На данашњој сједници у Сарајеву усвојен је Програм рада Владе Федерације Босне и Херцеговине 2023 - 2026.
Како је наведено у Програму рада, темељни документ који опређељује стратешко усмјерење Владе Федерације БиХ у наредном периоду представља Стратегија развоја Федерације БиХ 2021-2027. године. Овом стратегијом утврђени су стратешки циљеви ФБиХ који су актуелни и у мандатном периоду Владе ФБиХ 2023-2026. године, а ријеч је о убрзаном економском развоју, просперитетном и инклузивном друштвеном развоју, потом ресурсно ефикасном и одрживом развоју, те транспарентном, ефикасном и одрживом јавном сектору.
Кључни приоритет је осигурати снажну и праведну економију која ће омогућити одрживи раст, побољшати животни стандард грађана и смањити неједнакост. Такођер, наглашава се посвећеност Владе Федерације стварању повољног пословног окружења, подстицању инвестиција, подршци предузетништву, те стварању нових вриједности на пословном и тржишту рада. У врху приоритета су и заштита радничких права, те достојанства радника као покретача економског развоја.
Уважавајући тренутну ситуацију, као и будуће потребе, стратешки циљеви и опређељења Владе ФБиХ у мандатном периоду огледат ће се кроз друштвено-економски развој који подразумијева развој конкурентности домаће привреде и тржишта рада, те одрживост јавне потрошње. Јачање привреде и конкурентности кључ је одрживог и стабилног раста у цијелој Босни и Херцеговини како би се обезбиједио бољи животни стандард и просперитет грађана. С друге стране, модел стабилног раста привреде и јачања конкурентности ће морати осигурати социјалну једнакост и солидарност свих слојева становништва.
У складу са овим, међу стратешким опређељењима на којима ће се заснивати рад Владе ФБиХ, у мандатном периоду је убрзан економски развој темељен на повећању продуктивности и запослености. То ће свим дијеловима економије и друштва омогућити реализацију развојних потенцијала, испољавање иновативности и креативности, као и отварање квалифицираних и висококвалифицираних адекватно плаћених радних мјеста, уз очување околиша и смањење неједнакости, отклањање дискриминације и родне неравноправности у друштву. Приоритети овог опређељења су повећавати дигитализираност економије, подржавати трансфер и развој технологија, подржавати развој пословног приватног сектора, подржавати извоз и стварање производа више додане вриједности.
Такођер, стратешко опређељење је просперитетан и инклузиван друштвени развој подразумијева развој који јача повјерење у друштву, особну и економску сигурност и динамичност, праведнију распођелу дохотка, бољу социјалну и политичку кохезију (посебице укључивањем маргинализираних скупина), бољи приступ одгоју, образовању, обуци и науци, боље прилике за стицање знања, вјештина и компетенција потребних за 21. вијек, те добро ментално и јавно здравље. Приоритети су унапређивати образовни систем, побољшавати исходе здравственог система, ублажити тренд демографског старења становништва, побољшати стабилност породице и положај младих, смањивати неактивност и незапосленост, нарочито дугорочну, смањивати сиромаштво и социјалну искљученост.
Ресурсно ефикасан и одржив развој, такођер, подразумијева настојање да се постигне околишно и социјално прихватљива производња и потрошња, као и циркуларна економија, смањујући при томе субвенционирање проблематичних сектора и истодобно спречавајући адекватном регулативом екстернализацију трошкова. Приоритети су унапређивати заштиту и кориштење природних ресурса, затикм унапређивати квалитет зрака, повећати енергијску ефикасност, те започети реализацију енергијске транзиције, потицати развој руралних простора, као и повећати отпорност на кризе.
Међу стратешким опређељењима је и ефикасан, транспарентан и одговоран јавни сектор, што подразумијева успостављање ефикасних, транспарентних, инклузивних и респонзивних јавних институција, утемељених на владавини права и примјерених потребама земље вишег средњег дохотка, у функцији грађана, као и пословних субјеката и других друштвених и економских актера. Уз унапређење владавине права, приоритеним се истиче и стављање јавне управе у службу грађана, те унапређење одговорности у области јавних финансија.
У стратешки оквир Владе ФБиХ укључени су и други развојни документи попут Стратегије Југоисточне Европе 2030, Оквира за реализацију циљева одрживог развоја у БиХ, Зелене агенде за Западни Балкан, као и друге секторске стратегије на нивоу БиХ и ФБиХ.
Један од важних планских докумената који ће бити обухваћен у мандату Владе ФБиХ је и Програм економских реформи, а који је значајан за процес приступања БиХ Европској унији. Будући да је БиХ остварила напредак у процесу приступања ЕУ, те да стјецање кандидатског статуса захтијева појачани ангажман на испуњавању приступних услова, тако су и циљеви економске и фискалне политике Федерације БиХ дефинисани у сврху имплементације структурних реформи неопходних за приступање ЕУ. Структурне реформе су осмишљене како би се ојачала привреда и допринијело уравнотеженом остваривању потенцијалног раста.
Кључни циљеви Владе Федерације БиХ у мандатном периоду произлазе из експозеа премијера ФБиХ, те документа Смјернице, начела и циљеви у извршној и законодавној власти за период 2023-2026. године.
У Програму рада дат је и преглед кључних циљева, мјера и активности свих министарстава за остварење зацртаних циљева на којим ће Влада ФБиХ радити у мандатном периоду. Такођер, у Програму су приказане макроекономске пројекције основних економских индикатора са освртом на опћи развојни контекст Федерације БиХ, као и пројекције за период 2023-2026. година у Федерацији БиХ.