Министрица Дураковић: Наставит ћемо с улагањима у образовање на свим нивоима

Федерална министрица образовања и науке/знаности Јасна Дураковић изјавила је да је за Федерално министарство образовања и науке/знаности протекла година била година конкретних резултата и видљивих искорака, али и година у којој су настојали ојачати систем тамо гд‌је су потребе биле највеће.

Федерална министрица је у интервјуу за Федералну новинску агенцију казала да је, када је ријеч о предшколском, основном и средњем образовању, уложено више од два милиона марака у програме инклузије, сигурности, квалитета наставе и једнаких образовних шанси.

- Посебно бих истакла подршку раду четири установе социјалне заштите, Пазарић, Хум Сарајево, Дрин и Баковићи, у којима се проводе одгојно-образовне активности за д‌јецу и младе у најосјетљивијим категоријама. Сматрам да је управо ова врста подршке показатељ да образовна политика мора имати и снажну социјалну димензију - нагласила је министрица Дураковић.

Додала је да је у високом образовању фокус био на квалитети студирања и унапређењу студентског стандарда, па је у складу с тим поново успостављен програм подршке раду студентских центара и домова у Федерацији БиХ.

- Овим програмом осигурана су средства за унапређење услова смјештаја, исхране и свакодневног живота студената у Сарајеву, Мостару, Тузли, Зеници и Бихаћу, што сматрамо важним кораком ка равномјернијем и праведнијем систему високог образовања – река је министрица Дураковић.

Истакла је значајно повећана улагања у истраживачки и истраживачко-развојни рад у области науке.

- У односу на просјек претходних 15 година, улагања су четвероструко повећана, а кроз различите програме подршке уложено је више од 6,7 милиона конвертибилних марака, чиме је обухваћено више од 370 корисника. Посебно важним сматрам и чињеницу да је 1,1 милион марака усмјерен на подршку раду институција науке и културе од значаја за Босну и Херцеговину, чиме је осигуран континуитет њиховог д‌јеловања - казала је министрица Дураковић.

Нагласила је да ће у 2026. години посебан акцент бити на стратешком планирању и јачању системских рјешења, посебно у области науке, иновација и технологије.

- У том контексту, започели смо процес израде јединствене Стратегије развоја науке, иновација и технологије у Федерацији Босне и Херцеговине за период 2027-2034. године, која по први пут обједињује ове три области у један интегрирани оквир. Циљ Стратегије је повезивање науке, образовања и привреде, јачање иновацијског екосистема, подршка истраживачима и развоју нових технологија, као и стварање услова за квалитетна радна мјеста и задржавање младих стручњака – рекла је министрица Дураковић.

Додала је да се стратегија директно наслања на Циљеве одрживог развоја Уједињених нација и кровну Стратегију развоја Федерације БиХ, с посебним фокусом на дигиталну трансформацију и зелену економију.

- У њеној изради учествују представници надлежних институција, академске заједнице, привреде и администрације, јер вјерујемо да само кроз партнерски приступ можемо добити документ који ће бити примјењив у пракси. Поред тога, у 2026. години наставит ћемо с улагањима у образовање на свим нивоима, унапређењем студентског стандарда, међународном сарадњом и јачањем инклузивних образовних политика, како бисмо осигурали стабилан и одржив развој система образовања и науке у Федерацији БиХ - потврдила је министрица Дураковић.

Осврнула се и на примјену Болоњског процеса, казавши како тај процес не треба посматрати као завршен модел, већ као континуиран реформски процес који се у различитим земљама примјењује с различитим степеном успјешности.

- У том смислу, не бих рекла да је Болоњски процес на домаћим универзитетима само теорија, али је јасно да још постоји простор за даље унапређење и пуније кориштење његових потенцијала - истакла је министрица Дураковић.

Такођер, казала је да Министарство на чијем је челу нема директну надлежност над наставним плановима и програмима универзитета, али има важну улогу у стварању услова који омогућавају квалитетнију примјену реформских принципа.

- Управо из тог разлога посебан фокус смо ставили на јачање међународне мобилности студената и наставника, као једне од кључних вриједности Болоњског процеса. Конкретно, у протеклом периоду повећали смо број стипендија за међународну академску мобилност у оквиру ЦЕЕПУС програма са 100 на 140, чиме смо омогућили већем броју студената и наставника размјену искустава, упоредивост студијских програма и усклађивање с европским академским стандардима. Такођер, реактивирали смо и програм студентских пракси у иноземству, који омогућава да студенти стекну одговарајуће вјештине и искуства из своје области у међународном окружењу. Сматрамо да се Болоњски процес управо кроз овакве облике мобилности и међународне сарадње најјасније потврђује у пракси – казала је министрица Дураковић.

