Premijer Nikšić: Nikakve rupe u budžetu ne postoje, finansijski smo izuzetno stabilni

Премијер Федерације Босне и Херцеговине Нермин Никшић појаснио је позиције Владе Федерације БиХ у подизању минималне плате на 1.000 КМ и потцртао који су мотиви били доминантни код те одлуке. Најавио је редослијед потеза у фискалним законима, шта се може очекивати од забране рада недјељом те оцијенио урађено на половини мандата ове Владе ФБиХ. 

Шта су стварни мотиви нагле одлуке Владе ФБиХ да подигне минималну плату на 1.000 КМ? Колико су основане тезе да иза свега стоји минус у буџету те отежано задуживање на страним берзама, које је раније најављивао Горан Мирашчић? 

- Побољшање статуса радника у врху је приоритета мандата ове владе. Ми смо планирали и почели реформу. Зато у одговору на ваше питање желим јасно нагласити како су радници и њихов статус наш једини стварни и истински мотив. Наша обавеза је осигурати бољи статус радника и вратити достојанство радника, као и осигуравати претпоставке да млади остају у нашој земљи. Не треба заборавити важну чињеницу да нико ништа не даје радницима, него да радници зарађују своју плату.

Минимална плата данас у Федерацији БиХ износи 1.000 КМ, без обзира на све притиске које смо имали и још имамо. То је наша порука свим радницима који су се јављали Влади и молили да не попусти под притисцима и не повуче одлуку. Наши радници зарађују своју плату и захваљујући њиховом раду послодавци остварују своју добит. Такођер, чињеница је да су се послодавци заштитили од инфлације повећавањем цијена, те остварили екстра профит, а једино се цијена рада није мијењала. У Федерацији је у 2023. остварено више од 5,7 милијарди КМ добити, од чега око 5,4 милијарде КМ у приватном сектору, што је раст од 40 посто у посљедње три године. У истом периоду минимална плата је порасла само 14 посто. Уз све то имамо и сазнања о злоупотребама неопорезивих накнада, давања и враћања накнада у ковертама, доста је сиве зоне економије. То нас је додатно мотивирало да донесемо Одлуку о минималној плати и створимо претпоставке да се она повећа на 1.000 марака, а до стварања услова за доношење Закона о фискализацији финансијских трансакција у ФБиХ, Закона о доприносима, Закона о минималној плати и Закона о дохотку.

Ми смо свјесни да постоје послодавци којима је ово додатно оптерећење, па је Влада предвидјела субвенционирање разлике доприноса за обрте, микро и мала предузећа. Додатни ефекти повећања минималне плате на 1.000 КМ су раст дјечијег доплатка са 117 КМ на 190 КМ, те раст накнада за родитеље његоватеље са 619 КМ на 1.000 КМ. Обична је лаж злонамјерника да ће Влада повећањем минималне плате попуњавати неке „рупе“ у буџету. Та разлика у доприносима, око 468 милиона КМ за раднике који зарађују плату мању од 1.000 КМ, неће бити усмјерена за било какву потрошњу, већ као подршка пензионом и здравственом осигурању.

Законом је то већ одређено и та средства имају своје име и презиме у буџету - а то су намјенска средства за пензионо и здравствено осигурање и незапосленост. И што је још важно, јавност треба знати да никакве рупе у буџету Федерације не постоје. Такођер, ноторна је неистина да ова Влада има минус у буџету и да презадужује Федерацију. То потврђују и чињенице и бројеви. Када је садашњи сазив преузео Владу Федерације БиХ, јавни дуг Федерације и свих њених крајњих корисника износио је 24,9 посто БДП-а. Данас он износи 19,96 посто. То је готово пет посто мање. То је, дакле, дуг Федерације и свих крајњих корисника, а сам дуг Федерације у односу на БДП износи 7,17 посто.

Једина је истина, као што говоре чињенице, да је ова Влада смањила дуг Федерације. Федерација БиХ је финансијски изузетно стабилна. Све финансијске обавезе Федерација је сервисирала на вријеме, од потицаја привредницима, пензија, трансфера нижим нивоима власти, до мјера пронаталитетне политике и социјалних давања. Подсјетит ћу и да смо без ребаланса буџета осигурали додатних 37 милиона за помоћ пензионерима, те уплатили 200 милиона помоћи кантонима. Такођер, у прошлој години смо око пола милијарде из буџета усмјерили на Фонд ПИО, јер је толико средстава недостајало од редовних уплата за пензионо осигурање, чиме смо осигурали стабилност фонда и редовност исплате нашим пензионерима.

