78. Одлука о усвајању Програма за унапређење водних услуга у Федерацији Босне и Херцеговине и кориштење најављене финансијске и техничке подршке

1 Увод

Водне услуге, односно комуналне дјелатности водоснабдијевања и одводње и пречишћавања отпадних вода су од општег друштвеног интереса, јер задовољавају основне потребе становништва и других корисника тих услуга.
Упркос директним улагањима од преко 500 милиона евра (од међународних финансијских институција и билатералних донатора) у посљедњих 10 година, сектор водних услуга у Босни и Херцеговини (БиХ) далеко је од стандарда који се захтијевају у оквиру правне тековине Европске уније (ЕУ) за воде. Приступ јавним водним услугама у БиХ је низак према регионалним и свјетским стандардима, док су губици воде веома високи и отпадне воде се углавном не пречишћавају, већ се испуштају директно у површинске воде и околиш. Према тренутним подацима 75% становништва БиХ има приступ питкој води, 41% спојени су на јавне системе одводње, а мање од 15% популације повезано је са постројењима за пречишћавање отпадних вода ¹.
Процијењено је да квалитет водних услуга биљежи негативан тренд, највише због смањења квалитета воде за пиће узрокованог загађењима, повећањем цурења и губитака у водоводној мрежи (посљедично високе вриједности неприходоване воде, просјек 59% а достиже и више од 70%), због неодговарајућег инвестиционог одржавања, те посљедичном појавом редукција у редовном снабдијевању корисника услуга ². Водоводна комунална предузећа не остварују довољно прихода да би била самоодржива, а просјечни нивои прихода од извршених водних услуга не покривају трошкове рада и одржавања. Пружање јавних водних услуга угрожено је у многим локалним заједницама због бројних институционалних, правних, оперативних и финансијских недостатака.
Проблеми у сектору пружања водних услуга у БиХ препознати су и од стране међународних развојних партнера који су протеклих година уложили значајна кредитна и грант средства у водну инфраструктуру, али нажалост често са лошим оперативним резултатима. Неефикасно управљање доводи до погоршања постојеће инфраструктуре, јер цијене водних услуга не омогућавају поврат свих трошкова. Значајни губици и високи проценти неприходоване воде у системима додатни су аларм да је потребна озбиљна реформа у сектору водних услуга у БиХ у циљу достизања одрживости пружања водних услуга и усклађивање квалитета водних услуга са стандардима ЕУ.

Стратешко-плански документи као основа за унапређење сектора водних услуга

Доношењем Закона о водама у Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ) 2006. године, сектор вода започео је процес транспозиције и имплементације ЕУ Оквирне директиве о водама, те усклађивање законодавства са ЕУ прописима, односно ЕУ директивама у области вода у циљу припреме за будуће чланство у ЕУ.
Усвајањем низа стратешко-планских докумената, међу којима су Стратегија управљања водама ФБиХ (2011.), Планови управљања водама на водним подручјима у ФБиХ (2016.-2021.), Стратегија усклађивања прописа са правном стечевином ЕУ (ЕУ acquis communautaire) у области заштите околиша/животне средине БиХ (ЕСАП БиХ, 2017.), достизање доброг еколошког стања свих водних тијела, као основног циља Оквирне директиве о водама и друге ЕУ легислативе у области вода, дефинирано је као императив за сектор вода у ФБиХ/БиХ. За осигурање испуњења тог циља неопходне су значајне инвестиције у сектору водних услуга, на начин којим ће се повећати ниво услуга доступних јавности, уз минимални услов да поврат трошкова покрије оперативне трошкове, који се морају уклопити у границе приуштљивости.
Заједничке социоекономске реформе за период 2019. - 2022. које су усвојене на нивоу БиХ као стратешки циљ дефинисале су побољшање постојећих животних услова становништва, стварање адекватних хигијенских услова у области водоснабдијевања и одводње отпадних вода, те увођење мјера за заштиту околиша, у складу са обавезама везаним за приступ Европској унији и усклађеност са легислативом Европске уније, поготово са Оквирном директивом о водама, Директивом о води за пиће и Директивом о градским отпадним водама. Унапређење оквира за пружање комуналних услуга водоснабдијевања, одводње и пречишћавања отпадних вода предвиђа деполитизацију, већу одрживост и ефикасност јавних предузећа.
