Премијер Новалић за АА: Прошла година била најбоља економска година, порастао извоз

Премијер Федерације Босне и Херцеговине Фадил Новалић поручио је да смо, унаточ пандемији коронавируса, 2021. имали најуспјешнију економску годину, али и велику политичку кризу која је највећег интензитета од рата до данас.

Током посјете Регионалној дирекцији Анадолу Агенцy (АА) у Сарајеву, оцијенио је годину иза нас и говорио о плановима за 2022. Како је казао, “на почетку смо 2022. године и управо смо преживјели 2020. и 2021. које су биле обиљежене највећом пандемијом ЦОВИД-19“.

И то, према ријечима Новалића, није могло проћи без посљедица, не само у здравственом смислу и сектору, него и у економском.

- Срећа је да је ФБиХ у годинама прије пандемије, економски јако оздравила, захваљујући економској политици, захваљујући томе што смо порезе дигли са 3,7 милијарди на 5,6 милијарди, индиректне са шест на 8,5. Значи, здрави смо ушли у пандемију и вукли смо потезе који су били усмјерени на очување тог здравља, економског система, а и правилну реакцију здравственог система - истакао је Новалић.

Подсјетио је да су у протекле двије пандемијске године водили рачуна да одрже здравствени и социјални систем на ногама и да сачувају економски поредак, односно компаније, да спремно дочекају постпандемијски период.

- И још нисмо дочекали, али у економском смислу можемо рећи да смо дочекали постпандемијски период. У мјерама које смо радили прије годину и по навели смо да ће послије пандемије бити велика шанса за компаније које извозе јер западна Европа ће хтјети своје добаве из Кине и с Далеког Истока пренијети у своју близину. Видјели су да када дође до поремећаја, као што је био ЦОВИД-19, то су предалеке дестинације да би те ланце снадбијевања обезбјеђивали из Кине и с Далеког Истока. И то се догодило. Никада нам извоз није порастао као прошле године. Он је скочио на 9,6 милијарди. Морам признати, ми смо га затекли испод шест милијарди. И то је био један од основних покретачких импулса за нашу економију. Највише смо извозили робу из металне индустрије, као и индустрије намјештаја која је изузетно нарасла - нагласио је Новалић.

Сматра да су те двије индустрије биле највећи вјетар у једра раста привреде у ентитету, али и цијелој Босни и Херцеговини. Мишљења је да су у протеклом периоду очували неке бранше у стању да су спремне прихватити нове изазове.

- Па смо око 870 милиона КМ у овом пандемијском периоду дали грантова, дакле бесповратних средстава, пола од тога кантонима и опћинама, дио здравству - око 100 милиона, и значајан дио - око 400 или 500 милиона КМ смо дали грантова привреди. Плус смо основали гарантне фондове који се сад користе при расту ових компанија. То је све помогло да прошле године нарастемо невјероватних девет посто, никада нисмо имали толики раст. Ми смо имали најуспјешнију економску годину, што мало звучи невјероватно, чак имам проблем да то пласирам нашој јавности јер није још прошла пандемија, а имамо уз то и велику политичку кризу која је највећег интензитета од рата до данас - појаснио је Новалић.

Говорећи о плановима за ову годину, федерални премијер је казао да је у овој години кључно да се усвоје фискални закони - Закон о доприносима и Закон о дохотку.

- Они су заправо смањење порезног оптерећења. Једно је да се повећају плате. Имамо проблем са одласком становништва, мислимо да би пораст плата на одређен начин то прилично смањио. Значи, држава би се одрекла дијела прихода кроз те законе, смањила их, да би послодавци могли повећати плату. Сада спремамо и закон са 225 милиона за санацију, односно консолидацију здравствених установа. Затим, имамо низак ниво рађања дјеце. Уводимо дјечији доплатак. Закон смо упутили, а дјечији доплатак би за 85.000 дјеце, од нула до 18 година, требао да буде стотињак марака, по једном дјетету. Поправљамо и закон о вјештачкој оплодњи у којем бисмо прихватили трошак за вјештачки потпомогнуту оплодњу за младе брачне парове до три пута, о трошку Федерације БиХ - изјавио је Новалић.

Како је казао, од 1. априла ће се почети примјењивати и систем да су мајке које имају дјецу с посебним потребама, запослене.

Оцијенио је да се не можемо похвалити политичком стабилности у земљи, али да ће се економска ситуација побољшавати и у овој години. Дотакао се и страних инвеститора и колико тренутна политичка ситуација утиче на инвестиције у Босни и Херцеговини.

- Мало је у несразмјери ова моја изјава да је прошла година била најбоља економска година и да имамо најлошију политичку ситуацију. То обично у цијелом свијету иде једно с другим. Лоша политичка ситуација повлачи лошу економску ситуацију. Али, када узмете структуру наше привреде, односно наших послодаваца, 90 процената су домаћи инвеститори, а десет посто су страни. И то је од пет милијарди годишње, колико се инвестира, 4,5 милијарде су домаћи и страни су око 500 милиона. Наша економија превасходно зависи од наших инвеститора. Није то добро, јако су нам пожељни и страни инвеститори, али имамо такву ситуацију какву имамо и уколико не би дошло до нашег уласка у НАТО, који би страним инвеститорима пружило неку сигурносну поруку, ми не можемо очекивати веће стране инвеститоре - поручио је Новалић.