Ове бројке и чињенице су наш одговор свим шпекулацијама о задужењима и минималној плати. За крај, Горан Мирашчић је искомуницирао у јавности чињеницу да је према трогодишњем плану задужења, који је урадила претходна влада, у прошлој години била планирана емисија обвезница на ино брезама, која није реализирана због чињенице да је федерални буџет био стабилан и да се Влада понашала одговорно - рекао је премијер Никшић. 

Бојите ли се конфронтирања с 500 најмоћнијих људи у овој земљи који су вам замјерили ову одлуку? Прије свега мислим на лидере пословног сектора, они сутра могу свесрдно подржати опозицију...

- Прво желим рећи да разумијем да свака значајна одлука, посебно она која се тиче повећања минималне плате, изазива реакције у свим секторима, па и међу најмоћнијим људима у земљи. Међутим, моја одговорност као премијера Федерације БиХ није да задовољим само интересне групе или економске елите, већ да предводим Владу која доноси одлуке које су у најбољем интересу свих грађана, посебно оних који раде за минималне плате и који су најугроженији у нашем друштву. Морамо стварати услове да људи остају и раде у својој земљи, па је оваква одлука и у интересу послодаваца, којима је потребна радна снага.

Сматрам да је свака промјена коју доносимо, чак и када је изазовна, потребна за дугорочни развој земље. Не бојим се конфронтација, јер вјерујем да сваки корак који чинимо за побољшање статуса наших радника и грађана дугорочно користи цијелој земљи. Такођер, увјерен сам да ће сви лидери у пословном сектору схватити важност одрживе економске политике која води ка равнотежи између профитабилности и социјалне правде. Као премијер, имам одговорност водити Федерацију БиХ у правцу у којем ће сви њени грађани имати прилику за бољи живот. Наша политика је политика равнотеже - равнотеже између интереса радника, подузетника и цијелог друштва. Сви смо ми дио истог система, и вјерујем да ће дијалог и сарадња са свим актерима, укључујући пословни сектор, бити кључни за проналажење рјешења које ће осигурати стабилност и боље услове за све грађане.

Какав је план за реформске фискалне законе? Може ли се њихово усвајање очекивати у наредна три мјесеца? 

- Утврдили смо закон о фискализацији трансакција и донијели одлуку о минималној плати. Ово су мјере фискалне интервенције и представљају предуслов за планирану фискалну реформу. Очекујемо да ћемо током ове године осигурати све неопходне предуслове за почетак фискалне реформе. Закон о фискализацији трансакција би требао ступити на снагу средином године. Фискалном реформом планирамо смањити доприносе, али истичем важност постепеног приступа како би се осигурала стабилност пензионог и здравственог система.

У фискалним реформама потребна је пажљива имплементација промјена које неће непропорционално оптеретити ниједну групу унутар економије. Ови кораци су кључни за стварање бољих претпоставки за примјену озбиљних фискалних реформи. Ми смо ову обавезу преузели, планирали у програмским активностима, те крајње озбиљно и одговорно приступамо припремама за њено провођење.

Фискални закони су у највећој мјери припремљени и ми вјерујемо да ћемо их врло брзо упутити у парламентарну процедуру. Очекујемо да се у јавну расправу укључи шира и стручна јавност, а како бисмо добили што квалитетније рјешење. Оно што желим нагласити је да примјена Закона о фискализацији трансакција мора почети у пракси чим прије, те да ће фискалним законима бити значајно смањен терет послодавцима када је ријеч о доприносима - рекао је премијер ФБиХ. 

Шта ће бити с нерадном недјељом? Спекулира се да се иде у ревизију те одлуке, да ни послодавци више нису за њу, да малопродаја трпи губитке...

- Разумијем да је тема нерадне недјеље изазвала доста подијељених реакција и да је у јавности присутно мишљење о њеним посљедицама, како за радну снагу, тако и за послодавце, посебно у сектору малопродаје. Када смо доносили Закон, укључили смо све наше партнере, и синдикате и послодавце и ширу заједницу, Закон је подржан и у оба дома Парламента ФБиХ. Циљ је био осигурати бољу равнотежу између приватног и професионалног живота радника, као и омогућити породицама да имају квалитетније вријеме заједно. Вјерујемо да су такве мјере важне за социјалну стабилност и здравље радне снаге, који су, на крају крајева, темељ наше економије.

