9. ЗАКОН о заштити цивилних жртава рата у Федерацији Босне и Херцеговине

ДИО ПОГЛАВЉЕ III. ПОЈАМ И СТАТУС ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ РАТА

Члан 8.
(Дефиниција цивилне жртве рата)

(1) У смислу овог закона цивилна жртва рата је цивилна особа код које је током рата или непосредне ратне опасности, почевши од 30.04.1991. године до 14.02.1996. године, усљед рањавања или неког другог облика ратне тортуре наступило оштећење организма, што укључује и ментално оштећење или значајно нарушавање здравља, или нестанак или погибију те особе.
(2) Цивилна жртва рата је и особа код које је након периода рата наведеног у ставу (1) овог члана, усљед активирања заосталог ратног материјала наступило оштећење организма, што укључује и ментално оштећење или значајно нарушавање здравља, или погибију те особе.

Члан 9.
(Континуитет примјене прописа о заштити цивилних жртава рата)

Жртве фашистичког терора, жртве ратних догађаја, жртве заосталог ратног материјала и жртве непријатељских диверзантских акција, као и чланови породице жртава фашистичког терора, којима је то својство признато након Другог свјетског рата, по прописима о заштити цивилних жртава рата који су се примјењивали на територији Федерације до дана ступања на снагу овог закона, сматрају се цивилним жртвама рата, односно члановима породице цивилних жртава рата у складу са овим законом и користе права у обиму и под условима прописаним овим законом.

Члан 10.
(Статус цивилне жртве рата)

(1) Статус цивилне жртве рата признаје се:
a) особи код које је наступило оштећење организма или значајно нарушавање здравља, од минимално 20% тјелесног оштећења усљед ратних догађаја (бомбардовање, уличне борбе, диверзантске акције, експлозија ратног материјала, залутали метак и сл.), мучења, нехуманог и понижавајућег поступања, незаконитог кажњавања, протуправног лишавања слободе (затвор, концентрациони логор, интернација, принудни рад) и експлозије заосталог ратног материјала након завршетка рата, под условом да је у моменту страдања била цивил;
б) особи која је током рата или непосредне ратне опасности преживјела сексуално злостављање или силовање, под условом да је у моменту догађаја била цивил - посебна категорија цивилних жртава рата, као и дјетету које је рођено из чина ратног силовања - дијете посебне категорије цивилних жртава рата, неовисно о оствареном статусу мајке;
ц) члановима породице особе која је погинула или нестала у вези са ратним догађајима из тачке а) овог става, под условом да је у моменту погибије или нестанка била цивил.
(2) Статус цивилне жртве рата, признаје се и другим особама држављанима Босне и Херцеговине са пребивалиштем на подручју Федерације, код којих је наступило оштећење организма у вези са ратним догађајима из става (1) овог члана, уколико одговарајућа права не остварују, или не могу остварити по другим прописима.

ПОГЛАВЉЕ IV. ВРСТЕ ПРАВА И ОСНОВНИ УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ОСТВАРИВАЊЕ

Члан 11.
(Права цивилних жртава рата)

(1) Цивилне жртве рата остварују сљедећа права:
a) личну инвалиднину;
б) мјесечно лично новчано примање;
ц) додатак за његу и помоћ од друге особе;
д) ортопедски додатак;
е) породичну инвалиднину;
ф) здравствену заштиту;
г) предност приликом кориштења здравствених услуга, психолошку помоћ, помоћ у трошковима лијечења и набавци ортопедских помагала, бањско климатском лијечењу и медицинској рехабилитацији;
х) покривање трошкова сахране;
и) оспособљавање за рад (професионална рехабилитација, преквалификација и доквалификација);
ј) приоритетно запошљавање;
к) приоритетно стамбено збрињавање;
л) бесплатну правну помоћ;
м) осигурање повољнијих услова школовања за дијете рођено из чина ратног силовања - дијете посебне категорије цивилних жртава рата до 35. године живота, што подразумијева предност при упису у јавне средњошколске и високошколске образовне установе под условом да је испунило бодовни минимум, односно, да је задовољило на пријемном испиту, као и суфинансирање трошкова уписа у јавне високошколске образовне установе до 50%, под условом да се налази на редовном школовању.
(2) Права из става (1) тачке а) до е) овог члана остварују се по овом закону, и финанисирају из федералног и кантоналних буџета, и то у омјеру 70% из федералног и 30% из кантоналних буџета.
(3) Права из става (1) тачке ф) до м) овог члана регулишу се прописима кантона и финансирају из кантоналних буџета.
(4) Права из става (1) тачке ф), х), и), ј), к) и л) остварују и чланови уже породице посебне категорије цивилних жртава рата.
(5) У смислу овог закона члановима уже породице сматрају се брачни/ванбрачни партнери, дјеца рођена у браку и ван брака, усвојеници и пасторчад.

