1. Закон о адвокатури Федерације Босне и Херцеговине

ГЛАВА II - УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ АДВОКАТУРЕ

Члан 5.
(Обављање адвокатуре)

(1) Пружањем правне помоћи као занимањем могу се бавити само адвокати, осим ако посебним законом није другачије прописано.
(2) Право на обављање адвокатуре стиче се уписом у Именик адвоката и давањем свечане изјаве.
(3) Поступак за остваривање права на обављање адвокатуре покреће се захтјевом кандидата за упис у Именик адвоката, који се подноси регионалној комори.

Члан 6.
(Упис у Именик адвоката)

(1) Право уписа у Именик адвоката има лице које испуњава сљедеће услове:
а) да је држављанин Босне и Херцеговине,
б) да је дипломирало на правном факултету у Босни и Херцеговини или стекло звање дипломирани правник (најмање 240 ЕЦТС бодова), или да је дипломирало на било којем правном факултету у СФР Југославији до 6. 4. 1992. године, а ако је дипломирало на правном факултету у страној држави, овај услов стиче након признања те дипломе у складу с прописима којима је признање те дипломе и ниво стручног образовања регулисано у Федерацији,
ц) да је положило правосудни испит у Босни и Херцеговини или у бившој СФР Југославији до 6. 4.1992. године, а ако је правосудни испит положило у другој држави, овај услов стиче након признања тог испита у Федерацији,
д) да је положило адвокатски испит у Федерацији,
е) да има двије године радног искуства послије положеног правосудног испита на правним пословима у адвокатури, правосуђу, нотаријату, органима управе или у правном лицу,
ф) да има здравствену и пословну способност за обављање послова адвокатуре,
г) да није осуђивано за кривично дјело које би га чинило недостојном за обављање адвокатуре,
х) да није отпуштено из правосудних органа или органа државне службе као резултат дисциплинске мјере на било којем нивоу власти у Босни и Херцеговини у посљедње три године од дана подношења захтјева за упис у Именик адвоката,
и) да није у радном односу у тренутку уписа у Именик адвоката,
ј) да не обавља регистровану самосталну дјелатност,
к) да није члан надзорног одбора, директор или члан управе, управног одбора или извршног одбора, одбора за ревизију у јавном предузећу или друштвима с већинским државним власништвом, осим у адвокатском друштву,
л) да има обезбијеђен радни простор - канцеларију, погодну за обављање адвокатуре, која испуњава техничке услове у складу с актом Адвокатске коморе,
м) да нема ограничења прописаних Статутом.
(2) Ограничења у вези с уписом у Именик адвоката која се односе на претходне функције и дјелатности лица које тражи упис поближе ће се уредити Статутом Коморе.
(3) Испуњеност услова за упис у Именик адвоката из става (1) овог члана утврђује надлежни орган регионалне коморе.

Члан 7.
(Недостојност за обављање адвокатуре)

(1) Није достојно за обављање адвокатуре лице које је правоснажном одлуком осуђено за кривично дјело против уставног поретка Федерације, кривична дјела тероризма, кривична дјела против интегритета Босне и Херцеговине, уставног уређења и сигурности Босне и Херцеговине, за кривична дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, за кривична дјела корупције и кривична дјела против службене и друге одговорне дужности, кривична дјела против правосуђа или за кривична дјела учињена из користољубља, других ниских, неморалних и нечасних побуда које је чине морално недостојном за обављање адвокатуре.
(2) Није достојно за обављање адвокатуре лице којем је правоснажном пресудом утврђена кривица за кривично дјело повезано с његовим радом у адвокатури, правосудним или органима управе.
(3) Није достојно за обављање адвокатуре лице чија ранија дјелатност изван органа из става (2) овог члана не гарантује да ће он савјесно обављати адвокатску дјелатност. Приликом процјене достојности узеће се у обзир све чињенице и околности које упућују на закључак о лицу подносиоцу захтјева, а што ће се ближе регулисати Статутом Адвокатске коморе.
(4) Ако је захтјев за упис у Именик адвоката одбијен зато што подносилац захтјева није достојан за обављање адвокатуре због разлога наведених у ставу (3) овог члана, нови захтјев за упис не може се поднијети прије истека рока од пет година од правоснажности одлуке којом је захтјев одбијен.

Члан 8.
(Захтјев за упис у Именик адвоката)

(1) Уз захтјев за упис у Именик адвоката кандидат је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова из члана 6. став (1) тач. а) до ф) и х) до л) овог закона.
(2) Регионална комора, по службеној дужности, прибавља доказе о испуњености услова из члана 6. став (1) тачка г) овог закона.
(3) Надлежни орган унутрашњих послова дужан је да на захтјев регионалне коморе да податке из казнене евиденције о кандидату.

Члан 9.
(Поступање по захтјеву)

(1) Захтјев за упис у Именик адвоката подноси се регионалној комори која, у року од 30 дана од дана поднесеног захтјева, утврђује јесу ли испуњени услови из члана 6. овог закона.
(2) Рјешење о упису у Именик адвоката доноси надлежни орган регионалне коморе.
(3) Уколико регионална комора рјешењем одбије захтјев за упис, против тог рјешења подносилац захтјева може у року од 15 дана изјавити жалбу Адвокатској комори.
(4) Рјешење о упису из става (1) овог члана регионална ће комора без одлагања доставити Адвокатској комори, која је дужна у року од 30 дана од дана пријема извршити потврду постојања услова за упис.
(5) Уколико Адвокатска комора потврди постојање услова за упис, извршиће се упис у јединствени Именик адвоката.
(6) Уколико Адвокатска комора утврди да нису испуњени услови, укинуће рјешење регионалне коморе о упису и предмет вратити регионалној комори на поновни поступак.
(7) Против рјешења Адвокатске коморе донесеног по захтјеву за упис у Именик адвоката није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор код надлежног суда.
(8) О коначној одлуци којом се одбија захтјев за упис адвоката Адвокатска комора је дужна без одгађања обавијестити адвокатску комору у Републици Српској.

Члан 10.
(Поништавање рјешења о упису)

(1) Адвокатска комора по праву надзора поништиће рјешење о упису у Именик адвоката, ако:
а) кандидат не да свечану изјаву у складу са чланом 11. овог закона,
б) се послије уписа у Именик адвоката утврди да нису били испуњени услови за доношење рјешења о упису у Именик адвоката,
ц) ако у року из члана 15. став (1) овог закона не закључи уговор о осигурању за штету од професионалне одговорности и о закључењу не достави доказ регионалној комори.
(2) Поступак за поништење рјешења о упису у Именик адвоката покреће се по службеној дужности или на основу пријаве.
(3) Адвокатска комора дужна је да без одгађања, а најкасније у року од осам дана, обавијести адвоката против којег је поступак покренут о покретању поступка из става (2) овог члана.
(4) Поступак поништења уписа из става (1) овог члана ће се спровести по одредбама овог закона и прописима Адвокатске коморе.

Члан 11.
(Свечана изјава)

(1) Адвокатска комора дужна је да у року од 30 дана од дана доношења рјешења о упису у Именик адвоката обезбиједи кандидату давање свечане изјаве, под условом да је уплатио трошкове уписа.
(2) Свечана изјава даје се пред предсједником Адвокатске коморе или лицем које он овласти.
(3) Текст свечане изјаве гласи:
"Свечано изјављујем да ћу адвокатску дјелатност обављати савјесно и стручно, да ћу се у свом раду придржавати Устава Босне и Херцеговине, Устава Федерације Босне и Херцеговине, закона, статута адвокатских комора, Кодекса, Повеље о основним принципима европске адвокатске професије и Кодекса понашања европских адвоката, те да ћу у свом раду штитити углед адвокатуре и извршавати све обавезе према Адвокатској комори Федерације Босне и Херцеговине".

Члан 12.
(Адвокатска легитимација)

(1) Адвокатска комора ће након што кандидат да свечану изјаву, на основу података садржаних у Именику адвоката, издати адвокатску легитимацију.
(2) Адвокатску легитимацију потписује предсједник Адвокатске коморе.
(3) Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његову фотографију, редни број, дан, мјесец и годину уписа у Именик адвоката, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката.
(4) Форма, садржај, облик, евиденција и друга питања везана за издавање и коришћење адвокатске легитимације уређује се правилником који доноси предсједник Адвокатске коморе.

Члан 13.
(Употреба адвокатске легитимације)

(1) Адвокат је дужан да, на тражење суда или другог органа код којег се води поступак, предочи на увид адвокатску легитимацију.
(2) У случају сумње у својство лица које се представља као адвокат, орган који води поступак може од Адвокатске коморе затражити потребна обавјештења, а Адвокатска комора је дужна да по захтјеву поступи без одгађања.

Члан 14.
(Страни адвокати)

(1) Страни адвокат може, под условом реципроцитета, да заступа у конкретним судским и управним поступцима.
(2) Заступање из става (1) овог члана страни адвокат може да обавља искључиво на основу претходне сагласности Федералног министарства правде.
(3) Информацију о постојању и условима реципроцитета из става (1) овог члана Федерално министарство правде прибавља од Министарства вањских послова Босне и Херцеговине.
(4) Приликом подношења захтјева за прибављање сагласности из става (2) овог члана, страни адвокат је дужан доставити доказ о упису у Именик адвоката матичне државе.

Члан 15.
(Обавеза осигурања од одговорности)

(1) Адвокат је дужан најкасније у року од 15 дана од дана давања свечане изјаве адвоката да закључи уговор о осигурању за штету од професионалне одговорности на суму не мању од минималне суме осигурања за штету од професионалне одговорности утврђене овим законом и доказ о томе да достави регионалној комори.
(2) У случају прибављања сагласности из члана 14. став (2) овог закона страни адвокат је дужан да закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности код правног лица регистрованог у Босни и Херцеговини за ову врсту осигурања и исти достави Федералном министарству правде у року од 15 дана од дана прибављања сагласности.
(3) У случају да страни адвокат не поступи у складу са ставом (2) овог члана, Федерално министарство правде ће поништити сагласност из члана 14. став (2) овог закона и о истом обавијестити суд или други орган у конкретном предмету.

ГЛАВА III - ПРАВА И ДУЖНОСТИ АДВОКАТА

Члан 16.
(Дужности адвоката)

Адвокат је дужан да:
а) се бави адвокатуром као јединим занимањем;
б) правну помоћ пружа стручно и савјесно, у складу с уставом, законом, Статутом Адвокатске коморе и Кодексом адвокатске етике адвоката Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Кодекс);
ц) чува адвокатску тајну;
д) у професионалном раду и у приватном животу који је доступан јавности чува углед адвокатуре.

Члан 17.
(Права и дужности у предузимању правних радњи)

Адвокат има право и дужност да предузима правне радње на које га је странка овластила, а које могу користити странци у остваривању њених права и интереса.

Члан 18.
(Адвокати адвокатске коморе у Републици Српској)

Адвокат уписан у именик адвоката адвокатске коморе у Републици Српској има право да обавља адвокатуру и на територију Федерације, али нема право да у Федерацији оснива пословну јединицу, представништво или било који други облик организовања рада.

