Уз изазове, истакао је и успјешне примјере компанија BNT-TMiH из Новог Травника, Бинас, Игман из Коњица, Гинекс и Претис. Као један од најзначајнијих искорака министар Лакић је издвојио производњу првог босанскохерцеговачког дрона у BNT-у, пренијела је Федерална новинска агенција.