30.6.2022.
Усвојен Документ оквирног буџета ФБиХ за период од 2023. до 2025. године
Влада ФБиХ је усвојила Документ оквирног буџета (ДОБ) Федерације БиХ за период од 2023. до 2025. године, који ће бити упућен Парламенту ФБиХ ради информирања, те објављен не wеб страници Федералног министарства финансија.
Задужено је Федерално министарство финансија да, након што Фискално вијеће БиХ усвоји Документ глобалног оквира фискалног биланса и политка за период 2023 - 2025., у случају потребе ревидира ДОБ ФБиХ и достави Влади ФБиХ на разматрање и усвајање.
ДОБ је сачињен у складу са Законом о буџетима ФБиХ и садржи макроекономске пројекције, прогнозе буџетских средстава и издатака буџетских корисника ФБиХ за текућу и сљедеће двије фискалне године, а на њему се заснива припрема и израда буџета Федерације БиХ и нижих нивоа власти.
Пројекције основних макроекономских индикатора су сачињене, прије свега, на основу пројекција Дирекције за економско планирање (ДЕП) Вијећа министара БиХ, те међународних финансијских институција, односно ММФ-а, Свјетске банке и Европске комисије.
Прелиминарне пројекције раста индикатора су сачињене у околностима постпандемијског опоравка економија генерално, укључујући и економију наше земље, с једне, и заоштравања геополитичке ситуације изазване руско-украјинским ратом, с друге стране.
Према пројекцијама ДЕП-а, БиХ ће у 2022. години остварити умјерени реални економски раст од 2,1 посто, док ММФ и Свјетска банка очекују нешто већи економски раст по реалним стопама од 2,4, односно 2,7 посто респективно.
За Федерацију БиХ се у овој години, такођер, очекује нижи реални раст економије од 2,5 посто, док се у наредном раздобљу од 2023. до 2025. године пројицира раст економије од 3,2 посто, 3,1 посто и 3,6 посто респективно, под претпоставком побољшања економских кретања у нашој земљи и окружењу.
За 2022. години пројицира се значајан раст консолидираних јавних прихода ФБиХ од 7,4 посто у односу на претходну годину и износит ће 10.683,9 милиона КМ. За наредни средњорочни период предвиђен је наставак стабилног раста наплате прихода по просјечној стопи од 3,6 посто, а што ће овисити од будућих дешавања на нивоу глобалне и домаће економије.
Укупна планирана потрошња, која поред расхода укључује и отплате унутарњег и вањског дуга, за 2022. годину износи 5.597,6 милиона КМ и већа је за 17,5 посто у односу на претходну годину. Највеће учешће у потрошњи имају текући и капитални трансфери од 72,7 посто, а односе се на трансфере појединцима, субвенције приватним предузећима и подузетницима, те трансфере непрофıтним организацијама и другим нивоима власти и фондовима. У 2023. години се пројицира повећање јавне потрошње за 7,8 посто у односу на претходну, односно 6.035,7 милиона КМ или 22,196 БДП-а ФБиХ. Јавна потрошња у 2024. години пројицирана је на 6.156,7 милиона КМ или 21,6 посто БДП-а, а у 2025. години на 6.152,3 милиона КМ или 20,5 посто БДП-а.
Ради ублажавања и смањена утјецаја инфлације у наредном средњорочном периоду, мјере фискалне политике ће бити усмјерене на заштиту радних мјеста, повећање продуктивности пословних субјеката, смањење или укидање накнада и такси које оптерећују привредне активности, те потицање истраживања и развоја и подршку приходима домаћинстава, посебно социјално најугрошенијим категоријама становништава.
Приоритети дјеловања Влада Федерације БиХ у наредном периоду су дефинирани Програмом економских реформи ФБİХ од 2022. до 2024. године. Као један од најзначајнијих приоритета наводи се даљни напредак у области управљања јавним финансијама, због чега је Влада Федерације БиХ донијела Стратегију реформе управљања јавним финанцијама у ФБиХ за период 2021-2025. година, која пружа интегрирани оквир за учинковито, ефективно и транспарентно кориштење расположивих јавних ресурса у складу са међународним и стандардима Европске уније.
Један од кључних циљева Владе ФБиХ је осигурати ликвидност и стабилност буџета, што је гаранција за редовне исплате пензија, борачких, социјалних и других накнада, те давања за које су средства предвиђена федералним буџетом.