Члан 19.
(Пружање правне помоћи)

(1) Адвокат је дужан пружити правну помоћ странци која му се обрати, а може је ускратити само због разлога које прописује закон.
(2) Адвокат не може да одбије пружање правне помоћи ако га као заступника или браниоца у складу са законом постави суд, други државни орган или Адвокатска комора, осим ако постоје разлози предвиђени законом због којих је дужан да одбије заступање или ако адвокат, по својој писаној изјави, не пружа услуге у тој области права.

Члан 20.
(Одбијање пружања правне помоћи)

(1) Адвокат је дужан да одбије пружање правне помоћи:
а) ако је у истој правној ствари заступао супротну странку,
б) ако је члан или је био члан заједничке адвокатске канцеларије или адвокатског друштва у којима се у истој правној ствари заступа или је заступана супротна странка,
ц) ако је у истој правној ствари поступао као носилац правосудне функције или службено лице у државном органу или органу јединице локалне самоуправе,
д) ако се адвокату прије протека двије године од престанка његове правосудне функције или службеног лица у државном органу или органу јединице локалне самоуправе за пружање правне помоћи обрати лице у чијој је истој или другој правној ствари поступао у наведеним својствима,
е) ако су интереси странке која тражи правну помоћ у супротности с његовим интересима или интересима његових блиских сродника, пријатеља, сарадника или других странака, а што се прописује Статутом Адвокатске коморе и Кодексом,
ф) ако је био адвокатски приправник или стручни сарадник за правне послове у адвокатској канцеларији, заједничкој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву у којима се у истој правној ствари заступа или је заступана супротна странка.
(2) Адвокат може да одбије пружање правне помоћи и у другим случајевима утврђеним законом, Статутом Адвокатске коморе и Кодексом.

Члан 21.
(Бесплатно пружање правне помоћи)

(1) Регионалне су коморе дужне активно да обезбиједе бесплатно пружање правне помоћи социјално угроженим лицима у правним стварима у којима та лица остварују права везана за њихов положај, као и у другим случајевима предвиђеним општим прописима Адвокатске коморе.
(2) Адвокатска комора ће својим прописом утврдити услове за бесплатно пружање правне помоћи из става (1) овог члана, као и број предмета на годишњем нивоу у којем ће се пружити бесплатна правна помоћ.

Члан 22.
(Обавеза чувања и поврат списа)

(1) Адвокат је дужан након престанка заступања странци, на њен захтјев, предати спис предмета.
(2) Ако је до престанка заступања дошло у току поступка, адвокат може одбити да преда спис предмета странци на њен захтјев уколико странка није извршила исплату накнаде трошкова и награде који су настали предузимањем радњи адвоката у поступку, осим ако би због тога за странку могле наступити штетне посљедице или ако би странци било отежано или онемогућено предузимање радњи у поступку.
(3) Адвокат може одбити да преда спис предмета странци на њен захтјев након окончања поступка уколико странка није извршила исплату награде и накнаде трошкова из члана 27. овог закона.
(4) Адвокат је дужан да информише своју странку о стању предмета.
(5) Адвокат је дужан чувати списе странке која их није преузела или који се нису могли странци уручити, пет година од дана правоснажно окончаног поступка или од дана отказа или опозива пуномоћи.

Члан 23.
(Адвокатска тајна)

(1) Адвокат је дужан, у складу са Статутом и Кодексом, да чува као адвокатску тајну и да се брине да то чине и лица запослена у његовој адвокатској канцеларији, заједничкој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву, све што му је странка или његов овлашћени представник повјерио или што је у предмету у коме пружа правну помоћ на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током заступања и по престанку заступања.
(2) Адвокатску тајну из става (1) овог члана дужна су чувати и друга лица која раде или су радила у адвокатској канцеларији, заједничкој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву.
(3) Изузетно од ст. (1) и (2) овог члана обавеза чувања адвокатске тајне престаје на основу изричитог одобрења странке, као и у случају када је странка покренула дисциплински поступак против адвоката, када је то нужно ради одбране адвоката у кривичном поступку који је против њега покренут, када адвокат посумња да предстоји извршење тежег кривичног дјела и када адвокат покрене поступак ради намирења трошкова и издатака које му странка дугује.
(4) Начин чувања адвокатске тајне и поступање у вези с адвокатском тајном уређују се Статутом и Кодексом.

Члан 24.
(Искључење од кривичне одговорности)

Адвокат не може бити позван на кривичну одговорност за правно мишљење изражено у пружању правне помоћи у поступку пред судом, изван суда или другим органима.

Члан 25.
(Неспојивост с обављањем адвокатске дјелатности)

(1) Адвокат не може бити заступник, директор, члан управног или надзорног одбора у правном лицу у институцијама с јавним овлашћењима, јавним предузећима, правним лицима с већинским државним капиталом, предсједник, члан управног, надзорног или одбора за ревизију банке с већинским државним капиталом, заступник државног капитала, као ни обављати те послове у било којем обиму или вршити јавну дужност која је неспојива с адвокатском дјелатношћу.
(2) Статутом и Кодексом детаљније се утврђују послови из става (1) овог члана, а могу се предвидјети и други послови који су неспојиви с угледом и независношћу адвокатуре.

Члан 26.
(Заступање стручног сарадника за правне послове и адвокатског приправника)

(1) У заступању странке, под условима предвиђеним законом, адвоката смије замијенити адвокатски стручни сарадник и адвокатски приправник који ради у његовој канцеларији или канцеларији адвоката који га замјењује.
(2) За пропусте стручног сарадника за правне послове и адвокатског приправника одговара адвокат, заједничка адвокатска канцеларија или адвокатско друштво код којег је то лице запослено.

Члан 27.
(Награда и накнада трошкова)

(1) Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, у складу с Тарифом о наградама и накнади трошкова за рад адвоката у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Тарифа) коју доноси Адвокатска комора, након прибављене сагласности од федералног министра правде.
(2) Висину награде адвокатима за одбране по службеној дужности утврдиће федерални министар правде, уз консултације с Адвокатском комором.
(3) Адвокат је дужан странци издати рачун након што у цијелости изврши налог странке везан за наручену адвокатску услугу, као и у случају када прими предујам.
(4) Тарифа из става (1) овог члана објављује се у "Службеним новинама Федерације БиХ".

Члан 28.
(Уговарање награде према успјеху у пружању правне помоћи)

(1) Адвокати могу са странком да уговоре награду за рад и у размјеру са успјехом у поступку односно у правним радњама које ће за странку предузети, под условима утврђеним Тарифом.
(2) Уговор из става (1) овог члана ваљан је само ако је закључен у писаном облику.

Члан 29.
(Право намире и залога)

(1) За трошкове и доспјелу награду адвокат се може намирити из готовине коју је његова странка положила код њега или коју је за њу примио или наплатио, ако између адвоката и странке није другачије уговорено, али је у том случају дужан без одгађања обавити обрачун са странком.
(2) На новчаним средствима које прими у име странке, адвокат има право залога ради обезбјеђења наплате награде и накнаде трошкова.

Члан 30.
(Забрана рекламирања)

(1) Забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског друштва.
(2) Забрана из става (1) овог члана на територију Федерације односи се и на адвоката и друге облике рада и обављања адвокатуре уписаног у одговарајуће именике адвокатске коморе у Републици Српској и адвокатских комора из иностранства.
(3) За забрањено рекламирање одговоран је, како члан Адвокатске коморе који врши такво рекламирање, тако и члан Адвокатске коморе који је прихватио своје рекламирање од стране других лица.
(4) Забрана рекламирања, одговорност за кршење ове забране, као и допуштени начин представљања ближе се уређују Статутом Адвокатске коморе и Кодексом.

Члан 31.
(Адвокатска канцеларија)

(1) Адвокат који обавља адвокатску дјелатност самостално, може имати само једну канцеларију.
(2) Адвокат, по правилу, пружа правну помоћ у својој адвокатској канцеларији, на расправама, претресима, увиђајима, реконструкцијама, преговорима или на закључењу правних послова и на другим мјестима неопходним за пружање правне помоћи странци, што се поближе уређује Статутом Адвокатске коморе.
(3) Адвокат слободно бира и мијења сједиште своје канцеларије на територију Федерације.
(4) Сваку намјеравану промјену сједишта канцеларије адвокат мора пријавити регионалној комори на чијем подручју има сједиште, након чега ће регионална комора утврдити постојање услова за рад те адвокатске канцеларије на новом сједишту, о чему ће регионална комора обавијестити Адвокатску комору.
(5) У случају промјене сједишта адвокатске канцеларије из једне у другу регионалну комору, адвокат је дужан да о томе обавијести регионалну комору гдје има сједиште и регионалну комору на чијем подручју намјерава имати сједиште. Регионална комора на чијем подручју ће адвокат имати намјеравано сједиште утврдиће постојање услова за рад те адвокатске канцеларије.
(6) Свака промјена сједишта адвокатске канцеларије уписује се у одговарајући уписник регионалне коморе новог сједишта адвоката.
(7) Упис из става (6) овог члана, регионална комора је дужна обавити и обавијестити о томе Адвокатску комору и регионалну комору претходног сједишта адвоката у року од 15 дана од дана промјене.

Члан 32.
(Адвокатска табла)

Адвокат је дужан да, на објекту у којем се налази његова адвокатска канцеларија, има истакнуту таблу са исписаним текстом садржаја: "АДВОКАТ" и име и презиме адвоката, чији се облик и садржај уређују прописом Адвокатске коморе.

Члан 33.
(Печат)

(1) Адвокат има печат који садржи текст: "АДВОКАТ", име и презиме адвоката и назив мјеста у којем је сједиште адвокатске канцеларије, чији се облик и садржај уређују прописом Адвокатске коморе.
(2) Адвокат који је члан заједничке адвокатске канцеларије или адвокатског друштва, дужан је да уз печат тих облика организовања рада адвоката, посједује и користи печат из става (1) овог члана.
(3) Адвокат је дужан на сваку исправу, допис или поднесак који је сачинио ставити свој потпис и печат.

Члан 34.
(Отказ заступања)

(1) Адвокат је дужан отказати пуномоћ за заступање због истих разлога због којих је према члану 20. овог закона дужан ускратити пружање правне помоћи.
(2) Адвокат може отказати пуномоћ за заступање из разлога прописаних у Кодексу.
(3) О отказу заступања адвокат је дужан без одгађања обавијестити странку и орган пред којим се води поступак.
(4) Адвокат је дужан наставити с пружањем правне помоћи странци и након што је отказао заступање, ако је то потребно да се од странке коју заступа отклони каква штета, али не дуже од 30 дана од дана отказа пуномоћи.
(5) Адвокат није дужан поступати по одредбама става (4) овог члана, ако га је странка те обавезе изричито ослободила.

Члан 35.
(Чланарина и друге материјалне обавезе)

Адвокат је дужан да Адвокатској комори уредно плаћа чланарину и извршава и друге материјалне обавезе.