Додала је да су истовремено омогућили и набавку високошколских уџбеника и актуелне стручне литературе за универзитетске библиотеке у Федерацији Босне и Херцеговине, како би студенти и наставници имали доступне савремене изворе за учење и истраживање.

Такођер, навела је да су издвојена и средства и за прву фазу изградње мултифункционалног објекта Универзитетске библиотеке Универзитета "Џемал Биједић" у Мостару у износу од 229.000 КМ, који је замишљен као савремени простор за учење, истраживање и студентски рад.

Министрица Дураковић је појаснила да су оваква улагања с циљем јачања академског окружења и стварање предуслова за суштинску, а не само формалну примјену принципа Болоњског процеса.

Када је у питању средњошколско образовање, министрица Дураковић сматра да је не само могуће, него и нужно да средњошколско образовање иде у правцу јачег повезивања теоријских знања с практичним вјештинама. Оцијенила је да су савремени образовни системи, посебно у западним земљама, показали да ученици најбоље уче када имају прилику стечено знање примијенити у пракси.

- И код нас већ постоје позитивни примјери увођења дуалног образовања и јачања практичне наставе, посебно кроз сарадњу школа и привреде, што показује да овакав модел може бити примјењив и у нашем контексту. Иако су надлежности у области образовања на кантоналном нивоу, Федерално министарство препознаје значај ових процеса и настоји бити партнер и подршка реформским иницијативама. У том оквиру, кроз програме подршке школама посебан фокус стављамо на унапређење услова за извођење наставно-образовног процеса и опремање школских кабинета, како би се ученицима омогућило више практичне, експерименталне и пројектне наставе - казала је министрица Дураковић.

Додала је да је тешко говорити о квалитетној пракси у образовању без адекватне опреме и савремених наставних средстава.

- Важно је нагласити да пракса и теорија не требају бити супротстављене, већ међусобно повезане. Циљ је образовни систем који ученицима пружа чврсте теоријске основе, али их истовремено припрема за тржиште рада, даљње образовање и животне изазове - нагласила је министрица Дураковић.

Федерална министрица је говорила и о ефикасности образовног система у БиХ осврћући се на резултате ПИСА истраживања из 2018. године који су, како је казала, јасно показали да наш образовни систем има озбиљне изазове, посебно када је ријеч о функционалној писмености и примјени знања у пракси.

- У оквиру својих надлежности, Министарство је, након објаве ПИСА резултата, усмјерило програме подршке ка унапређењу квалитете наставе, с посебним фокусом на развој функционалних знања и вјештина ученика, примјену савремених наставних метода, као и јачање компетенција наставника кроз стручно усавршавање. Циљ ових програма је да се настава поступно помјери од репродукције градива ка учењу које развија критичко мишљење, креативност и примјењива знања - нагласила је министрица Дураковић.

Додала је да је посебна пажња посвећена инклузивном образовању и стварању једнаких услова за учење, кроз подршку школама и ученицима, унапређење школског окружења и сигурности.

- Сматрамо да квалитета образовања мора бити заснован на приступу који препознаје различите потребе ученика и омогућава сваком д‌јетету да оствари свој пуни потенцијал. Иако Босна и Херцеговина није учествовала у ПИСА 2022. циклусу, остајемо опредијељени за континуиран рад на унапређењу квалитета образовања, јер су образовни резултати увијек одраз дугорочних и системских процеса, а не краткорочних мјера – поручила је министрица Дураковић.

Такођер је, говорећи о курикуларној реформи у Босни и Херцеговини, нагласила како то није јединствен, централизиран процес, него да се проводи постепено и у складу с надлежностима кантона, уз ослонац на заједничке државне оквире.

Појаснила је да кључну стручну улогу у том процесу има Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ, која је 2018. године донијела „Заједничку језгру наставних планова и програма“ дефинирану на исходима учења, као темељу за реформе на свим нивоима образовања.

- На основу ове заједничке језгре, већина кантона у Федерацији БиХ започела је или проводи иновирање наставних планова и програма, било кроз израду и имплементацију нових курикулума, било кроз фазну или експерименталну примјену у основним и средњим школама. Тај процес је динамичан и различит по кантонима, али је важно нагласити да се реформе у пракси већ дешавају - истакла је министрица Дураковић.

Додала је да је улога Федералног министарства образовања и науке/знаности у том процесу да, у оквиру својих надлежности, буде партнер и подршка реформским напорима, кроз координацију, савјетодавну подршку и програме који унапређују квалитету наставе, компетенције наставника и услове у којима се реформа проводи.

- Наш фокус је да курикуларна реформа не остане формална промјена докумената, већ да допринесе развоју функционалних знања, компетенција и савремених вјештина ученика - поручила је министрица Дураковић.