Поред тога, у Стратегији развоја Федерације БиХ 2021 – 2027. одрживе водне услуге постављене су као једна од приоритетних мјера за достизање ресурсно-ефикасног околишног развоја, као једног од стратешких циљева Федерације БиХ.

Покривеност становништва водним услугама у ФБиХ

Главни циљ у области управљања водама у свакој земљи у свијету јесте осигурати добре животне услове и здравље становништва, те заштиту вода и околиша. Уобичајени показатељи опште оцјене здравственог стања становништва, са гледишта управљања водама су проценат становништва прикључен на: системе јавног водоснабдијевања, јавне организиране канализационе системе и постројења за третман отпадних вода.
Према Нацрту плана управљања водама за водно подручје ријеке Саве у Федерацији БиХ (2022. - 2027.) обухват становништва јавним водоводним системима тренутно износи 70%.
Процјењује се да је на сливу ријеке Саве у ФБиХ просјечан проценат прикључености становништва на јавне канализационе системе, формиране углавном у општинским центрима, око 30%. Тренутно је у погону осам уређаја за пречишћавање отпадних вода (УПОВ): Сарајево, Трново (РС и ФБиХ), Жепче, Градачац, Сребреник, Оџак, Живинице и Бихаћ. Изузев бихаћког, који омогућава терцијални третман, односно уклањање фосфора (П) и азота (Н) из третираних отпадних вода, сви остали уређаји омогућавају секундарни третман отпадних вода, односно уклањање органских угљикових једињења. Укупни садашњи капацитет ових уређаја је око 441.300 ЕС. У односу на број становника на водном подручју ријеке Саве ФБиХ, тај проценат износи 14% ³.
И у самим општинским центрима са изграђеним УПОВ јавни канализациони системи нису довољно развијени, што илустрира податак од 54% прикључености у односу на укупно становништво на припадајућем водном подручју.
Према подацима Агенције за водно подручје Јадранског мора и карактеризационог извјештаја за наредни плански период (2022. - 2027.) прикљученост на јавне водоводне системе на сливу Јадранског мора у ФБиХ износи 78%, што је значајно повећање у односу на 58% у 2010. години. На водном подручју Јадранског мора у ФБИХ живи 383.213 становника, те прикљученост на постројења за третман отпадних вода износи 24,2%.
Већина насеља на простору ријечног слива Цетине, Крке, Неретве и Требишњице на територији ФБиХ нема изграђену канализациону мрежу, уз изузетак општинских центара Читлук, Груде, Љубушки, Јабланица, Мостар и Коњиц који имају дјеломично изграђене канализационе системе с уређајима за прочишћавање отпадних вода. Дјеломично изграђена канализациона мрежа налази се и у насељима Прозор, Широки Бријег и Томиславград у којима је у току изградња уређаја за прочишћавање отпадних вода на које се планира прикључити око 14.000 становника. Јединице локалне самоуправе Чапљина, Ливно, Столац, Посушје и Босанско Грахово имају дјеломично изграђену канализациону мрежу у ужим градским зонама, али без уређаја за прочишћавање отпадних вода, док у општини Равно нема изграђене канализације.

Изазови за сектор водних услуга

Једна од претпоставки из Стратегије управљања водама ФБиХ је "покриће трошкова", односно "сви трошкови морају бити покривени уколико се жели постићи да управљање водама, а посебно области водних услуга, буде исплативо и одрживо", док је као стратешки циљ препознато осигурање финансијске одрживости у управљању водама и реформа система цијена водних услуга, уз постепено увођење економске цијене воде. У оквиру наведеног стратешког циља, утврђен је оперативни циљ "поступни прелаз на систем, који би осигурао дугорочно одрживо финансирање у области управљања водама, те пуно покриће трошкова од корисника услуга". У оквиру овог циља предвиђене су оперативне, законске и институционалне мјере у циљу успостављања цијена које ће одржавати реалне трошкове. За успјешно достизање ових циљева неопходно је и ојачати капацитете за програмирање и имплементацију пројеката.
