8. ЗАКОН о јединственим начелима и оквиру материјалне подршке лицима са инвалидитетом у Федерацији Босне и Херцеговине
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЈЕДИНСТВЕНИМ ИАЧЕЛИМА И ОКВИРУ МАТЕРИЈАЛНЕ ПОДРШКЕ ЛИЦИМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Број 01-02-1-73-01/25
20. фебруара 2025. године
Сарајево
Предсједница
Лидија Брадара, с. р.
ЗАКОН
О ЈЕДИНСТВЕНИМ НАЧЕЛИМА И ОКВИРУ МАТЕРИЈАЛНЕ ПОДРШКЕ ЛИЦИМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ПОГЛАВЉЕ I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет)
Овим законом уређују се основни принципи заштите лица са инвалидитетом, дефиниција лица са инвалидитетом, дефиниција инвалидитета, јединствена начела, јединствени институционални модел за оцјену степена инвалидитета, материјална подршка лицима са инвалидитетом - основна права, обим и услови под којима се остварују, основица за та права, финансирање, сврха исплате новчаних накнада за призната права, поступак за остваривање основних права, верификација законитости коришћења остварених права, надзор над примјеном закона и друга питања од значаја за остваривање основних права лица са инвалидитетом на подручју Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федерација).
Члан 2.
(Граматичка терминологија)
Изрази који се у овом закону и прописима донесеним на основу овог закона употребљавају у једном граматичком роду, се без дискриминације односе и на мушкарце и на жене.
ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ И ЈЕДИНСТВЕНА НАЧЕЛА ЗАШТИТЕ ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Члан 3.
(Надлежност)
Заштита лица са инвалидитетом заједничка је надлежност Федерације и кантона.
Члан 4.
(Проширење права према могућностима кантона)
(1) Поред права утврђених овим законом, органи и институције у чијој је надлежности заштита и остваривање права лица са инвалидитетом, могу у складу са својим финансијским могућностима и потребама лица са инвалидитетом, у својим посебним законима уградити јединствена начела из овог закона, те утврдити и друга права, која ће бити у функцији унапрjеђења положаја лица са инвалидитетом у друштву.
(2) Прописима из става (1) овог члана, не могу се измијенити основна права материјалне подршке лица са инвалидитетом, утврђена овим законом, нити по врсти нити по обиму.
Члан 5.
(Подстицање сарадње са организацијама)
У циљу остваривања бољег положаја и заштите лица са инвалидитетом, чија се основна права утврђују овим законом, надлежни органи Федерације, кантона и општина ће остваривати, подржавати и подстицати сарадњу са репрезентативним организацијама лица са инвалидитетом.
Члан 6.
(Примјена прописа)
У поступку остваривања права утврђених овим законом, примјењују се одредбе Закона о управном поступку ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/98, 48/99 и 61/22), изузев у дијелу поступка који је одредбама овог закона посебно уређен.
Члан 7.
(Основни услови за остваривањем права)
Право на новчане накнаде на личну инвалиднину, додатак за његу и помоћ од другог лица и ортопедски додатак по одредбама овог закона, остварују лица са инвалидитетом, којa између осталих, испуњавају и ове услове:
а) код којих је оцјеном медицинског вјештачења здравственог стања Института за медицинско вјештачење здравственог стања (у даљем тексту: Институт) утврђен проценат укупног оштећења организма у висини од 90% и 100%;
б) лица којa су држављани Босне и Херцеговине;
ц) лица којa имају пријављено стално пребивалиште на подручју Федерације у трајању од најмање 6 мјесеци.
Члан 8.
(Губитак права због одјаве пребивалишта)
(1) Уколико корисник права одјави пребивалиште са подручја Федерације, даље коришћење свих права утврђених правоснажним рјешењем престаје са датумом одјаве.
(2) Уколико је лицe са инвалидитетом напустилo своје пребивалиште или је напустилo подручје Босне и Херцеговине, а није одјавилo своје пребивалиште код надлежних органа, надлежни центар за социјални рад ће привремено обуставити исплату новчаних накнада, све док непосредним увидом у мјесту пријављеног пребивалишта утврди да ли лицe заиста борави на пријављеној адреси, те ће у складу са тим донијети рјешење.
Члан 9.
(Начело недискриминације)
У поступку за остваривање права из овог закона, забрањен је сваки облик дискриминације заснован на раси, боји коже, језику, вјери, етничкој припадности, инвалидитету, старосној доби, националном или социјалном поријеклу, вези с националном мањином, политичком или другом убјеђењу, имовном стању, чланству у синдикату или другом удружењу, образовању, друштвеном положају и полу, сексуалној оријентацији, родном идентитету, полним карактеристикама и било којим другим стварним или претпостављеним основима.