Члан 36.
(Контрола адвокатске канцеларије)

Списи, исправе, документи и други подаци из предмета који се налазе у адвокатској канцеларији могу бити предмет контроле само под условима из члана 37. овог закона.

Члан 37.
(Претрес адвокатске канцеларије)

(1) Претрес адвоката и адвокатске канцеларије може одредити само надлежни суд ако су за то испуњени услови предвиђени из закона о кривичном поступку.
(2) Када одреди претрес адвоката и адвокатске канцеларије, суд ће о томе обавијестити регионалну комору на чијем се подручју налази канцеларија у којој претрес треба обавити. Претрес се не смије започети ни водити без присуства овлашћеног представника регионалне коморе, осим ако се они без оправданог разлога не одазову уредном и правовременом позиву да присуствују претресу.
(3) Код претреса адвоката и адвокатске канцеларије не смије бити повријеђена тајност исправа и предмета на штету странке.
(4) Претрес адвоката и адвокатске канцеларије ограничити ће се искључиво на преглед само оних исправа и само оних предмета који су у директној вези с кривичним дјелом због којег се води поступак, а који су појединачно наведени у наредби суда.
(5) Докази прибављени супротно одредбама овог члана не могу се употријебити у поступку против адвоката и његове странке.
(6) О претресу, покретању поступка против адвоката и одређивања притвора адвокату, суд који води поступак дужан је одмах обавијестити регионалну комору.

Члан 38.
(Прибављање информација, списа и доказа)

(1) Адвокат има право да, у циљу пружања правне помоћи, од државних, односно других надлежних органа, установа, привредних друштава и других организација тражи и правовремено добије информације, списе и доказе који су у њиховом посједу или под њиховом контролом.
(2) Државни, односно други надлежни органи, установе и привредна друштва дужна су да, у складу с овим законом, адвокату омогуће приступ информацијама, списима и доказима из става (1) овог члана.

Члан 39.
(Осигурање од одговорности)

(1) За штету насталу у обављању адвокатуре, адвокат одговара по општим правилима одговорности за накнаду штете.
(2) Адвокат је дужан да закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности код правног лица регистрованог за ову врсту осигурања.
(3) Адвокатска комора може закључити оквирни уговор о осигурању од професионалне одговорности и уговор о колективном осигурању од професионалне одговорности за све адвокате уписане у Именик адвоката.
(4) Адвокатска комора утврђује минималну суму осигурања за штету од професионалне одговорности.
(5) Адвокатска комора ускратиће издавање адвокатске легитимације адвокату који не достави доказ да је закључио уговор о осигурању, осим у случају колективног осигурања из става (3) овог члана.
(6) Ако адвокат, заједничка адвокатска канцеларија и адвокатско друштво не доставе доказ о осигурању, Адвокатска комора привремено ће забранити његов рад до дана у којем достави доказ о испуњавању ове обавезе.

Члан 40.
(Висина суме осигурања)

(1) Најнижа сума осигурања, по осигураном случају, без ограничења броја случајева, износи:
а) 250.000 КМ за адвоката, без обзира на то обавља ли адвокатуру самостално или као члан у заједничкој адвокатској канцеларији или као члан адвокатског друштва,
б) 1.000.000 КМ за адвокатско друштво.
(2) У случају да на дан наступања осигураног случаја адвокатско друштво нема закључен уговор о осигурању на суму осигурања из става (1) овог члана, чланови тог друштва солидарно одговарају за обавезу тог друштва до висине најниже суме осигурања прописане за то адвокатско друштво.

Члан 41.
(Порезне обавезе)

Адвокат је дужан да на приход остварен пружањем правних услуга плаћа порез у складу с порезним прописима.

ГЛАВА IV - ПРЕСТАНАК ПРАВА НА ОБАВЉАЊЕ АДВОКАТУРЕ И ПРИВРЕМЕНА ЗАБРАНА ВРШЕЊА АДВОКАТСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 42.
(Престанак права на обављање адвокатуре)

(1) Адвокату престаје право на обављање адвокатуре:
а) ако изгуби држављанство Босне и Херцеговине или Федерације Босне и Херцеговине;
б) на лични захтјев, од дана који је одредио у захтјеву, а у случају да у захтјеву за брисање из Именика адвоката није одређен дан престанка права обављања адвокатуре или је одређен дан који претходи дану подношења захтјева онда од дана подношења захтјева;
ц) у случају смрти или проглашења за умрлог;
д) у случају потпуног или дјелимичног губитка пословне способности;
е) у случају губитка здравствене способности за обављање адвокатуре;
ф) у случају изрицања дисциплинске мјере брисања из Именика адвоката;
г) у случају наступања разлога недостојности из члана 7. овог закона;
х) у случају изрицања мјере безбједности забране обављања адвокатуре у кривичном поступку;
и) у случају ступања на издржавање казне затвора у трајању дужем од шест мјесеци;
ј) у случају да се не обавља адвокатура непрекидно дуже од шест мјесеци;
к) у случају обављања дјелатности предвиђене чланом 25. овог закона;
л) у случају да не закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности;
љ) уколико не плаћа чланарину и друга материјална давања коморама у периоду дужем од шест мјесеци у једној календарској години,
м) уколико оснује радни однос изван адвокатске дјелатности.
(2) Сматраће се да адвокат не обавља адвокатуру непрекидно дуже од шест мјесеци и ако у том року нису могла да му се доставе писмена на адресу сједишта адвокатске канцеларије, што се утврђује одлуком надлежне регионалне коморе.
(3) Надлежна регионална комора је дужна да у року од 15 дана од дана наступања неког од разлога за престанак права на обављање адвокатуре из става (1) овог члана проведе брисање из Именика адвоката и именује ликвидатора предмета адвокатске канцеларије.
(4) У случајевима из става (1) тач. ц), г) и х) овог члана право на обављање адвокатске дјелатности престаје с даном правоснажности одлуке надлежног суда. У свим осталим случајевима право на обављање адвокатске дјелатности престаје даном када је одлука постала коначна, односно с даном који је у њој назначен.
(5) Ако је адвокат престао обављати адвокатуру на лични захтјев, обавезан је сам предложити ликвидатора своје адвокатске канцеларије.
(6) Одредбе ст. (1) до (4) овог члана сходно се примјењују и на адвокатске стручне сараднике и адвокатске приправнике.

Члан 43.
(Надлежност за одлучивање)

(1) О престанку права на обављање адвокатске дјелатности одлуку доноси надлежни орган регионалне коморе, а верификује је Адвокатска комора, на исти начин и по истом поступку, као и приликом уписа у Именик адвоката.
(2) Уколико надлежни орган регионалне коморе не донесе одлуку из става (1) овог члана иако је упознат с наступањем неког од услова за престанак права на обављање адвокатске дјелатности, Адвокатска комора је овлашћена непосредно донијети рјешење о престанку обављања адвокатске дјелатности и брисању из Именика адвоката. Ово рјешење је коначно.
(3) Против рјешења регионалне коморе може се уложити жалба Адвокатској комори у року од 15 дана од дана пријема првостепеног рјешења.
(4) Против коначног рјешења Адвокатске коморе може се покренути управни спор.

Члан 44.
(Поновни упис у Именик адвоката)

(1) Адвокат не може бити поново уписан у Именик адвоката ако је осуђен за кривично дјело које га чини недостојним у складу са чланом 7. овог закона или коме је изречена дисциплинска мјера трајног губитка права на обављање адвокатуре.
(2) Уколико је адвокату престало право на обављање адвокатске дјелатности на основу мјере безбједности или дисциплинске мјере, он стиче право подношења захтјева за поновни упис истеком рока на који је мјера изречена.
(3) У осталим случајевима адвокат коме је престало право на обављање адвокатуре може захтијевати поновни упис у Именик адвоката када престану разлози због којих је престало обављање адвокатуре.

Члан 45.
(Привремени престанак обављања адвокатуре)

(1) Адвокат има право на привремени престанак права на обављање адвокатуре за вријеме трајања сљедећих разлога:
а) ради стручног усавршавања или других оправданих разлога и за вријеме привремене спријечености, док трају ти разлози;
б) за вријеме привремене спријечености услијед болести, породиљног одсуства, одсуства за скрб дјетета и других чланова породице.
(2) Адвокат је дужан најкасније 30 дана прије почетка коришћења права из става (1) тачка а) овог члана и у року од 30 дана од настанка привремене спријечености из става (1) тачка б) овог члана, доставити регионалној комори образложен захтјев за признавање права за привремени престанак обављања адвокатуре и доставити одговарајуће доказе и податке о почетку и трајању привременог престанка обављања адвокатуре.
(3) Адвокату привремено престаје право на обављање адвокатуре у случају избора, именовања или постављења на јавну функцију у органу Босне и Херцеговине, Федерације, кантона или јединице локалне самоуправе.
(4) Адвокат је дужан прије почетка обављања јавне функције из става (3) овог члана регионалној комори поднијети захтјев за привремени престанак права на обављање адвокатуре.
(5) Ако адвокат не поступи у складу с обавезом из става (2) овог члана, регионална комора ће по службеној дужности донијети рјешење о његовом брисању из Именика адвоката.
(6) Ако адвокат, у року од 30 дана од дана престанка јавне функције из става (3) овог члана, не поднесе захтјев за одобрење даљег наставка обављања адвокатуре, регионална комора донијеће одлуку о његовом брисању из Именика адвоката даном престанка јавне функције.

Члан 46.
(Привремени замјеник)

(1) Рјешењем о привременом престанку права на обављање адвокатуре из члана 45. овог закона, регионална комора ће адвокату одредити привременог замјеника.
(2) Привремени замјеник из става (1) овог члана може бити само адвокат уписан у Именик адвоката Адвокатске коморе.
(3) За привременог замјеника одредиће се адвокат кога предложи привремено замјењивани адвокат, уколико приложи писану сагласност тог адвоката, а ако таквог приједлога или сагласности нема, тада ће привременог замјеника одредити регионална комора, водећи рачуна о међусобним односима привремено замјењиваног адвоката и његовог могућег замјеника и о сродности области права којима се они у пракси баве, као и о угледу адвокатуре.

Члан 47.
(Привремена забрана обављања адвокатуре)

(1) Привремена забрана обављања адвокатуре може се одредити само под условима прописаним овим законом.
(2) Адвокату ће се привремено забранити обављање адвокатуре:
а) ако је против њега одређен притвор;
б) ако је против њега покренут кривични или дисциплински поступак за дјело, односно повреду које га чини недостојним за обављање адвокатуре и својим поступцима отежава или онемогућава вођење дисциплинског поступка који је против њега покренут;
ц) ако је покренут поступак за брисање уписа из Именика адвоката;
д) ако не обавља дјелатност на адреси коју је пријавио регионалној комори;
е) ако не плаћа чланарину за шест мјесеци;
ф) ако не достави доказ да је продужио осигурање од одговорности прије истека важеће полисе осигурања;
г) ако до краја фебруара текуће године не измири све обавезе према регионалној комори доспјеле закључно до краја претходне године.
(3) Регионална комора ће рјешењем о одређивању привремене забране обављања адвокатуре одлучити о времену трајања забране.
(4) Уколико адвокат достави доказ да је престао разлог за доношење рјешења о привременој забрани обављања адвокатске дјелатности, донијеће се рјешење о престанку забране.