Члан 12.
(Држављанство, пребивалиште/боравиште као услов за подношење захтјева за остваривање права)

(1) Права утврђена овим законом остварују и користе држављани Босне и Херцеговине, са пребивалиштем на подручју Федерације.
(2) Захтјев за остваривање права по овом закону може поднијети држављанин Босне и Херцеговине, који најмање шест мјесеци има мјесто пребивалишта на подручју Федерације.
(3) Корисник права по овом закону, промјеном мјеста пребивалишта на подручје ентитета Република Српска или Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, задржава остварено право, уколико исто не може остварити по прописима на подручју новог мјеста пребивалишта.
(4) Страни држављани, који су тјелесно оштећење задобили или им је члан породице погинуо или нестао као цивилна жртва рата, остварују права утврђена овим законом, ако по истом основу не остварују права од државе чији су држављани или државе на чијем територију имају пребивалиште.
(5) Кориснику права по овом закону, са привременим боравиштем на територији Федерације, по повратку у своје раније мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска или Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине, осигураће се даље остваривање права која је имао у мјесту привременог боравишта.
(6) О остваривању права из става (3) и (5) овог члана, рјешава центар за социјални рад или надлежна општинска служба за управу (у даљњем тексту: надлежни општински орган) према мјесту посљедњег пребивалишта или посљедњег привременог боравка корисника права.
(7) О остваривању права из става (4) овог члана, рјешава надлежни општински орган према мјесту посљедњег пребивалишта страног држављанина у Федерацији.

Члан 13.
(Кривична дјела и кориштење права)

(1) Права утврђена овим законом не може остваривати особа која је правомоћном судском пресудом осуђена за кривична дјела против уставног поретка Босне и Херцеговине, угрожавања уставног поретка и сигурности Босне и Херцеговине или Федерације, и кривична дјела против човјечности и међународног права због ратних злочина.
(2) Особа из става (1) овог члана губи право које јој је у складу са одредбама овог закона признато прије доношења правомоћне судске пресуде.
(3) Престанак права из става (2) овог члана утврдиће надлежни општински орган посебним рјешењем закључно са даном правомоћности пресуде.
(4) Особи која је остварила право по овом закону, а против које је покренут кривични поступак због дјела из става (1) овог члана, не исплаћују се новчана примања за вријеме до окончања тог поступка, о чему надлежни општински орган доноси посебно рјешење.
(5) Задржана новчана примања исплатиће се особи из става (4) овог члана уколико кривични поступак против ње буде правомоћном одлуком суда обустављен, или ако корисник правомоћном пресудом буде ослобођен оптужбе, односно, ако оптужба против њега буде одбијена, али не због ненадлежности суда.

Члан 14.
(Кривичне пресуде и кориштење права)

(1) Кориснику права, осуђеном правомоћном судском пресудом на казну затвора у трајању од шест мјесеци и дуже, не припадају та права за вријеме док се налази на издржавању казне.
(2) Ако се корисник мјесечних новчаних примања налази у притвору, члановима породице које корисник издржава, за вријеме трајања притвора, исплаћује се половина тих примања. Задржана половина примања исплатиће се кориснику, ако кривични поступак буде правомоћном одлуком суда обустављен, или ако корисник правомоћном пресудом буде ослобођен оптужбе, односно, ако оптужба против њега буде одбијена, али не због ненадлежности суда.