Члан 10.
(Јединствена начела)
Јединствена начела у смислу овог закона су:
а) родна једнакост, равноправност и недискриминација полна, старосна, вјерска, расна, национална, етничка, социјална, политичка, те свака друга по било којој другој основи;
б) доступност и једнак третман у остваривању права лица са инвалидитетом по овом закону;
ц) приступ информацијама и одговарајућа комуникација корисника и пружалаца услуга;
д) уважавање урођеног достојанства физичког, психичког, полног и економског интегритета, личне аутономије, укључујући слободу избора и независност лица са инвалидитетом и афирмисање њихових потреба и могућности;
е) развијање амбијента за стварање једнаких могућности за лица са инвалидитетом, са посебним освртом на лица са најтежим облицима инвалидитета;
ф) осигурање активне улоге, промоције и подршке за лица са инвалидитетом у свим политикама и мјерама;
г) осигурање укључивања питања инвалидитета у све развојне документе у земљи, на свим нивоима организовања;
х) осигурање секторских мјера којима се та питања уређују за здравa лица, чијом би проведбом биле створене могућности за равноправно судјеловање лица са инвалидитетом у подручју образовања, приступачности околиша, услуга и информација, здравствене заштите и социјалне сигурности, запошљавања и самосталног породичног живота, спорта и рекреације, приступа култури, правди, праву на религију и укључивање у политички и јавни живот, подизања свијести јавности и унапрјеђивање поштовања њихових права.
Члан 11.
(Права лица са инвалидитетом)
(1) Лица са инвалидитетом из члана 12. овог закона имају сљедећа права и то на:
а) личну инвалиднину;
б) додатак за његу и помоћ од другог лица;
ц) ортопедски додатак;
д) помоћ у трошковима лијечења и набавци ортопедских помагала;
е) оспособљавање за живот и рад (професионална рехабилитација, преквалификација и доквалификација);
ф) предност при запошљавању под једнаким условима;
г) новчану и другу материјалну помоћ;
х) смјештај у хранитељску породицу;
и) смјештај у установу социјалне заштите;
ј) услуге социјалног и другог стручног рада;
к) кућну његу и помоћ у кући;
л) рану развојну подршку;
љ) приоритетно стамбено збрињавање;
м) психолошку и правну помоћ;
н) личног асистента;
њ) асистент у образовању;
o) радног асистента;
п) асистивну технологију;
р) разумнo прилагођавање.
(2) Права из става (1) тач. а), б) и ц) овог члана остварују се под условима, на начин и по поступку утврђеним овим законом.
(3) Права из става (1) тач. д), е), ф), г), х), и), ј), k), л), љ), м), њ), о), п) i р) овог члана могу се остварити у складу са прописима о социјалној заштити, здравственом осигурању, здравственој заштити, запошљавању и образовању.
(4) Право из става (1) тачка н) овог члана, оствариће се у складу са прописима који ће бити донесени на кантоналном нивоу.
(5) Прописима кантона могу се утврдити и друга права у складу са финансијским могућностима кантона и програмима развоја социјалне заштите.
ПОГЛАВЉЕ III – ДЕФИНИЦИЈА ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ И ИНВАЛИДИТЕТА
Члан 12.
(Дефиниција лица са инвалидитетом)
Лицe са инвалидитетом, у смислу овог закона, је лицe којe има трајна тјелесна, психичка, интелектуална или осјетилна оштећења, проузрокована болешћу (урођеном или стеченом) или повредом, које се не може отклонити лијечењем или мјерама медицинске заштите, а којe је због таквог стања у интеракцији с различитим препрекама спријечено да потпуно и учинковито судјелује у друштву на равноправној основи са другим члановима тог друштва, а то су дјеца и одрасли:
а) слијепа и слабовида;
б) глуха и наглуха;
ц) са поремећајима у говору и гласу;
д) са тјелесним оштећењима и трајним сметњама у физичком развоју;
е) са сметњама у интелектуалном развоју (лаког, умјереног, тежег и тешког степена);
ф) са психичким поремећајима;
г) лица са комбинованим сметњама (вишеструко ометена у развоју).
Члан 13.
(Посљедице старости)
Код лица код којих је до промјене у физиолошком функционисању организма (ограничење физиолошких и психичких способности као што је умањење снаге, издржљивости и оптерећења, смањење покретљивости кичме и екстремитета, старачко смањивање памћења, специфична ограничења вида и слуха) дошло усљед природног процеса старења, не утврђује се инвалидитет, а остваривање права по основу таквог стања може се утврдити кантоналним прописима.