Наравно, свака одлука, посебно таква која има економске импликације, мора бити пажљиво праћена и евалуирана. Иако су раније реакције биле углавном позитивне у погледу заштите радника, разумијемо да постоје изазови, нарочито у малопродајном сектору. Ми као Влада желимо бити отворени за дијалог са свим заинтересираним странама - синдикатима, послодавцима и стручњацима - како бисмо дошли до рјешења које неће угрозити радна права, али истовремено неће довести до негативних економских посљедица.

Влада мора анализирати и пратити ефекте својих одлука и онда у складу с анализом преузимати потребне мјере. Док с једне стране бројеви показују да нема негативних ефеката кад је ријеч о оствареном промету у трговинама, у децембру 2024. био је већи за 22,5 милиона у односу на исти мјесец прошле године, имамо изражене захтјеве послодаваца, нарочито из великих трговачких центара, да размотримо могућност стварања претпоставки и за рад недјељом.

Наравно да ћемо размотрити ту могућност и примијенити позитивна искуства других држава, па ако се то покаже оправданим, омогућити радну недјељу одређен број дана у години. Та одлука онда подразумијева посебну заштиту права радника који буду радили недјељом, што ће подразумијевати прије свега посебно плаћање. Зато сматрам да је јако важно да свака измјена буде заснована на реалним подацима и анализама. Наша одлука неће бити вођена само тренутним реакцијама, већ дугорочним интересима и одрживошћу тржишта рада и пословног сектора - поручио је премијер Никшић. 

На половини смо мандата ове владе. Како га оцјењујете генерално, како га поредите с владом вашег претходника или с вашим првим мандатом?

- На половини мандата можемо рећи да је постигнуто неколико кључних циљева, посебно у области законодавног оквира када је ријеч о енергетској независности и стабилности, већег издвајања за подузетништво, усклађивање законодавства с ЕУ легислативом, те борбе против корупције која укључује коначан почетак примјене Закона о спречавању корупције и организираног криминала који смо донијели у мом претходном мандату. Посебно сам поносан што је ова Влада почела водити рачуна о опстанку људи у овој земљи, о младима.

Први пут Влада је увела програм финансијске подршке за свако новорођено дијете у Федерацији БиХ. Три енергетска закона доносе енергетску стабилност и независност Федерације БиХ, усклађену с ЕУ легислативом, а добили смо и Закон о јужној интерконекцији. Коначно почиње радити и Федерални ускок, за што смо осигурали услове, а чије ћемо резултате рада тек гледати. Федерација је први пут добила и Регистар педофила и Закон о заштити од насиља у породици и насиља према женама у Федерацији БиХ, а значајно су пооштрене санкције за насилнике измијењеним Кривичним законом у Федерацији БиХ.

Донијели смо сет закона за унапређење подузетничке инфраструктуре, потицање развоја мале привреде и друштвеног подузетништва у Федерацији БиХ. Намјенска индустрија данас биљежи значајне резултате, умјесто затечене стагнације постаје мотор развоја. Нисмо дозволили гашење компаније „Зрак“, која данас има уговорене послове и своје раднике. Оно што могу казати јесте да смо направили искорак скоро у сваком ресору, од социјалне политике, пољопривреде, туризма, до културе и спорта. Довољно је погледати буџете ових министарстава.

Окончавамо припреме за фискалну реформу, те радимо и на другим реформама. Али и даље имамо много посла. Упоређујући са својим првим мандатом, овај период носи одређене изазове који су специфични за садашњу глобалну и регионалну ситуацију. Можда су неке реформе могле бити брже проведене, али захтијевале су од нас више времена за припреме, договоре и процјене. Напримјер, фискална реформа је епохална, коју су, као што знамо, сви најављивали, али се очито до данас нико тиме није озбиљно бавио. Постоје бројне области које треба унаприједити.

Важно је да из сваке анализе извучемо научене лекције и да се фокусирамо на будуће кораке који ће донијети боље резултате за све грађане. Јавност је свједок како се ми не бавимо онима који су били прије нас, за разлику од њих који су се нама бавили и тада и сада. Јасно ми је да сада они виде оно што нису хтјели, смјели или знали урадити док су били у прилици па од нас очекују да то све проведемо одмах и сада. То је њихово право, а наше је да радимо. Ми нисмо дошли да критикујемо наше претходнике, него да урадимо оно што они нису, а како би сви грађани имали боље услове живота и рада - рекао је премијер Федерације БиХ Нермин Никшић  за "Блоомберг Адриа", пренијела је Федерална новинска агенција.