7. сједница Владе ФБиХ

11. јули 2023. године проглашен Даном жалости у Федерацији БиХ

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на данашњој сједници у Сарајеву донијела Одлуку којом се 11. јули 2023. године, дан сјећања на геноцид у Сребреници, проглашава Даном жалости у Федерацији БиХ.

Дан жалости се обиљежава обавезним истицањем заставе Босне и Херцеговине на пола копља, односно јарбола, на зградама Владе Федерације БиХ и институција Федерације БиХ.

На Дан жалости не могу се одржавати програми културно-забавног карактера на јавним мјестима у Федерацији БиХ. Медијске куће на територији Федерације БиХ су дужне ускладити и прилагодити своје програмске садржаје Дану жалости.

У образложењу је истакнуто да је Одлука донесена ради изражавања саучешћа и суосјећања с породицама жртава, те сјећања на геноцид у Сребреници.

Одлука ступа на снагу даном доношења и бит ће објављена у Службеним новинама Федерације БиХ.

Утврђене измјене и допуне Буџета ФБиХ за 2023. годину

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства финансија, на данашњој сједници у Сарајеву, утврдила Приједлог измјена и допуна Буџета ФБиХ за 2023. годину који износи 6.937.563.355 КМ, што је за 211,7 милиона КМ или 3,1 посто више у односу на овогодишњи.

Измјене и допуне Буџета ФБиХ за 2023. годину бит ће хитном поступку упућене у парламентарну процедуру. Како је наведено у образложењу за хитни поступак, узимајући у обзир ревидиране пројекције макроекономских индикатора за 2023. годину и ревидиране пројекције индиректних пореза, као и мјере које Европска централна банка подузима у борби са инфлацијом (подизање референтних каматних стопа), те због немогућности извршавања појединих расхода који су планирани на основу усвојених амандмана, који су постали саставни дио Буџета ФБиХ за 2023. годину и Закона о извршавању Буџета ФБиХ за 2023. годину, приступило се хитној припреми и изради измјена и допуна.

Повећање у износу од 211,7 милиона КМ односи се на повећање прихода од пореза у износу од 205,1 милион КМ, повећање у износу од 5,6 милиона КМ непорезних прихода, повећање примитака у износу од 10 милиона КМ и смањење примљених текућих трансфера од иностраних влада у износу од 9 милиона КМ.

У образложењу Министарства наведено је да имајући у виду да је Влада Федерације БиХ на 3. сједници одржаној 19.5.2023. године донијела Одлуку о ванредном усклађивању пензија у проценту од 3,9 посто, почев са исплатом од пензије за мај 2023. године, процијењено је да ће за наведено усклађивање бити потребно осигурати додатних 19 милиона КМ у текућој фискалној години.

Такођер, усвојене су Измјене и допуне Закона о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са ђецом, гђе је дошло до повећања основице која се примјењује од 1.4.2023. године. За реализацију овога закона у Буџету ФБиХ за 2023. годину, поред планираних 160 милиона КМ процијењена су недостајућа финансијска средства у износу од око 67 милиона КМ, а која обухватају постојеће кориснике и потенцијални број нових корисника у 2023. години.

Измјенама и допунама субвенције јавним предузећима планиране су у износу од 61,8 милиона КМ и повећане су за 19,6 милиона КМ у односу на Буџет ФБиХ за 2023. годину. Тако су осигурана додатна средстава за одржавање жељезничке инфрастуктуре у износу од 10 милиона КМ, као и 3,6 милиона КМ за унапријеђење авио саобраћаја и улагање у аеродромску инфраструктуру.

Субвенције приватним предузећима и подузетницима износе 185,6 милиона КМ или 5,4 милиона КМ више у односу на Буџет ФБиХ за 2023. годину. Значајно повећање односи се на субвенције приватним предузећима и подузетницима - Регресирање камата - Гарантни фонд у износ од 3 милиона КМ те износе 9,2 милиона КМ. Такође, потицаји за пољопривреду су повећани у износу од 2,5 милиона КМ и Измјенама и допунама Буџета износе 166,5 милиона КМ.