Члан 14.
(Дефиниција инвалидитета)
Инвалидитет представља заједнички термин за трајно оштећење, ограничење активности и рестрикције у учествовању, који означава негативне аспекте интеракције појединаца, у односу на личне факторе и факторе околине.
Члан 15.
(Врсте инвалидитета)
Инвалидитет може бити:
а) психички (психичка обољења);
б) интелектуални (сметње у интелектуалном развоју и функционисању);
ц) физички (тјелесна оштећења);
д) сензорни (чулна оштећења).
ПОГЛАВЉЕ IV - ОСНОВНА ПРАВА ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Члан 16.
(Законски минимум оштећења организма за остваривањем свих права)
Ради остваривања основних права утврђених овим законом, лица са инвалидитетом се разврставају према утврђеном проценту оштећења организма у двије групе и то:
а) I група - лица са инвалидитетом са 100% оштећења организма,
б) II група - лица са инвалидитетом са 90% оштећења организма.
Одјељак А. Лична инвалиднина
Члан 17.
(Услови за остваривањем права на личну инвалиднину)
(1) Лицe са инвалидитетом може остварити право на личну инвалиднину, која је основ за признавање других права по одредбама овог закона, уколико је утврђено оштећење организма у проценту од 90% и 100%.
(2) Лична инвалиднина је новчана накнада, која се исплаћује лицу са инвалидитетом као подршка у обављању свакодневних активности, због утврђеног стања инвалидитетa.
Члан 18.
(Утврђивање висине накнаде за личну инвалиднину)
(1) Лична инвалиднина одређује се у мјесечном износу, сразмјерно степену оштећења организма према налазу, оцјени и мишљењу Института.
(2) Мјесечни износи личне инвалиднине одређују се у проценту од основице дефинисане у члану 24. овог закона, и то:
Група Проценат
а) I - лица са инвалидитетом са 100% оштећења организма 40%,
б) II - лица са инвалидитетом са 90% оштећења организма 30%.
(3) Право из става (1) овог члана не могу остварити лица са инвалидитетом, којa личну инвалиднину остварују или могу остварити према прописима о правима бораца и чланова њихових породица, прописима о заштити цивилних жртава рата и прописима о пензијском и инвалидском осигурању - право накнаде за физичку онеспособљеност.
Одјељак Б. Накнада за његу и помоћ другог лица
Члан 19.
(Услови за остваривањем права на додатак за његу и помоћ другог лица)
(1) Ради остваривања права на накнаду за његу и помоћ од другог лица, лица са инвалидитетом разврставају се у двије групе, и то:
а) Прва група - лица са инвалидитетом којa су, према оцјени Института, због утврђеног оштећења организма упућенa на сталну његу и помоћ од другог лица, јер не могу самa удовољити својим основним животним потребама без помоћи другог лица.
б) Немогућност удовољавања основним животним потребама, у смислу овог члана, подразумијева да се лица не могу самостално кретати у стану и ван стана, узимати храну, облачити се и свлачити, одржавати личну хигијену, обављати друге основне физиолошке потребе, као и слијепa лица чији је остатак вида на оба ока испод 0,05 са корекцијом.
ц) Друга група - лица са инвалидитетом којa, према оцјени Института, не могу потпуно удовољити својим основним животним потребама без помоћи другог лица.
д) Под немогућношћу потпуног удовољавања основним животним потребама, у смислу овог члана, подразумијева се да се лицe, без помоћи другог лица, не може самостално кретати изван станa ради набавке основних животних потрепштина и коришћења здравствене заштите.
(2) Право из става (1) овог члана не могу остварити лица са инвалидитетом којa додатак за његу и помоћ од другог лица остварују или могу остварити према прописима о правима бораца и чланова њихових породица и заштити цивилних жртава рата.
(3) Додатак за његу и помоћ од другог лица је новчана накнада, која се исплаћује лицу са инвалидитетом, код које је утврђено најтеже оштећење организма, због којег лицe не може самостално, без помоћи другoг лица, функционисати у заједници са другима и савладавати баријерe.
Члан 20.
(Утврђивање висине накнада за додатак за његу и помоћ од другог лица и искључење од коришћења)
(1) Мјесечни износ накнаде за његу и помоћ од другог лица одређује се у проценту од основице из члана 24. овог закона, и то:
а) I група 100% од основице,
б) II група 50% од основице.
(2) Право на додатак за његу и помоћ од другог лица не може остварити лицe са инвалидитетом смјештенo у установу социјалне заштите, уколико трошкови смјештаја у цјелости падају на терет општинског, односно кантоналног буџета.