У складу с чланом 9. Оквирне директиве о водама, потребно је осигурати поврат трошкова водних услуга на начин да се стимулира одрживо и учинковито коришћење вода, свакако уз претходно унапређење ефикасности пружаоца услуге (комуналних предузећа), тј. оптимизирање истих трошкова. Додјељивање додатних одговорности (а тиме и додатних трошкова) за изградњу нове инфраструктуре би довело до колапса (или нова инфраструктура не би адекватно функционирала, као што је показало неколико најновијих инвестиција међународних финансијских институција), уколико се прије свега не би провела свеобухватна реформа.
Такођер, трошкови које имају комунална предузећа (КП) још увијек нису доведени на оптимални ниво. Код многих КП још увијек нису успостављени стандарди које морају испуњавати нити се прати њихов рад на адекватан начин (не постоје: систем за оцјену успјешности, транспарентност пословања, адекватна кадровска политика итд.). Због недовољног одржавања постојеће водоводне мреже, као и административних губитака, степен неприходоване воде је велики. Поред очекиваних високих трошкова (узрокованих горе наведеним недостатком средстава, али и недостатком редовних оперативних поступака за управљање имовином) за прекомјерно захватање воде, прочишћавање, транспорт и испоруку, трошкови особља су знатно већи него што су дефинисали међународни стандарди. Број упослених у комуналним услугама знатно је изнад међународних стандарда, што доводи до изузетно високих трошкова рада. Да би се оптимизирали трошкови упослених и губици у водоводном систему свели на разумну мјеру, поред горе побројаних активности неопходна су значајна финансијска улагања у занављање и модернизацију система управљања водним објектима.
Од 2010. године имплементирано је неколико пројеката у сектору водних услуга, укључујући и изградњу комуналне инфраструктуре. Ови пројекти су покренули процес побољшања у сектору и трасирали правце у којима треба даље радити како би побољшања била системска и дугорочна. Ипак, поједини пројекти су резултирали инфраструктуром и услугама које нису финансијски одрживи и тиме указали на потребне реформе сектора водних услуга у ФБиХ.

Унапређење водних услуга у ФБиХ

Унапређење сектора водних услуга подразумијева имплементацију низа активности неопходних у изградњи и унапређењу институција, инфраструктуре и стварање услова за побољшано пружање одрживих водних услуга у локалним заједницама.
Пред надлежним институцијама у БиХ/ФБиХ је реформски процес који захтијева усклађен регулаторни оквир, функционалан институционални оквир (путем реорганизације постојећих или успоставе нових структура), као и контролиране финансијске токове. У циљу дефинисања активности и мјера потребних у реформи сектора водних услуга Влада ФБиХ је наложила формирање интерресорне Радне групе са задатком израде Програма за унапређење водних услуга у ФБиХ и коришћење најављене финансијске и техничке подршке. Уз подршку експерата међународних развојних партнера Радна група је извршила:
Пред надлежним институцијама у БиХ/ФБиХ је реформски процес који захтијева усклађен регулаторни оквир, функционалан институционални оквир (путем реорганизације постојећих или успоставе нових структура), као и контролиране финансијске токове. У циљу дефинисања активности и мјера потребних у реформи сектора водних услуга Влада ФБиХ је наложила формирање интерресорне Радне групе са задатком израде Програма за унапређење водних услуга у ФБиХ и коришћење најављене финансијске и техничке подршке. Уз подршку експерата међународних развојних партнера Радна група је извршила:
- прелиминарну процјену недостатака у постојећем регулаторном оквиру сектора (закони, подзаконски акти, уредбе, одлуке и др.) који су довели до наведених главних изазова и предложила одговарајућа рјешења за унапређење постојећих и/или израду нових прописа. При томе је узето у обзир да такве промјене не само да требају омогућити, већ морају и практично створити потребне предуслове (поступци, тијела/институције) те дефинирати појединачне одговорности као и евентуалне посљедице због неиспуњавања прописаних одговорности (надгледање успостављеног система мјерења уз одабир кључних индикатора учинка),
- процјену постојања одговарајућих тијела или институција, капацитета и недостатака како би се предложила најефикаснија рјешења за превазилажење утврђених недостатака. При томе је узела у обзир да већ постоји висок ниво запослености у јавном сектору који није на адекватан начин искоришћен чиме се нарушавају принцип ефикасности и ефективности. Стога је реструктурирање постојећих и изградња квалитетних капацитета за нове надлежности имало изузетно висок приоритет код сваког новог запошљавања,
- процјену недостатака у постојећем финансирању и одржавању процеса, као и потребних секторских улагања (од стране јединица локалне самоуправе користећи локалне буџете, зајмове или грантове које пружају међународне финансијске институције, кантонални или ентитетски фондови и сл.) и предложила најефикасније моделе за превазилажење таквих недостатака.