Члан 15.
(Пренос остварених права)

(1) Права утврђена овим законом не могу се преносити на друге особе, нити се могу насљеђивати.
(2) Доспјели, а неисплаћени износи новчаних примања утврђених на основу овог закона за цивилне жртве рата, чине дио оставинске масе и исплаћују се у складу са одлуком која је донесена у оставинском поступку.

ПОГЛАВЉЕ V. ОСНОВИЦА ЗА ОБРАЧУН НОВЧАНИХ ПРИМАЊА

Члан 16.
(Утврђивање основица за обрачун новчаних примања)

Основица за обрачун новчаних примања из члана 11. став (1), тачка а) до е) овог закона износи 70% од основице утврђене федералним прописима о правима бранилаца и чланова њихових породица.

Члан 17.
(Усклађивање основице)

Основица за цивилне жртве рата прописана овим законом усклађује се са кретањем основице корисника права по прописима о правима бранилаца и чланова њихових породица

ПОГЛАВЉЕ VI. ПРАВА ПО ОСНОВУ ОШТЕЋЕЊА ОРГАНИЗМА

Члан 18.
(Врсте права)

По основу оштећења организма, у висини од најмање 60%, цивилне жртве рата остварују сљедећа права:
a) личну инвалиднину;
б) додатак за његу и помоћ од друге особе и
ц) ортопедски додатак.

Члан 19.
(Разврставање према проценту тјелесног оштећења)

(1) Ради остваривања права утврђених овим законом за цивилне жртве рата, особе са инвалидитетом се разврставају према утврђеном проценту оштећења организма, у шест група, и то:
I група - особе са инвалидитетом са 100% тјелесног оштећења којима је за редован живот потребна њега и помоћ од друге особе;
II група - особе са инвалидитетом са 100% тјелесног оштећења;
III група - особе са инвалидитетом са 90% тјелесног ошећења;
IV група - особе са инвалидитетом са 80% тјелесног оштећења;
V група - особе са инвалидитетом са 70% тјелесног оштећења;
VI група - особе са инвалидитетом са 60% тјелесног оштећења.
(2) При утврђивању процента оштећења организма за особе код којих је под околностима из члана 10. овог закона наступило оштећење организма због болести узроковане, односно погоршане под тим околностима, утврђује се одговарајући проценат цјелокупног оштећења организма.
(3) Ако код корисника права наступе промјене везане за оштећење организма, а које су од утицаја на право утврђено коначним рјешењем, корисник може, по истеку двије године од дана доношења тог рјешења, поднијети нови захтјев за утврђивање процента оштећења организма у вези са насталом промјеном.
(4) Одредба става (3) овог члана примјењује се и на цивилне жртве рата које у погледу процента тјелесног оштећења нису оствариле услов за остваривање новчаних примања.

Члан 20.
(Рокови за подношење захтјева)

(1) Крајњи рок за подношење захтјева за остваривање статуса цивилне жртве рата по основу оштећења организма је шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Рок из става (1) овог члана не односи се на особе код којих је оштећење организма настало као посљедица заосталог ратног материјала након завршетка рата.

Члан 21.
(Медицинско вјештачење)

Оштећење организма цивилне жртве рата, право на додатак за његу и помоћ од друге особе, право на ортопедски додатак, као и неспособност за привређивање, утврђују се на основу налаза и мишљења надлежне институције из подручја медицине и медицинског вјештачења, одређене прописом федералног министра рада и социјалне политике (у даљњем тексту: федерални министар).

Одјељак А. Лична инвалиднина

Члан 22.
(Право на личну инвалиднину)

Право на личну инвалиднину остварује особа код које је утврђено постојање оштећења организма у минималном проценту прописаном одредбама овог закона, сразмјерно степену оштећења утврђеном налазом, оцјеном и мишљењем надлежног органа.

Члан 23.
(Утврђивање личне инвалиднине)

Лична инвалиднина из члана 22. овог закона утврђује се у мјесечном износу према групи оштећења организма из члана 19. овог закона, у проценту од утврђене основице из члана 16. овог закона како слиједи:
I група - 100 % од основице;
II група - 73% од основице;
III група - 55% од основице;
IV група - 43% од основице;
V група - 32% од основице;
VI група - 18% од основице.