(3) Лицe са инвалидитетом којe је смјештенo у установу социјалне заштите може, уз испуњење свих осталих услова предвиђених овим законом, остварити право на додатак за његу и помоћ од другог лица уколико оно, чланови његове породице, старатељ или треће лице, сносе најмање 50% укупних трошкова смјештаја.
Одјељак Ц. Накнада за ортопедски додатак
Члан 21.
(Услов за остваривањем и утврђивање висине накнада за ортопедски додатак)
(1) Накнаду за ортопедски додатак може остварити лицe код којег је, у складу са оцјеном Института, утврђена потреба за оваквим видом материјалне заштите, а код којег је дошло до ампутације најмање једног екстремитета или тешког оштећења функције екстремитета, слијепо лице, као и лице са енуклеацијом једног ока, те лицe са оштећењем слуха којe користи слушни апарат.
(2) Ортопедски додатак одређује се у мјесечном износу у висини од 7% од основице из члана 24. овог закона.
(3) Право из става (1) овог члана не могу остварити лица са инвалидитетом којa ортопедски додатак остварују или могу остварити према прописима о правима бораца и чланова њихових породица и заштити цивилних жртава рата.
(4) Ортопедски додатак је новчана накнада, која се додјељује лицу са инвалидитетом, које користи ортопедско помагало, а служи за сервисирање ортопедског помагала, док је у року употребе.
Члан 22.
(Ограничење у коришћењу права због одређених кривичних дјела)
(1) Права утврђена овим законом не може остваривати лицe којe је правоснажном судском пресудом осуђенo за кривично дјело из члана 156. "Напад на уставни поредак БиХ", члана 172. "Злочини против човјечности", члана 173. "Ратни злочин против цивилног становништва" и члана 175. "Ратни злочин против ратних заробљеника" из Кривичног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 8/10, 47/14, 22/15, 40/15, 35/18, 46/21, 31/23 и 47/23), као и кривичног дјела из члана 149. "Напад на уставни поредак" из Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 36/03, 21/04, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, 59/14, 76/14, 46/16, 75/17 и 31/23).
(2) Лицe из става (1) овог члана губи право које му је у складу са одредбама овог закона, признато прије доношења пресуде.
(3) Престанак права из става (2) овог члана, утврдиће првостепени орган посебним рјешењем, закључно са даном правоснажности пресуде.
(4) Лицу које је остварило право по овом закону, а против којег је покренут кривични поступак због дјела из става (1) овог члана, не исплаћују се новчана примања за вријеме до окончања тог поступка, о чему првостепени орган доноси посебно рјешење.
(5) Задржана новчана примања исплатиће се лицу из става (4) овог члана, уколико кривични поступак против њега буде правоснажном одлуком суда обустављен или ако корисник правоснажном пресудом буде ослобођен оптужбе, односно, ако оптужба против њега буде одбијена, али не због ненадлежности суда.
Члан 23.
(Утицај судских пресуда на коришћење права)
(1) Кориснику права, осуђеном правоснажном судском пресудом на казну затвора у трајању од шест мјесеци и дуже, не припадају та права за вријеме док се налази на издржавању казне.
(2) Ако се корисник новчаних накнада за призната права налази у притвору, члановима породице које корисник издржава за вријеме трајања притвора, исплаћује се половина тих примања. Задржана половина примања исплатиће се кориснику, ако кривични поступак буде правоснажном одлуком суда обустављен или ако корисник правоснажном пресудом буде ослобођен оптужбе, односно, ако оптужба против њега буде одбијена, али не због ненадлежности суда.
Члан 24.
(Утврђивање основице за обрачун новчаних накнада)
Основица за одређивање мјесечних новчаних накнада, према овом закону, утврђује се у износу 50% од основице утврђене федералним прописима о правима бораца и чланова њихових породица.
Члан 25.
(Усклађивање основице)
Основица за лица са инвалидитетом прописана овим законом усклађује се са кретањем основице корисника права о правима бораца и чланова њихових породица, по федералним прописима.
Одјељак Д. Сврха исплате новчаних накнада за призната права
Члан 26.
(Изједначавање могућности)
Сврха исплате новчаних накнада лицима из члана 11. став (1) тач. а), б) и ц) у смислу овог закона, је стварање претпоставки којима ће се обезбиједити једнаке могућности лицима са инвалидитетом, односно намјера државе да лицима са најтежим степеном оштећења организма надокнади дио трошкова проузрокован инвалидитетом, како би равноправно партиципиралa са другима у свим сферама живота.
ПОГЛАВЉЕ V - ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕМ ПРАВА
Члан 27.
