Бакић: Задуженост Федерације по глави становника скоро двоструко мања него другог ентитета

Помоћник федералне министрице финансија за управљање дугом Самир Бакић у разговору за Фену истакао је да је задуженост Федерације по глави становника скоро двоструко мања у односу на задуженост другог ентитета. 

- На крају 2022. године учешће јавног дуга Федерације у односу на остварени БДП из 2021. године износи 25,66 посто, а у односу на процијењени БДП за 2022. годину око 23,22 посто, што је знатно ниже у односу на учешће јавног дуга РС које износи око 43 посто. Слиједом наведеног, на крају 2022. задуженост Федерације по глави становника износи 2.986 КМ, а Републике Српске 5.633 КМ - казао је Бакић.

Иначе, БДП у Федерацији је двоструко већи од оног у другом ентитету. Званични подаци говоре да је БДП за 2021. годину у ФБиХ износио 25,2 милијарде КМ, а у РС 12,5 милијарди КМ. Према Бакићевим ријечима, процјена је да је БДП за 2022. у ФБиХ износио 28,62 милијарде марака, а у РС 14,24 милијарде марака. 

- У структури јавног дуга БиХ, учешће ФБиХ износи 50 посто, РС 49 посто, а преосталих један посто односи се на јавни дуг институција БиХ и Дистрикта Брчко. Иако су на крају 2022. године ФБиХ и РС имали скоро идентичан номинални износ јавног дуга, због знатно већег БДП-а у ФБиХ у односу на БДП у другом ентитету, реална задуженост ФБиХ је знатно мања у поређењу са РС - појаснио је Бакић.

Он је истакао и да у структури јавног дуга Федерације БиХ доминира вањски дуг који је због добре рочности и повољних каматних стопа највећим дијелом уговорен код међународних финансијских институција. То су Европска инвестицијска банка, Међународна асоцијација за развој, Међународна банка за обнову и развој, Европска банка за обнову и развој, те други мултилатерални и билатерални кредитори.

- Изузев задужења код ММФ-а и Европске комисије, сви вањски кредити Федерације БиХ су намијењени за капиталне инвестиције у кључним секторима као што су транспорт, односно путна инфраструктура, енергија, водопривреда и одводња отпадних вода, заштита околиша и пољопривреда, те развојни пројекти којима је циљ подршка запошљавању, малим и средњим предузећима, и слично - рекао је Бакић.

Казао је и да је Влада Федерације БиХ, захваљујући добром фискалном управљању и строгој контроли расхода у протеклим годинама осигурала резерву ликвидности на нивоу који јој омогућава да се и у случају краткорочних поремећаја новчаних токова, текуће обавезе уредно измирују.

- Стога није ни било задуживања у сврху измирења текућих обавеза. Такођер, узимајући у обзир постојећу структуру и низак ниво јавног дуга, Федерација БиХ има значајан потенцијал и за нова задуживања за реализацију приоритетних капиталних инвестиција и развојних пројеката - истакао је Бакић.

Када је у питању задуживање на домаћем тржишту, Бакић каже да се Влада ФБиХ искључиво задужује издавањем трезорских записа и обвезница. 

- При томе се посебно води рачуна о потенцијалу домаћег тржишта капитала, ризику рефинансирања, изложености инвеститора према Влади ФБиХ, ликвидности трезора и низу других фактора који се морају уважити с циљем оптимизације укупног портфолија јавног дуга ФБиХ. Оваква политика задуживања давала је добре резултате који се огледају у успјешности аукција вриједносних папира Федерације и ниских каматних стопа, односно трошкова задуживања. Гледајући резултате досадашњих аукција, РС се задужује по дупло већим каматним стопама у односу на ФБиХ - навео је Бакић.

Такођер, појаснио је и да на кредитни рејтинг Босне и Херцеговине утиче пуно фактора.

- Један од њих је свакако стање јавних финансија, односно ниво и структура јавног дуга земље. Стабилне јавне финансије Федерације БиХ, уз низак ниво, те добру рочну и каматну структуру јавног дуга позитивно утичу на очување кредитног рејтинга БиХ - нагласио је Бакић.