67. сједница Владе Федерације БиХ

Више од 1,3 милиона КМ за увезивање стажа радницима рудника

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела двије одлуке о уплати заосталих неуплаћених обавеза за пензијско и инвалидско осигурање за увезивање радног стажа радницима, у укупном износу од 1.331.208,22 КМ. Ријеч је о одлукама које се односе на раднике Рудника мрког угља Какањ д.о.о. Какањ и Рудника мрког угља Бреза д.о.о. Бреза.

Првом одлуком одобрава се Руднику мрког угља Какањ д.о.о. Какањ увезивање радног стажа за неуплаћене доприносе за ПИО/МИО за 24 радника који су стекли услове за пензионисање у укупном износу од 1.199.985,01 КМ.

Другом одлуком одобрава се Руднику мрког угља Бреза д.о.о. Бреза увезивање радног стажа за неуплаћене доприносе за ПИО/МИО за једног радника који је стекао услове за пензионисање у укупном износу од 81.194,44 КМ и за увезивање радног стажа за доприносе за ПИО/МИО по судским пресудама за четири радника који нису стекли услове за пензионисање, у укупном износу од 50.028,77 КМ.

Средства ће се исплатити из средстава ових рудника мрког угља.

За реализацију ових одлука задужују се Јавно предузеће Електропривреда БиХ д.д. Сарајево, Рудник мрког угља Какањ д.о.о. Какањ и Рудник мрког угља Бреза д.о.о. Бреза, те Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање, као и Порезна управа Федерације Босне и Херцеговине. 

Одбијени приједлози за изузећем од члана 18. Закона о унутрашњој трговини

На приједлог Федералног министарства трговине, Влада Федерације БиХ је донијела осам одлука о одбијању приједлога за примјену одредби члана 18. став (10) и (11) Закона о унутрашњој трговини. Одлукама се одбијају приједлози шест опћина и два града за изузеће од примјене одредби члана 18. Закона о унутрашњој трговини. Ријеч је о опћинама Стари Град Сарајево, Дрвар, Тешањ, Фоча, Велика Кладуша и Сапна, те градовима Високо и Коњиц.

Предлагач је образложио да на основу достављених података опћина и градова нису испуњени кључни објективни критерији за изузећем од примјене овог члана закона прописаних уредбом.

Одлукама је прописано да опћинска и градска вијећа имају право поднијети нови приједлог тек по истеку рока од шест мјесеци од дана ступања на снагу ових одлука.

Како појашњава предлагач, чланом 18. ставовима (1), (2) и (3) Закона о унутрашњој трговини прописано је да радно вријеме продајних објеката одређује трговац у периоду од понедјељка до суботе, у укупном трајању до 90 сати седмично, а које трговац самостално распоређује, као и да су продајни објекти затворени недјељом и у дане празника. Ставом (10) истог члана Закона је нормирано да изузетно, на приједлог градског/опћинског вијећа Влада Федерације БиХ може донијети одлуку којом се одређује да продајни објекти на територији града/опћине могу бити изузети од одредби ставова (1), (2) и (3) овог члана, док је ставом (11) нормирано да се приједлог доставља путем Федералног министарства трговине.

У образложењу предлагач наводи и да су чланом 5. Уредбе прописани критерији за примјену одредби члана 18. став (10) и (11) Закона, а то су да приједлог мора садржавати објективне разлоге и детаљно образложење због чега се тражи изузеће, а нарочито податке о утицају на пад промета у дјелатности трговине на нивоу локалне заједнице, у односу на исти период 2023. године, утицају на пад броја запослених у дјелатности трговине на нивоу локалне заједнице, у односу на исти период 2023. године и оправданости за приједлоге сезонског карактера и период изузећа у случају захтјева за сезонско изузеће. Саставни дио Уредбе чине обрасци које су предлагачи дужни попунити и доставити уз приједлог.

Предлагач је образложио да је из достављених образаца евидентирано да нису испуњени кључни објективни критерији из члана 5. став (1) тачке а) и б) Уредбе.

