ФМРСП: Системски одговор на насиље над женама, сигурне куће нису само склоништа

Из Федералног министарства рада и социјалне политике истичу да су издвајања за рад сигурних кућа у порасту, те да ће нови законски оквир осигурати стабилније финансирање и системску подршку.

У саопћењу Федералног министарства рада и социјалне политике је наведено да у  Федерацији БиХ д‌јелује пет сигурних кућа, те да је прошле године у само једној од њих, коју води Фондација локалне демократије у Сарајеву, уточиште пронашло 114 жена и д‌јеце жртава породичног насиља.

Улога Министарства, када су у питању сигурне куће, је да осигурава институционални оквир и финансијске претпоставке за њихов несметан рад, што значи да расписује јавне позиве за дод‌јелу средстава, прати примјену закона, унапређује стандарде социјалних услуга и координира са центрима за социјални рад и другим субјектима заштите.

- Циљ је осигурати да свака жена и дијете који су изложени насиљу имају приступ сигурном смјештају, стручним услугама и подршци за нови почетак – наводе из Министарства.

Из Министарства појашњавају да је финансирање сигурних кућа утврђено чланом 65. Закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама, те да се из Буџета Федерације БиХ покривају трошкови сигурних кућа у смислу смјештајних капацитета, режијских трошкова и накнада за рад запослених. Додају да се из буџета кантона и јединица локалне самоуправе финансирају трошкови смјештаја и боравка жртава у сигурним кућама.

Министарство средства дод‌јељује путем јавних позива, а дио средстава сигурним кућама дођељује се из прихода од игара на срећу, такођер путем јавног позива.

- У 2025. години средства лутрије по лоту сигурним кућама износила су 92.725,40 КМ, а расподијељено је 59.998 КМ, за што су аплицирале три сигурне куће. У 2026. години средства лутрије су у укупном износу 840.000 КМ, од чега се 10 посто односи на област сигурних кућа, односно 84.000 КМ – наводе из Министарства.

Такођер, у овој години је Буџетом Федерације БиХ за "Текући трансфери непрофитним организацијама - Проведба Закона о заштити од насиља у породици" одобрен износ од 1.100.000 КМ (100.000 КМ за проведбу подршке услузи бесплатне СОС телефонске линије за жртве породичног насиља).

Из Министарства посебно указују на значај новог Закона о социјалним услугама, који је Влада Федерације БиХ утврдила почетком године и који је тренутно у парламентарној процедури, истакавши да тај закон први пут уводи системски оквир за организацију, пружање и финансирање социјалних услуга.

- За сигурне куће то значи стабилно и предвидиво буџетско финансирање, обавезно лиценцирање пружатеља услуга, јасну методологију за утврђивање цијена услуга, као и укључивање у јединствену мрежу социјалних услуга. Тиме се осигурава континуитет рада и квалитет услуга – наводе из Министарства и додају да закон иде у други круг парламентарне процедуре, након чега би ступио на снагу и постао проводив у пракси.

Такођер из Министарства наглашавају да су финасијска средства за рад сигурних кућа током посљедњих година значајно повећана.

- Прошле године Министарство је издвојило 1.000.000 КМ за рад сигурних кућа, те додатних 500.000 КМ за оснивање сигурне куће при Центру за социјални рад Љубушки, а у протекле двије године укупно око три милиона КМ за ову област. Такођер, у 2026. години први пут је планирано 100.000 КМ за успостављање бесплатне, анонимне СОС телефонске линије за жртве породичног насиља, а доношење правилника о њеном функционисању је у току - истакли су из Министарства.

Наводе и да Министарство путем јавних позива годишње обезбјеђује средства за минимално 300 корисница које се збрињавају у сигурним кућама на захтјев надлежних центара за социјални рад, те додају да нови Закон о социјалним услугама предвиђа ширење мреже пружатеља услуга, што подразумијева и повећање капацитета сигурних кућа, као и боље повезивање с другим институцијама система заштите. Истичу да сигурне куће нису само склоништа, већ мјеста психосоцијалне подршке, оснаживања и реинтеграције.

