Влада Федерације Босне и Херцеговине наглашава да званични подаци Порезне управе Федерације БиХ показују да је у години највећих реформи у Федерацији БиХ тржиште рада остало стабилно, а запосленост је забиљежила раст. Тиме се одбацују тврдње о наводним „десетинама хиљада отказа“ у овој години због повећања минималне плате на 1.000 КМ и увођења нерадне недјеље трговинама.
Званични подаци показују да је на дан 31. октобра 2025. године у Федерацији БиХ било 547.197 запослених, што је 6.219 више него у аугусту, мјесецу с најмање запослених ове године. Овај опоравак резултат је комбинованих ефеката повећања минималне плаће на 1.000 КМ и смањења доприноса, мјерама Владе које су истовремено подржале раднике и олакшале трошкове послодавцима.
Подаци потврђују и кумулативни вишегодишњи раст запослености, јер је у октобру 2025. године било 7.486 више запослених него у октобру 2022. године, односно 7.820 више него у априлу 2023. године. Тиме се у потпуности демантују тврдње да су реформе довеле до пада тржишта рада, јер број запослених остаје на стабилној узлазној путањи.
Истичемо да је пад запослености почетком године, дио редовног сезонског циклуса који се понавља из године у годину, а због истека уговора, завршетка сезонских ангажмана и привременог успоравања економских активности. Подаци показују да је пад запослених између новембра и јануара 2022/23. године износио 4.552 радника, затим 2023/24.године био је 3.987 радника, те 2024/25. године 5.237 радника. Слични обрасци јављају се у образовању, гдје се биљеже значајнија ођављивања радника током љета и поновна пријављивања у септембру, а што указује на злоупотребе уговора на одређено, те је и то један од разлога због којег су измјене Закона о раду нужне.
Супротно тврдњама да „нема помоћи реалном сектору“, у периоду јануар–септембар 2025. године право на подршку кроз Владину уредбу остварило је 106.466 корисника, а 527.856 радника било је обухваћено програмом очувања радних мјеста. До сада је исплаћено 65,6 милиона КМ помоћи, при чему се број корисника смањивао из мјесеца у мјесец, што потврђује стабилизацију тржишта рада.
Повећање минималне плаће и смањење доприноса показали су се као двоструки стимуланс, радницима је осигуран раст животног стандарда, а послодавцима смањени трошкови рада. У периоду аугуст–октобар број запослених поново расте, чиме се потврђује да се најављени талас отпуштања није десио.
Укупан раст запослености од 528 нових радних мјеста у години интензивних реформи показује да је тржиште рада отпорно, да су реформе изведене без негативних посљедица, те да мјере Владе Федерације БиХ испуњавају свој циљ - очување радних мјеста и стабилност привреде. Све то потврђује да је тржиште рада у Федерацији БиХ успјело остати стабилно упркос снажним фискалним и структуралним промјенама.
Влада Федерације БиХ остаје посвећена даљим мјерама које јачају тржиште рада, подржавају послодавце и подижу животни стандард радника, уз наставак социјалног дијалога и изградњу сигурнијег и праведнијег пословног окружења.