Усвојен Програм економских реформи Федерације БиХ за период 2026-2028.

Влада Федерације БиХ усвојила је данас, на приједлог Федералног завода за планирање развоја, Програм економских реформи Федерације Босне и Херцеговине (ПЕР) за период 2026-2028. година. Програм садржи средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике.

Влада Федерације БиХ, у складу са својим надлежностима и обавезом учешћа, дужна је Дирекцији за економско планирање, као координирајућој институцији на нивоу Босне и Херцеговине, доставити прилог за израду Програма економских реформи БиХ што је превасходна намјена овог документа.

Програм, како је наведено, слиједи структуру документа на државном нивоу од поглавља свеукупни оквир и циљеви политика, макроекономски оквир и фискални оквир.

Програм је припремљен узимајући у обзир стратешке документе и дефинисане реформе у Реформској агенди у склопу Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан 2024-2027. година. Кључне смјернице и циљеве за овогодишњи ПЕР дају Смјернице економске и фискалне политике Владе ФБиХ 2026-2028., Стратегија развоја ФБиХ 2021-2027., важеће секторске стратегије, као и приоритетно дефинирани пројекти за даље усклађивање домаћег законодавства са законодавством ЕУ, очување макроекономске стабилности и јачање фискалне дисциплине, структурне реформе, те рад на еуроатлантским интеграцијама, као и претходни ПЕР за период 2025-2027.

У свекупном оквиру и циљевима политика је наведено да је стратешка одредница Владе Федерације БиХ процес еуро-атлантских интеграција БиХ с циљем остваривања пуноправног чланства. Такођер је наведено да кључни изазов за Босну и Херцеговину, а тако и за Федерацију БиХ, представља повећање привредног раста, односно уклањање препрека које спречавају земљу да развије потенцијале. Истакнуто је и да су за остваривање ових циљева, поред макро-фискалних политика, неопходне и секторске структурне реформе.

Између осталог, наведено је да ће имајући у виду да ће економска кретања у вањском окружењу, а посебно земљама ЕУ27, и даље чинити одредницу економских кретања у БиХ, Федерација БиХ и у наредном средњорочном периоду бити изложена изазову очувања економског раста, а тиме и очувања стабилности система јавних прихода. Надаље, истакнуто је да је ефикасно управљање јавним финансијама с циљем економског развоја и финансијске сигурности темељни стратешки циљ дефинисан Програмом рада Владе Федерације БиХ.

Влада Федерације БиХ и даље остаје снажно опредјељена за побољшање функционалности тржишта рада и стварања конкурентнијег пословног окружења. Успоставом технолошки напреднијег система фискализације у Федерацији БиХ у значајној мјери ће се утјецати на смањење неформалне економије.

Као одговор на демографске изазове, Влада Федерације БиХ је посветила посебну пажњу рјешавању проблема везаних за демографску будућност Федерације БиХ, те су надлежна министарства приступила изради стратегија и политика везаних за ову област.

Влада Федерације БиХ је донијела Одлуку о изради Стратегије управљања јавним финансијама Федерације БиХ 2026 - 2030. година која представља секторски стратешки документ Федерације БиХ, те дефинира и усмјерава на побољлшање квалитета јавних финансија истовремено промовирајући одржив и инклузиван економски раст кроз снажније потицаје за реформе у Федерацији БиХ

У ПЕР-у је, између осталог наведено, да очекивани раст укупних прихода у 2026. години износи 1,2 посто, те да средњорочне пројекције укупних прихода Владе прате макроекономска очекивања у кретању оних агрегата са којим су у значајној корелацији, са очекиваном стабилном годишњом стопом раста у 2027. и 2028. години од 4,9 посто. У средњорочном периоду 2026-2028. година очекује се просјечни годишњи раст укупних расхода и издатака за око четири посто.

Поглавља Програма економских реформи припремио је, у координацији и консултацијама са ресорним министарствима, Федерални завод за програмирање развоја који је координатор израде Програма како је то утврђено захтјевима Европске комисије и Смјерницама за израду ПЕР-а.

