Влада Федерације БиХ је, утврдила својих 12 амандмана на Приједлог закона о материјалној подршци породицама с дјецом у ФБиХ, који постају саставни дио овог закона.
С циљем побољшања предложених законских рјешења, Влада је, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, утврдила ове амандмане.
Прецизирано је и да је основица за утврђивање висине накнада из овог закона најнижа плата у ФБиХ утврђена у складу са одредбама Закона о раду. Ово је преложено имајући у виду да израчун просјечне нето плате у ФБиХ остварене у претходној календарској години не узима у обзир поједине кључне економске параметре. С овим је усклађен и амандман по којем укупни мјесечни приходи по члану заједничког домаћинства не прелазе 40 посто најниже плате. Према процјенама, овим законом дјечији доплатак ће бити осигуран за око 80.000 дјеце у ФБиХ, а годишње ће се у буџету ФБиХ осигуравати око 100 милиона КМ.
Утврђен је и амандман да висина дјечјег додатка износи 19 посто најниже плате у ФБиХ утврђене у складу с одредбама Закона о раду. На овај начин је утврђен и знатно виши дјечји додатак који, умјесто досадашњих 59,76 КМ, расте на 103,17 КМ, што је 19 посто најниже плате.
Једним од амандмана је прецизирана дефиниција заједничког домаћинства. Циљ је поспјешивање поступка доказивања и сузбијања потенцијалних злоупотреба, јер се доказивање ослања готово искључиво на кућне листе које, у форми изјаве, сачињавају сами подносиłеља захтјева, те их овјеравају у опћинским органима управе без икакве друге провјере и потврде података.
Право на новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити корисник уколико је пријављен на евиденцији надлежне службе за запошљавање или се наłази на редовном школовању, односно уколико се на евиденцији Порезне управе не води као запослена особа. На овај начин се укида приходовни ценсус при остваривању права на новчану помоћ незапосленим породиљама, чиме се знатно повећава обухват корисника овога права с пријашњих 2.100 на више од 9.000. Тако се у једнак правни положај доводе све незапослене породиље, без обзира на њихов економски статус што представља одређени вид пронаталитетне политике. Ова помоћ износи 55 посто најниже плате у ФБиХ, што тренутно износи 298,65 КМ.
Нова је и одредба која обезбјеђује досљедно и свеобухватно праћење цјелокупног стања у социјалној и дјечјој заштити, чиме је омогућено стручно сагледавање учинака које законима утврђена права и мјере имају у погледу побољшања социо-економског статуса корисника, односно њихове адекватности у задовољавању социјалних потреба појединаца и група, те способности система да одговори на евидентиране потребе.
Уважавајући чињеницу да усвајање овога закона као федералног прописа подразумијева потребу усклађивања кантоналних прописа с његовим одредбама с циљем осигурања проведбе јединствене политике на подручју читаве ФБиХ, као и да усклађивања не захтијевају корјените захвате у постојеће кантоналне законе, оцијењено је да је рок од три, умјесто раније предложених 12 мјесеци, сасвим довољан за њихово реализовање.
Утврђен је и амандман по којем ће федерални министар рада и соцјалне политике у року од три мјесеца од ступања Закона на снагу донијети проведбени акт којим ће прописати образац за подношење захтјева и потребну документацију за остваривање права на дјечји додатак. Овим ће бити обезбијеђено једнообразно поступање на подручју читаве ФБиХ при утврђивању испуњености услова за остваривање права на дјечји додатак.
Даном почетка примјене овога закона, престаје примјена одредби из чл. 87-96. Закона о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породица с дјецом и члана 53. Закона о хранитељству у ФБиХ, такођер је утврђено једним од амандмана.