Одјељак Б. Додатак за његу и помоћ од друге особе

Члан 24.
(Право на додатак за његу и помоћ од друге особе)

Право на додатак за његу и помоћ од друге особе остварују особе код којих је проценат оштећења организма утврђен у висини од I до IV групе из члана 19. овог закона, а који су неспособни за вршење основних животних потреба без помоћи друге особе.

Члан 25.
(Утврђивање права на додатак за његу и помоћ од друге особе)

Додатак за његу и помоћ од друге особе из члана 24. овог закона одређује се у мјесечном износу према одговарајућем степену додатка за његу и помоћ друге особе, у проценту од утврђене основице из члана 16. овог закона како слиједи:
a) додатак за његу и помоћ друге особе I степен - 100% од основице;
б) додатак за његу и помоћ друге особе II степен - 70% од основице;
ц) додатак за његу и помоћ друге особе III степен - 50% од основице.

Одјељак Ц. Ортопедски додатак

Члан 26.
(Право на ортопедски додатак)

Право на ортопедски додатак остварује особа код које је оштећење организма наступило као непосредна посљедица задобијене ране, повреде или озљеде која је проузроковала ампутацију екстремитета или тешко оштећење функције екстремитета или потпуни губитак вида на оба ока.

Члан 27.
(Утврђивање права на ортопедски додатак)

Ортопедски додатак из члана 26. овог закона одређује се у мјесечном износу према одговарајућем степену ортопедског додатка, у проценту од утврђене основице из члана 16. овог закона како слиједи:
a) ортопедски додатак I степен - 29% од основице;
б) ортопедски додатак II степен - 22% од основице;
ц) ортопедски додатак III степен - 17% од основице.

ПОГЛАВЉЕ VII. ПРАВО ПО ОСНОВУ ПРЕЖИВЈЕЛОГ СЕКСУАЛНОГ ЗЛОСТАВЉАЊА ИЛИ СИЛОВАЊА - МЈЕСЕЧНО ЛИЧНО НОВЧАНО ПРИМАЊЕ

Члан 28.
(Право на мјесечно лично новчано примање)

(1) Право на мјесечно лично новчано примање остварује особа која је током рата или непосредне ратне опасности, у околностима из члана 10. став (1) тачка б) овог закона, преживјела један од сљедећих облика сексуалног злостављања или силовања:
a) вагинална, анална или орална пенетрација сексуалне нарави било којим дијелом тијела или предметом у тијело друге особе;
б) озљеђивање с тешким посљедицама као што је одстрањивање, обрезивање или други облик сакаћења цијелог или било којег дијела сполног органа особе;
ц) изазивање насилне трудноће;
д) изазивање побачаја;
е) одузимање биолошке репродуктивне способности особе;
ф) сексуално поробљавање;
г) други облик сексуалног насиља успоредиве тежине према доступној судској пракси Међународног кривичног суда за бившу Југославију и судова у Босни и Херцеговини.
(2) Сексуално злостављање или силовање из става (1) овога члана је оно које је почињено према другој особи без њезина пристанка или употребом силе или пријетње, те навођењем друге особе да без свог пристанка над самом собом или над трећом особом обави радњу из става (1) овога члана.
(3) Жртва сексуалног злостављања или силовања у смислу овог закона је особа према којој је почињено или која је, у околностима заточеништва, над самом собом или трећом особом наведена на почињење једног или више облика сексуалног насиља у складу са овим чланом, од стране војне или полицијске особе, те припадника паравојних постројби и група или цивилне особе, која је на почињење сексуалног насиља потакнута или присиљена од стране тих особа.
(4) Особа из ст. (1) и (3) овог члана сматра се посебном категоријом цивилне жртве рата.

Члан 29.
(Подношење захтјева)

Подношење захтјева за остваривање статуса посебне категорије цивилних жртава рата као и статуса дјетету које је рођено из чина ратног силовања - дијете посебне категорије цивилних жртава рата, није ограничено роком.

Члан 30.
(Утврђивање права на мјесечно лично новчано примање)

Мјесечно лично новчано примање утврђује се у висини 100% од основице из члана 16. овог закона.

