Министар Лакић: Индустрија под притиском ЦБАМ-а, Јужна интерконекција шанса за БиХ

Федерални министар енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић у интервјуу за Фену говорио је о двоструком изазову с којим се Босна и Херцеговина суочава, прилагођавању европским климатским регулативама кроз увођење механизма ЦБАМ и реализацијом стратешких енергетских пројеката попут Јужне плинске интерконекције. Министар Лакић овом приликом говорио је томе како се домаће компаније припремају за ове промјене и каква је будућност наших индустријских капацитета.

Министар Лакић је рекао да Босну и Херцеговину од 1. јануара очекују велики изазови због увођења ЦБАМ-а (Царбон Бордер Ађустмент Mechanism, карбонска такса), наглашавајући да би то могао бити један од највећих удараца на домаћу индустрију.

- Нажалост, поново смо дошли у ситуацију да пред крај неког рока покушавамо спасити ситуацију. Битно је да је Приједлог закона о регулатору, пријеносу и тржишту електричне енергије у парламентарном поступку и мислим да ту има довољно стручности и политичке воље да се он заврши до краја године чиме се стварају предпоставке за формирање берзе електричне енергије - навео је министар Лакић.

Међутим, према његовим ријечима, забрињава чињеница да Влада Републике Српске још није усвојила мапу пута, док је Федерација БиХ ту своју обавезу завршила. Подсјетио је да БиХ још нема државни закон о клими и енергији, што је такођер један од предуслова за прилагођавање европским регулативама.

- Искрено се надам да ће и то врло брзо бити делегирано. Теоретски имамо шансу да завршимо до краја године, али нисам сигуран да постоји политичка воља - додао је министар Лакић.

Оцијенио је да је један број компанија у индустрији спреман на промјене када је ријеч о карбонској такси, али да значајан број још није.

- Ипак, надам се да неће бити толико погубне штете по нашу индустрију у 2026. години и да ћемо ипак успјети на неки начин да пролонгирамо примјену карбонске таксе усвајајући све оно што су неопходни предуслови са стране Босне и Херцеговине. Наредних дана у Бечу ће бити одржан важан састанак у сједишту Енергетске заједнице, гд‌је ће БиХ размијенити искуства са другим државама региона. Бит ће нам добро чути шта су то друге државе урадиле, на који начин су се припремиле и да ли су оне испоштовале обавезе – рекао је министар Лакић.

Осврнуо се и на пројект Јужне плинске интерконекције и инцијативу америчких партнера, истичући да је договор о концесији огроман искорак.

- Мислим да је за Федерацију БиХ изузетно битно што је дошло до договора на овај начин, да путем дод‌јеле концесије америчком инвеститору омогућимо изградњу Јужне интерконекције. То је по мени један од најбржих начина имплементације овога пројекта и сматрам да смо направили огроман искорак када је имплементација гасне инфраструктуре у питању – рекао је министар Лакић.

Додао је да су тренутно у фази комплетне разраде овога модела и да ће врло брзо понудити ходограм активности имплементације тог гасовода у Федерацији БиХ.

- Оно што је врло битно јесте да смо сами себи дали задатак да се комплетна Јужна интерконекција заврши и пусти у погон до краја 2027. године, што значи прије него што наступе санкције и забрана увоза руског гаса у БиХ. То нам је оптимални рок који смо ставили себи у термин план да до тог датума мора бити све завршено - навео је федерални министар.

Додао да се тренутно разрађује правни оквир за имплементацију тог модела инфраструктуре и да ће вјероватно бити потребне измјене закона.

- Врло брзо ћемо изаћи у јавност и рећи шта је то што се мора мијењати. Могу рећи да се врло интензивно ради, да постоје три тима, од највећег политичког нивоа до оперативног тима у Министарству - рекао је Лакић.

Сумирајући резултате на крају године министар Лакић је рекао да је ресор енергије, рударства и индустрије наставио замах из претходних година, усмјеравајући активности ка даљњем развоју и модернизацији сектора. Урађено је доста тога, како је рекао, али свакако преостаје још много посла за будућност.