Говорећи о релаксирању тржишта и папирологије за стране улагаче који би вољели инвестирати у БиХ, федерални премијер је рекао да те препреке и нису тако велике ни за домаће ни за стране инвеститоре.

- Ми законе који регулирају привредни и економски живот у Федерацији у БиХ, заправо преносимо из Европске уније. Ниједан закон не донесемо да не прође филтер нашег правног одјела за усаглашавање закона са ЕУ. То смо потписали са ЕУ. Они нису ништа више сложени него у Њемачкој или Аустрији, али имамо отежавајућу околност - више нивоа па то извана изгледа компликовано. Али, главни фактор којег се боје страни инвеститори је нестабилна ситуација - изјавио је Новалић.

Дотакао се и сарадње с Републиком Турском.

- Високо цијенимо Турску која се овдје на одређен начин поставља и као неки модератор бољих односа између Србије, Хрватске и БиХ. И та помоћ са стране је нама потребна. Она то ради јако добро. Када је ријеч о економији, она расте између БиХ и Турске. Може још више расти. Мислим да имамо могућности да Турска, као несразмјерно велик економски партнер у односу на БиХ, БиХ користи као дестинацију за снадбијевање својим продуктима Западне Европе - појаснио је Новалић.

Говорећи о планираним улагањима у путеве у Федерацији БиХ, премијер је казао да се мора ићи на периферију с градњом модернијих саобраћајница.

- Босна и Херцеговина је оријентирана на Коридор Вц и у завршној смо фази затварања финансијске конструкције. Треба нам још пола године или година и комплетан коридор смо затворили. То нам шаље другу поруку, пошто Коридор Вц иде кроз центар Босне, да морамо ићи на периферију с градњом модернијих саобраћајница. Незадовољни смо брзином, динамиком изградње, а два су разлога за то. Један је што наше компаније годинама нису биле превише ефикасне и проточне у градњи путева, иако финансијски знатно боље стојимо. Други разлог је што је то све концентрирано на Коридор Вц - појаснио је Новалић.

Према његовим ријечима, 100 посто је обезбијеђен новац за цијели коридор.

Једна од најактуелнијих тема ових дана је повећање пензија, које би у Федерацији БиХ од маја могле да порасту за осам посто. Новалић је казао да су сва питања и потезе које су до сада вукли креирали с пензионерима.

У овој години је извјесно значајно повећање пензија кроз редовно и ванредно усклађивање, а које ће омогућити измјене и допуне Закона о ПИО.

- Тако је било и овај пут. Рекли смо да ћемо имати врло значај економски раст и по закону врло значајан раст пензија, али бисмо могли, и због короне, имати ванредно усклађивање које смо дали на парламент, усвојен је у Представничком дому и запео је на Дому народа. Чврсто вјерујем да ће се тај проблем ријешити - оптимиста је Новалић.

Година је почела с новим поскупљењима, укључујући и основне намирнице.

- Ми смо као и Турска, као и све земље осим Сјеверне Кореје и Кубе, прихватили систем отвореног тржишта. Отворено тржиште значи дерегулиране цијене и дерегулирану трговину. То значи да и оно што се догађа изван граница ваше земље, утиче на вашу земљу. Одговор не сједи у Босни и Херцеговини, хоће ли се наставити раст цијена, очекујемо да ће пасти инфлаторни притисак јер је добро био узрокован не само ЦОВИД-ом, не само агресивном монетарном политиком свих земаља, него и сушном годином и слабим родом прошле године, што се рефлектирало на цијене прехрамбених производа - изјавио је Новалић.

С обзиром на поскупљења потребно је побољшање животног стандарда грађана. Влада Федерација БиХ је на сједници одржаној у јануару донијела одлуку да се најнижа плата за период од 1. јануара до 31. децембра 2022. године утврђује у нето износу од 543 КМ.

- А, ако би били усвојени неки фискални закони, дакле, порезни закони, ми би могли ту минималну плату дићи и на 700 КМ. Ти фискални закони су на програму на парламенту у марту. На тржиште ћемо избацити својих резерви, 40-так хиљада тона житарица, по старим цијенама, да бисмо депресирали раст хране. Истовремено смо у буџет убацили нових 20 милиона да бисмо повећали те резерве, у неком будућем периоду - нагласио је Новалић.

Како је казао, и ограничили су цијене енергије "јер још увијек имамо најјефтији плин у Европи".

- Ми и Србија, захваљујући старом уговору с Русима - истакао је Новалић.

Дотакао се и поскупљења струје којег, како је казао, за домаћинства није било од 2009. године.

- И овог момента је струја у БиХ, за домаћинства, за грађане, пет пута јефтинија него струја у ЕУ. То је такође наш допринос овој кризи с растом цијена. Струја за грађане није расла. За привреду, потписали смо са ЕУ да ћемо поштовати отворено тржиште струје. Отворено тржиште подразумијева да је цијена с берзе, а наша је берза у Будимпешти. Тренутна цијена за привреду у Будимпешти је најмање 200 еура, ми смо у парламенту донијели одлуку о ограничењу цијена на 60, што је 3,5 пута јефтиније него што имају компаније у окружењу - појаснио је Новалић.

Очекује да ће цијене енергената опћенито пасти, као и цијене хране. Међутим, сматра да се цијене никада више неће вратити на старо.

- Енергија се неће никада вратити на старо. Прошло је вријеме јефтине енергије. У ту цијену нове енергије морамо укључити заштиту грађана од испушних плинова, ЦО2 емисије - поручио је Новалић.