Федерално министарство рада и социјалне политике саопћило је да је у Витезу одржана осма сједница Министарске координације у области социјалне политике Федерације БиХ. Сједницу су отворили федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић и министар здравства и социјалне политике Средњобосанског кантона Анто Матић.
На сједници су разматрана актуелна питања из области социјалне заштите и дјечије заштите, уз присуство представника федералних и кантоналних министарстава, међународних организација и невладиног сектора.
- Цијенећи теме и опсег свега онога што се третира на сједницама Министарске координације, она је сасвим сигурно испунила своју сврху поставши платформа за размјену искустава, координацију политика и усаглашавање ставова свих релевантних актера, с циљем јачања система социјалне заштите и заштите дјеце у Федерацији Босне и Херцеговине - казао је у најави почетка сједнице федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић.
У саопћењу Министарства наведено је да на сједници дискутовало о примјени Закона о материјалној подршци породицама с дјецом. Ресорни министар из Зеничко-добојског кантона Антонио Шимуновић истакао је да тренутна примјена члана 9. Закона доводи до дискриминације жена страних држављанки којима још није одобрен стални боравак, а чија дјеца су држављани БиХ. Појашњено је да таква ђеца, иако су стварни носиоци права на новчану помоћ незапосленој породиљи, остају ускраћена за ову подршку. Из Министарства истичу да је проблематика нарочито значајна јер постоје и судске пресуде које, због важеће законске одредбе, морају одбити захтјеве ових мајки као неосноване. Такођер, у складу са Конвенцијом о правима дјетета, предложене су измјене члана 9. Закона како би се осигурала материјална подршка дјеци-држављанима БиХ и у случајевима када мајка још није испунила услове за стални боравак.
- На приједлог кантоналног ресорног министра, разматрана је и проблематика рада опћинских служби и центара за социјални рад, посебно на подручју Зеничко-добојског кантона, гдје су кашњења у обради захтјева за дјечији додатак узрокована повећањем броја захтјева, а што је довело до повећања обима посла. Уз недостатак кадровских ресурса и дуге рокове за прибављање одговора од других институција чекање на рјешење за дјечији додатак траје и по неколико мјесеци до годину дана. Повећање минималне плате у јануару 2025. године додатно је оптеретило центре, док годишње провјере испуњености услова за постојеће кориснике додатно успоравају процесе. Предложене мјере укључују повећање броја стручног кадра и континуирано јачање капацитета центара како би се ефикасније осигурала права грађана – навдено је у саопћењу Министарства.
Презентацију Акционог плана јачања капацитета центара за социјални рад и опћинских служби социјалне заштите у Федерацији БиХ за период 2026–2030. година представиле су Јасмина Бабић и Мелиса Газдић из ЕПРД-а. Из Министарства појашњавају да план садржи стратешке мјере за модернизацију и оснаживање “прве линије” система социјалне заштите, укључујући повећање стручног кадра, унапређење процедура и бољу координацију са другим институцијама, чиме се осигурава бржа и квалитетнија услуга грађанима.
- Препоруке Радне групе за смјештај дјеце са поремећајима у понашању представили су чланови ове радне групе проф. др. Елмедин Муратбеговић и проф. др. Вилдана Плех. Они су изнијели кључне приједлоге за унапређење специјализиране заштите дјеце са тешкоћама у понашању, што представља важан корак у јачању институционалних капацитета у овој области.
Резултате студије о универзалном дјечијем доплатку презентирале су Селма Казић и Ирина Куленовић из УНИЦЕФ-а указујући на реалне могућности повећања доступности и правичности дјечијег доплатка за сву дјецу у Федерацији БиХ. Европску гаранцију за дјецу представили су Љиљана Јурак из Министарства цивилних послова БиХ и Марио Токић из УНИЦЕФ-а, наглашавајући потребу усклађивања домаће политике с европским стандардима заштите права дјеце – наводи се у саопћењу Министарства.
Током сједнице представљен је и Преглед нормативних и стратешких активности Федералног министарства рада и социјалне политике као свеобухватан контекст реформских напора и планираних мјера, саопћено је из овог Министарства.