59. сједница Владе Федерације БиХ

Утврђен Приједлог новог закона о вјештацима у Федерацији БиХ

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства правде, утврдила Приједлог закона о вјештацима у Федерацији БиХ, који ће бити упућен у парламентарну процедуру. Овим законом уређују се увјети и поступак избора и именовања вјештака и правних особа овлаштених за обављање послова вјештачења, који у судском и управном поступку обављају послове вјештачења, затим организација и положај вјештака, као и њихова права и дужности, те одговорности  правних особа за вјештачење. Утврђују се одговорности вјештака, надзор над радом вјештака и правних особа за вјештачење, вођење именика вјештака и именика правних особа за вјештачење, потом поступак разрјешења вјештака, као и поступак брисања правних особа за вјештачење, те друга питања од значаја за рад вјештака и правних особа за вјештачење у Федерацији БиХ.

Члановома овог закона прецизирани су, између осталог, послови и дјелатност вјештачења, затим области за вјештачење, комора вјештака,  организација, задаци и органи ове коморе, као и надзор над њеним радом. У дијелу Приједлога овог закона који се односи  на права и обавезе, прописани су и чланови који утврђују независност у раду вјештака, затим тарифе о награди и накнади трошкова за рад вјештака, обавезе поштивања рокова, чување тајне, стручно усавршавање, а прописана је и обавеза осигурања од одговорности вјештака.  Прецизирано је ко су органи и правне особе који могу обављати послове вјештачења.

Образложено је да је основни разлог за доношење овог закона унапређење статуса и улоге вјештака у Федерацији БиХ. Као најзначајнија новина која се уводи новим законом истакнуто је оснивање коморе вјештака као независне и самосталне организације с обавезним чланством. Предлагач је образложио да је актуелни Закон о вјештацима, усвојен 2005., односно 2008. године, те да су током његове дугогодишње примјене уочене одређене мањкавости и недоречености и да се стога приступило изради новог цјеловитог законског рјешења којим се на адекватан начин уређује статус, именовање, права и обавезе, као и одговорност вјештака физичких особа, те статус и улога органа и правних особа за обављање послова вјештачења у ФБиХ.

Током 2021. године Нацрт закона о вјештацима у ФБиХ разматран је на сједницама Представничког и Дома народа Парламента ФБиХ, када су донесени закључци да Нацрт може послужити као основ за израду Приједлога закона. Федерално министарство правде је поступајући према овим закључцима организирало и провело јавну расправу о Нацрту овог закона.

Утврђен нови Приједлог закона о рударству ФБиХ 

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, утврдила Приједлог закона о рударству ФБиХ и упутила га у парламентарну процедуру.

Овим законом уређују се правни статус рудног блага, односно минералних сировина, начин и услови управљања минералним сировинама, извођење рударских радова, мјере заштите на раду и сигурност здравља радника на раду. Такођер, дефинирају се обустава извођења и трајни прекид рударских радова, техничка документација и пројектовање, рударска мјерења и рударски планови, као и инспекцијски надзор, заштита и уређење простора, те казнене одредбе и друга питања везана уз управљање минералним сировинама и извођење рударских радова на територији ФБиХ. Законом се прецизира да је рудно богатство добро од опћег интереса и под посебном је заштитом.

Приједлогом закона о рударству, између осталог, обухваћено је управљање минералним сировинама кроз Стратегију и План управљања минералним сировинама. Детаљно се уређује извођење рударских радова, као и начин њиховог извођења, те се утврђују прописи при извођењу ових радова.

Иначе, Влада Федерације БиХ је прошле године утврдила Приједлог закона о рударству ФБиХ и упутила га у парламентарну процедуру, али је након тога повучен из Представничког дома Парламента ФБиХ ради додатног усаглашавања.

Предлагач је у разлозима за доношење овог закона подсјетио да је важећи Закон о рударству ФБиХ у практичној примјени дуже од 10 година, те да је та примјена указала на потребу прецизирања одређених норми, измјену и усклађивање, као и отклањање нејасноћа.

Након проведених потребних консултација приступило се изради новог текста овог закона у чијем процесу су били укључени заинтересирани формални актери у складу са уставним и законским овластима, а то су кантонална министарства надлежна за област рударства, као и Федерална управа за инспекцијске послове, рудници, привредна друштва која се баве експлоатацијом минералних сировина, привредна друштва која се баве израдом техничке документације за рударство, институт и факултет, те синдикати и привредна комора.

