Министар Делић присуствовао конференцији поводом Међународног дана борбе против сексуалног насиља у рату

Федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић присуствовао је данас у Сарајеву конференцији за медије коју је организовало Удружење жртава рата „Фоча 1992–1995“. Овом приликом предсједница овог удружења Мидхета Калопер најавила је програм обиљежавања Међународног дана борбе против сексуалног насиља у рату, који ће 19. јуна бити одржан у Фочи под слоганом „ФОЧА ПАМТИ – Шутња не смије бити јача од истине“.

Из Федералног министарства рада и социјалне политике саопћено је да обиљежавање овог значајног датума представља чин сјећања, достојанства и борбе за истину о злочинима сексуалног насиља почињеним током рата, али и позив друштву да глас преживјелих никада не буде утишан заборавом, негирањем или равнодушношћу.

Калопер је изјавила да ће Фоча за неколико дана поново постати мјесто сјећања, истине и опомене.

- Слоган „ФОЧА ПАМТИ – Шутња не смије бити јача од истине“ носи снажну поруку, како за оне који је разумију, тако и за оне који тек требају да је разумију - истакла је Калопер.

Нагласила је да овогодишње обиљежавање има посебну тежину, јер се поједини осуђени ратни злочинци данас слободно крећу Фочом.

- Зато је важно да 19. јуна будемо заједно у Фочи и пошаљемо јасну поруку цијелој Босни и Херцеговини и свијету. Сјећање није избор, већ обавеза. Не смијемо дозволити да глас жртава буде утишан - казала је Калопер и позвала је грађане и представнике међународне заједнице да присуствују обиљежавању.

Министар Делић казао је да није прихватљиво да жртве готово три деценије саме носе терет сјећања. Истакао је да је поражавајућа чињеница да жене које су преживјеле ратно сексуално насиље и даље морају подсјећати друштво на злочине, организирати обиљежавања и борити се против заборава, иако је то одговорност цијелог друштва и институција.

- Зато је важно да 19. јуни не буде само датум у календару, него дан када показујемо да памтимо и не допуштамо да се истина потисне или релативизира – нагласио је министар Делић.

Говорећи о Закону о заштити цивилних жртава рата, казао је да он није само питање права и накнада, него представља признање државе да су жртве постојале, да им је учињена неправда и да њихова патња није приватна, већ друштвена и хисторијска чињеница. Додао је да за многе преживјеле статус цивилне жртве рата значи поврат достојанства и идентитета, те подсјетио да су тим законом први пут препозната и д‌јеца рођена као посљедица ратног злочина силовања.

Министар Делић нагласио је да правда није постигнута све док жртве чекају истину.

- Свједочимо да се поједини починиоци враћају у средине у којима су почињени злочини, док многи никада нису процесуирани, а бројне жртве због страха и стигме нису пријавиле злочин - рекао је федерални министар и нагласио да борба против заборава остаје обавеза друштва и институција.

Одао је признање женама које годинама чувају сјећање, посебно Мидхети Калопер и Удружењу „Жртве рата Фоча 1992–1995“, те позвао грађане да 19. јуна дођу у Фочу.

- То је дуг који као друштво имамо према жртвама - поручио је Делић.

Новинар БИРН-а БиХ/Детектор Харис Ровчанин истакао је да је за злочине у Фочи, укључујући убиства, присилне нестанке, заточења и систематско сексуално насиље, правоснажно осуђено 30 особа на више од 360 година затвора. Навео је да се највећи број пресуда односи управо на ратно сексуално насиље, подсјетивши да је Међународни кривични суд за бившу Југославију у предмету „Кунарац и остали“ први пут утврдио силовање као злочин против човјечности.

- Ријеч је о систематском насиљу над женама, д‌јевојкама и малољетним ђевојчицама током 1992. и 1993. године - казао је Ровчанин.

Прецизирао је да је у Хагу осуђено девет особа на више од 120 година затвора и двије доживотне казне, док је Суд БиХ изрекао казне за 17 особа на више од 200 година затвора, од којих је 15 осуђено за силовања и друге облике сексуалног насиља. Говорећи о процесуирању, навео је да су пред Судом БиХ тренутно три предмета у вези са злочинима у Фочи, међу којима је један за вишеструко силовање окончан првостепеном пресудом од 10 година затвора. Упозорио је на проблеме у процесуирању злочина, саопћено је из Федералног министарства рада и социјалне политике.