ПОГЛАВЉЕ VIII. ПРАВО ПО ОСНОВУ ПОГИБИЈЕ ИЛИ НЕСТАНКА ЧЛАНА ПОРОДИЦЕ - ПОРОДИЧНА ИНВАЛИДНИНА

Члан 31.
(Право на породичну инвалиднину)

Право на породичну инвалиднину остварују чланови породице особе која је погинула или нестала у околностима из члана 10. став (1) тачка а) овог закона, под условом да је у моменту погибије или нестанка била цивил.

Члан 32.
(Право на породичну инвалиднину умрлих корисника права)

Право на породичну инвалиднину, у складу са условима прописаним овим законом, имају и чланови породице цивилне жртве рата од I до IV групе која је до смрти користила додатак за његу и помоћ од друге особе.

Члан 33.
(Права на породичну инвалиднину чланова породице)

Право на породичну инвалиднину, у складу са одредбама овог закона могу остварити сљедећи чланови породице цивилне жртве рата:
a) брачни партнер;
б) дјеца рођена у браку и ван брака, усвојеници и пасторчад;
ц) родитељи и усвојиоци;
д) очух и маћеха;
е) ванбрачни партнер цивилне жртве рата, с којом има дјецу и с којом је живио до њене смрти у заједничком домаћинству најмање годину дана.

Члан 34.
(Услови за остваривање права на породичну инвалиднину)

Чланови породице цивилне жртве рата, право на породичну инвалиднину могу остварити под сљедећим условима:
a) удовица - кад наврши 50 година живота или удовац - кад наврши 60 година живота, а и прије навршених 50 година, односно 60 година живота, ако су неспособни за привређивање;
б) дјеца, усвојеници и пасторчад - до навршене 15. године живота, односно ако су на школовању до краја прописаног трајања редовног школовања, најкасније до навршене 26. године живота, а ако су неспособна за привређивање, док та неспособност траје под условом да је неспособност наступила прије навршене 15. године живота, односно за вријеме редовног школовања, прије навршене 26. године живота. Особа чије је школовање прекинуто због болести, може користити право на породичну инвалиднину и за вријеме трајања болести до навршене 26. године живота, а након тога, уколико је особа наставила редовно школовање, најдуже још за онолико времена колико је због болести изгубила од редовног школовања, под условом да је редовно школовање настављено прије навршене 26. године живота;
ц) брачни партнер има право на породичну инвалиднину као сауживалац са особама из тачке б) овог члана, без обзира на услове из тачке а), све док иједна од особа из тачке б) има право на породичну инвалиднину;
д) брачни партнер губи права по овом закону ако је напустио дјецу с којом користи права као сауживалац, занемарио њихово издржавање, подизање и одгој. Та права могу се поново успоставити ако брачни партнер настави обављати родитељске дужности за вријеме док се дјеца користе правима у складу са овим законом;
е) особе из члана 33. тачка е) овог закона остварују права под условима и на начин као и особе из тачке а) овог члана;
ф) родитељи и усвојиоци имају право на породичну инвалиднину, иако су чланови уже породице остварили то право;
г) очух и маћеха, који су са цивилном жртвом рата живјели у заједничком домаћинству најмање три године прије њене смрти или нестанка, имају право на породичну инвалиднину, уколико нема особа из тачке ф) овог члана;
х) очух, маћеха и усвојитељ који у складу са овим законом испуњавају услове за признавање права на породичну инвалиднину, имају прече право од родитеља који није извршавао родитељску дужност према особи у односу на које се то право изводи;
и) сви чланови породице који по основу погибије или нестанка исте особе остварују право на породичну инвалиднину, сматрају се сауживаоцима у односу на ту особу и право које остварују;
ј) ако право на породичну инвалиднину остварују два или више чланова породице, породична инвалиднина припада им као сауживаоцима у једнаким дијеловима;
к) особа која испуњава услове за признавање права на личну и на породичну инвалиднину по основу двије или више особа, има право на личну инвалиднину и на једну половину припадајућег дијела породичне инвалиднине за сваку од тих особа;
л) чланови породице, који испуњавају услове за признавање права на породичну инвалиднину по основу двије или више особа, погинулих, умрлих или несталих у вези са ратним догађањима, имају право на породичну инвалиднину за једну особу и на по једну половину породичне инвалиднине за сваку сљедећу особу.