Унапређење или реформа сектора водних услуга подразумијева низ активности које се могу дефинирати као активности које се односе на:
A. Регулаторни оквир у сектору водних услуга - са задатком да се предложи побољшање постојећих прописа и/или доношење додатних прописа (нпр. усвојити нови Закон о водним услугама, или побољшати постојећи Закон о комуналним дјелатностима, на одговарајућem административном нивоу), као и најучинковитији поступак за превладавање недостатака капацитета потребних тијела или институција за спровођење свих потребних активности,
B. Институционални оквир за оперативну одрживост водних услуга - процијенити недостатке у постојању или у капацитетима потребних тијела или институција за спровођење свих потребних одговорности и предложити најучинковитији поступак за превладавање таквих недостатака,
C. Оквир за финансирање у сектору водних услуга - којим се процјењују недостаци у постојећем финансирању рада и одржавања водоводних система и потребно улагање (од стране локалних самоуправа користећи локалне буџете, зајмове или потпоре које пружају међународне финансијске институције, кантонални или ентитетски фондови за таква улагања и др.).
На питање финансирања дјеломично ће се одговорити препорученом Методологијом утврђивања најниже основне цијене водних услуга у ФБиХ, чија ће се примјена заговарати на нижим нивоима власти у ФБиХ, на одговарајући начин.
Поред тога, наведено ће имплицирати успоставу нових поступака за провјеру покривања оперативних трошкова нових инвестиција (како би се избјегле/одгодиле инвестиције које грађани локалне заједнице још увијек не могу у потпуности финансирати), с циљем провођења поступака провјере да ли су буџети јединица локалне самоуправе у потпуности обухватили и потребе локалних улагања у овом сегменту, да ли су тарифе прилагођене граничним трошковима везаним за нова улагања и др. Иако је ова финансијска компонента заправо укључена у законске и институционалне реформе, треба је посебно нагласити јер има потенцијално врло висок утицај на одрживост и ефикасност великих инвестиција које се очекују у блиској будућности, на путу БиХ према ЕУ.
Након што се изради Програм подршке финансирању и праћењу проведбе пројеката комуналне инфраструктуре, биће потребно анализирати и утврдити могуће изворе будућег финансирања који би били усмјерени за су/финансирање инвестиционих пројеката у сектору водоснабдијевања, одводње и пречишћавања отпадних вода (нпр. путем финансијских механизама за сектор вода и сл.). Нова инфраструктура као и реконструкција постојеће тражи врло велика улагања, тако да ослањање само на финансијске могућности локалних заједница и КП неће дати очекиване резултате без додатне подршке. Ова подршка сада углавном долази из међународних кредитних и грант средстава, али би у циљу убрзања инвестиција у овом сектору било неопходно анализирати и могућности других извора финансирања за континуирану подршку јединицама локалне самоуправе, што ће бити могуће једино након израде Програма подршке финансирању и праћењу проведбе пројеката комуналне инфраструктуре.
Финансијска подршка Владе ФБиХ била би усмјерена за инфраструктурне пројекте у сектору водних услуга. ФМПВШ би проводило процедуре избора према одабраним критеријима за све апликације које би достављале локалне заједнице.

Програм за унапређење водних услуга

Радна група је израдила Програм за унапређење водних услуга у ФБиХ и коришћење најављене финансијско - техничке подршке који садржи:
- Кратак опис активности које ће се спровести;
- Прецизно утврђивање одговорности институција односно организација, чије главне одговорне особе имају обавезу дефинирати подактивности и проведбени тим;
- Рок за спровођење активности (крајњи рок и рокове за постизање специфичних циљева);
- Кратку процјену ризика за проведбу активности, уз мјере за минимизирање;
- Дефинирање очекиваних резултата, као и индикатора и међурезултата који омогућавају праћење напретка;
- Резервни план (алтернативно уз преношење одговорности, ако исто није испуњено);
- Кратки увид у потребна процијењена финансијска средства за проведбу активности;
- Образложење приједлога активности.
