У Неуму представљени кључни реформски правци Владе Федерације БиХ: Веће плаће, мање оптерећење привреде и модернизација тржишта рада

Премијер Федерације Босне и Херцеговине Нермин Никшић, федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић и федерални министар енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић су, на завршном панелу „Гђе смо и гд‌је желимо бити?“ одржаном у оквиру 25 Међународног симпозија Ревицона у Неуму, говорили о економским реформама, фискалној стабилности, тржишту рада и енергетским пројектима који требају осигурати дугорочан развој Федерације Босне и Херцеговине. Симпозиј је окупио представнике пословне заједнице, финансијског сектора, институција и стручњаке из различитих области који су током три дана разговарали о глобалним економским изазовима и њиховом утицају на Босну и Херцеговину.

Говорећи о ефектима економских мјера које је Влада Федерације БиХ проводила у протеклом периоду, премијер Никшић истакао је да Федерација БиХ, упркос сложеним глобалним околностима, биљежи раст примања грађана и позитивне показатеље на тржишту рада.

- Просјечна плаћа у Федерацији Босне и Херцеговине 2022. године износила је 1.114 КМ. У 2025. години порасла је за 43 посто и достигла 1.594 КМ, а већ у марту ове године просјечна нето плаћа износила је готово 1.700 КМ - казао је премијер Никшић.

Нагласио је да је укупна маса исплаћених плаћа у Федерацији БиХ порасла са 6,3 милијарде КМ у 2022. години на више од девет милијарди КМ у 2025. години.

- То значи да је готово три милијарде марака више завршило у џеповима радника него прије само неколико година. Наравно да то није довољно и сви желимо већа примања, али увијек морате пронаћи баланс између онога што желите постићи и онога што је реално могуће остварити - рекао је федерални премијер.

Говорећи о наредним реформским корацима, премијер Никшић је истакао да Влада Федерације БиХ остаје опредијељена за додатно растерећење привреде кроз смањење доприноса, али да тај процес мора бити везан за пуну имплементацију фискализације.

- Многи су тврдили да Закон о фискализацији никада неће бити усвојен. Данас је закон усвојен и улазимо у фазу његове имплементације. Управо од фискализације зависи и наредни круг смањења доприноса и додатног растерећења привреде - поручио је премијер Никшић.

Подсјетио је и да је Влада Федерације БиХ омогућила исплату неопорезивог дијела примања радницима, чиме је истовремено помогла и запосленима и послодавцима. Нагласио је и да Федерација БиХ данас има један од најнижих нивоа јавног дуга у Европи у односу на бруто домаћи производ.

- Успјели смо јавни дуг смањити са приближно 24 посто на око 18 посто БДП-а. Истовремено смо враћали више обавеза него што смо се задуживали, што говори о одговорном управљању јавним финансијама - рекао је премијер Никшић.

Министар Делић је, говорећи о реформама из области рада и запошљавања, истакао да Федерација БиХ проводи најобухватнију реформу тржишта рада и радног законодавства у посљедњих неколико деценија.

- Већ смо усвојили измјене Закона о запошљавању странаца којим смо поједноставили процедуре ангажовања стране радне снаге. У процедури су и Закон о посредовању у запошљавању и социјалној сигурности незапослених особа, као и нови Закон о раду. Ријеч је о законима који ће суштински промијенити тржиште рада у Федерацији БиХ - рекао је министар Делић.

Када је ријеч о новом Закону о раду, министар Делић је нагласио да се не ради о измјенама постојећег закона, већ о потпуно новом законском рјешењу које одговара савременим потребама радника и послодаваца.

- Постојећи закон више не прати стварност тржишта рада. Нови закон препознаје савремене облике рада, укључујући рад на даљину и рад на издвојеном мјесту рада, те доноси рјешења која одговарају изазовима данашњег времена. Посебно је важно да смо у закон уградили 15 директива Европске уније, чиме наше законодавство додатно усклађујемо са европским стандардима - истакао је министар Делић.

Додао је да је током припреме закона анализирана пракса земаља Европске уније и држава региона како би се пронашла најбоља рјешења за домаће тржиште рада.

- Наш циљ није био тражити компромисе него пронаћи најбоља рјешења која ће истовремено штитити права радника и омогућити послодавцима да послују у савременим тржишним условима - рекао је министар Делић.

Министар Лакић је говорио о значају развоја гасне инфраструктуре и стратешких енергетских пројеката за енергетску сигурност Федерације БиХ.

- Планиране гасне електране бит ће кључни потрошачи који ће осигурати економску одрживост нових гасних пројеката. Инвеститори кроз те пројекте рјешавају питање које институције годинама нису успјеле ријешити саме. Наравно да инвеститор има право остварити добит, али наш интерес остаје осигурати сигурније снабдијевање и конкурентну цијену гаса за грађане и привреду - рекао је министар Лакић.

Учесници панела закључили су да су реформе тржишта рада, фискалног система и енергетског сектора кључне за даљњи развој Федерације Босне и Херцеговине, повећање животног стандарда грађана, јачање конкурентности домаће привреде и стварање стабилнијег економског окружења у времену све израженијих глобалних изазова.