(Надлежност у поступку)
Поступак за рјешавање о правима на личну инвалиднину, додатак за његу и помоћ од другог лица и ортопедски додатак у првостепеном поступку, проводе центри за социјални рад и општинске службе социјалне заштите са подручја Федерације, којима су повјерени послови социјалне заштите, према мјесту пребивалишта подносиоца захтјева (у даљем тексту: центри за социјални рад), а о жалбама против рјешења донесених у првом степену, рјешава Федерално министарство рада и социјалне политике (у даљем тексту: Министарство).
Члан 28.
(Поступак ревизије)
(1) Рјешење донесено у првостепеном поступку, којем је подносиоцу захтјева признато право на основу овог закона, подлијеже ревизији.
(2) Ревизију по службеној дужности врши Министарство.
(3) Ревизија одгађа извршење рјешења.
(4) Ако је против првостепеног рјешења изјављена жалба, о ревизији и жалби се рјешава истим рјешењем.
(5) Ако против рјешења из става (1) овог члана није изјављена жалба, првостепени орган који је донио то рјешење ће га заједно са списима предмета доставити органу надлежном за ревизију, у року од осам дана након истека рока за жалбу.
Члан 29.
(Поступање другостепеног органа у ревизионом поступку)
(1) Другостепени орган ће у поступку ревизије поништити или укинути првостепено рјешење и предмет вратити на поновни поступак или сам ријешити ствар, ако утврди да су у првостепеном поступку непотпуно или погрешно утврђене чињенице или да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка, која би била од утицаја на рјешавање или ако утврди да су погрешно оцијењени докази или да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак о чињеничном стању или да је погрешно примијењен материјални пропис на основу којег је ствар ријешена.
(2) Првостепени орган чије је рјешење у поступку ревизије поништено или укинуто и предмет враћен на поновни поступак, доноси ново рјешење.
(3) Против рјешења из става (2) овог члана ће се обавит поновни поступак ревизије и на исто се може изјавити жалба.
Члан 30.
(Поступање другостепеног органа по изјављеној жалби)
(1) У другостепеном поступку по жалби, Министарство ће прибавити налаз, оцјену и мишљење Института, ако је предмет жалбе оцјена Института.
(2) У поступку по изјашњењу на прибављени налаз у другостепеном поступку, Министарство може, сходно слободној процјени, прибавити још један налаз и мишљење другостепене љекарске комисије о оштећењу организма и потреби за коришћењем права на додатак за његу и помоћ другог лица и ортопедски додатак.
Члан 31.
(Доказна средства)
(1) Оштећење организма лица са инвалидитетом, потребу за коришћењем права на додатак за његу и помоћ од другог лица и ортопедски додатак, утврђује се на основу оцјене медицинског вјештачења здравственог стања Института.
(2) Захтјев Институту за прибављањем оцјене медицинског вјештачења, не сматра се захтјевом за остваривањем права у управном поступку.
(3) Подносилац захтјева је дужан, приликом предаје захтјева за остваривањем права центру за социјални рад, уз осталу потребну документацију, приложити и коначан налаз Института прибављен у поступку медицинског вјештачења здравственог стања.
(4) Осим доказа из става (3) овог члана, у списима предмета прије рјешавања о захтјеву подносиоца, потребно је прибавити сљедеће документе и то:
а) копију личне карте;
б) пријаву пребивалишта (CIPS);
ц) доказ надлежног органа да тражено право не остварује, односно не може остварити по прописима о правима бораца и чланова њихових породица, цивилним жртвама рата и пензијско-инвалидском осигурању;
д) увјерење о држављанству;
е) извод из матичне књиге рођених;
ф) копију текућег рачуна.
Члан 32.
(Јединствени институционални модел оцјене)
(1) Проценат инвалидитета, у смислу члана 16. овог закона, утврђује се на основу јединствених правила, критерија и процедура, за свa лица са инвалидитетом без обзира на узрок настанка инвалидитета.
(2) Оцјену о проценту инвалидитета из става (1) овог члана, доноси Институт на основу Правилника о јединственим критеријима и правилима поступка за медицинско вјештачење и Листе инвалидитета, која је његов саставни дио.
(3) Оцјеном се утврђују само трајне, односно коначне промјене у здравственом стању, односно трајно оштећење организма које је проузроковано болешћу (урођеном или стеченом), повредом и које се не може отклонити мјерама медицинске заштите и рехабилитације.
(4) Оцјена из претходног става овог члана треба да садржи образложење утврђивања потребе за коришћењем права на додатак за његу и помоћ од другог лица, односно којим основним животним потребама лицe са инвалидитетом не може самостално удовољити или не може потпуно самостално удовољити, без помоћи другог лица.