Утврђен Приједлог закона о измјенама Закона о просторном планирању и кориштењу земљишта на нивоу Федерације БиХ

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, утврдила Приједлог закона о измјенама Закона о просторном планирању и кориштењу земљишта на нивоу Федерације БиХ, те га упутила на усвајање Парламенту ФБиХ по скраћеном поступку.

Ради се о измјенама којим се прецизира да просторну основу Федерације доноси Влада на приједлог Министарства, затим да просторну основу и урбанистичку основу планских докумената подручја посебних обиљежја из надлежности Федерације доноси Влада на приједлог Министарства, као и да нацрте планских докумената из надлежности Федерације утврђује Влада. Утврђује се и да ће прије доношења документа просторног уређења Министарство обавити јавне консултације у складу са Уредбом о правилима за учешће заинтересоване јавности у поступку припреме федералних правних и других аката.

Предлагач је образложио да је одредбама важећег Закона о просторном планирању и кориштењу земљишта на нивоу Федерације БиХ поступак усвајања и доношења планског документа из надлежности Федерације БиХ истовјетан поступку доношења и усвајања федералних закона. То у пракси значи да се сваки просторно плански документ из надлежности Федерације БиХ, прије коначног доношења, мора наћи у парламентарној процедури у пет наврата (у оба дома Парламента Федерације БиХ) и то у поступцима када се доносе одлуке о проглашењу одређеног простора подручјем посебних обиљежја од значаја за Федерацију, затим о приступању изради планског документа, потом у поступку усвајања просторне/урбанистичке основе, као и усвајања нацрта планског документа, те усвајања приједлога, односно доношења коначног планског документа.

Како је образложено, ове одредбе указују да су процеси доношења планских докумената из надлежности Федерације БиХ дуготрајни и неизвјесни, те се предложеним измјенама Закона убрзава процедура израде и усвајања тих докумената на начин да се поступак усвајања просторне, односно урбанистичке основе скраћује.

С обзиром да се не ради о обимном и сложеном законском рјешењу, његово усвајање предложено је по скраћеној процедури. 

Утврђене допуне Закона о расељеним лицима и повратницима у ФБиХ 

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства расељених особа и избјеглица, утврдила Приједлог закона о допунама Закона о расељеним лицима и повратницима у ФБиХ, те га упутила Парламенту ФБиХ на усвајање. Доношење допуна овог закона предложено је по скраћеној процедури усвајања, будући да се не ради о сложеном и обимном закону.

Предлагач је у разлозима за доношење закона образложио да се допуне односе на проширење постојећих права на реконструкцију и изградњу стамбених јединица, као и терминолошко прецизирања појмова.

Посебан нагласак стављен је на младе повратничке породице, којима би се омогућила обнова или изградња стамбених објеката њихових предака који су били принуђени напустити своју имовину, а нису обновили стамбени објекат, као и изградња нових стамбених јединица у мјесту повратка. Циљ је унаприједити повратак, подстаћи останак младих у БиХ и ојачати сарадњу са исељеништвом.

Тако се предложеним допунама дефинира проширење постојећих права на реконструкцију и изградњу стамбених јединица на категорију младих повратничких породица, директних потомака власника из 1991. године, а што се доказује потврдом о кретању надлежног органа у мјесту повратка.

Прописују се и додатни чланови Закона који прецизније дефинирају појмове мјеста повратка, расељеног лица, избјеглице, односно, повратника, као и одрживог повратка, а који у постојећем тексту закона нису детаљније уређени. Такођер, допуне прописују да се врсте, обим и критерији програма одрживости повратка утврђују плановима повратка, обнове, градње и развоја, које усваја Влада Федерације БиХ.

Образложено је да је Закон о расељеним лицима и повратницима у ФБиХ донесен још 2005. године, те да га је потребно прилагодити новим околностима, јер су се потребе повратника значајно промијениле. Поред обнове и реконструкције стамбених објеката, неопходно је створити услове за реинтеграцију повратника у локалну заједницу, с циљем њихове економске самоодрживости и побољшања квалитета живота. Истакнуто је да се то првенствено односи на младе новоформиране вишечлане повратничке породице, без којих и нема повратка у правом смислу ријечи.