- Нови Закон о социјалним услугама уводи обавезне индивидуалне планове подршке, стабилно буџетско финансирање и формално лиценцирање пружатеља услуга. Додатно, Министарство је заједно са сигурним кућама и магазином "Грација" покренуло Фонд за економско оснаживање жена које излазе из сигурних кућа. У оквиру кампање "16 дана активизма" 2024. године организирана је донаторска вечера, у оквиру које су прикупљена средства за овај програм. Шест жена је добило конкретну подршку, кроз едукације, преквалификације или набавку опреме и материјала за покретање властитог посла. Економска независност је кључ трајне заштите - појаснили су из Министарства.

Додају да потпуна сигурност у пракси зависи од ефикасне и правовремене координације свих субјеката заштите, односно полиције, правосуђа, центара за социјални рад, здравствених установа и сигурних кућа.

- Министарство свој дио одговорности осигурава кроз провођење прописа из Закона о заштити породице од насиља, сходно надлежностима које произилазе из њега, а то подразумијева стабилно финансирање и развој нових услуга. Међутим, заштита жртава мора бити заједничка и континуирана обавеза цијелог система – поручили су из Министарства.

У Босни и Херцеговини постоји осам сигурних кућа. Пет их је у Федерацији БиХ и три у Републици Српској.

Једна од сигурних кућа у Федерацији БиХ је и сигурна кућа Фондације локалне демократије у Сарајеву, која д‌јелује од 2000. године и једина је на подручју Кантона Сарајево. Ова сигурна кућа има два склоништа, чији је укупан смјештајни капацитет 35 корисника, а током једне године прими око 100 до 120 корисника. Прошле године ту је боравило 114 жртава породичног насиља. Капацитети су иначе испуњени отприлике 60-80 посто, јер корисници стално долазе и одлазе, а тренутно имају 20 корисника на смјештају.

Менаџерица Сигурне куће Фондација локалне демократије Мубера Хоџић-Лемеш наглашава да се посљедњих година суочавају са сложенијим случајевима, нарочито оним који укључују фемициде. То је, каже, заправо довело до повећаног броја пријава насиља у Кантону Сарајево.

- То значи да се подиже свијест грађанки о овом проблему те да су жене охрабрене да пријаве насиље, када су више информиране и када систем одговори адекватно на пријаву - истакла је.

Напоменула је да ова сигурна кућа, осим комплетног програма рада са жртвама насиља, има и излазну стратегију, тако да већ четири године имају социјални програм који се односи на плаћање режија и кирије за жене након напуштања сигурне куће.

Она је појаснила и процедуру доласка жена жртава насиља у породици у сигурну кућу, а први корак је тај да жртве насиља поднесу кривичну пријаву у надлежној полицијској управи, гд‌је полиција понуди жени смјештај у сигурној кући, координира и изврши његову реализацију. Такођер, жена може пријавити насиље у надлежном центру за социјални рад, гд‌је ће исто добити упуте у зависности од тога какав је облик насиља.

Међутим, напомиње да нису све жене спремне пријавити насиље полицији, али да то није услов за смјештај у сигурну кућу.

Због тога је позвала све жене које трпе насиље да се обрате центрима за социјални рад, како би им била пружена помоћ и омогућен смјештај у сигурну кућу. Најједноставнији начин да добију одговоре на сва своја питања и дилеме је да назову СОС телефон, за Федерацију БиХ је то 1265, а за Републику Српску 1264.

Посебно је истакла податак да се прошле године само 15 посто корисника Сигурне куће Фондација локалне демократије вратило у породицу партнеру, односно починитељу насиља, док је у првим годинама рада ове сигурне куће тај проценат био 95 посто.

- То показује огроман тренд смањења повратка насилницима зато што држава има адекватне одговоре, односно зато што локална заједница пружа праву интервенцију и даје подршку жртвама насиља. Онда жена заиста добија могућност да донесе одлуку да изађе из насилног односа, јер има подршку и није препуштена сама себи - наглашава Хоџић Лемеш.

Њена порука свим жртвама насиља гласи да, када одлуче пријавити насиље, могу рачунати на свеобухватну подршку и да неће бити саме, саопћено је из Федералног министарства рада и социјалне политике.