(5) Прибављање оцјене медицинског вјештачења се обавља на захтјев лица са инвалидитетом или по захтјеву надлежног органа.
Члан 33.
(Поступање по контролном прегледу)
(1) Могућност контролног прегледа се утврђује дјетету до навршене 15. године живота.
(2) Уколико је оцјеном медицинског вјештачења здравственог стања одређен контролни преглед, рјешење има привремени карактер и коришћење новчаних накнада за призната права по том рјешењу траје до датума наложеног контролног прегледа, па се даља исплата кориснику права обуставља.
(3) Ако се наложени контролни преглед код Института, захтјевом пријави у року који је одређен рјешењем, новим рјешењем по обављању контролног прегледа, кориснику се права признају континуирано, без обзира када ће Институт сачинити и доставити коначну оцјену медицинског вјештачења здравственог стања.
(4) Уколико корисник не поступи у одређеном року и не обави контролни преглед, коришћење права му престаје рјешењем о престанку права са датумом контролног прегледа, а за наставак коришћења права треба поднијети нови захтјев за остваривањем права код надлежног центра за социјални рад.
(5) Права по новом захтјеву се признају у складу са одредбама члана 41. овог закона.
Члан 34.
(Трошкови поступка и рефундација трошкова)
(1) Трошкови поступка за остваривање права у првом степену падају на терет подносиоца захтјева.
(2) Уколико подносиоцу захтјева, у складу са овим законом, првостепеним рјешењем буду призната права, има право на рефундацију трошкова прегледа из средстава кантоналног буџета кантона у којем лице има пребивалиште у моменту подношења захтјева, по поднесеном захтјеву за поврат.
(3) Трошкови другостепеног поступка падају на терет органа који води поступак.
(4) Под трошковима поступка у смислу овога члана, подразумијевају се искључиво трошкови прибављања оцјене медицинског вјештачења здравственог стања Института.
Члан 35.
(Поновни поступак)
(1) На захтјев корисника права поновни поступак, у складу са овим законом, може се покренути, тек након истека двије године од дана доношења рјешења по којем остварује право.
(2) Поступак се може покренути и прије истека овог рока, уколико се ради о новој повреди или болести па је наступило погоршање здравственог стања, што је утврђено новим налазом, оцјеном и мишљењем Института по захтјеву за погоршањем, у односу на утврђене повреде и болести у ранијем налазу Института.
(3) Уколико је нови налаз Института идентичан ранијем налазу, по захтјеву за остваривањем права због погоршања, центар за социјални рад неће доносити ново рјешење о признавању истих права истог обима, већ ће одбити захтјев због неиспуњавања услова за остваривањем права по новоподнесеном захтјеву због погоршања које није наступило.
ПОГЛАВЉЕ VI - ВЕРИФИКАЦИЈА ЗАКОНИТОСТИ КОРИШЋЕЊА ПРАВА
Члан 36.
(Корисници који подлијежу верификацији)
Сви корисници права на додатак за његу и помоћ од другог лица и ортопедски додатак, који су та права остварили по одредбама Закона о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09, 45/16, 40/18 и 16/23), до дана ступања на снагу овог закона, подлијежу верификацији законитости коришћења права (у даљем тексту: верификација).
Члан 37.
(Надлежност за провођење)
За провођење верификације корисника, у складу са одредбама овог закона, надлежан је Институт, надлежни центри за социјални рад и Министарство, свако из оквира својих надлежности.
Члан 38.
(Садржај верификације)
(1) Под верификацијом, у смислу овог члана, подразумијева се провјера законитости оствареног права на додатак за његу и помоћ од другог лица и ортопедски додатак, која ће се обавити поновним увидом у расположиву медицинску документацију и непосредним прегледом корисника права од стране Института, у сарадњи са представницима надлежног центра за социјални рад, који ће сачинити стручну опсервацију функционисања лица у реалним условима.
(2) Новчана средства за провођење верификације су у цјелости осигурана у федералном буџету.
Члан 39.
(Рокови)
(1) Одазивање корисника права на верификацију је обавезно, одмах по пријему уредно достављеног позива, а најкасније у року од шест мјесеци од дана уредног уручења позива.
(2) Након обављене верификације, надлежни центри за социјални рад су дужни по службеној дужности донијети нова рјешења о даљем признавању или пак престанку права, у односу на она која су утврђена ранијим правоснажним рјешењем.