Циљ Програма је дефинирање активности које ће резултирати отклањањем недостатака на свим нивоима власти у ФБиХ/БиХ ради унапређења области водних услуга, пружања подршке реформи сектора водних услуга и рада КП, те достизање одрживости водних услуга и усклађивање квалитета водних услуга са стандардима ЕУ.
Органи и институције надлежне за спровођење активности из Програма дужни су учествовати и извјештавати Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства о провођењу Програма. Федерално министарство ће са Агенцијом за водно подручје ријеке Саве Сарајево и Агенцијом за водно подручје Јадранског мора Мостар уз подршку међународних партнера пратити реализацију активности из Програма.
Посебно се напомиње да је Програм рађен у сарадњи са Гендер центром ФБиХ и све предложене будуће измјене и допуне регулаторног оквира ће се ускладити и са одредбама Закона о равноправности сполова у БиХ ("Службени гласник БиХ", број 32/10), (у даљем тексту: ЗОРС БиХ), као што су и све активности програма узеле у обзир и поштовање родне равноправности грађана.
Активности А1-А6, затим Б1-Б2, Ц1 и Д1-Д2 препознате су као краткорочни приоритети, односно активности које се започињу хитно, а најкасније у року од једне године.
Активности А7-А10, Б3, те Д3-Д4 утврђене су као средњорочни приоритет, односно активности које се започињу и спроводе у року од двије до пет година.
Активности Д5 и Д6 имају дугорочни приоритет, односно започињу и спроводе се у року од пет и више година, с тим што ће се за активности Д5 већ у току прве године спроведбе програма израдити детаљне смјернице за спроведбу процедуре провјере приуштљивости путем анкете о приходима и трошковима домаћинстава на нивоу ЈЛС.
За активности А11-А12 и Ц2-Ц4 није одређен приоритет за њихову реализацију.

2 Активности које се односе на регулаторни оквир

Ознака	Активност	Надлежност	Временски оквир	Процјена ризика	Очекивани резултат	Међурезултати са роковима и индикаторима праћења	Резервни план	Потребна средства (+извор)
А1	Усвајање акта о Методологији утврђивања најниже основне цијене водних услуга у Федерацији Босне и Херцеговине (Методологија)	Влада ФБиХ ФМПВШ	0+6 мјесеци	Изазови које треба превазићи на путу усвајања акта о Методологији од стране Владе ФБиХ у погледу усаглашавања са свим релевантним актерима на које се акт односи, а настоји се умањити подршком IFI за реформе сектора	Усвојен акт о Методологији и њена проведба	-	-	Осигурана техничка подршка МЕГ II Пројекта, нема предвиђеног финансијског трошка из Буџета ФБиХ
	Образложење: Радна група формирана крајем 2018. године, сачињена од представника ФМПВШ, СОГ ФБиХ, УПКП ФБиХ, АВП ријеке Саве, АВП Јадранског мора, ФМОиТ израдила је Уредбу о Методологији. Ова Уредба је израђена у складу са свим прописаним процедурама, укључујући јавну расправу (https://fmpvs.gov.ba/2020/10/19/javna-rasprava-nacrt-uredbe-o-metodologiji-utvrdjivanja-najnize-osnovne-cijene-vodnih-usluga/). У јавној расправи су учествовале заинтересоване институције (на свим нивоима у ФБиХ, укључујући и институције чији су представници били чланови ове Радне групе). Након проведене процедуре текст Уредбе је усаглашен и припремљен за упућивање Влади ФБиХ на разматрање и усвајање. Међутим, због захтјева појединих актера из овог процеса одлучено је да се Методологија упути Влади ФБиХ у другој прилагођеној форми којом би се препоручила кантонима, односно јединицама локалне самоуправе њена практична примјена (укључујући и измјене потребних законских, односно подзаконских аката).