Капитални трансфери планирани су у Измјенама и допунама Буџета Федерације БиХ за 2023. годину у износу од 328,6 милиона КМ и већи су за 3,5 милиона КМ у односу на предвиђени износ.

Предложеним измјенама и допунама Влада је средства која су била планирана за куповину службених возила у износу од два милиона КМ, преусмјерила за лијечење ђеце обољеле од цистичне фиброзе, путем Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, уз обавезу да и Завод осигура дио недостајућих средстава како би се осигурала набавка неопходног лијека.

Данас је утврђен и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о извршавању Буџета ФБиХ за 2023. годину.

Усвојен Документ оквирног буџета ФБиХ за период

од 2024. до 2026. године

Влада Федерације БиХ усвојила је на данашњој сједници Документ оквирног буџета (ДОБ) ФБиХ за период од 2024. до 2026. године, који ће бити упућен Федералном парламенту ради информирања, те објављен на њеб страници Федералног министарства финансија. Ово министарство задужено је да, након што Фискално вијеће БиХ усвоји Документ глобалног оквира фискалног биланса и политка за период 2024 - 2026., у случају потребе ревидира ДОБ и достави га Влади на разматрање и усвајање. 

ДОБ је прелиминарни нацрт буџета који се доноси с циљем осигурања већег степена фискалне одговорности и одрживости, те квалитетног испуњавања социјалних и економских потреба грађана. Израда ДОБ-а за период од 2024. до 2026. године заснована је на процјени привредног, те развоја социјалног сектора, макроекономских индикатора и прогнози прихода и расхода, а што је утврђено у Смјерницама економске и фискалне политике ФБиХ 2024 - 2026.

Образложено је да се, према пројекцијама Европске комисије очекује да процијењени раст БДП-а у 2023. години у свијету износи 2,8 посто, а 3,1 посто у 2024. У Европској унији и еурозони очекује се још јаче снижење раста због близине ратних дешавања у Украјини, те процијењене вриједности реалног раста БДП-а у овој години износе један и 1,1 посто, а у 2024. за ЕУ 1,7, а еурозону 1,6 посто.

Процјена је да ће ове околности довести до нижег раста БДП-а и у ФБиХ у односу на претходни период. На основу пројекција Дирекције за економско планирање при Вијећу министара БиХ из марта ове године и међународних институција (ММФ-а и Свјетске банке из априла, те Европске комисије из фебруара), у ФБиХ се процјењује раст од 2,3 посто у овој години. Такођер, предвиђања су да ће, усљед очекивног смиривања ситуације, у средњорочном периоду од 2024. до 2026. просјечна стопа реалног раста БДП-а у ФБиХ бити 3,3 посто.

Како се истиче, у наредном средњорочном периоду нагласак порезних политика бит ће на изналажењу рјешења која подржавају одржив и инклузиван развој Федерације БиХ. Мјере фискалне политике у периоду 2024-2026. темељит ће се на измјенама порезних политика и доношењу нових јавних политика везаних уз смањење оптерећења рада, сузбијање неформалне економије, административно унапређење пружања јавних услуга, континуирано унапређење координације и фискалне одговорности између свих нивоа власти у Федерацији.

Припремљене средњорочне пројекције прихода засноване су на постојећим порезним политикама, те се у овој години очекује раст јавних прихода у ФБиХ од 9,6 посто у односу на претходну годину. Уз очекивани просјечни економски раст на годишњем нивоу од три посто у периоду 2024-2026., претпоставља се да би просјечна стопа раста наплате укупних јавних прихода у ФБиХ могла износити 6,9 посто. Очекивани ниво прихода у Буџет у ФБиХ у 2023. години виши је за 15,1 посто, а у периоду 2024-2026., очекује се просјечан раст прихода од 5,2 посто.