(3) У случају да се уредно позвани корисник права не јави на позив за обављање верификације, ни у крајњем року од шест мјесеци од дана уредно урученог позива, доноси се рјешење о престанку права на додатак за његу и помоћ од другог лица и ортопедски додатак, а права престају протеком рока из става (1) овог члана.
Члан 40.
(Проведбени акти)
Федерални министар рада и социјалне политике ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, донијети подзаконски акт у којем ће бити ближе уређен поступак, рокови, начин, мјесто и динамика обављања верификације, те садржај опсервације.
ПОГЛАВЉЕ VII - ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 41.
(Почетак остваривања права)
(1) За кориснике права, који испуњавају услове за остваривањем права из овог закона, права ће се признати од првог дана наредног мјесеца од дана подношења захтјева за признавањем права центру за социјални рад.
(2) Новчана примања утврђена овим законом исплаћују се у мјесечним износима у текућем мјесецу ретроактивно за претходни мјесец.
Члан 42.
(Обавеза пријаве насталих промјена)
Корисници права, њихови пуномоћници и законски насљедници, дужни су у року од 15 дана од дана настале промјене пријавити надлежном органу и центру за социјални рад сваку промјену која је од утицаја на обим или могућност даљег коришћења признатих права.
Члан 43.
(Надлежност за исплату и корекција коефицијента)
(1) Исплате новчаних накнада за призната права врши Министарство.
(2) Новчана средства за исплату за призната права лицима са инвалидитетом се у потпуности обезбјеђују у федералном буџету.
(3) Исплате мјесечних новчаних накнада извршиће се на основу планираних средстава за буџетску годину, у којој се врши исплата.
(4) Уколико планирана буџетска средства за текућу годину буду недовољна, расположива средства дијеле се износом потребним за исплату и одређује коефицијент за мјесечна давања, који остаје на снази до ребаланса буџета или усвајања новог буџета.
(5) Одлуку о висини коефицијента из става (4) овога члана доноси Влада Федерације, на приједлог Министарства.
(6) Исплате мјесечних новчаних примања извршене на начин утврђен ст. (4) и (5) овог члана сматрају се коначним.
(7) У случају измјене висине коефицијента, корисницима права се неће издавати нова рјешења, али ће им бити исплаћени умањени кориговани новчани износи.
Члан 44.
(Поврат неосновано исплаћених средстава)
(1) Права лица са инвалидитетом из члана 11. став (1) тач. а), б) и ц) овог закона, су лична и непреносива и престају смрћу корисника или престанком постојања законских услова за њиховим коришћењем, те се иста не могу насљеђивати.
(2) У случају смрти корисника права, законски насљедници, старатељи, сродници и пуномоћници, обавезни су у року од 15 дана од дана смрти о тој чињеници обавијестити надлежни првостепени орган-доносиоца првостепеног рјешења, који је рјешавао о праву умрлог подносиоца захтјева.
(3) Уколико лица из става (2) овога члана у наведеном року не пријаве чињеницу смрти или подигну неосновано уплаћена новчана средства, против истих ће бити покренути поступци поврата неоправдано исплаћених средстава.
(4) Лицe којем је исплаћено новчано примање према овом закону, а на које није ималo право, дужнo је вратити разлику између примљеног и стварно припадајућег износа одређеног правоснажним рјешењем, ако је:
а) на основу нетачних података за које је знало или морало знати да су нетачни или је на неки други противправни начин остварило новчано примање које му не припада или је остварило новчано примање у већем износу од оног које му припада;
б) остварило новчано примање зато што није пријавило настале промјене које утичу на губитак, престанак или смањење обима неког права, а знало је или је морало знати за те промјене.
(5) Доспјели, а неисплаћени износи новчаних примања утврђених на основу овог закона, чине дио оставинске масе и исплаћују се насљедницима у складу са одлуком надлежног органа донесеној у оставинском поступку.
(6) Уколико кориснику права буде исплаћен већи износ од припадајућег, поврат преисплаћених средстава се може вршити и дјелимичним умањењем његових редовних мјесечних накнада по овом закону, које траје све док преисплаћени новчани износ не буде враћен.
Члан 45.
(Евиденција корисника и извршених исплата)
(1) Надлежни центар за социјални рад води евиденције о корисницима и извршеним исплатама према овом закону употребом софтверске базе података, која је власништво Федерације.
(2) Надлежни центар за социјални рад одговоран је за контролу, праћење и евидентирање свих промјена од утицаја на остваривање права корисника.
(3) Надлежни центар за социјални рад је дужан по службеној дужности, на основу пријаве корисника права или сазнања на други начин о насталој промјени из става (2) овог члана покренути поступак одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтјева, односно сазнања и донијети рјешење о престанку или измјени признатих права према одредбама овог закона.