Када је ријеч о енергији, министар Лакић је подсјетио да у том сектору д‌јелује пет кључних предузећа, двије електропривреде, БХ-Гас, Енергоинвест и Оператор-Терминали Федерације. Електропривреде су, како је навео, пословале негативно због лоше хидрологије и стања у рудницима, а Енергоинвест је, доласком нове управе, санирао губитке и очекује се да у 2026. години оствари финансијску добит. Подсјетио је да је Оператор-Терминали Федерације након 30 година пустио воз нафте у терминале у Блажују, а планира отварање нових терминала у Бихаћу, Живиницама и Мостару. БХ-Гас је у 2025. години, према његовим ријечима, започео двије значајне гасне интерконекције, Западну и Сјеверну, док Јужна интерконекција добија нови ток у актуелним околностима.

Говорећи о праведној транзицији, министар Лакић је нагласио да се ради о постепеном процесу затварања рудника угља и преласка на обновљиве изворе енергије.

- То је оно што је ово министарство храбрим одлукама већ започело. О томе свједочи и примјер доношења одлуке о затварању рудника Зеница, чиме је послана јасна порука о будућем правцу развоја и тај процес је у току. Уз то, осигурана су средства Свјетске банке у вриједности од 80 милиона еура за пројект праведне транзиције, која би требала бити оперативна у 2026. години – истакао је министар Лакић.

Из тих средстава, како је додао, збринут ће раднике у руднику Зеница, али исто тако на два друга рудника у Бановићима и у Креки у Тузли подигнути фотонапонске електране.

- На тај начин један рудник затварамо када је угаљ у питању, а на површинама друга два рудника подижемо пројекте из обновљивих извора енергије - појаснио је федерални министар додајући да је закон о затварању рудника Зеница већ је упућен на мишљења надлежним федералним институцијама, након чега ће бити достављен Влади и Парламенту Федерације.

Министар Лакић је рекао да се намјенска индустрија развија упркос наслијеђеним проблемима и изазовима. Подсјетио је да су двије фирме, Витезит и Зрак, одведене у стечај, док је трећа ТРЗ Хаџићи замало била пред стечајем.

- Потребно је било стварно много синергије свих тих фирми, Министарства и Владе Федерације БиХ да се помогну те фирме, да се стабилизују. Сада смо у ситуацији да смо Зрак поприлично стабилизовали и да полако сам за себе обезбјеђује плату и доприносе. ТРЗ Хаџићи још увијек се мучи, али мислим да ће и он ускоро доћи у добру позицију - рекао је министар Лакић.

Додао је да је губитак производње у Витезиту велики проблем јер је ријеч о производу кључном за комплетан систем намјенске индустрије.

- То су наслијеђени проблеми. Наравно, ми их не одбацујемо, рјешавамо их – истакао је министар Лакић.

Уз изазове, истакао је и успјешне примјере компанија БНТ-ТМиХ из Новог Травника, Бинаса, Игмана из Коњица, Гинекса и Претис.

- Оне полако долазе у ситуацију да буду лидери, не само региона, него могу рећи и Европе, па и шире. Ја не могу рећи да су они сви без проблема, то није истина. Сналазе се, раде заједно и оно што им је недостајало међусобно јесте један кохезивни фактор, што је у овом тренутку Министарство - нагласио је министар Лакић.

Као један од најзначајнијих искорака издвојио је производњу првог босанскохерцеговачког дрона у БНТ-у. Посебно је истакао да ће поједина предузећа намјенске индустрије у 2025. години први пут након деценије уплатити средства у буџет Федерације БиХ.

Федерални министар је навео да је дошло до повећања запослености, прихода и добити у већини фирми, али да се још ради на застарјелим машинама и да су потребна додатна улагања.

- Намјенска индустрија, упркос наслијеђеним проблемима, показује замах и потенцијал да постане прави генератор развоја Федерације БиХ, уз нове производе, ширење капацитета и модернизацију опреме - закључио је министар Лакић у разговору за Фену.