Члан 48.
(Жалба против рјешења)

(1) Жалба против рјешења о привременој забрани обављања адвокатуре не задржава његово извршење.
(2) О жалби одлучује надлежни орган Адвокатске коморе у року који је утврђен Статутом Адвокатске коморе.
(3) О привременој забрани обављања адвокатуре Адвокатска комора обавјештава адвокатску комору у Републици Српској, Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине, Уставни суд Босне и Херцеговине, Суд Босне и Херцеговине, Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине и Врховни суд Федерације Босне и Херцеговине, а регионалне коморе обавјештавају судове према сједишту адвокатске канцеларије адвоката.
(4) Детаљније одредбе о поступку и трајању привремене забране обављања адвокатске дјелатности бит ће регулисане Статутом Адвокатске коморе.

Члан 49.
(Обавеза обавјештавања Адвокатске коморе)

Суд или орган који против адвоката, адвокатског стручног сарадника или адвокатског приправника води кривични поступак или који је утврдио губитак здравствене и пословне способности или губитак држављанства, дужан је у року од осам дана од дана доношења рјешења, о томе обавијестити Адвокатску комору.

ГЛАВА V - АДВОКАТСКА ДЈЕЛАТНОСТ

Члан 50.
(Облици рада адвоката)

(1) Адвокат обавља адвокатуру самостално, као члан у заједничкој адвокатској канцеларији или као члан адвокатског друштва.
(2) Сви облици рада адвоката идентификују се печатом, таблом и другим облицима идентификације, чији се облик и садржај уређује општим прописима Адвокатске коморе, као и исправама о упису и актима о оснивању.
(3) Одредбе овог закона које регулишу статус адвоката односе се и на заједничку адвокатску канцеларију и адвокатско друштво, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 51.
(Самостално обављање адвокатске дјелатности)

Адвокат може обављати адвокатску дјелатност самостално и при томе може имати само једну канцеларију.

Члан 52.
(Заједничка адвокатска канцеларија)

(1) Два или више адвоката могу уговором, којим уређују међусобне пословне и имовинске односе, основати заједничку адвокатску канцеларију (у даљем тексту: адвокатска канцеларија).
(2) Уговор из става (1) овог члана и захтјев за упис у Именик заједничких канцеларија, уговорне стране дужне су доставити Адвокатској комори у року од 15 дана од дана закључења уговора.

Члан 53.
(Рад заједничке канцеларије)

(1) Сви адвокати из заједничке канцеларије имају сједиште канцеларије у истом мјесту и истом радном простору.
(2) Заједничка канцеларија мора располагати канцеларијом погодном за адвокатуру у таквом облику рада.
(3) Заједничка канцеларија мора имати истакнуту таблу на којој је исписан текст садржаја: "ЗАЈЕДНИЧКА АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА", њен посебан назив, уколико га има и имена чланова заједничке канцеларије, у складу с уговором о оснивању и Статутом.
(4) Заједничка канцеларија има печат у чијем је средишту исписан текст садржаја: "ЗАЈЕДНИЧКА АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА", њен посебан назив, уколико га има, имена чланова заједничке канцеларије и назив мјеста у којем је сједиште заједничке канцеларије, у складу с уговором о оснивању и Статутом.
(5) Заједничка канцеларија нема својство правног лица, а има својство јединственог порезног обавезника.
(6) Заједничка канцеларија престаје споразумом или ако у њој остане само један адвокат.

Члан 54.
(Правила заступања и обавезе заједничке канцеларије)

(1) Странка може опуномоћити за заступање само једног адвоката, неке од адвоката или све адвокате у заједничкој канцеларији.
(2) Уколико пуномоћ за заступање није дата свим адвокатима заједничке канцеларије, за обавезе према странци која је издала пуномоћ одговарају само они адвокати заједничке канцеларије на чије име је дата пуномоћ.
(3) Адвокати у заједничкој канцеларији солидарно одговарају за обавезе настале у обављању послова заједничке канцеларије.

Члан 55.
(Закључивање уговора о раду)

(1) Адвокати из заједничке канцеларије, могу закључивати уговоре о раду са лицима која ће обављати административне, техничке, финансијске и друге послове за наведене субјекте.
(2) У односу на права и обавезе запослених у заједничкој канцеларији, која нису регулисана уговором о раду, примјењују се одредбе Закона о раду.

Члан 56.
(Адвокатско друштво)

(1) Адвокатско друштво, као правно лице, оснива се у складу са Законом о привредним друштвима и овим законом, као друштво с ограниченом одговорношћу.
(2) Адвокатско друштво може имати и подружнице, с тим што у свакој подружници мора бити најмање један запослени адвокат с пуним радним временом. Поступак оснивања подружнице врши се под истим условима као и поступак регистрације адвокатског друштва.
(3) Рад адвокатског друштва је ограничен на обављање адвокатске дјелатности, у складу с одредбама овог закона.
(4) Чланови адвокатског друштва, могу бити само адвокати, чланови Адвокатске коморе који обављају адвокатску дјелатност у том адвокатском друштву.
(5) Обављање адвокатске дјелатности, у оквиру адвокатског друштва, може се повјерити адвокатима, адвокатским стручним сарадницима и адвокатским приправницима запосленим у адвокатском друштву.
(6) Права, обавезе и одговорности, које су овим законом прописане за адвокате у извршавању њихове дјелатности, односе се и на адвокате који су запослени у адвокатском друштву.
(7) Адвокатско друштво не може основати друго привредно друштво.

Члан 57.
(Оснивање адвокатског друштва)

(1) За оснивање адвокатског друштва, адвокати оснивачи дужни су да прибаве претходну сагласност Адвокатске коморе, која се даје ако се оцијени да је садржај и форма одлуке или уговора о оснивању у складу с овим законом, Статутом и Кодексом. Сагласност Адвокатске коморе је потребна и за измјене и допуне оснивачког акта и статута адвокатског друштва.
(2) Сагласност из става (1) овог члана представља услов за упис у Регистар пословних субјеката надлежног суда и у Именик адвокатских друштава Адвокатске коморе.
(3) Адвокатско друштво је дужно да обавијести регионалну комору о извршеном упису у одговарајући регистар пословних субјеката надлежног суда у року од осам дана по пријему обавијести и рјешења надлежног суда о упису.
(4) Регионална комора је дужна да изврши упис адвокатског друштва у Именик адвокатских друштава, у року од осам дана од дана пријема обавијести из става (3) овог члана.
(5) Адвокатско друштво и његови адвокати не могу пружати правну помоћ прије него што буде извршен упис адвокатског друштва у Именик адвокатских друштава Адвокатске коморе.

Члан 58.
(Рад адвокатског друштва)

(1) Адвокатско друштво може имати само једну адвокатску канцеларију у сједишту друштва.
(2) Адвокатско друштво мора имати истакнуту таблу са исписаним текстом садржаја: "АДВОКАТСКО ДРУШТВО" и именом друштва, у складу с уговором о оснивању и Статутом.
(3) Адвокатско друштво има печат са исписаним текстом садржаја: "Адвокатско друштво", име друштва и назив мјеста у којем је сједиште друштва.
(4) Одредбе ст. (1), (2) и (3) овог члана сходно се примјењују и на подружнице адвокатског друштва.

Члан 59.
(Брисање адвокатског друштва)

(1) Регионална ће комора донијети рјешење о брисању из Именика адвокатских друштава и извршити брисање из Именика адвокатских друштава наступањем сљедећих разлога:
а) ако суд својом одлуком забрани рад адвокатском друштву;
б) ако адвокатско друштво не извршава дјелатност у континуитету дуже од шест мјесеци;
ц) ако дође до брисања свих чланова друштва из Именика адвоката.
(2) Против рјешења из става (1) овог члана допуштена је жалба Адвокатској комори у року од 15 дана.
(3) Рјешење Адвокатске коморе по жалби о брисању адвокатског друштва је коначно, против којег се може покренути управни спор.
(4) У поступку за брисање адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава сходно се примјењују одредбе овог закона и Статута.
(5) О доношењу рјешења из става (1) овог члана, Адвокатска комора дужна је без одлагања обавијестити надлежни регистарски суд ради провођења одговарајућег поступка брисања из Регистра пословних субјеката.
(6) Адвокатско друштво престаје с обављањем адвокатске дјелатности с даном брисања из Именика адвокатских друштава.
(7) Адвокатска комора предузеће све неопходне мјере ради заштите интереса странака које је заступало адвокатско друштво које је брисано из Именика адвокатских друштава.

Члан 60.
(Одговорност адвокатског друштва)

За обављање адвокатске дјелатности адвокатско друштво одговора по општим правилима о одговорности.

Члан 61.
(Промјена сједишта адвокатског друштва)

Адвокатско друштво дужно је да регионалну комору обавијести о промјени сједишта друштва на територију Федерације, најкасније 15 дана од дана промјене сједишта.

Члан 62.
(Сарадња)

(1) Адвокати, заједничке канцеларије и адвокатска друштва могу остварити уговорну сарадњу с другим домаћим адвокатима, адвокатским канцеларијама и адвокатским друштвима или страним адвокатима ради обављања одређених послова од заједничког интереса и пружања међусобне помоћи.
(2) Уговори о сарадњи морају се заснивати на принципима равноправности и међусобног повјерења и њима се поједини адвокати, заједничке канцеларије и адвокатска друштва не смију доводити у подређени положај. Ближи услови и начин уговорне сарадње из става (1) овог члана уредиће се Статутом Адвокатске коморе.
(3) Није допуштен било какав вид сарадње с босанскохерцеговачким привредним друштвима која нису регистрована за обављање адвокатске дјелатности која се неовлашћено баве нуђењем, уговарањем или наплаћивањем адвокатских услуга.
(4) Није допуштен било какав вид сарадње са страним адвокатима, уколико они користе такву сарадњу да би лажно приказали адвоката члана Адвокатске коморе као адвоката свога друштва, као партнера, као његову подружницу или као постојање било којег облика институционалне повезаности с њима.
(5) Адвокатима, заједничким адвокатским канцеларијама и адвокатским друштвима је забрањено на wеб страницама, истакнутој табли, меморандуму и сл. наводити чињеницу постојања споразума и сарадње из одредбе става (1) овог члана.
(6) Повреда одредаба ст. (3), (4) и (5) овог члана сматра се тежом повредом адвокатске дужности.

Члан 63.
(Пренос удјела)

(1) Пренос удјела у адвокатском друштву може се извршити само на адвоката уписаног у Именик адвоката Адвокатске коморе.
(2) У случају преноса удјела осим насљеђивањем или даривањем, чланови адвокатског друштва имају право прече купње тог удјела.
(3) Преносилац који преноси право власништва у адвокатском друштву дужан је путем управе адвокатског друштва обавијестити све његове чланове о намјери продаје.