Усвојен Програм рада Владе Федерације БиХ за 2026. годину

Влада Федерације Босне и Херецговине данас је усвојила Програм рада Владе Федерације Босне и Херцеговине за 2026. годину. Програм рада припремио је Федерални завод за програмирање развоја.

Генерални секретаријат Владе Федерације БиХ задужен је да Програм рада Владе Федерације Босне и Херцеговине за 2026. годину достави Парламенту Федерације Босне и Херцеговине.

Програм рада припремљен је на основу Програма рада Владе Федерације БиХ за мандатни период 2023–2026. године и годишњих планова рада федералних министарстава, а доноси се у складу с Пословником о раду Владе Федерације БиХ и Уредбом о трогодишњем и годишњем планирању рада, мониторингу и извјештавању у Федерацији БиХ.

Федерална министарства су припремила своје годишње планове рада за 2026. годину у којима су детаљно представљене активности са изворима финансирања и израженим вриједностима за њихову реализацију, роковима, очекиваним резултатима, носиоцима и индикаторима, а који су интегрисани у јединствени Програм рада.

Текстуални дио за федерална министарства чине увод, осврт на активности/пројекте реализиране годишњим планом рада за претходну календарску годину, потом кратак опис кључних усмјерења годишњег плана рада и проведеног процеса конзултација, те опис институционалних капацитета с аналитичким прегледом кључних недостатака и потреба органа управе у односу на планиране мјере (програме) за наредни годишњи период, преузет из трогодишњег плана рада, као и могући проблеми и ризици за реализацију годишњег плана рада. Такођер, табеларно су представљени главни програми федералних министарстава, те програми (мјере) за његову имплементацију, активности/пројекти којима се реализирају ови програми, као и план израде прописа по програмима (мјерама).

Програм рада садржи и План нормативних активности Владе ФБиХ за 2026. годину у којем су наведени називи прописа, планирани рок за припрему, предлагач, потреба усклађивања с правним наслијеђем ЕУ, као и разлози за доношење.

У 2026. години Влада Федерације БиХ планира усвојити 112 закона, четири уредбе, 18 одлука, 48 правилника, осам стратегија, те 12 осталих аката (упутства, програми, планови, методологије, наредбе и сл.).

Кровни стратешки документ за израду Програма рада Владе Федерације БиХ за 2026. годину представља Стратегија развоја Федерације БиХ 2021–2027. године, која дефинира основну платформу социоекономског развоја Федерације БиХ и на којој се темеље стратешки циљеви, програми и приоритетне активности, као и релевантне секторске стратегије. Стратегија развоја истовремено одражава и приоритете БиХ утврђене у процесу европских интеграција (Економски инвестициони план за Западни Балкан, Зелена агенда за Западни Балкан, ЕУ дигитална стратегија), као и глобално прихваћене циљеве одрживог развоја (Агенда 2030). Овај развојни документ је један од кључних оквирних развојних докумената који опредјељује рад Владе Федерације БиХ у мандатном периоду.

Примарно опредјељење Владе Федерације БиХ јесте осигурати снажну и праведну економију која ће омогућити одрживи раст, побољшати животни стандард грађана и смањити неједнакост. Влада Федерације БиХ ће посебну пажњу посветити владавини права, борби против корупције, стварању сигурног окружења и одржавању стања сигурности на највишем могућем нивоу, као и одрживости јавне потрошње, стварању повољног пословног окружења кроз подстицање инвестиција, подржавању подузетништва, стварању нових вриједности на пословном тржишту и на тржишту рада, заштити радничких права, те смањењу сиромаштва и неједнакости. Опредјељење је и на оснаживању жена, побољшању социјалне укључености, успоравању депопулације региона кроз побољшање квалитета живота грађана, убрзању зелене и дигиталне транзиције, као и испуњавању услова у оквиру процеса приступања Босне и Херцеговине Европској унији.

Приоритети Владе Федерације БиХ у 2026. години усмјерени су и на доношење кључних законских рјешења и важних подзаконских аката, као и секторских стратешких докумената који ће допринијети уређењу ових области.