Такођер, као један од стратешких циљева Владе Федерације БиХ и ресорног федералног министарства наглашено је подстицање сарадње са исељеништвом, што је предвиђено Стратегијом сарадње са исељеништвом ФБиХ, а што је неопходно уврстити у овај закон.

Појашњено је и да проведба допуна овог закона не захтијева додатна буџетска средства, већ би се реализација вршила путем постојећих трансфера Федералног министарства расељених особа и избјеглица, прилагођених новим законским рјешењима, а с циљем осигурања континуиране подршке повратницима.

Утврђене измјене и допуне Закона о висини стопе затезне камате на јавне приходе 

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства финансија, утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о висини стопе затезне камате на јавне приходе и упутила га у Парламент Федерације БиХ на разматрање по хитном поступку.

Овим измјенама и допунама се прописује да се камата, која је настала по основу доспјелих, пријављених, а ненаплаћених јавних прихода са стањем на дан 31.12.2023. године, отписује у висини прописаној овим законом, под условом да порезни обвезник своје обавезе по основу главног дуга измири најкасније на дан истека рока од 18 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Такођер је прописано да рјешење којим је утврђен главни дуг чије су затезне камате предмет отписа, мора бити коначно, извршно и правомоћно, као и то да ће се подносиоцу захтјева који је испунио услове за отпис камата прописаних овим законом, те у цијелости измири обавезе главног дуга најкасније до дана истека рока од 18 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, обрачуната, а неплаћена камата отписати у цјелокупном износу.

Предлагач подсјећа да је Законом о висини стопе затезне камате на јавне приходе прописана могућност отписа затезних камата насталих по основу доспјелих, а ненаплаћених јавних прихода са стањем на дан 31.12.2019. године. Отпис камата се односио на камату на ненаплаћене јавне приходе (главни дуг) настао закључно са наведеним датумом, с тим да се главни друг измири најкасније на дан истека рока од 12 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона када се камата отписује у износу од 50 посто.

У образложењу је наведено и да је, према подацима са којима располаже Порезна управа Федерације БиХ, ефекат примјене поменутог закона наплата главног дуга и трошкова принудне наплате од 54.553.721,29 КМ, те да је отписано 23.047.131,35 КМ затезних камата на јавне приходе. Такођер се наводи да су према истим евиденцијама порезни дужници од дана ступања на снагу посљедње измјене Закона о висини стопе затезне камате на јавне приходе до 31.12.2024. поднијели укупно 2.870 захтјева за отпис затезне камате, те да је Порезна управа Федерације БиХ издала 2.728 рјешења о отпису камата. Разлика између броја запримљених захтјева за отпис камата и броја донесених рјешења представља број неријешених захтјева за отпис камате, што је резултат кратког временског периода за доношење рјешења по свим захтјевима до крајњег рока за уплату, односно до 21.10.2024. године.

Исплата помоћи радницима од стране послодавца могућа до краја 2025. годинa 

Влада Федерације БиХ донијела је данас Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о исплати помоћи радницима од стране послодавца. Предметном уредбом је, иначе, било омогућено послодавцима да својим радницима могу исплатити до 450 КМ мјесечно на име помоћи с циљем ублажавања посљедица повећања трошкова живота, на начин да се радницима повећају примања из основа радног односа, а без додатног оптерећења послодаваца по основу плаћања пореза на доходак и доприноса за обавезна осигурања.

Предлагач наводи да се с циљем превазилажења потешкоћа узрокованих растом цијена основних животних трошкова јавила потреба за продужењем рока важења ове уредбе до краја 2025. године.

С обзиром на продужење рока важења Уредбе, предлаже се смањење мјесечне исплате до 400 КМ, односно овим измјенама се омогућује послодавцима да својим запосленицима могу исплатити неопорезиви мјесечни износ до 400 КМ на име помоћи до краја 2025. године.

Измјенама и допунама Уредбе је прописано и да се мјесечна помоћ у висини до 450 КМ може исплатити закључно са мјесецом јулом 2025. године, те да се исплата помоћи за јули 2025. године може извршити најкасније до 31.8.2025. године.

Мјесечна помоћ у висини до 400 КМ, у складу са данас донесеном Уредбом, може се исплатити за мјесеце од аугуста до децембра 2025. године, а исплата помоћи за децембар 2025. године може се извршити најкасније до 31.1.2026. године. 

Данас донесена уредба ступа на снагу даном доношења и бит ће објављена у Службеним новинама Федерације БиХ, а почиње се примјењивати од 1.8.2025. године.