Члан 64.
(Поступак ликвидације)

(1) Поступак ликвидације проводи се над адвокатским друштвом у случају доношења коначног рјешења Адвокатске коморе о брисању адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава.
(2) Адвокатско друштво је дужно покренути поступак ликвидације у року од 15 дана од дана достављања рјешења из става (1) овог члана.
(3) У случају да у року из става (2) овог члана адвокатско друштво не покрене поступак ликвидације, регионална комора је дужна га покренути у року од 30 дана од дана истека рока из става (2) овог члана.

Члан 65.
(Ликвидатор адвокатског друштва)

(1) За ликвидатора се одређује адвокат члан адвокатског друштва чији удио прелази 50% или који има сагласност чланова друштва који имају више од 50% удјела.
(2) Изузетно од става (1) овог члана за ликвидатора ће бити одређен адвокат кога предложи Адвокатска комора у сљедећим случајевима:
а) уколико адвокат из става (1) овог члана не прихвати да буде одређен за ликвидатора;
б) уколико такав адвокат не постоји (у случају смрти јединог оснивача);
ц) уколико чланови друштва не постигну сагласност из става (1) овог члана,
д) уколико Адвокатска комора сматра да, обзиром на разлоге због којег је она донијела рјешење о брисању адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава, адвокат из става (1) овог члана не би могао обављати дужност ликвидатора.

Члан 66.
(Предаја списа)

(1) Ликвидатор је дужан без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана именовања ликвидатора, осим у случају из члана 22. став (2) овог закона, да обавијести странке о престанку обављања адвокатске дјелатности и стави им на располагање списе уз напомену да њихово заступање може бити повјерено неком од адвоката из друштва који ће наставити да индивидуално обавља адвокатску дјелатност или се могу обратити за помоћ другом адвокату.
(2) Приликом предаје списа ликвидатор је дужан утврдити стање потраживања према странци, саопштити му га, те да га по могућности записнички утврдити.

Члан 67.
(Имовина адвокатског друштва након ликвидације)

Имовина адвокатског друштва преостала након ликвидације адвокатског друштва припада члановима адвокатског друштва сразмјерно њиховим удјелима у основном капиталу осим ако су чланови адвокатског друштва ово питање другачије регулисали оснивачким актом или статутом адвокатског друштва.

ГЛАВА VI - АДВОКАТСКИ СТРУЧНИ САРАДНИК

Члан 68.
(Адвокатски стручни сарадник)

(1) Својство адвокатског стручног сарадника може стећи свако лице које испуњава услове прописане чланом 6. овог закона, изузев услова из члана 6. став (1) тач. е) и л) овог закона, а које је закључио уговор о раду на пословима адвокатски стручни сарадник с адвокатом, адвокатом из заједничке канцеларије или адвокатским друштвом.
(2) Статус адвокатског стручног сарадника стиче се уписом у Именик адвокатских стручних сарадника Адвокатске коморе.

Члан 69.
(Легитимација адвокатског стручног сарадника)

(1) Адвокатском стручном сараднику издаје се легитимација адвокатског стручног сарадника на основу података садржаних у Именику стручних сарадника.
(2) Легитимацију из става (1) овог члана издаје Адвокатска комора.

Члан 70.
(Права и обавезе адвокатског стручног сарадника)

Адвокатски стручни сарадник, по налогу, надзору и упутама адвоката, може вршити све послове који су повјерени адвокату, осим послова које по закону може вршити само адвокат.

Члан 71.
(Ограничења у поступању адвокатског стручног сарадника)

Адвокатски стручни сарадник не може самостално, без претходног одобрења адвоката, односно овлашћеног лица у адвокатском друштву, заступати или преговарати са странкама о условима заступања или обављања других послова правне помоћи, уговарати и примати накнаде трошкова и награде за рад адвоката, примати новац, вриједносне папире и друге покретне ствари које се имају испоручити трећим лицима.

Члан 72.
(Одговорност за штету)

(1) За штету коју адвокатски стручни сарадник учини странци у обављању његових послова одговара адвокат.
(2) Адвокат који је надокнадио штету из става (1) овог члана има право да захтијева регрес од стручног сарадника за правне послове ако је штета посљедица намјере или крајње непажње.
(3) Адвокатски стручни сарадник који на раду или у вези с радом намјерно или из крајње непажње проузрокује штету адвокату, заједничкој канцеларији или адвокатском друштву дужан је штету надокнадити.

Члан 73.
(Брисање из Именика стручних сарадника)

(1) Адвокатски стручни сарадници бришу се из Именика адвокатских стручних сарадника:
а) престанком уговора о раду;
б) уписом у Именик адвоката;
ц) у случају престанка права на обављање адвокатске дјелатности адвоката с којим је закључио уговор о раду;
д) ако изгуби држављанство Босне и Херцеговине;
е) на лични захтјев;
ф) у случају смрти или проглашења за умрлог;
г) у случају потпуног или дјелимичног лишења пословне способности;
х) изрицањем дисциплинске мјере којом се адвокатском стручном сараднику забрањује обављање дјелатности;
и) у случају наступања разлога из члана 25. овог закона;
ј) у случају изрицања мјере безбједности забране обављања адвокатуре;
к) у случају ступања на издржавање казне затвора у трајању дужем од шест мјесеци;
л) ако без оправданог разлога не извршава дјелатност адвокатског стручног сарадника непрекидно дуже од 60 дана.
(2) Рјешење о брисању из става (1) овог члана доноси надлежни орган Адвокатске коморе.

Члан 74.
(Организовање адвокатских стручних сарадника)

(1) Адвокатски стручни сарадници удружују се у Организацију адвокатских стручних сарадника, у оквиру Адвокатске коморе.
(2) Организација адвокатских стручних сарадника учествује у раду органа Адвокатске коморе и регионалних комора, правима и обавезама одређеним Статутом Адвокатске коморе.

Члан 75.
(Сходна примјена одредаба)

Одредбе овог закона о процедурама уписа у Именик адвоката, правима и дужностима адвоката, чувању адвокатске тајне, дисциплинској одговорности и дисциплинском поступку, о привременој забрани, односно престанку права на вршење адвокатске дјелатности, сходно се примјењују и на адвокатске стручне сараднике.

Члан 76.
(Адвокатски приправник)

(1) Адвокатски приправник се оспособљава за самостално обављање адвокатске дјелатности и стручно оспособљава ради полагања правосудног испита, радом на правним пословима у адвокатској канцеларији, заједничкој канцеларији или адвокатском друштву.
(2) Својство адвокатског приправника не може стећи лице које је већ испунило услове за полагање правосудног испита.
(3) Приправнички стаж траје до стицања услова за полагање правосудног испита, а најдуже четири године, укључујући и претходни приправнички стаж код другог послодавца.
(4) Адвокатског приправника може примити у радни однос и обучавати само адвокат који је уписан у Именик адвоката и који обавља адвокатску дјелатност дуже од пет година.
(5) Изузетно, на захтјев адвоката и адвокатског приправника, одговарајући орган Адвокатске коморе, уколико је захтјев оправдан, може продужити вријеме трајања статуса адвокатског приправника за још једну годину.

Члан 77.
(Упис у Именик адвокатских приправника)

(1) Својство адвокатског приправника може стећи свако лице која испуњава услове прописане чланом 6. овог закона, изузев услова из члана 6. став (1) тач. ц), д), е) и л) овог закона, а које је закључило уговор о раду на пословима адвокатски приправник с адвокатом, адвокатом из заједничке канцеларије или адвокатским друштвом.
(2) Статус адвокатског приправника стиче се уписом у Именик адвокатских приправника.

Члан 78.
(Сходна примјена одредаба)

Одредбе овог закона о процедурама уписа у Именик адвоката, правима и дужностима адвоката, чувању адвокатске тајне, дисциплинској одговорности и дисциплинском поступку, о привременој забрани, односно престанку права на обављање адвокатске дјелатности, сходно се примјењују и на адвокатске приправнике.

Члан 79.
(Брисање из Именика адвокатских приправника)

Адвокатски приправници бришу се из Именика адвокатских приправника:
а) престанком уговора о раду;
б) уписом у Именик адвокатских стручних сарадника или у Именик адвоката;
ц) у случају престанка права на обављање адвокатске дјелатности адвоката с којим је закључио уговор о раду;
д) ако изгуби држављанство Босне и Херцеговине или Федерације Босне и Херцеговине;
е) на лични захтјев;
ф) у случају смрти или проглашења за умрлог;
г) у случају потпуног или дјелимичног лишења пословне способности;
х) изрицањем дисциплинске мјере којом се адвокатском приправнику забрањује обављање дјелатности;
и) у случају наступања разлога из члана 25. овог закона;
ј) у случају ступања на издржавање казне затвора у трајању дужем од шест мјесеци;
к) ако без оправданог разлога не извршава дјелатност адвокатског приправника непрекидно дуже од 60 дана;
л) полагањем правосудног испита или протеком времена приправничког стажа у складу са чланом 76. ст. (3) и (5) овог закона.

Члан 80.
(Организовање адвокатских приправника)

(1) Адвокатски приправници удружују се у Организацију адвокатских приправника у оквиру Адвокатске коморе.
(2) Организација адвокатских приправника учествује у раду органа Адвокатске коморе и регионалних комора с правима и обавезама одређеним Статутом Адвокатске коморе и другим општим прописима Адвокатске коморе, односно регионалних комора.

Члан 81.
(Легитимација адвокатског приправника)

На основу података садржаних у Именику адвокатских приправника, Адвокатска комора издаје адвокатском приправнику легитимацију.

Члан 82.
(Поништење уписа у Именик адвокатских приправника)

(1) Ако се послије уписа у Именик адвокатских приправника утврди да нису постојали услови за упис, поступиће се у складу са чланом 10. овог закона.
(2) У случају поништења уписа у Именик адвокатских приправника, вријеме које је уписани адвокатски приправник провео на раду не признаје се у стаж за полагање правосудног испита.

Члан 83.
(Права адвокатских приправника)

(1) Адвокатски приправник има право на одговарајуће услове рада и на обуку у складу са сврхом приправничког стажа и планом и програмом приправничке обуке, који доноси Адвокатска комора.
(2) За вријеме приправничког стажа, адвокатски приправник има право на плату и остала права из радног односа, у складу са законом и уговором о раду.

Члан 84.
(Поступање адвокатског приправника)

(1) Адвокатски приправник је дужан радити по упутама и у оквиру овлашћења добијених од адвоката код којег обавља приправнички стаж.
(2) Адвокатски приправник не може се бавити пружањем правне помоћи из члана 4. овог закона.

Члан 85.
(Одговорност за штету)

(1) За штету коју адвокатски приправник проузрокује странци за вријеме обављања приправничког стажа одговара адвокат.
(2) Адвокат који је надокнадио штету из става (1) овог члана има право захтијевати регрес од адвокатског приправника ако је штета посљедица намјере или крајње непажње.