Допуњена Одлука о класификацији занимања у Федерацији БиХ: Дефинирано 30 нових занимања

Влада Федерације БиХ, на приједлог Федералног завода за статистику, донијела је данас Одлуку о допуни Одлуке о класификацији занимања у Федерацији БиХ. Овом одлуком се допуњује Шифарски попис занимања са 30 нових.

Иначе, класификација занимања је обавезан статистички стандард који су дужни примјењивати сви органи власти, привредна друштва, установе и друга правна лица у Федерацији БиХ, која врше евидентирање, прикупљање, обраду, анализирање, пријенос и исказивање статистичко-аналитичких података битних за праћење стања и кретања на социјално-економском подручју.

У разлозима за доношење Одлуке наводи се да је Федерални завод за статистику након проведених консултација са институцијама које учествују у изради Класификација занимања (Агенција за државну службу ФБиХ, Федерално министарство образовања и науке, Федерално министарство рада и социјалне политике, Федерални завод ПИО/МИО, Федерални заводу здравственог осигурања, Федерални завод за запошљавање, Порезна управа ФБиХ и Завод за јавно здравство ФБиХ) припремио Приједлог допуне Одлуке са дефинирањем шифре и описа за 30 нових занимања.   

Ради се о сљедећим занимањима: агрометеоролог, руководилац службе за стамбено управљање и одржавање, инжењер заштите од пожара, стручњак за успостављање и одржавање ГИС-а, доктор ургентне медицине, здравствени нутрициониста, инжењер медицинско-лабораторијске дијагностике, професор демократије, професор естетике, асистент у настави, наставник демократије, наставник њемачког језика, наставник турског језика, водитељ друштвених мрежа, руководилац јединице за интерну ревизију, интерни ревизор, економиста туризмолог, криминалистички вјештак за дактилоскопску идентификацију, социјални стручњак за рад са старијим особама - геронтолог, техничар соларних система, туристички и хотелијерски техничар, медицински биохемичар, лабораторијско-санитарни техничар, пројектант одјеће на рачунару, техничар мултимедије, техничар wеб дизајна, оператор за криптозаштиту и обраду података са радара, инсталатер фотонапонских система, ЦНЦ оператер и ЦНЦ програмер.

Пола милиона КМ за рад Босанско-Херцеговачке жељезничке јавне корпорације

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, донијела Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава текућег трансфера „Субвенције јавним предузећима - Трансфер Босанско-Херцеговачкој жељезничкој јавној корпорацији“ утврђеног Буџетом Федерације БиХ за 2026. годину Федералном министарству промета и комуникација у износу од 500.000 КМ.

Сврха усвојеног програма је финансирање рада Босанско-Херцеговачке жељезничке јавне корпорације Сарајево (БХЖЈК) по Споразуму између Федерације БиХ и Републике Српске о успостављању заједничке жељезничке јавне корпорације као дијела транспортне корпорације.

Износ од 500.000 КМ бит ће распоређен за измирење трошкова пословања БХЖЈК, а средства ће се пребацивати у једнаким мјесечним износима по испостављеним фактурама.

Федерално министарство промета и комуникација ће по усвајању ове одлуке закључити уговор са БХЖЈК према намјени и висини средстава утврђених у овој одлуци.

Босанско-Херцеговачка жељезничка јавна корпорација Сарајево обавезна је додјељена средства користити намјенски, те о утрошеним средствима годишње извјештавати Федерално министарство промета и комуникација које је обавезно размотрити исте и доставити коначне извјештаје Федералном министарству финансија, а које извјештава Владу Федерације БиХ у складу са Законом о буџетима у Федерацији БиХ.

За провођење ове одлуке задужени су Федерално министарство промета и комуникација, Федерално министарство финансија и Босанско - Херцеговачка жељезничка јавна корпорација Сарајево, свако у оквиру своје надлежности.