А2	Закон о измјенама и допунама Закона о водама ФБиХ	Парламент ФБиХ Влада ФБиХ ФМПВШ	0 + 9 мјесеци	Висок ризик спорог разматрања и усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о водама у Парламенту ФБиХ, активирати резервни план у случају неуспјеха у прва четири мјесеца	Закон о измјенама и допунама Закона о водама ФБиХ ступио на снагу	Закон о измјенама и допунама Закона о водама ФБиХ уврштен на Дневни ред Парламента ФБиХ у року од четири мјесеца – по потреби активирати резервни план	Размотрити алтернативне опције које би се односиле на опцију провођења одвојеног процеса израде Закона о измјенама и допунама Закона о водама ФБиХ који би се упутио у Парламент ФБиХ према одговарајућој процедури	Нема предвиђеног финансијског трошка из Буџета ФБиХ
	Образложење: Влада ФБиХ на својој 132. сједници, одржаној 14.12.2017. године на приједлог ФМПВШ као обрађивача утврдила Нацрт закона о измјенама и допуна Закона о водама$$$У измјенама ЗоВ-а које су у процедури наведено је сљедеће: Члан 28б. Накнада трошкова за водне услуге 1)                    Накнадом трошкова за водне услуге, укључујући трошкове заштите околиша и трошкове ресурса, у складу са економском анализом из члана 29. став (2) овог закона, и посебно у складу с принципом "загађивач плаћа" и "корисник плаћа", осигурава се:  а)                     да политика цијена воде представља одговарајући потицај корисницима да користе воду рационално и да тиме допринесу остварењу околишних циљева из овог закона; б)                    да одговарајуће учешће корисника воде намијењене за индустрију, домаћинства и пољопривреду, у накнади трошкова водних услуга, узима у обзир социјалне, околишне и привредне ефекте накнаде, као и географске и климатске услове. 2)                    У плану управљања водама из члана 25. овог Закона даје се приказ планираних корака за примјену одредби става (1) овог члана који ће допринијети постизању околишних циљева из овог закона, као и о учешћу различитих видова коришћења воде у накнади трошкова за водне услуге. 3)                    Одредбе овог члана нису сметња за финансирање превентивних или мјера за опоравак, ради постизања циљева овог закона. 4)                    Влада Федерације БиХ на приједлог федералног министра пољопривреде, водопривреде и шумарства и федералног министра надлежног за околиш доноси уредбу о методологији утврђивања најниже основне цијене водних услуга. Појашњење: Ради уједначавања праксе и правног оквира за водне услуге (снабдијевања водом и канализације и пречишћавања отпадних вода) на нивоу Федерације БиХ, прописати доношење јединствене методологије за обрачун тарифа за водне услуге на нивоу Федерације БИХ и  параметара за утврђивање најнижих цијена водних услуга на нивоу кантона, при чему коначну цијену водне услуге за свој водоводни систем доноси јединица локалне самоуправе, са  крајњим циљем постепеног осигурања заштите вода од загађења урбаним отпадним водама и од прекомјерног исцрпљивања, те испуњавања захтјева из водно-комуналних директива ЕУ у овом сегменту што је предуслов за коришћење ЕУ фондова.$$$ и прослиједила га 15.12.2017. године Парламенту ФБиХ ради разматрања и усвајања. Овај Нацрт, садржи приједлоге измјена и допуна значајног броја чланова важећег Закона о водама ФБиХ. Ипак до дана израде овог Програма није разматран од стране Дома народа Парламента ФБиХ, нити је познато када би се то могло десити. Постоји реалан ризик да се ова активност не доврши успјешно у скорије вријеме. У случају да се у наредном периоду од четири мјесеца ова активност не реализује:
А3	Израдити преднацрт Закона о водним услугама ФБиХ, провести одговарајуће процедуре до његовог коначног усвајања у Парламенту ФБиХ	Парламент ФБиХ Влада ФБиХ ФМПВШ	0+48 мјесеци	Евентуално спор процес усвајања у Парламенту ФБиХ нацрта/приједлога Закона о водним услугама ФБиХ	Израђен/усвојен нацрт/приједлог Закона о водним услугама	Преднацрт Закона о водним услугама ФБиХ 0+12 мјесеци		Осигурана техничка подршка МЕГ ИИ Пројекта, финансијски трошак активности се односи само на рад евентуалног радног тијела које би се оформило за реализацију ове активности
	Образложење: Израда Закона о водним услугама ФБиХ, који би интегрирао постојећа и очекивана питања пружања водних услуга, се сматра најбољим и интегрираним одговором на изазове потребних реформи сектора. Овај Закон би такођер, интегрирао одговоре на питања тарифне методологије, уговора о пружању јавних услуга односно директних надлежности и одговорности ЈЛС и КП у пружању водних услуга, надлежности и одговорности за субвенционирање свих потребних трошкова за плаћање ових услуга, надлежности и одговорности за пуно евидентирање комуналне инфраструктуре, прорачун амортизације исте, те издвајање износа по том основу за потребне редовне замјене инфраструктуре и друга неопходна питања, која се односе на област водних услуга. Предуслов за реализацију ове активности је утврђивање обрађивача у складу са надлежностима за област водних услуга у ФБиХ.