Члан 86.
(Престанак статуса адвокатског приправника)

(1) Адвокатском приправнику престаје статус приправника када положи правосудни испит.
(2) Адвокатском приправнику престаје статус приправника ако не положи правосудни испит ни послије двије године од стицања права на полагање или из члана 76. став (5).
(3) Послије стицања услова из става (1) овог члана или истека рока из става (2) овог члана Адвокатска комора доноси рјешење о брисању адвокатског приправника из Именика адвокатских приправника.

ГЛАВА VIII - АДВОКАТСКИ ИСПИТ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

Члан 87.
(Адвокатски испит)

(1) Адвокатски испит састоји се од провјере знања у складу са Програмом адвокатског испита.
(2) Право на полагање адвокатског испита има лице с положеним правосудним испитом.
(3) Адвокатски испит полаже се пред Комисијом за полагање адвокатског испита.
(4) Програм адвокатског испита, начин образовања и састав Комисије за полагање адвокатског испита, избор чланова, начин рада и одлучивања Комисије и издавање увјерења о положеном испиту, прописују се Статутом и другим прописима Адвокатске коморе.

Члан 88.
(Адвокатска академија)

(1) Адвокатска комора оснива Адвокатску академију, као посебан орган задужен за сталну стручну обуку адвоката, адвокатских стручних сарадника, адвокатских приправника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и друштвима и других лица заинтересованих за рад у адвокатској дјелатности, ради усавршавања теоријских и практичних знања и вјештина адвоката, потребних за стручну, независну, самосталну, дјелотворну и етичну адвокатуру, специјализацију адвоката и издавање увјерења о специјализацији у одређеној области права и адвокатуре.
(2) Оснивање, организација и рад Адвокатске академије и доношење програма опште и специјализоване обуке уређују се Статутом и другим прописима Адвокатске коморе.

Члан 89.
(Стручно усавршавање адвоката, адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника)

(1) Адвокат је дужан да се стално стручно усавршава и стиче нова знања и вјештине потребне за стручно, независно, самостално, дјелотворно и етичко обављање адвокатске дјелатности, у складу с програмом стручног усавршавања који доноси Адвокатска комора.
(2) Адвокат који има адвокатског стручног сарадника и адвокатског приправника дужан је осигурати им одговарајуће услове за рад и обуку у складу са сврхом оспособљавања и стручног усавршавања, односно праксе и да у потпуности проводи план и програм њихове обуке.
(3) Статутом Адвокатске коморе регулисаће се обавезе адвоката за континуирано стручно усавршавање.

ГЛАВА IX - ОРГАНИЗАЦИЈА АДВОКАТУРЕ

Члан 90.
(Адвокатска комора)

(1) Адвокати, заједничке канцеларије и адвокатска друштва чија се сједишта налазе на територију Федерације Босне и Херцеговине, обавезно се организују у Адвокатску комору, као независну и самосталну професионалну организацију адвоката, одређену овим законом.
(2) Сједиште Адвокатске коморе је у Сарајеву.
(3) Адвокатска комора има својство правног лица.

Члан 91.
(Регионалне адвокатске коморе)

(1) Чланови Адвокатске коморе обавезно се организују према свом сједишту у једну од регионалних комора.
(2) Адвокатску комору чине:
а) Регионална адвокатска комора Сарајево (формира се за подручје Кантон Сарајево и Босанско-подрињски кантон);
б) Регионална адвокатска комора Мостар (формира се за подручје Херцеговачко - неретванског кантона, Западнохерцеговачког кантона и Кантона 10);
ц) Регионална адвокатска комора Тузла (формира се за подручје Тузланског кантона и Посавског кантона);
д) Регионална адвокатска комора Зеница (формира се за подручје Зеничко-добојског кантона и Средњобосанског кантона);
е) Регионална адвокатска комора Бихаћ (формира се за подручје Унско-санског кантона).
(3) Адвокати из Брчко дистрикта Босне и Херцеговине могу бити чланови Регионалне коморе из става (2) тачке ц) овог члана.
(4) Регионалне коморе имају својство правног лица.

Члан 76.
(Адвокатски приправник)

(1) Адвокатски приправник се оспособљава за самостално обављање адвокатске дјелатности и стручно оспособљава ради полагања правосудног испита, радом на правним пословима у адвокатској канцеларији, заједничкој канцеларији или адвокатском друштву.
(2) Својство адвокатског приправника не може стећи лице које је већ испунило услове за полагање правосудног испита.
(3) Приправнички стаж траје до стицања услова за полагање правосудног испита, а најдуже четири године, укључујући и претходни приправнички стаж код другог послодавца.
(4) Адвокатског приправника може примити у радни однос и обучавати само адвокат који је уписан у Именик адвоката и који обавља адвокатску дјелатност дуже од пет година.
(5) Изузетно, на захтјев адвоката и адвокатског приправника, одговарајући орган Адвокатске коморе, уколико је захтјев оправдан, може продужити вријеме трајања статуса адвокатског приправника за још једну годину.

Члан 77.
(Упис у Именик адвокатских приправника)

(1) Својство адвокатског приправника може стећи свако лице која испуњава услове прописане чланом 6. овог закона, изузев услова из члана 6. став (1) тач. ц), д), е) и л) овог закона, а које је закључило уговор о раду на пословима адвокатски приправник с адвокатом, адвокатом из заједничке канцеларије или адвокатским друштвом.
(2) Статус адвокатског приправника стиче се уписом у Именик адвокатских приправника.

Члан 78.
(Сходна примјена одредаба)

Одредбе овог закона о процедурама уписа у Именик адвоката, правима и дужностима адвоката, чувању адвокатске тајне, дисциплинској одговорности и дисциплинском поступку, о привременој забрани, односно престанку права на обављање адвокатске дјелатности, сходно се примјењују и на адвокатске приправнике.

Члан 79.
(Брисање из Именика адвокатских приправника)

Адвокатски приправници бришу се из Именика адвокатских приправника:
а) престанком уговора о раду;
б) уписом у Именик адвокатских стручних сарадника или у Именик адвоката;
ц) у случају престанка права на обављање адвокатске дјелатности адвоката с којим је закључио уговор о раду;
д) ако изгуби држављанство Босне и Херцеговине или Федерације Босне и Херцеговине;
е) на лични захтјев;
ф) у случају смрти или проглашења за умрлог;
г) у случају потпуног или дјелимичног лишења пословне способности;
х) изрицањем дисциплинске мјере којом се адвокатском приправнику забрањује обављање дјелатности;
и) у случају наступања разлога из члана 25. овог закона;
ј) у случају ступања на издржавање казне затвора у трајању дужем од шест мјесеци;
к) ако без оправданог разлога не извршава дјелатност адвокатског приправника непрекидно дуже од 60 дана;
л) полагањем правосудног испита или протеком времена приправничког стажа у складу са чланом 76. ст. (3) и (5) овог закона.

Члан 80.
(Организовање адвокатских приправника)

(1) Адвокатски приправници удружују се у Организацију адвокатских приправника у оквиру Адвокатске коморе.
(2) Организација адвокатских приправника учествује у раду органа Адвокатске коморе и регионалних комора с правима и обавезама одређеним Статутом Адвокатске коморе и другим општим прописима Адвокатске коморе, односно регионалних комора.

Члан 81.
(Легитимација адвокатског приправника)

На основу података садржаних у Именику адвокатских приправника, Адвокатска комора издаје адвокатском приправнику легитимацију.

Члан 82.
(Поништење уписа у Именик адвокатских приправника)

(1) Ако се послије уписа у Именик адвокатских приправника утврди да нису постојали услови за упис, поступиће се у складу са чланом 10. овог закона.
(2) У случају поништења уписа у Именик адвокатских приправника, вријеме које је уписани адвокатски приправник провео на раду не признаје се у стаж за полагање правосудног испита.

Члан 83.
(Права адвокатских приправника)

(1) Адвокатски приправник има право на одговарајуће услове рада и на обуку у складу са сврхом приправничког стажа и планом и програмом приправничке обуке, који доноси Адвокатска комора.
(2) За вријеме приправничког стажа, адвокатски приправник има право на плату и остала права из радног односа, у складу са законом и уговором о раду.

Члан 84.
(Поступање адвокатског приправника)

(1) Адвокатски приправник је дужан радити по упутама и у оквиру овлашћења добијених од адвоката код којег обавља приправнички стаж.
(2) Адвокатски приправник не може се бавити пружањем правне помоћи из члана 4. овог закона.

Члан 85.
(Одговорност за штету)

(1) За штету коју адвокатски приправник проузрокује странци за вријеме обављања приправничког стажа одговара адвокат.
(2) Адвокат који је надокнадио штету из става (1) овог члана има право захтијевати регрес од адвокатског приправника ако је штета посљедица намјере или крајње непажње.

Члан 86.
(Престанак статуса адвокатског приправника)

(1) Адвокатском приправнику престаје статус приправника када положи правосудни испит.
(2) Адвокатском приправнику престаје статус приправника ако не положи правосудни испит ни послије двије године од стицања права на полагање или из члана 76. став (5).
(3) Послије стицања услова из става (1) овог члана или истека рока из става (2) овог члана Адвокатска комора доноси рјешење о брисању адвокатског приправника из Именика адвокатских приправника.

ГЛАВА VIII - АДВОКАТСКИ ИСПИТ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

Члан 87.
(Адвокатски испит)

(1) Адвокатски испит састоји се од провјере знања у складу са Програмом адвокатског испита.
(2) Право на полагање адвокатског испита има лице с положеним правосудним испитом.
(3) Адвокатски испит полаже се пред Комисијом за полагање адвокатског испита.
(4) Програм адвокатског испита, начин образовања и састав Комисије за полагање адвокатског испита, избор чланова, начин рада и одлучивања Комисије и издавање увјерења о положеном испиту, прописују се Статутом и другим прописима Адвокатске коморе.

Члан 88.
(Адвокатска академија)

(1) Адвокатска комора оснива Адвокатску академију, као посебан орган задужен за сталну стручну обуку адвоката, адвокатских стручних сарадника, адвокатских приправника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и друштвима и других лица заинтересованих за рад у адвокатској дјелатности, ради усавршавања теоријских и практичних знања и вјештина адвоката, потребних за стручну, независну, самосталну, дјелотворну и етичну адвокатуру, специјализацију адвоката и издавање увјерења о специјализацији у одређеној области права и адвокатуре.
(2) Оснивање, организација и рад Адвокатске академије и доношење програма опште и специјализоване обуке уређују се Статутом и другим прописима Адвокатске коморе.