Члан 35.
(Мјесечни износи породичне инвалиднине)

Породична инвалиднина утврђује се у мјесечном износу од основице из члана 16. овог закона и то:
a) за једног члана породице у висини 43% од основице;
б) за два члана породице у висини 55% од основице;
ц) за три члана породице у висини 60% од основице;
д) за четири и више чланова породице у висини 65% од основице.

ПОГЛАВЉЕ IX. СВРХА ИСПЛАТЕ НОВЧАНИХ НАКНАДА ЗА ПРИЗНАТА ПРАВА

Члан 36.
(Изједначавање могућности)

Сврха исплате новчаних накнада за особе из члана 19. став (1) овог закона I, II и III групе, у смислу овог закона, је накнада за изједначавање могућности по основу инвалидитета и дио мјера репарације државе за штету коју су претрпиле ове особе, усљед околности из става (1) тачка а) и става (2) члана 10. овог закона.

Члан 37.
(Репарација)

(1) Сврха исплате новчаних накнада за особе из члана 19. став (1) овог закона IV, V и VI групе, као и за особе из чл. 28. и 31., у смислу овог закона, је дио мјера репарације државе за штету коју су претрпиле ове особе, усљед околности из члана 10. овог закона.
(2) Остваривање права у складу са овим законом неће ни на који начин ограничити остваривање осталих репарацијских права у складу са другим прописима који се примјењују у Босни и Херцеговини.

ПОГЛАВЉЕ X. ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРАВА

Члан 38.
(Надлежност у поступку)

О правима и статусу из члана 10. овог закона рјешава у првом степену надлежни општински орган, према мјесту пребивалишта или боравишта подносиоца захтјева, а о жалбама против рјешења донесених у првом степену рјешава надлежни кантонални орган управе.

Члан 39.
(Ревизија)

(1) Рјешење о признавању права, за подносиоце који су захтјев за остваривање права поднијели након ступања на снагу овог закона, подлијеже ревизији.
(2) Ревизији подлијеже и рјешење којим је подносиоцу захтјева утврђен статус цивилне жртве рата иако му истим рјешењем није признато нити једно од права из члана 11. став (1) тачка а) до е) овог закона.
(3) Ревизију, по службеној дужности, врши надлежни кантонални орган управе.
(4) У поступку ревизије из става (1) овог члана, надлежни кантонални орган управе може дати сагласност на првостепено рјешење, може га измијенити, поништити, укинути и сам другачије ријешити управну ствар или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак.
(5) Ако је против рјешења из става (1) овог члана изјављена жалба, о ревизији и жалби рјешава се истим рјешењем.
(6) Ако против рјешења из става (1) овог члана није изјављена жалба, првостепени орган, који је донио то рјешење, доставиће га, заједно са списима предмета, органу надлежном за ревизију, у року од осам дана од дана истека рока за жалбу.
(7) Ревизија одлаже извршење рјешења.

Члан 40.
(Доказна средства)

(1) Доказивање у поступку утврђивања статуса цивилне жртве рата у складу са чланом 10. овог закона, врши се писаним доказним средствима, издатим у складу са прописима о управном поступку.
(2) Писаним доказним средствима, из става (1) овог члана, сматра се медицинска документација о лијечењу издата непосредно након настанка оштећења организма, као и други одговарајући доказ издат од стране надлежне институције о настанку околности у складу са чланом 10. овог закона.
(3) Писаним доказним средствима, из става (1) овог члана, сматра се и документација издата од стране удружења грађана које се бави пружањем помоћи особама из члана 10. овог закона, овлаштеног у поступку акредитације који проводи Федерално министарство рада и социјалне политике (у даљем тексту: Федерално министарство).
(4) Сва достављена документација је предмет провјере и ревизије.
(5) У року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона федерални министар ће подзаконским актом ближе регулисати питања која се односе на проведбу поступка признавања статуса цивилне жртве рата, потребну документацију, вредновање документације у поступку, поступак акредитације и обавезе акредитованих удружења за издавање увјерења у поступку признавања статуса цивилне жртве рата.

