25. Закон о заштити права на правично суђење у разумном року у Федерацији Босне и Херцеговин
На основу члана IV.В.7. а)(IV) Устава Федерације Босне и Херцеговине, доносим
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПРАВА НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Број 01-02-1-492-01/25
26. новембра 2025. године
Сарајево
Предсједница
Лидија Брадара, с. р.
ЗАКОН
О ЗАШТИТИ ПРАВА НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет Закона)
Овим законом прописују се начин, услови и поступак заштите права на правично суђење у разумном року у судским поступцима који се воде пред надлежним судовима и тужилаштвима у поступцима истраге у Федерацији Босне и Херцеговине.
Члан 2.
(Сврха Закона)
Сврха овог закона јесте спријечити настајање повреде права на правично суђење у разумном року, пружити судску заштиту у случају повреде тог права и примјерену накнаду за повреду права.
Члан 3.
(Родна равноправност и недискриминација)
(1) Право на заштиту права на правично суђење у разумном року под условима прописаним овим законом имају све особе без дискриминације по било којем основу у складу са Законом о забрани дискриминације ("Службени гласник БиХ", бр. 59/09 и 66/16).
(2) Изрази који су дати у једном граматичком роду у овом закону, без дискриминације односе се једнако на мушки и женски пол.
Члан 4.
(Имаоци права на правично суђење у разумном року)
(1) Странка у судском поступку која сматра да надлежни суд није одлучио у разумном року о њеним грађанским правима или обавези или оптужби за кривично дјело, има право на судску заштиту сходно одредбама овог закона.
(2) Странка има право заштите права на поступање у разумном року и у поступцима истраге пред надлежним тужилаштвом.
Члан 5.
(Правно средство за заштиту права на правично суђење у разумном року)
Правно средство за заштиту права на правично суђење у разумном року је: захтјев за заштиту права на правично суђење у разумном року и исплату примјерене накнаде у случају повреде права на правично суђење у разумном року (у даљем тексту: захтјев).
Члан 6.
(Критеријуми за оцјену разумности дужине трајања поступка)
У поступку одлучивања о правним средствима за заштиту права на правично суђење у разумном року гарантовано чланом II.3 е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, уважавајући критеријуме успостављене судском праксом Европског суда за људска права и Уставног суда Босне и Херцеговине, узимају се у обзир:
а) сложеност предмета у чињеничном и правном смислу,
б) активност суда, тужилаштва и других тијела,
ц) понашање подносиоца правног средства,
д) значај предмета за подносиоца правног средства,
е) законске одредбе о хитности поступка,
ф) укупна дужина трајања поступка.
Члан 7.
(Хитност у поступању)
Поступак за заштиту права на правично суђење у разумном року је хитан и има првенство у одлучивању.
II. ЗАХТЈЕВ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ
Члан 8.
(Покретање поступка)
(1) Поступак за заштиту права на правично суђење у разумном року и исплату примјерене накнаде почиње подношењем захтјева из члана 5. овог закона надлежном суду или тужилаштву пред којим се води поступак из члана 1. овог закона.
(2) Захтјев из става (1) овог члана се може поднијети док се поступак из члана 1. овог закона не оконча.
Члан 9.
(Садржај захтјева)
Захтјев из члана 5. овог закона треба садржавати:
а) лично или пословно име странке и њено пребивалиште, боравиште или сједиште,
б) лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или сједиште,
ц) назив суда пред којим се води поступак или назив тужилаштва пред којим се води истрага,
д) пословни број судског или тужилачког предмета,
е) вријеме трајања судског поступка или поступка пред тужилаштвом,
ф) податке о предмету суђења или истраге који указују на то да суд или тужилаштво непотребно касни с одлучивањем,
г) образложење захтјева којим доказује да је повријеђено право на суђење у разумном року,
х) захтјев за исплату примјерене накнаде,
и) својеручни потпис странке или заступника или пуномоћника странке.
Члан 10.