Члан 89.
(Стручно усавршавање адвоката, адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника)

(1) Адвокат је дужан да се стално стручно усавршава и стиче нова знања и вјештине потребне за стручно, независно, самостално, дјелотворно и етичко обављање адвокатске дјелатности, у складу с програмом стручног усавршавања који доноси Адвокатска комора.
(2) Адвокат који има адвокатског стручног сарадника и адвокатског приправника дужан је осигурати им одговарајуће услове за рад и обуку у складу са сврхом оспособљавања и стручног усавршавања, односно праксе и да у потпуности проводи план и програм њихове обуке.
(3) Статутом Адвокатске коморе регулисаће се обавезе адвоката за континуирано стручно усавршавање.

ГЛАВА IX - ОРГАНИЗАЦИЈА АДВОКАТУРЕ

Члан 90.
(Адвокатска комора)

(1) Адвокати, заједничке канцеларије и адвокатска друштва чија се сједишта налазе на територију Федерације Босне и Херцеговине, обавезно се организују у Адвокатску комору, као независну и самосталну професионалну организацију адвоката, одређену овим законом.
(2) Сједиште Адвокатске коморе је у Сарајеву.
(3) Адвокатска комора има својство правног лица.

Члан 91.
(Регионалне адвокатске коморе)

(1) Чланови Адвокатске коморе обавезно се организују према свом сједишту у једну од регионалних комора.
(2) Адвокатску комору чине:
а) Регионална адвокатска комора Сарајево (формира се за подручје Кантон Сарајево и Босанско-подрињски кантон);
б) Регионална адвокатска комора Мостар (формира се за подручје Херцеговачко - неретванског кантона, Западнохерцеговачког кантона и Кантона 10);
ц) Регионална адвокатска комора Тузла (формира се за подручје Тузланског кантона и Посавског кантона);
д) Регионална адвокатска комора Зеница (формира се за подручје Зеничко-добојског кантона и Средњобосанског кантона);
е) Регионална адвокатска комора Бихаћ (формира се за подручје Унско-санског кантона).
(3) Адвокати из Брчко дистрикта Босне и Херцеговине могу бити чланови Регионалне коморе из става (2) тачке ц) овог члана.
(4) Регионалне коморе имају својство правног лица.

Члан 92.
(Надлежности Адвокатске коморе)

(1) Адвокатска комора представља и заступа адвокате, адвокатске стручне сараднике и адвокатске приправнике и обавља сљедеће задатке:
а) развија и унапређује адвокатску дјелатност;
б) обезбјеђује самосталност адвокатске дјелатности;
ц) доноси Статут Адвокатске коморе;
д) доноси Кодекс;
е) доноси Тарифу уз сагласност Федералног министарства правде;
ф) заузима стајалишта о примјени Тарифе;
г) потврђује упис у именике адвоката, адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
х) поступа по жалбама на одлуке регионалних комора;
и) доноси Правилник о дисциплинској одговорности;
ј) покреће дисциплински поступак и утврђује дисциплинску одговорност за повреде утврђене овим законом, као и Кодексом;
к) штити права и интересе адвоката, заједничких канцеларија, адвокатских друштава и адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
л) организује и обезбјеђује стручно усавршавање адвоката и обуку адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
м) оснива и надзире рад Адвокатске академије;
н) сарађује са законодавним, судским и извршним властима у Босни и Херцеговини;
о) сарађује с државним и међународним организацијама, институцијама и удружењима;
п) сарађује с адвокатском комором у Републици Српској, адвокатским коморама страних држава, регионалним и међународним удружењима адвоката;
р) обавља и све друге послове утврђене Статутом, а неопходне за обављање адвокатуре,
с) одлучује о достојности,
т) тумачи акте Адвокатске коморе.
(2) Адвокатска комора је овлашћена преузети доношење одлука и других послова из надлежности регионалних комора у случају да регионална комора не извршава задатке из своје надлежности одређене овим законом.

Члан 93.
(Органи Адвокатске коморе)

(1) Органи Адвокатске коморе су:
а) Скупштина,
б) Управни одбор,
ц) Предсједник,
д) Надзорни одбор,
е) Дисциплински суд и дисциплински тужилац.
(2) Мандат лица именованих у органима Адвокатске коморе траје четири године.
(3) Мандат предсједника Адвокатске коморе не може се повјерити истом лицу други пут у континуитету.
(4) Адвокатска комора може основати и друге органе утврђене Статутом Адвокатске коморе.
(5) Устрој, надлежност, састав, начин избора, права и дужности органа Адвокатске коморе уређују се овим законом и Статутом.

Члан 94.
(Надлежност Скупштине Адвокатске коморе)

Скупштина Адвокатске коморе обавља сљедеће задатке:
а) доноси Статут;
б) доноси Кодекс;
ц) доноси Правилник о дисциплинској одговорности;
д) доноси Тарифу;
е) сарађује са законодавном, судском и извршном влашћу у Босни и Херцеговини;
ф) сарађује с државним и међународним организацијама, институцијама и удружењима;
х) сарађује с адвокатском комором у Републици Српској, адвокатским коморама страних држава, регионалним асоцијацијама адвоката и међународним удружењима адвоката;
и) обавља и све друге послове утврђене Статутом, а неопходне за вршење адвокатске дјелатности.

Члан 95.
(Састав и начин рада Скупштине Адвокатске коморе)

(1) Скупштину Адвокатске коморе сачињавају делегати регионалних комора и по један делегат организација адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника из регионалних комора.
(2) У Скупштину Адвокатске коморе, скупштине регионалних комора бирају по једног делегата на сваких 20 чланова регионалне коморе, према броју уписаних адвоката на дан 31.12. календарске године која претходи години одржавања изборне Скупштине. Мандат изабраних чланова у Скупштину Адвокатске коморе траје четири године, с тим што не може трајати дуже од мандата Скупштине из члана 93. став (2) овог закона.
(3) Скупштина може бити изборна, редовна и ванредна.
(4) Редовна Скупштина одржава се једанпут годишње.
(5) Изборна Скупштина се одржава сваке четири године и на њој се бирају предсједник Адвокатске коморе, пет чланова Управног одбора, чланови Дисциплинског суда, дисциплински тужилац и Надзорни одбор.
(6) Ванредна Скупштина одржава се по потреби и сазива је Управни одбор или једна трећина делегата Скупштине.
(7) За рад и одлучивање Скупштине потребно је да буде присутно више од половине делегата. Одлуке Скупштине сматрају се усвојенима уколико је за њих гласало више од половине присутних делегата.
(8) Када Скупштина одлучује и усваја Статут и Кодекс одлука се сматра усвојеном уколико за њу гласа више од половине делегата сваке поједине регионалне коморе.
(9) Уколико се због непостојања квалификоване већине делегата у Скупштини, ови акти не би могли усвојити, Управни одбор доноси привремене акте. Одлука се сматра усвојеном уколико је за њу гласала већина свих чланова Управног одбора. Управни одбор је дужан, најкасније у року од шест мјесеци од доношења привремених аката, сазвати Скупштину и предложити Скупштини њихово усвајање.
(10) Привремена акта остају на снази док о њима Скупштина не донесе одлуку.

Члан 96.
(Управни одбор Адвокатске коморе)

(1) Управни одбор Адвокатске коморе састоји се од 11 чланова.
(2) Предсједник Адвокатске коморе је на основу своје функције и члан Управног одбора.
(3) Свака регионална комора бира по једног члана у Управни одбор, а преосталих пет чланова бира Изборна скупштина Адвокатске коморе.
(4) На првој конститутивној сједници Управног одбора, Управни одбор бира предсједника и потпредсједника Управног одбора.

Члан 97.
(Надлежности Управног одбора Адвокатске коморе)

(1) Управни одбор Адвокатске коморе обавља сљедеће задатке:
a) предлаже Статут и Кодекс;
б) предлаже Тарифу;
ц) предлаже правилник о дисциплинској одговорности;
д) доноси одлуке по жалбама на одлуке регионалних комора;
е) именује органе утврђене Статутом;
ф) доноси правилник о уписницима, именицима и другим евиденцијама Адвокатске коморе и регионалне коморе;
г) организује и обезбјеђује стручно усавршавање адвоката и обуку адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
х) оснива и надзире рад Адвокатске академије;
и) предлаже Скупштини предузимање мјера и активности у циљу унапређења адвокатске дјелатности;
ј) обавља и друге послове утврђене Статутом.
(2) Управни одбор је надлежан и за доношење свих одлука које нису у надлежности Скупштине Адвокатске коморе или неког другог органа Адвокатске коморе.

Члан 98.
(Предсједник Адвокатске коморе)

(1) Адвокатску комору заступа и представља предсједник Адвокатске коморе.
(2) У случају његове спријечености, Адвокатску комору заступа и представља предсједник Управног одбора, односно, потпредсједник Управног одбора.
(3) Предсједник Адвокатске коморе обавља сљедеће задатке:
а) доноси правилник о изгледу, садржају, начину издавања и ношења легитимације адвоката, адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
б) штити права и интересе адвоката, заједничких канцеларија, адвокатских друштава и адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
ц) обавља и друге задатке утврђене Статутом и по налогу Скупштине и Управног одбора Адвокатске коморе.

Члан 99.
(Регионалне коморе)

(1) Регионална комора представља и заступа адвокате, адвокатске стручне сараднике и адвокатске приправнике и обавља сљедеће задатке:
а) развија и унапређује адвокатску дјелатност;
б) обезбјеђује професионалну самосталност адвоката;
ц) доноси статут;
д) доноси одлуке о стицању и престанку права на обављање адвокатске дјелатности, дјелатности адвокатског стручног сарадника и адвокатског приправника;
е) покреће дисциплински поступак и утврђује дисциплинску одговорност за повреде овог закона, као и Кодекса;
ф) штити права и интересе адвоката, заједничких канцеларија, адвокатских друштава и адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
г) организује и обезбјеђује стручно усавршавање адвоката и надгледа обуку адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника;
х) сарађује са законодавном, судском и извршном влашћу;
и) посредује (медијација) између адвоката и њихових клијената.
(2) Регионалне коморе су надлежне и за друге послове утврђене овим законом и Статутом Коморе.

Члан 100.
(Органи регионалне коморе)

Органи регионалне коморе су: скупштина, управни одбор, предсједник, дисциплински суд, дисциплински тужилац, надзорни одбор, као и други органи одређени статутом регионалне коморе.

Члан 101.
(Скупштина регионалне коморе)

(1) Скупштина регионалне коморе доноси статут регионалне коморе којим се утврђује организација и начин дјеловања регионалне коморе.
(2) Статут из става (1) овог члана мора бити у складу с одредбама овог закона, Статута и општих прописа Адвокатске коморе.

Члан 102.
(Предсједник регионалне коморе)

(1) Регионалну комору заступа и представља предсједник регионалне коморе.
(2) Надлежност предсједника регионалне коморе и других органа из члана 100. овог закона утврдиће се статутом регионалне коморе.

Члан 103.
(Уписници и именици)

(1) Адвокатска комора и регионална комора воде уписнике и именике адвоката, заједничких канцеларија, адвокатских друштава, адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника.
(2) Адвокатска комора и регионалне коморе воде и друге евиденције у складу са Статутом Адвокатске коморе.
(3) Уписници и именици из става (1) овог члана су јавне књиге.
(4) Изводи из именика, уписника и других евиденција које воде коморе, као и потврде издане на основу тих евиденција су јавне исправе.

