Федерални министар развоја, подузетништва и обрта Амир Зукић у изјави за медије рекао је
да није забиљежен осјетан пад броја обрта и запослених у овом сектору у односу на почетак пандемије. Истакао је да се дјелатност обрта може подијелити на производну и услужну, с тим да је производња знатно заступљенија.
Иначе, у Федерацији БиХ постоји нешто мање од 53.000 самосталних дјелатности, од чега је 60 посто обрта, односно око 30.000 субјеката послује у складу са Законом о обрту и сродним дјелатностима.
- Упоређујући податке с почетка пандемије и данас, можемо констатовати да није забиљежен осјетан пад броја обрта, односно запослених у сектору. Евидентно је како је пословање у протекле двије године било отежано почевши од потпуне обуставе за већину обртника преко ограничавања радног времена, све до пада потражње с обзиром на то да су обртници били усмјерени ка домаћем тржишту све до доношења новог Закона о обрту и сродним дјелатностима у Федерацији БиХ у септембру 2021. године - казао је Зукић.
Нови Закон, подсјетио је, ступио је на снагу 30. септембра 2021. године, чиме су обртници дошли у знатно повољнији положај.
- Кад је ријеч о финансијском дијелу, у току 2020. године Министарство је, одлуком Владе Федерације БиХ, сва расположива средства усмјерило за Закон о ублажавању негативних економских посљедица и Гаранцијски фонд, чији су корисници, између осталих, и обртници. У току 2020. и 2021. године Министарство је урадило два кредитно-гарантна програма и кроз њих ставило на располагање 50 милиона КМ обртницима на име гаранција за кредите које користе у комерцијалним банкама. Такођер, Министарство је предложило, а Влада ФБиХ донијела одлуку о регресирању камата на све кредите из кредитно-гарантног програма, што је и исплаћено за 2021. годину - истакао је министар.
У октобру 2021. године Влада ФБиХ донијела је Уредбу о мјерама финансијске помоћи обртима и осталим самосталним привредним дјелатностима у Федерацији БиХ, с циљем ублажавања негативних посљедица пандемије.
- Циљ додјеле ове финансијске помоћи био је опстанак обрта и осталих самосталних дјелатности, очување радних мјеста и осигурање подршке ликвидности у сврху ублажавања негативних посљедица пандемије ЦОВИД-19. Укупан износ додијељене финансијске помоћи је скоро 60 милиона КМ (тачније 59.999.335 КМ). Право на додјелу финансијске помоћи по овој уредби остварили су сви обрти и остале самосталне дјелатности, које су уредно измиривале своје обавезе и које су очувале радна мјеста, а на основу службених евиденција Порезне управе ФБиХ, као и Управе за индиректно опорезивање БиХ - рекао је Зукић.
Овакав вид додјеле помоћи електронским путем, без достављања документације, а на основу службених евиденција, проведен је први пут у Федерацији БиХ успјешно, што је својеврсна новина и значајно олакшање свим корисницима.
Право на финансијску помоћ је остварило 24.766 субјеката - самосталних дјелатности и подржано је укупно 44.056 радних мјеста у Федерацији БиХ, од чега се 60 посто односи на обртнике. Кључ за расподјелу средстава био је просјечан број радника у периоду од 12 мјесеци, а максималан износ помоћи по једном субјекту је 30.000 КМ. Исплата средстава је обављена у јануару 2022. године.
Закон је, подсјећа Зукић, донио бројне предности обртницима, а издвојио је неке од њих: омогућавање вањскотрговинског пословања, скраћена и поједностављена процедура регистрације обрта, укинута је подјела обрта на везане и посебне обрте, чиме је први пут омогућено обављање појединих врста обрта и без стручне спреме, која је великим дијелом спречавала особе, посебно младе људе, да региструју жељени обрт, а без непотребних административних препрека. Министра Зукић је истакнуо и како је чланарина Обртничкој комори за 50 посто нижа, да је физичким особама и пензионерима омогућено обављање обрта у виду додатног и допунског занимања, те бројне друге погодности.
- Имплементацијом новог Закона о обрту и сродним дјелатностима у ФБиХ покретање обрта је знатно поједностављено, а то значи да је максималан период регистрације седам дана. Школска спрема није лимитирајући фактор, већ је тржишту препуштено да обликује обртника, а посебно је битно поменути обртни регистар који доноси нови закон. Наиме, предвиђен је обртни регистар као информациони систем за управљање процесом регистрације и обраду података о обртима, којим ће управљати Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта, а који ће садржавати и податке о обртницима и особама које обављају сродну дјелатност и домаћу радиност и што је најбитније, чији је упис обавезан у складу са овим законом. На бази наведеног идемо у будућност с реалном претпоставком да регистрација обрта траје максимално три дана – рекао је Зукић.
Према његовим ријечима, Министарство улаже велике напоре да би осигурало већа финансијска средства за развој обрта и у наредном периоду очекује значајан искорак усвајањем новог Закона о потицању развоја мале привреде, који би требао донијети осјетно већа средства за овај сектор, што је и захтјев обртника.