А4	Покренути активности за измјену Закона о јавним предузећима и/или Закона о привредним друштвима ФБиХ	ФМПВШ + УПКП ФБиХ Федерално министарство енергије, индустрије и рударства	Одмах након усвајања овог Програма	Спремност за израду закона о измјенама и допунама наведених закона	Прецизно уређено књижење водно-комуналне инфраструктуре			Осигурана техничка подршка МЕГ II Пројекта, нема додатног трошка из Буџета ФБиХ
	Образложење: Измјене ових закона су потребне да се олакша и прецизније уреди књижење сталних средстава која се користе за пружање водних услуга, као и прецизније уреди докапитализација водоводних предузећа. Постојеће стање је чињеница да се значајан дио комуналне инфраструктуре која је у функцији пружања водних услуга сада не води у књигама сталних средстава, чиме је избјегнут законом прописан обрачун амортизације. Посљедица је непостојање довољних финансијских средстава, која се заправо прикупљају по основу обрачунате амортизације, за редовну санацију и замјену инфраструктуре, која стога временом пропада и узрокује високе постотке неприходоване воде и стога и неоправдане високе трошкове црпљења и дистрибуције воде, прекиде у опскрби водом, као и умањење квалитете воде (потенцијални ризик по јавно здравље). Зато је веома важно јасно препознати проблем цјеловитог евидентирања сталних средстава која се користе за пружање водних услуга и законски ријешити и прописати обавезујуће поступке.
А5	Иницирати измјену члана 20. Закона о ПДВ-у БиХ	Парламентарна скупштина БиХ ФМФ	Одмах након усвајања овог Програма	Висок ризик спорог разматрања и усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о ПДВ-у у Парламентарној скупштини БИХ	Јасно је назначено да се посебне водне накнаде не укључују у основицу за обрачун ПДВ-а потребно је извршити само допуну једног члана Закона о ПДВ-у БиХ	Престанак принудне наплате истих од стране УИО БиХ	Покретање надлежних судских поступака	Нема додатног трошка из Буџета ФБиХ
	Образложење: УИО БиХ својим обавјештењем од 09.12.2005. године УПКП ФБиХ дала упуте да се не врши обрачун ПДВ на ПВН. Mеђутим посљедњих година врши се ретроактиван обрачун истог са обрачуном затезних камата, као и казни за предузећа и одговорна лица. Дана 22.08.2019. године Влада ФБиХ својим Закључком задужила Федерално министарство финансија и Порезну управу ФБиХ да осигурају да се у склопу текуће измјене Закона о ПДВ-у изврши прецизирање члана 20. закона о ПДВ-у у смислу изузећа КП од плаћања ПДВ-а од прикупљених средстава ПВН-а. До наведених измјена члана 20. Закона о ПДВ-у БиХ још никад није дошло, а УИО БиХ својим актом од 21.03.2019. године обавијестила УПКП ФБиХ и Удружење водовода РС да ће као свој коначан став примјењивати другостепено рјешење као коначан акт УИО БиХ, односно да ће у основицу за обрачун ПДВ-а укључивати и ПВН. Овакви ставови УИО БиХ створило је недоумице код предузећа, јер неки врше обрачун ПДВ-а на ПВН, док други то и даље не раде. Предузећа гдје је била контрола морала су да плате ретроактивно "Утврђене" обавезе ПДВ-а на ПВН, као и затезне камате и казне ( да ли добровољно или присилном наплатом ), а нека од њих су покренула судске поступке.