Измијењена Уредба о мјерама финансијске помоћи приватним послодавцима, обртима и осталим самосталним дјелатностимa 

Влада Федерације БиХ донијела је данас, на приједлог Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта, Уредбу о измјенама Уредбе о мјерама финансијске помоћи приватним послодавцима, обртима и осталим самосталним дјелатностима у Федерацији БиХ с циљем одржавања постојећих радних мјеста за 2025. годину.

Предлагач наводи да је разлог за измјене доношење Закона о измјенама и допунама Закона о доприносима којим се смањују стопе доприноса. У складу с тим приступило се измјенама Уредбе тако да су смањени новчани износи коефицијената за обрачун висине финансијске помоћи.

Обрачун финансијске помоћи по овој уредби примјењиват ће се од 1.7.2025. године.

Дата сагласност на ревидирану листу пројеката из области околишa 

Влада Федерације БиХ упознала се са Информацијом Федералног министарства околиша и туризма која је припремљена у сарадњи са Федералним министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства о ревидирању Јединствене листе приоритетних инфраструктурних пројеката за сектор околиша у БиХ.

Влада је дала сагласност на приједлог ове ревидиране листе и акт о сагланости ће доставити Министарству вањске трговине и економских односа БиХ, а с циљем усвајања листе од стране Државног одбора за инвестиције БиХ, те коначне верификације у Вијећу министара БиХ.

Пројекти из Федерације БиХ који су уврштени на Јединствену листу приоритетних инфраструктурних пројеката за сектор околиша у БиХ требају бити у Програму јавних инвестиција Федерације БиХ, у складу са Уредбом о начину и критеријима за припрему, израду и праћење реализације програма јавних инвестиција.

Федерално министарство околиша и туризма задужено је да у сарадњи са Федералним министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства у домену својих надлежности прати даље активности везане уз процесе приоритетних пројеката у области околиша (зрак, природа, вода, тло и управљање отпадом), те координира наредне процесе ревидирања листе и информира Владу Федерације БиХ о овим активностима.

Иначе, како је наведено у Информацији, ова листа садржи 121 пројект укупне индикативне вриједности 1.712.149.465,45 еура. Од тога су из Федерације БиХ кандидирана 63 пројекта укупне вриједности 902.336.649,29 еура.

Кадровска рјешењa 

Влада Федерације БиХ је донијела Рјешење о разрјешењу и привременом именовању предсједавајућег и чланова Управног одбора Установе за социјално збрињавање и здравствену његу – Дрин. Овим рјешењем разрјешавају се дужности предсједавајући и чланови овог управног одбора. Такођер, привремено се именују предсједавајући и чланови Управног одбора ове установе у саставу Едина Бунић (предсједавајућа), те Тарик Шечић, Дениса Салчиновић, Мирнес Ризвић и Радмила Тука (чланови), на период до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца од дана њиховог именовања.

Донесено је и Рјешење о разрјешењу и привременом именовању предсједавајућих и чланова управних одбора установа социјалне заштите Федерације Босне и Херцеговине. Овим рјешењем разрјешавају се дужности предсједавајући и чланови управних одбора Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Баковићи, Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Љубушки, Установе за социјално збрињавање, здравствену његу, одгој и образовање - Пазарић, те Установе за социјално збрињавање, одгој и образовање - Сарајево.

Управни одбор Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Баковићи именован је у саставу Едина Курт (предсједавајућа), те Асим Топаловић, Ведад Рејхан, Катарина Сломо и Марио Капетановић (чланови). 

Управни одбор Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Љубушки именован је у саставу Виктор Грбавац (предсједавајући), те Жана Приморац, Милан Шево, Антонио Радић и Елмир Шатор (чланови).

Управни одбор Установе за социјално збрињавање, здравствену његу, одгој и образовање - Пазарић именован је у саставу Синиша Кнежевић (предсједавајући), те Абел Балтић, Един Мулић, Едиса Муминовић и Зијо Ћатић (чланови).

Управни одбор Установе за социјално збрињавање, одгој и образовање - Сарајево именован је у саставу Лејла Јусуфранић (предсједавајућа), Лејла Дидик Сарајлић, Нермин Цоцалић, Денис Бајровић и Милан Михаљевић (чланови).

Предсједавајући и чланови управних одобора установа социјалне заштите Федерације БиХ именују се на период до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца од дана њиховог именовања.