(Одлучивање о захтјеву)
(1) О захтјеву из члана 5. овог закона одлучује предсједник суда или главни тужилац ако се ради о предмету у којем поступа предсједник суда или главни тужилац.
(2) Предсједник суда или главни тужилац годишњим распоредом послова може одредити једног или више судија или тужилаца да поред њега воде поступак или одлучују о захтјеву.
(3) О захтјеву из члана 5. овог закона не може одлучивати судија или тужилац који је поступао, односно поступа у предмету поводом којег је захтјев упућен.
(4) Усмена расправа се не одржава.
(5) Рјешење о захтјеву не смије утицати на чињенична и правна питања која су предмет суђења.
(6) Рјешење којим се усваја или одбија захтјев мора бити образложено.
(7) Рјешење о захтјеву мора се донијети у року од 30 дана од дана пријема захтјева.
Члан 11.
(Испитни поступак)
(1) Предсједник суда или главни тужилац, у року од осам дана од дана пријема захтјева из члана 5. овог закона, затражиће од судије или предсједника вијећа или тужиоца који поступа у предмету, извјештај о дужини трајања поступка, разлозима због којих поступак није окончан и мишљење о року у којем се предмет може ријешити, а може извршити и увид у спис предмета.
(2) Судија или тужилац који поступа у предмету дужан је доставити извјештај из става (1) овог члана одмах или најкасније у року од осам дана.
Члан 12.
(Одлучивање о захтјеву без испитног поступка)
(1) Захтјев се одбацује без испитног поступка ако одсуство неког елемента захтјева из члана 9. овог закона онемогућава да се по њему поступа или ако је захтјев поднијело неовлаштено лице. Против рјешења о одбацивању захтјева није дозвољена жалба.
(2) Захтјев се одбија без испитног поступка и ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у приговору, очигледно неоснован.
Члан 13.
(Одлучивање о захтјеву након испитног поступка)
(1) Предсједник суда или главни тужилац проучава извјештај, а по потреби и списе предмета, примјењујући критеријуме за оцјену разумности дужине трајања поступка из члана 6. овог закона и рјешењем захтјев одбија или усваја.
(2) Ако предсједник суда или главни тужилац утврди да је захтјев из члана 9. овог закона основан, рјешењем ће одредити рок у којем судија или тужилац треба ријешити предмет, који у правилу не може бити дужи од шест мјесеци од дана доношења рјешења, те примјерену накнаду која припада странци због повреде права на суђење у разумном року.
(3) Рјешење из става (2) овог члана предсједник суда односно главни тужилац, доставља странци и поступајућем судији, односно тужиоцу.
(4) Против рјешења из става (2) овог члана жалба није дозвољена.
(5) Ако судија или тужилац не ријеши предмет у року из става (2) овог члана, дужан је у року од 15 дана од истека тог рока доставити писани извјештај предсједнику суда, односно главном тужиоцу о разлозима непоступања.
Члан 14.
(Жалба)
(1) Ако предсједник суда или главни тужилац утврди да је захтјев из члана 5. овог закона неоснован, одбиће га рјешењем.
(2) Против рјешења из става (1) овог члана као и у случају када предсједник суда или главни тужилац не одлучи у року од 30 дана од дана пријема захтјева, странка има право жалбе у року од осам дана од дана пријема рјешења.
Члан 15.
(Надлежност за одлучивање о жалби)
(1) Жалба из члана 14. овог закона се подноси предсједнику непосредно вишег суда или главном федералном тужиоцу Федералног тужилаштва Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: главни федерални тужилац), путем предсједника суда, односно главног тужиоца који је одлучивао о захтјеву.
(2) Предсједник суда односно главни тужилац који је одлучивао о захтјеву из члана 5. овог закона, жалбу са релевантним подацима из списа предмета одмах доставља предсједнику непосредно вишег суда или главном федералном тужиоцу.
(3) Ако је о захтјеву из члана 5. овог закона одлучивао предсједник Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине, поступак по жалби води и одлучује вијеће Управног одјељења Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине, састављено од троје судија, а ако је о овом захтјеву одлучивао главни федерални тужилац, поступак по жалби води и одлучује први замјеник главног федералног тужиоца.