Предлагач је појаснио да је разлог за доношење ове одлуке потреба да се проведе законска одредба по којој Федерација БиХ врши финансирање рада Босанскохерцеговачке јавне корпорације Сарајево заједно са ентитетом Република Српска у односу 60:40, а према Споразуму о оснивању ове корпорације. 

40 милиона КМ за изградњу, адаптацију и реконструкцију институција културе и спортске инфраструктуре 

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства културе и спорта донијела одлуке о утврђивању критерија и расподјеле средстава утврђених Буџетом Федерације БиХ за 2026. годину овом министарству у оквиру Капиталних трансфера другим разинама власти и фондовима, у укупном износу од 40 милиона КМ.

Расподјела ових средстава капиталних трансфера вршит ће се у складу са опћим и посебним критеријима. Средства додијелит ће се опћинама, градовима, кантонима за финансирање или суфинансирање пројеката који су раније започети, а реализирају се и у 2026. години, те пројеката који се реализирају у овој години.

У првој донесеној Одлуци о утврђивању критерија и расподјеле средстава у оквиру Капиталних трансфера другим разинама власти и фондовима ријеч је о средствима у износу од 10.000.000 КМ за изградњу, адаптацију и реконструкцију институција културе. Средства ће бити додијељена опћинама, градовима, кантонима за финансирање и суфинансирање пројеката из области: центри културе, позоришта, музеји, архиве, галерије, библиотеке, концертне дворане и за друге објекте у којима се одвијају дјелатности културе.

Другом Одлуком утврђују се критерији и расподјела средстава у оквиру Капиталних трансфера другим разинама власти и фондовима у износу од 30.000.000 КМ за изградњу, адаптацију и реконструкцију спортске инфраструктуре. Средства ће бити додијељена опћинама, градовима, кантонима за финансирање и суфинансирање пројеката, захтјева и иницијатива из три области. Ријеч је о објектима спортског карактера, комуналној инфраструктури спортских објеката, те осталим спортским објектима од значаја за кантоне и опћине.

Влада Федерације БиХ ће објавити јавне позиве за подношење пријава за финансирање и суфинансирање пројеката из ових одлука. Текст јавних позива с критеријима, који је данас утврдила Влада Федерације БиХ, бит ће објављени на wеб страници Владе Федерације БиХ и у дневним новинама.

Такођер, Влада Федерације БиХ формират ће комисије које ће утврдити формално-правну исправност  пројектних апликација и извршити бодовање, те на темељу тога сачинити бодовне листе корисника који су испунили услове јавних позива.

Влада Федерације БиХ ће одлукама о избору корисника средстава утврдити коначне износе средстава који ће се дозначити појединим опћинама, градовима, кантонима, динамику дозначавања, те начин извјештавања о утрошеним средствима. 

Кадровска рјешења

Влада Федерације Босне и Херцеговине донијела Рјешење којим се Фрањо Јурић поставља на дужност замјеника директора Казнено-поправног завода полуотвореног типа у Бихаћу на период од четири године. Претходно је донесено Рјешење о разрјешењу досадашњег замјеника директора КПЗ полуотвореног типа у Бихаћу због истека периода на који је именован.

Влада Федерације БиХ је донијела Рјешење којим се за предсједницу Управног одбора Фондације за кинематографију привремено се именује Николина Топић, до окончања натјечајног поступка, а најдуже на период до три мјесеца. Претходно је донесено Рјешења о разрјешењу досадашњег предсједника Управног одбора Фондације за кинематографију због подношења оставке.

Донесено је и Рјешење којим се именује Надзорни одбор Универзитетског клиничког центра Сарајево у саставу Богомир Барбић (предсједник), те Адина Грачић и Берина Хасанефендић (чланови), на период од четири године.

На данашњој сједници донесено је Рјешење којим се за директора Федералне управе полиције у саставу Федералног министарства унутрашњих послова именује Игор Марић. Такођер, донесено је Рјешење којим се за замјеника директора Федералне управе полиције у саставу Федералног министарства унутрашњих послова именује Вахидин Шахинпашић. Мандат директора и замјеника директора Федералне управе полиције траје четири године.