Гендер центар ФБиХ: Најоштрије осуђујемо убиство у Сарајеву

Гендер центар Федерације Босне и Херцеговине саопћио је да изражава најоштрију осуду и забринутост поводом убиства жене у Сарајеву као још једном у низу фемицида којима свједочимо у нашем друштву.

- Фемицид представља најекстремнију форму родно заснованог насиља. То је убиство учињено према особама женског спола, мотивирано сполом жртве, мизогинијом, осјећајем супериорности и надмоћи над женама, у чијој основи су штетни родни стереотипи о улогама жена и мушкараца, а повезан је и са другим облицима насиља према женама. Фемицид најчешће није инцидент већ је посљедица дуготрајне изложености разним облицима насиља од стране починиоца. Узроци насиља над женама повезани су с опћим положајем жена у друштву, дискриминацијом жена, родним улогама, неједнаком расподјелом моћи између мушкараца и жена, родним стереотипима, предрасудама и насиљем над женама. Присутност ватреног оружја у дому један је од фактора који повећава ризик од фемицида. На жалост поново свједочимо сензационалистичким медијским насловима у којима стоји „усмртио супругу након што га је напустила“, што само подупире ставове о неравноправном односу моћи и поимању жене као власништва мушкарца. Овим поводом истичемо озбиљност сваке пријаве насиља у породици. Неодговарајући одговор на прву пријаву насиља у породици повећава ризик од поновног чињења насиља и већих посљедица по жртву, али и само друштво – наводи се у саопћењу из Гендер центра ФБиХ.

Додају да према истраживањима проведеним у Босни и Херцеговини, 90 посто грађана изражава висок степен свјесности о проблему насиља у породици, али да 45 посто грађана насиље у породици још увијек гледа као приватни проблем.

- Ово показује да наше друштво у процесу транзиције постаје свјесно одређених проблема, али патријархални друштвени контекст још увијек има значајан утицај те се рјешавање датих проблема сматра приватном ствари, чему доприноси и податак да 80 посто испитаника сматра у одређеним ситуацијама оправданим насиље над чланом породице. Готово половина жена у БиХ (48 посто) искусила је неки облик насиља, укључујући и насиље од стране интимног партнера, непартнера, ухођење или сексуално узнемиравање, од своје петнаесте године. Прецизније речено, скоро четири од десет жена (38 посто) изјавиле су да су искусиле психичко, физичко или сексуално насиље од петнаесте године од партнера или непартнера (ФБиХ: 36 посто, РС: 39 посто) – истичу из Гендер центра ФБиХ.

У периоду 2019-2022. године, подаци су које износи Гендер центар, укупан број жена жртава насиља у породици за Федерацију БиХ износио је 8038, а мушкараца 2256, што значи да од укупног броја жртава насиља у породици жене чине 78 посто.

- Најозбиљнија посљедица насиља у породици су случајеви фемицида који представља убиство жене од стране мушкарца мотивисано мржњом и осјећајем надмоћи. Иако су случајеви фемицида присутни у ФБиХ, дјела се не квалификују као фемицид, већ се процесуирају према одредбама закона којима су регулисане различите врсте убистава. Према подацима Федералног завода за статистику, у периоду 2017-2021. године у ФБиХ убијено је 30 жена. Према доступним подацима за подручје ФБиХ, у периоду од септембра 2019. до новембра 2022. године убијено је најмање 14 жена од стране садашњих или бивших партнера или блиског сродника.

Надаље, у четверогодишњем периоду само једном насилнику надлежни судови су изрекли мјеру привременог лишавања слободе и задржавања, иако су, примјера ради, само у 2022. години за 278 особа изречене мјере забране приближавања жртви. Такођер, веома мали број починилаца насиља буде процесуиран, због тога што жртве често одустану од кривичног гоњења починиоца – наводе у саопћењу из Гендер центра ФБиХ.

Истанбулска конвенција, подсјећају из Гендер центра ФБиХ, захтјева да надлежни органи проводе процјену ризика од смртности, озбиљности ситуације и ризика од понављања насиља с циљем управљања ризиком и координираног осигурања и подршке, узимајући у обзир у свим фазама поступка и чињеницу да учиниоци насиља посједују ватрено оружје односно имају приступ ватреном оружју, као и процјену ризика за дјецу. 

- ГРЕВИО комитет и Извјештај наглашава значај мултисекторске сарадње у превенцији и борби насиља у обитељи, али нас је исто позвао да унаприједимо ефикасност нашег одговора као и увођење процеса процјене ризика како би се одговор прилагодио стварним потребама. Фокус на ефикасност је нагласио и Уред за ревизију институција ФБИХ који је провео ревизију учинка и издао низ препорука за регулаторне и институционалне претпоставке за постизање родне равноправности и спречавање насиља над женама – поручују из Гендер центра ФБиХ.

Такођер указују да Кривични закон Федерације БиХ прописује теже кажњавање за квалификовани облик убиства из мржње чија основа може бити и спол жртве и за најтежи облик насиља у породици који резултира смрћу члана породице којег је починилац претходно злостављао, за које је запријечена казна затвора најмање десет година или казна дуготрајног затвора.

Ратификацијом Истанбулске конвенције Босна и Херцеговина се обавезала на подузимање законодавних и других мјера ради осигурања правног, институционалног и организационог оквира за превенцију насиља над женама и насиља у породици, заштиту жртава насиља и кажњавање починитеља насиља, за што је неопходан координирани приступ свих субјеката заштите у борби против насиља над женама и насиља у породици, саопћено је из Гендер центра ФБиХ.