(4) Жалба се не доставља на одговор нити се одржава усмена расправа.
(5) Предсједник непосредно вишег суда из става (2) овог члана и главни федерални тужилац, односно вијеће из става (3) овог члана или први замјеник главног федералног тужиоца, дужни су одлучити о жалби у року од 30 дана од дана пријема жалбе.
(6) Предсједник непосредно вишег суда и главни федерални тужилац, односно вијеће из става (3) овог члана, односно први замјеник главног федералног тужиоца, може жалбу да одбије као неосновану и да потврди првостепено рјешење или да жалбу уважи и да преиначи првостепено рјешење.
Члан 16.
(Право на нови захтјев)
(1) Ако је захтјев из члана 5. овог закона, одбачен због неуредности у смислу члана 12. став (1) овог закона, странка има право да поднесе нови захтјев.
(2) Странка чији је захтјев из члана 5. овог закона одбијен а која није поднијела жалбу, може да поднесе нови захтјев по протеку рока од шест мјесеци од дана пријема рјешења о одбијању захтјева.
(3) Странка чија је жалба из члана 14. став (1) овог закона одбијена, може да поднесе нови захтјев по протеку рока од шест мјесеци од дана пријема рјешења о одбијању жалбе.
III. ИСПЛАТА ПРИМЈЕРЕНЕ НАКНАДЕ ЗБОГ ПОВРЕДЕ ПРАВА НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ
Члан 17.
(Висина примјерене накнаде)
(1) Због повреде права на правично суђење у разумном року, странци у судском поступку, досуђује се примјерена накнада.
(2) Примјерена накнада из става (1) овог члана, одређује се у износу од 300,00 КМ до 3.000,00 КМ по предмету.
(3) Изузетно од става (2) овог члана, у посебним случајевима када је више лица оштећено у судском поступку у којем је утврђена повреда права на правично суђење у разумном року, примјерена накнада може износити до 10.000,00 КМ по предмету.
(4) Висина примјерене накнаде из ст. (2) и (3) овог члана одређује се у складу са критеријумима који су утврђени у члану 6. овог закона.
(5) Рјешење којим се одређује примјерена накнада из ст. (2) и (3) овог члана има снагу извршне исправе и доставља се надлежној влади из које се финансирају суд или тужилаштво пред којим је дошло до повреде права на правично суђење у разумном року.
(6) Рок за исплату по рјешењу из става (5) овог члана је три мјесеца.
Члан 18.
(Исплата и обезбјеђење средстава)
Примјерена накнада из члана 17. овог закона, исплаћује се из буџета Федерације Босне и Херцеговине за повреде које су учињене пред Врховним судом Федерације Босне и Херцеговине и Федералним тужилаштвом Федерације Босне и Херцеговине, односно из буџета кантона за повреду заштите права на правично суђење када је повреда учињена пред општинским или кантоналним судом или кантоналним тужилаштвом, из кога се финансира суд или тужилаштво.
IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 19.
(Примјена Закона о ванпарничном поступку)
На поступке из овог закона, сходно се примјењују одредбе Закона о ванпарничном поступку ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/98, 39/04, 73/05 и 11/21), ако овим законом није другачије одређено.
Члан 20.
(Уређење висине примјерене накнаде)
Висину примјерене накнаде у износу већем од износа утврђеног у члану 17. овог закона, кантони у Федерацији Босне и Херцеговине могу другачије уредити законом кантона.
Члан 21.
(Ослобађање од плаћања таксе)
Странке су ослобођене плаћања судске таксе у поступцима који се воде према одредбама овог закона.
Члан 22.
(Започети поступци)
Странка која је поднијела апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине прије ступања на снагу овог закона, не може поднијети захтјев за заштиту права на правично суђење у разумном року по овом закону.
Члан 23.
(Завршна одредба)
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Драган Миоковић, с. р.
Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Томислав Мартиновић, с. р.
Hamdije Čemerlića 2, Sarajevo 