Члан 41.
(Комисија за давање стручног мишљења)

(1) Осим доказа из члана 40. ст. (1), (2) и (3), статус посебне категорије цивилних жртава рата и дјеце посебне категорије цивилних жртава рата утврђује се и на основу стручног мишљења Комисије за давање стручног мишљења ради утврђивања статуса посебне категорије цивилних жртава рата (у даљњем тексту: Комисија).
(2) Комисију именује федерални министар, уз сагласност Владе Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Влада Федерације).
(3) Надлежност Комисије је давање стручног мишљења да ли је подносилац захтјева жртва сексуалног злостављања и силовања, и давање стручног мишљења да ли је подносилац захтјева дијете рођено из чина ратног силовања.
(4) Комисију чини пет чланова и то: два члана који имају завршен ВСС - VII степен стручне спреме, односно, високо образовање првог циклуса (који се вреднује са 240 ЕЦТС бодова), или другог или трећег циклуса Болоњског система студирања (диплома високог образовања правне струке), два члана који имају завршен ВСС - VII степен стручне спреме, односно, високо образовање другог циклуса (који се вреднује са 300 ЕЦТС бодова) или трећег циклуса Болоњског система студирања (диплома високог образовања студија психологије) и специјалиста психијатар/неуропсихијатар.
(5) Мандат Комисије траје четири године.
(6) Федерално министарство осигурава административно-техничку подршку и финансирање рада Комисије.
(7) Поступак, организација, начин рада и доношења одлука, као и образац стручног мишљења Комисије, те друга питања важна за њен рад, ближе ће се дефиниcати Правилником који доноси федерални министар у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 42.
(Трошкови и рефундација трошкова поступка)

(1) Трошкови поступка за остваривање права по овом закону падају на терет органа који води поступак.
(2) Трошкови поступка за особе из члана 19. став (3) овог закона падају на терет подносиоца захтјева, изузев уколико му након проведеног поступка буде утвђено погоршање здравственог стања, у којем случају има право на њихову рефундацију.
(3) Рефундација трошкова из става (2) овог члана пада на терет кантона у којем особа има пребивалиште у моменту подношења захтјева.

ПОГЛАВЉЕ XI. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 43.
(Почетак остваривања права)

Права по овом закону, припадају цивилној жртви рата (у даљњем тексту: корисник) од првог дана наредног мјесеца од дана подношења захтјева за признавање тих права.

Члан 44.
(Начин исплате остварених права)

Новчана примања утврђена на основу овог закона исплаћују се у мјесечним износима и то уназад.

Члан 45.
(Обавеза пријаве насталих промјена)

Корисници права дужни су у року од 15 дана од дана настале промјене пријавити надлежном органу сваку промјену од утицаја на обим или могућност даљњег кориштења тог права.

Члан 46.
(Исплата, контрола и корекција исплата новчаних накнада)

(1) Исплате новчаних накнада по овом закону за цивилне жртве рата врши надлежни кантонални орган управе.
(2) У циљу осигурања редовних исплата мјесечних новчаних накнада корисницима, дио средстава који се исплаћује из федералног буџета, дозначиће се надлежном кантоналном органу управе према износу финансијског захтјева који тај орган мјесечно подноси Федералном министарству.
(3) Контрола утрошка дозначеног федералног дијела средстава из става (2) овог члана врши се у текућем мјесецу за претходни мјесец.
(4) Уколико се у поступку контроле утврди да је укупан износ дозначеног федералног дијела средстава већи или мањи од износа који је овим законом предвиђен као удио Федерације, корекција исплаћеног износа врши се у текућем мјесецу за претходни мјесец.
(5) Корекција из става (4) овог члана врши се умањењем или увећањем исплате федералног дијела средстава за текући мјесец, у односу на достављени финансијски захтјев кантоналног органа управе.

Члан 47.
(Евиденција корисника и извршених исплата)

(1) Надлежни општински орган води евиденцију о корисницима и извршеним исплатама, према овом закону, и доставља надлежном кантоналном органу управе мјесечне збирне извјештаје о броју корисника, износу накнада и исплатама.
(2) Надлежни општински орган одговоран је за контролу, праћење и евидентирање свих промјена од утицаја на остваривање права корисника, а посебно у односу на чињеницу смрти корисника.
(3) Надлежни општински орган дужан је по службеној дужности, на основу пријаве корисника права или сазнања на други начин о насталој промјени из става (2) овог члана, покренути поступак одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтјева, односно сазнања и донијети рјешење о престанку или измјени признатих права према овом закону, са правним дјеловањем од првог дана наредног мјесеца по насталој промјени.