Члан 104.
(Сарадња с другим органима и коморама)

(1) Адвокатска комора прати и проучава односе и појаве који су од интереса за уређење и заштиту слобода и права грађана и правних лица, те за унапређење адвокатуре.
(2) Адвокатска комора обавјештава Парламент Федерације Босне и Херцеговине и Федерално министарство правде о стању и проблемима адвокатуре и о мјерама које би требало предузети за унапређење адвокатуре, те ради заштите слобода и права грађана и правних лица.
(3) Адвокатска комора одлучује о начину сарадње с другим адвокатским коморама, међународним адвокатским удружењима и организацијама.

Члан 105.
(Општи прописи Адвокатске коморе)

(1) Општи прописи Адвокатске коморе су:
а) Статут,
б) Кодекс,
ц) Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката,
д) Правилник о дисциплинској одговорности адвоката, стручних сарадника и адвокатских приправника и
е) други општи прописи утврђени Статутом Адвокатске коморе.
(2) Статут и други општи прописи Адвокатске коморе морају бити у сагласности с овим законом.

Члан 106.
(Објављивање аката)

Статут, Кодекс и Тарифа о наградама и накнадама за рад адвоката у Федерацији Босне и Херцеговине објављују се у "Службеним новинама Федерације БиХ".

Члан 107.
(Надзор над радом комора)

(1) Федерално министарство правде надзире и прати рад Адвокатске коморе и регионалних комора, са становишта провођења овог закона, водећи рачуна о независности адвокатуре.
(2) У остваривању функције надзора и праћења рада из става (1) овог члана, Федерално министарство правде може захтијевати одговарајуће извјештаје и податке од Адвокатске коморе.
(3) Начин и обим надзора и праћења рада из става (1) овог члана поближе ће се уредити подзаконским прописом који доноси федерални министар правде.

ГЛАВA X - ФИНАНСИРАЊЕ АДВОКАТСКИХ КОМОРА

Члан 108.
(Финансирање адвокатских комора)

Адвокатска комора и регионалне коморе финансирају се искључиво из властитих средстава и то:
а) чланарине,
б) накнаде за упис у именике,
ц) других извора, као што су новчане казне, накнаде, донације и слично.

Члан 109.
(Висина накнада)

(1) Управни одбор Адвокатске коморе одређује висину накнаде за упис у именике, висину чланарине за адвокате, адвокатске стручне сараднике и адвокатске приправнике, као и све остале накнаде у складу с општим актима Коморе.
(2) Адвокати, заједничке канцеларије и адвокатска друштва дужни су плаћати чланарине из става (1) овог члана и за адвокатске стручне сараднике и адвокатске приправнике с којима имају закључене уговоре о раду.

Члан 110.
(Уплата чланарине)

(1) Накнада за уписе уплаћује се директно на рачун Адвокатске коморе.
(2) Управни одбор Адвокатске коморе доноси одлуку о дијелу износа накнаде из чланарина и уписнина потребне за финансирање Адвокатске коморе.
(3) Регионалне коморе дужне су организовати уредну наплату чланарине и извршити уплате на рачун Адвокатске коморе дијела чланарине у складу с одлуком Управног одбора Адвокатске коморе за све адвокате који имају сједиште канцеларије на њеном подручју.
(4) Уколико средства која Адвокатска комора прими на основу накнаде за упис чланова било које регионалне коморе прелазе износ процентуалног учешћа те регионалне коморе у њеном финансирању, она је дужна вишак средстава вратити тој регионалној комори, а уколико је тај износ мањи од утврђеног учешћа регионалне коморе, та регионална комора је дужна Адвокатској комори дозначити разлику из средстава прикупљених на основу чланарине.

ГЛАВА XI - ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

Члан 111.
(Дисциплинска одговорност)

(1) Адвокати који обављају адвокатску дјелатност, као појединци, у заједничкој канцеларији или адвокатском друштву у смислу овог члана индивидуално су одговорни за савјесно вршење своје дјелатности и чување угледа адвокатуре.
(2) Адвокати одговарају за лакше и теже повреде дужности и углед адвокатуре.
(3) Под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра се нарушавање дужности и угледа адвокатуре, а посебно:
а) несавјестан рад у адвокатури,
б) пружање правне помоћи у случајевима у којима је адвокат дужан одбити пружање правне помоћи,
ц) бављење пословима који су неспојиви с угледом и независношћу адвокатуре,
д) повреда дужности чувања адвокатске тајне,
е) тражење накнаде веће од накнаде прописане Тарифом,
ф) одбијање издавања странци рачуна за награде извршених радњи и накнаде трошкова насталих у вези са извршеном радњом.
г) неовлашћено располагање новчаним средствима клијента, неосновано задржавање новчаних средстава и других материјалних вриједности, наплаћених или добијених у име и за рачун странке,
х) одбијање предаје списа и докумената странци или условљавање предаје списа и докумената плаћањем доспјелих накнада и награда за заступање противно одредбама члана 22. овог закона,
и) кршење Кодекса,
ј) кршење законских права адвокатског стручног сарадника и адвокатског приправника које овај има по основу рада.
(4) Лакше повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре прописаће се Статутом.

Члан 112.
(Дисциплински органи)

(1) Дисциплински органи су:
а) Дисциплински тужилац регионалне коморе,
б) Дисциплински суд регионалне коморе,
ц) Дисциплински тужилац Адвокатске коморе,
д) Дисциплински суд Адвокатске коморе.
(2) Дисциплинске органе сваке коморе бира скупштина коморе.
(3) Члан дисциплинског органа регионалне коморе може бити адвокат с најмање три године радног искуства у обављању адвокатске професије, односно седам година радног искуства у обављању адвокатске професије за члана дисциплинског органа Адвокатске коморе.

Члан 113.
(Дисциплински поступак)

(1) Дисциплински поступак покрећу и воде дисциплински органи.
(2) Дисциплински поступак може се покренути на основу пријаве коју подноси заинтересовано лице, орган управе, друга институција или дисциплински тужилац регионалне коморе по службеној дужности.
(3) Дисциплинска пријава подноси се дисциплинском тужиоцу регионалне коморе.
(4) Организација, састав, надлежност, начин одлучивања дисциплинских органа и дисциплински поступак ближе се уређују Статутом и Правилником о дисциплинској одговорности адвоката, стручних сарадника за правне послове и адвокатских приправника Адвокатске коморе.

Члан 114.
(Дисциплинске санкције)

(1) За повреду дужности адвоката и нарушавање угледа адвокатуре, адвокату се могу изрећи сљедеће дисциплинске санкције:
а) опомена,
б) јавна опомена,
ц) новчана казна и
д) забрана обављања дјелатности и брисање из Именика адвоката.
(2) За лакше повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре може се изрећи дисциплинска мјера опомена и јавна опомена и новчана казна.
(3) За теже повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре може се изрећи дисциплинска казна - новчана казна и забрана обављања дјелатности и брисање из Именика адвоката.
(4) Новчана казна изриче се у одређеном износу.
(5) Адвокату се за лакшу дисциплинску повреду може изрећи новчана казна од 100 КМ до 2.000 КМ, а за тежу дисциплинску повреду новчана казна од 500 КМ до 10.000 КМ.
(6) Дисциплинска казна, забрана обављања дјелатности и брисање из Именика адвоката може се изрећи у трајању од шест мјесеци до пет година.
(7) На основу коначне одлуке којом је изречена забрана обављања дјелатности и брисање из Именика адвоката извршиће се брисање одговорног из одговарајућег именика Адвокатске коморе и о томе обавијестити органе правосуђа и управе у Босни и Херцеговини, као и адвокатску комору у Републици Српској.
(8) Адвокат коме је изречена забрана обављања дјелатности и брисање из Именика адвоката на одређени период, може поднијети захтјев за поновни упис у Именик адвоката по протеку времена трајања казне.
(9) Коначно изречене дисциплинске санкције уносе се у евиденцију дисциплинских санкција, а примјерак одлуке одлаже у досије оног адвоката који је проглашен одговорним у дисциплинском поступку.

Члан 115.
(Застарјелост покретања и вођења дисциплинског поступка)

(1) Застарјелост покретања и вођења дисциплинског поступка наступа по протеку двије године од извршења лакше повреде и по протеку четири године од извршења теже повреде.
(2) Застарјелост се прекида сваком радњом која се предузима ради покретања и вођења дисциплинског поступка.
(3) Застарјелост се прекида и када адвокат у вријеме док тече рок застарјелости учини нову повреду дужности и угледа адвокатуре.
(4) Са сваким прекидом застаријевање почиње тећи изнова.
(5) Застарјелост вођења дисциплинског поступка наступа у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарјелост покретања и вођења дисциплинског поступка.
(6) Застарјелост покретања и вођења дисциплинског поступка за повреду која има обиљежје кривичног дјела наступа када истекне вријеме одређено за застарјелост кривичног гоњења.

Члан 116.
(Застарјелост извршења дисциплинске санкције)

(1) Застарјелост извршења дисциплинске санкције наступа по протеку двије године од дана правоснажности одлуке којом је санкција изречена.
(2) Застарјелост се прекида сваком радњом која се предузима ради извршења дисциплинске санкције.
(3) Послије сваког прекида застарјелости рок почиње поново тећи, а застарјелост у сваком случају наступа када протекну четири године од дана правоснажности одлуке којом је санкција изречена.

Члан 117.
(Брисање из евиденције)

(1) Изречена дисциплинска санкција за лакше повреде брише се из евиденције по протеку четири године.
(2) Изречена новчана казна за теже повреде брише се из евиденције по протеку шест година.
(3) Изречена забрана обављања дјелатности и брисање из Именика адвоката брише се из евиденције по протеку двоструког времена изречене казне.
(4) Рокови одређени за брисање изречених санкција почињу тећи од дана извршења санкције или застаре.
(5) Рјешење о брисању изречене дисциплинске санкције из евиденције Адвокатске коморе доноси, по службеној дужности, Управни одбор Адвокатске коморе.

Члан 118.
(Одлука дисциплинског суда)

(1) Коначна одлука дисциплинског суда има својство извршне исправе у извршном поступку у погледу изречене новчане казне и трошкова дисциплинског поступка.
(2) Средства остварена наплатом новчаних казни приход су Адвокатске коморе.

Члан 119.
(Дисциплинска одговорност адвокатских стручних сарадника и адвокатских приправника)

(1) Одредбе о дисциплинској одговорности адвоката примјењују се и на адвокатске стручне сараднике и адвокатске приправнике за повреде савјесног и стручног извршавања повјерених задатака и чувања угледа адвокатуре.
(2) Адвокатском стручном сараднику и адвокатском приправнику може се за лакшу дисциплинску повреду изрећи новчана казна од 50 КМ до 1.000 КМ и за тежу дисциплинску повреду новчана казна од 250 КМ до 5.000 КМ.