А6	Измјене и допуне Закона о јавним набавкама БиХ	Парламентарна скупштина БиХ УПКП ФБиХ путем Владе ФБиХ и АЈН ургира за усвајање већ постојећег приједлога	Одмах након усвајања овог Програма	Ризик спорог разматрања и/или неусвајања новог Закона о јавним набавкама БиХ	Усвојене измјене и допуне Закона о јавним набавкама БиХ	Приједлог упућен од стране Вијећа министара БиХ у хитну процедуру 16.03.2021. године		Нема додатног трошка из Буџета ФБиХ
	Образложење: Активност измјене и допуне Закона о јавним набавкама БиХ у члану 10.ц. је већ у току, додатно се тражи само мониторинг и извјештавање о резултатима ове активности.
А7	У складу са актом о Методологији утврђивања најниже основне цијене водних услуга у ФБиХ покренути активности на заговарању израде нових или усклађивању постојећих кантоналних прописа о комуналним дјелатностима	Надлежна кантонална министарства за послове комуналне дјелатности, владе и скупштине кантона	А1+12		Усаглашени кантонални прописи ступили на снагу			Осигурана техничка подршка МЕГ II Пројекта, финансијски трошак активности се односи само на рад евентуалних кантоналних радних тијела која би се оформила за овај задатак
	Образложење: Кантони требају у року од једне године од дана усвајања акта о Методологији, покренути активности на усклађивању закона о комуналним дјелатностима и других аката.
А8	Успостава надлежног тијела утврђеног Методологијом, те успостава регулаторног механизма за подршку проведбе Методологије кроз финансирање ЈЛС/КП (који приступе реформи) из водних накнада кантона	Кантоналне скупштине Кантоналне владе Кантонална министарства надлежна за послове комуналне дјелатности	А4+6		Регулаторна тијела успостављена и надзиру проведбу акта		До успоставе надлежног тијела, мишљење може дати неовисна Комисија кантона, или неовисна ревизорска кућа	Осигурана техничка подршка МЕГ II Пројекта, чланове тијела делегирати из јавног сектора (уз предвиђање извора средстава)
	Образложење: Кантони требају најкасније шест мјесеци од дана ступања на снагу усклађених закона о комуналним дјелатностима и других аката успоставити надлежно тијело и поступак за утврђивање цијена водних услуга. Очекује са да ће кантони требати подршку у овим процесима, коју ће пружити МЕГ II Пројекат.
А9	Анализа учинковитости и прилагођености постојећих одлука о водоснабдијевању ЈЛС (укључујући и одлуке о одводњи отпадних вода), уз припрему смјерница и модела нових одлука.	ЈЛС, СОГ Шефови организационих јединица у ЈЛС надлежних за комуналне послове	А1+12	Ризик неквалитетних одлука о новим инвестицијама у инфраструктур Podijeli putem: Актуелно Види све ФМОН: Одржан састанак с представницима Вијећа запосленика НУБ-а БиХ 22 Jul 2024 Министар Диздар у Тузли: Почиње реализација инфраструктурних пројеката за повратнике 22 Jul 2024 Министрица Дураковић на свечаном отварању програма поводом 20. годишњице обнове Старог моста 22 Jul 2024 Јавне набавке Види све Одлука о избору најповољнијег понуђача за јавну набавку роба – набавка канцеларијских машина за потребе Генералног секретаријата Владе ФБиХ 08 Jul 2024 Одлукa о избору најповољнијег понуђача за јавну набавку услуга – набавка услуга систематског прегледа запосленика Генералног секретаријата Владе ФБиХ 12 Jun 2024 Одлука о поништењу поступка јавне набавке роба – набавка лиценци за потребе Генералног секретаријата Владе ФБиХ 10 Jun 2024 Јавни позиви Види све Јавни позив за подношење пријава за финансирање/суфинансирање пројеката/захтјева/иницијатива/осталих активности од значаја за јединице локалне самоуправе у ФБиХ 15 Apr 2024 Јавни позив – за дод‌јелу средстава из буџетске подршке ЕУ за провођење мјера енергијске ефикасности у стамбеним објектима за 2023. годину 03 Nov 2023 Јавни позив-енергетска ефикасност МСП 03 Nov 2023 Босна и Херцеговина Федерација Босне и Херцеговине Влада ФБиХ Hamdije Čemerlića 2, Sarajevo Како до информација Сједнице Federalno ministarstvo zdravstva Корисни линкови Рјечник појмова Copyright 2021. Влада Федерације Босне и Херцеговине