Федерални министар трговине Златан Вујановић казао је за Фену да је Закон о слободним зонама у Федерацији БиХ данас ступио на снагу. Овим законом је усклађена област пословања слободних зона у Федерацији БиХ са Законом о слободним зонама у БиХ.
- Слободна зона је дио територије у Федерацији БиХ који је посебно ограђен и означен у којем се обављају дјелатности уз посебне услове у складу са овим Законом, царинским и другим прописима којима се уређује рад слободних зона. Сам Закон прописао је и то да се слободна зона оснива на подручју које има аутопут, магистрални пут, ријечну луку, аеродром или је уз магистралну жељезничку пругу, као и на сличним мјестима гдје постоје услови за рад слободне зоне - казао је министар Вујановић.
У Федерацији БиХ активне су четири слободне зоне, које су уједно и једине постојеће слободне зоне у БиХ, и то „Холц“, д.о.о Пурачић, „Вогошћа“ д.о.о Вогошћа , „Високо“ д.о.о Високо и „Херцеговина“ Мостар.
Говорећи ко све може бити оснивач слободне зоне и које су његове законске обавезе, министар Вујановић истиче да је Законом прецизирано да слободну зону могу основати домаће и стране правне и физичке особе, а оснивач ће морати да уради елаборат и покаже да ће вриједност робе која се извози из слободне зоне прећи најмање 50 посто од укупне вриједности произведене робе која напушта слободну зону у периоду од 12 мјесеци.
Осим тога, прописано је да оснивач, путем Федералног министарства трговине, подноси захтјев Влади Федерације БиХ за давање сагласности о оправданости одређивања дијела територије као слободне зоне.
- Такођер, овим Законом је прописана и обавеза достављања годишњег извјештаја о резултатима рада слободне зоне Федералном министарству трговине, а истим се мора доказати да вриједност робе која се извози из слободне зоне прелази најмање 50 посто од укупне вриједности произведене робе која напушта слободну зону у периоду од 12 мјесеци. На основу извјештаја свих слободних зона, Федерално министарство трговине припрема Информацију о годишњем пословању слободних зона за Владу Федерације БиХ - истакао је Вујановић.
Раније важећи Закон о слободним зонама ФБиХ, донесен у основном тексту 1995. године, прописивао је успоставу, функционисање и престанак рада слободних зона у Федерацији БиХ.
Овим Законом, према ријечима министра Вујановића, била су регулисана права и обавезе оснивача и корисника слободних зона у вези царинских процедура и плаћања, односно ослобађања од плаћања царина.
- Основни разлог за доношење Закона о слободним зонама у Федерацији БиХ је потреба усклађивања и уређења ове области са Законом о слободним зонама у БиХ. Наиме, у складу са Уставом БиХ царинска политика је у надлежности институција БиХ. Како режим слободних зона у БиХ представља дио царинске политике, за исти су релевантни закони и подзаконски акти донесени на државном нивоу, прије свега Закон о слободним зонама у БиХ, Закон о царинској политици БиХ, Закон о систему индиректног опорезивања у БиХ и Закон о порезу на додатну вриједност БиХ - казао је Вујановић.
Због наведеног, било је потребно донијети Закон о слободним зонама у Федерацији БиХ, чијим одредбама би се, у складу с надлежностима ентитета у овој области омогућило провођење политика развоја и функционирања слободних зона у Федерацији БиХ и усклађивање регулативе слободних зона с политикама промоције страних инвестиција, промоције извоза и отварања нових радних мјеста.
- У складу с јасно исказаном намјером да се промовира и унаприједи овај инструмент економске политике, а имајући у виду да је већина олакшица предвиђених за слободне зоне предмет регулисања прописа на нивоу БиХ, Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства трговине припремљеног у сарадњи с Министарством привреде и предузетништва Републике Српске, прихватила Иницијативу за измјену Правилника о примјени Закона о порезу на додату вриједност, којом је предложила Министарству вањске трговине и економских односа БиХ да код Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ осигура реализацију ове активности. Циљ Иницијативе је стварање услова за ослобађање од плаћања пореза на додату вриједност добара (електрична енергија, вода, плин и сл.), неопходних за финалну производњу роба привредних субјеката који се баве производним дјелатностима у слободним зонама - рекао је федерални министар трговине.
С обзиром да је један од основних циљева оснивања слободне зоне привлачење директних страних улагања, те упошљавање нових радника, у складу са овим Законом, у слободној зони могу се обављати све индустријске, трговачке и услужне дјелатности којима се не угрожавају околиш, здравље људи, материјална добра и сигурност земље.
- Главна карактеристика слободних зона, као инструмента економске политике, су посебни порезни и царински третмани прописани Законом о царинској политици, Законом о слободним зонама у БиХ и Законом о порезу на додату вриједност БиХ. Овај Закон упућује на примјену одговарајућих прописа на нивоу БиХ и Федерације БиХ, те као новину предвиђа да јединице локалне самоуправе и кантони могу утврдити олакшице за кориснике слободне зоне, у оквиру својих надлежности - нагласио је Вујановић.
Осврнуо се да је Влада Федерације БиХ донијела Одлуку о усвајању програма утрошка средстава с критеријима расподјеле средстава текућих трансфера утврђених буџетом Федерације БиХ за 2022. годину Федералном министарству развоја, подузетништва и обрта.
- Наведеним Програмом предвиђена су средства у износу од 2.000.000 КМ за изградњу нове и унапређење постојеће комуналне инфраструктуре у подузетничким зонама Федерације БиХ, тамо гдје иста представља препреку развоју подузетништва, израду потребне документације за развој подузетничке зоне, као и унапређење услуга за управљање развојем подузетничких зона у Федерацији БиХ. С обзиром да слободне зоне суштински представљају дио подузетничке инфраструктуре у Федерацији БиХ, наведеним средствима омогућит ће се, између осталогм, развој и афирмирање и овог инструмента економске политике - казао је за Фену министар Вујановић.