Члан 48.
(Поврат неосновано исплаћених средстава)

(1) Корисник, којем су исплаћена новчана примања на које није имао право, или особа која је овим средствима, у својству насљедника или пуномоћника незаконито располагала, дужна је вратити примљени износ, односно, разлику између примљеног и стварно припадајућег износа.
(2) Поврат неосновано исплаћених средстава из става (1) овог члана извршиће се закључењем писаног споразума између надлежног општинског органа и корисника, односно насљедника или пуномоћника, у року од 15 дана од сазнања о неоснованој исплати.
(3) Уколико поврат неосновано исплаћених средстава из става (1) овог члана није могуће извршити споразумно, општински орган ће одмах обавијестити надлежно кантонално министарство, које ће путем надлежног правобранилаштва тужбом покренути поступак поврата тих средстава.

Члан 49.
(Процедура осигурања средстава и одређивање коефицијента за исплату)

(1) Исплате мјесечних новчаних примања за остваривање права из члана 11. став (1), тачка а) до е) овог закона извршиће се на основу планираних средстава за текућу буџетску годину.
(2) Уколико планирана средства за текућу буџетску годину буду недовољна за исплату новчаних примања из члана 11. став (1), тачка а) до е) овог закона, или иста буду ограничена по неком другом правном основу, расположива средства дијеле се са износом потребним за исплату, и одређује коефицијент за мјесечна давања, који остаје на снази до ребаланса буџета или усвајања новог буџета. Уколико дође до измјене висине новчаних давања за призната права корисницима се неће издавати нова рјешења.
(3) Одлуку о смањењу коефицијента доноси Влада Федерације.
(4) Исплате мјесечних новчаних примања извршене на начин утврђен у ст. (2) и (3) овог члана, сматрају се коначним.

Члан 50.
(Потицање сарадње са организацијама цивилних жртава рата)

У циљу остваривања бољег положаја и заштите цивилних жртава рата, надлежни органи Федерације, кантона и општина остварују, подржавају и потичу сарадњу са репрезентативним организацијама цивилних жртава рата.

ПОГЛАВЉЕ XII. НАДЗОР

Члан 51.
(Надзор над примјеном закона и подзаконских прописа)

(1) Надзор над примјеном овог закона и подзаконских прописа из члана 40. став (5) и члана 41. став (7), врше Федерално министарство и надлежни кантонални органи управе, свако у оквиру своје надлежности.
(2) Федерално министарство врши контролу намјенског утрошка средстава која су у складу са одредбама овог закона намијењена за остваривање права цивилних жртава рата, а осигуравају се из федералног буџета.
(3) Федерално министарство прикупља, обрађује и води евиденције о личним подацима подносилаца захтјева и корисника права који су неопходни за остваривање надлежности утврђених овим законом, укључујући и њихов јединствени матични број.
(4) Лични подаци из става (3) овог члана могу се уносити у исправе којима се рјешава о правима утврђеним овим законом.

Члан 52.
(Инспекцијски надзор)

Инспекцијски надзор над провођењем овог закона и подзаконских аката донесених на основу овог закона врши кантонални инспектор за област социјалне заштите.

ПОГЛАВЉЕ XIII. ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 53.
(Прекршајне одредбе за прекршаје надлежног општинског органа)

(1) Новчаном казном од 2.000,00 КМ до 10.000,00 КМ казниће се за прекршај надлежни општински орган ако:
a) кориснику, противно одредбама овог закона, ускрати или ограничи права која му припадају;
б) омогући кориштење права особи којој не припада право по овом закону или јој не припада у том обиму;
ц) инспектору не осигура неометано обављање инспекцијског надзора и не стави му на располагање сва средства и потребну документацију.
(2) За прекршај из става (1) овог члана казниће се и одговорна особа у надлежном општинском органу, новчаном казном од 500,00 КМ до 1.500,00 КМ.