ФМПУ: Финанцијска подршка за обнову цркава на Ступу и Бистрику

  • 25.08.2022.
  • ФМПУ: Финанцијска подршка за обнову цркава на Ступу и Бистрику

    Путем јавног позива Федералног министарства просторног уређења из области заштите националних споменика Жупи Узнесења Блажене Дјевице Марије на Ступу додијељена су финансијска средства у износу од 70.000 КМ. Тим поводом федерални министар просторног уређења Јосип Мартић и жупник Мирослав Ћавар потписали су Уговор којим ће бити суфинанцирана обнова и уређење цркве и светишта у овом сарајевском насељу - саопћено је из овог министарства.

    - Задовољство ми је потписати Уговор о суфинанцирању радова на обнови и уређењу Цркве Узнесења Блажене Дјевице Марије на Ступу која је још 2006. године проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине и која је од посебног је значаја за све католике са овог подручја - казао је министар Мартић.

    Жупник Ћавар изразио је захвалност министру Мартићу на досадашњој подршци и помоћи, те издвојеним новчаним средствима за ову жупну заједницу.

    - Ваша подршка за санацију Цркве и уређење светишта допринијет ће опстанку католика у Сарајеву и околици, јер ћемо им осигурати простор за сусрете и духовну обнову - казао је Ћавар.

    Потписивању је присуствовао и гвардијан Фрањевачког самостана и Цркве св. Анте на Бистрику фра Стипан Радић који је потписао Уговор за унутрашње уређење ове сарајевске цркве која такођер има статус националног споменика БиХ.

    - Сретни смо што сте у потпуности испунили нашу молбу за финанцијском подршком и на томе смо вам бескрајно захвални - поручио је гвардијан Радић чијој је жупи додијељено 43.000 КМ.

    Фрањевачки самостан и Црква св. Анте на Бистрику су једно су од важнијих духовних и културних средишта града Сарајева. Жупа се први пут спомиње почетком 16. стољећа, а некадашњу трошну цркву 1913. године замијенила је данашња црква изграђена у неоготичком стилу по пројекту Јосипа Вранцаша.

    Жупе на Ступу је основана 1890. декретом првог врхбосанског надбискупа др. Јосипа Стадлера, но њении маријански коријени сежу у далеку прошлост, тачније у 14 стољеће. Црква је изгорјела за вријеме рата 1992. године, а обновљена пет година касније. Приликом обнове украшена је дрвеним мозаицима (интарзијама), те је као таква била прва у свијету - саопћено је из Федералног министартсва просторног уређења.