У приоритетима Владе ФБиХ у наредном средњорочном периоду наглашава се креирање пословног амбијента, потицање и раст инвестиција. Те активности бити ће подржане издвајањем већих износа средстава за финансирање инфраструктурних пројеката, наставак изградње аутоцеста и брзих цеста, као и унапређење авио и жељезничког саобраћаја. Влада ФБиХ ће наставити са подузимањем мјера на максималној рационализацији трошкова јавне управе, унапређењу наџора над трошењем јавних средстава, активним политикама на тржишту рада те повезивањем образовања и тржишта рада. Такођер, ту је и подузимање мјера на постепеном преласку на зелену и кружну економију, као и мјера на дигиталној трансформацији индустрије и малих и средњих предузећа. Исто се односи и на реформе тржишта енергије и транспорта, заштиту природних ресурса (посебно шумског фонда и водних добара), те унапређење система социјалне заштите и хармонизацију прописа из области права социјалне заштите.

Амандмани на сет енергетских закона

На приједлог Федералног министарства енергије, рударства и инустрије данас су утврђени амандмани Владе Федерације БиХ на Приједлог закона о кориштењу обновљивих извора енергије и учинковите когенерације, који постају саставни дио овог приједлога који се налази у парламентарној процедури.

Влада Федерације БиХ данас је утврдила изјашњења и о амандманима које су на сет енергетских закона поднијели посланици, делегати и клубови у Парламенту Федерације БиХ.

Тако је прихваћено изјашњење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о амандманима на Приједлог закона о кориштењу обновљивих извора енергије и учинковите когенерације, који су поднијели посланик и Клуб заступника ХЏБиХ-ХНС у Представничком дому Парламента ФБиХ. Прихваћено је и изјашњење Министарства о амандманима на Приједлог закона о електричној енергији ФБиХ, које су поднијели Клуб заступника ХЏ БиХ – ХНС, Клуб странке за БиХ и посланик у Представничком дому Парламента ФБиХ.

На данашњој сједници Влада је прихватила и изјашњења Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о амандманима на Приједлог закона о електричној енергији ФБиХ, које је поднио делегат у Дому народа Парламента ФБиХ. Такођер, прихваћено је и изјашњење Министарства о амандманима на Приједлог закона о кориштењу обновљивих извора енергије и учинковите когенерације, које су поднијели делегати у Дому народа Парламента ФБиХ.

Подсјетимо, Влада ФБиХ је на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије раније утврдила приједлоге енергетских закона и упутила их у парламентарну процедуру. Ријеч је о Приједлогу закона о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације утврђеном на сједници одржаној 19. маја 2023. године, те о приједлозима закона о електричној енергији ФБиХ и о енергији и регулацији енергетских ђелатности у ФБиХ утврђеним на сједници одржаној 1. јуна ове године.

Ова три приједлога закона чине сет енергетских закона неопходних за унапређење законског оквира у Федерацији БиХ. Такођер, овим приједлозима врши се и усклађивање с прописима Европске уније у области енергетике.

Кадровска рјешења

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, дала претходну сагласност Скупштини Привредног друштва РМУ Бановићи д.д. Бановићи за именовање Енвера Омазића и Фертика Глибановића за вршилоце дужности чланова Наџорног одбора овог привредног друштва уиме државног капитала, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже на три мјесеца. Претходно је дата претходна сагласност за разрјешење чланова овог наџорног одбора уиме државног капитала, ради губитка повјерења дионичара.

На приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, Влада ФБиХ је донијела Рјешење који се за директора Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање привремено именује Халил Субашић, а најдуже три мјесеца. Претходно је донесено Рјешење о разрјешењу директора овог завода.

У складу са Одлуком о систему координације процеса европских интеграција у БиХ, Влада Федерације БиХ је, на приједлог Уреда Владе ФБиХ за европске интеграције, за чланове Колегија за европске интеграције именовала премијера ФБиХ Нермина Никшића, те замјенике премијера Тонија Краљевића и Војина Мијатовића.  Чланови Колегија за европске интеграције уиме Владе ФБиХ ће именовати по једног представника у Савјетодавно тијело овог колегија.