(4) Подаци у евиденцијама из става (1) овог члана се приказују према сполу и саставни су дио статистичке евиденцијe.
ПОГЛАВЉЕ VIII - НАДЗОР
Члан 46.
(Вршење управног надзора)
(1) Управни надзор над примјеном овог закона и подзаконских прописа за његово провођење врши Министарство и надлежни центри за социјални рад у Федерацији, свако из оквира своје надлежности.
(2) Контролу исплата новчаних накнада корисницима права, које се обезбјеђују у Буџету Федерације Босне и Херцеговине, врши Министарство.
(3) Министарство, у електронској бази података, прикупља, обрађује и води евиденције о личним подацима подносиоца захтјева и корисника права који су неопходни за остваривање надлежности утврђених овим законом, укључујући и њихов јединствени матични број.
(4) Лични подаци из става (3) овог члана, могу се уносити у исправе којима се рјешава о правима утврђеним овим законом.
Члан 47.
(Инспекцијски надзор)
Инспекцијски надзор над провођењем овог закона и подзаконских аката донесених на основу овог закона, врши надлежна федерална инспекција по захтјеву надлежног органа или по сазнању за учињене пропусте, у складу са својим надлежностима.
Члан 48.
(Проведбени прописи)
Федерални министар рада и социјалне политике донијеће у року од 60 дана, од дана ступања на снагу овог закона, прописе о начину и поступку остваривања права према овом закону, начину исплате новчаних примања, начину вођења евиденција о корисницима права и извршеним исплатама и достављању извјештаја о утрошеним средствима у складу са овим законом.
ПОГЛАВЉЕ IX - ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 49.
(Прекршајне одредбе)
(1) Новчаном казном од 2.000,00 КМ до 10.000,00 КМ казниће се за прекршај центар за социјални рад ако:
а) кориснику противно одредбама овог закона, ускрати или ограничи права која му припадају;
б) омогући коришћење права лицу којем не припада право по овом закону или му не припада у том обиму;
ц) инспектору не осигура неометано обављање инспекцијског надзора и не стави му на располагање сва средства и потребну документацију.
(2) За прекршај из става (1) овог члана казниће се и одговорно лице у центру за социјални рад новчаном казном од 500,00 КМ до 1.500,00 КМ.
ПОГЛАВЉЕ X - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 50.
(Начин усклађивања за постојеће кориснике права)
(1) Свим корисницима права уведеним у право по правоснажним рјешењима, који су права остварили и користе их по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона, извршиће се у складу са овим законом корекције мјесечних новчаних накнада кроз јединствену електронску базу података, коју води Министарство.
(2) Корекције ће се извршити почев од првог дана наредног обрачунског периода, у односу на обрачун који је извршен у мјесецу у којем је овај закон ступио на снагу.
(3) Корисницима права се неће доносити нова рјешења.
Члан 51.
(Начин исплате за нове подносиоце захтјева)
За нове подносиоце, који поднесу захтјев за остваривањем права код центра за социјални рад, након ступања на снагу овог закона, обрачун мјесечних новчаних накнада за призната права ће се утврдити по одредбама овог закона.
Члан 52.
(Начин усклађивања, исплате и окончања раније започетих поступака)
(1) За подносиоце захтјева, чији су управни поступци и поступци прибављања оцјене медицинског вјештачења здравственог стања започети и нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, односно у којима није донесено рјешење у управном поступку, завршиће се по одредбама закона који је био на снази до дана ступања на снагу овог закона, а надаље у складу са одредбама овог закона.
(2) Обрачун мјесечних новчаних накнада код признавања права за лица из става (1) овог члана, извршиће се по одредбама закона који је био на снази у вријеме подношења захтјева па до првог дана наредног обрачунског периода у односу на обрачун који је извршен у мјесецу у којем је овај закон ступио на снагу, а надаље у складу са одредбама овог закона.
Члан 53.
(Престанак примјене законских одредаба)
Даном ступања на снагу овог закона, престаје примјена одредаба чл. 18а, 18б., 18ц.,18д., 18е., 18ф., 18г., 18х., 18и., 18ј., 18к., 18л., 18љ., 18м., 18н.,18њ., 18о. и 18п. Закона о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 36/99, 54/04, 14/09, 39/06, 45/16, 40/18 и 16/23).
Члан 54.
(Ступање на снагу)
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ ".
Предсједaвaјући
Предстaвничког домa
Пaрлaментa Фeдерације БиХ
Драган Миоковић, с. р
Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Томислав Мартиновић, с. р.
Hamdije Čemerlića 2, Sarajevo 
