44. сједница Владе Федерације БиХ

Утврђен Приједлог закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама у Федерацији БиХ 

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства правде, утврдила Приједлог закона о заштити од насиља у породици и насиља према женама у Федерацији БиХ који ће бити упућен у даљњу парламентарну процедуру.

Циљ закона је заштита жртава насиља у породици и насиља према женама, те сузбијање и превенција овог насиља којим се крше људска права и слободе која су загарантирана уставима, законима, Конвенцијом Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици и прихваћеним међународним уговорима. Овим законом је утврђено да је заштита од насиља од јавног интереса за Федерацију БиХ, кантоне, градове и опћине у Федерацији БиХ. Такођер, њиме се у законодавство Федерације дјелимично преузима Директива (ЕУ) Европског парламента и Вијећа од 14.5.2024. године о сузбијању насиља према женама и насиља у породици.

Утврђеним приједлогом уређује се заштита од насиља у породици и насиља према женама у Федерацији БиХ, затим особе које се у смислу овог закона сматрају члановима породице, круг заштићених особа, субјекти заштите, специјализиране услуге подршке, те поступак заштите жртава насиља у породици и насиља према женама и мјере за заштиту од насиља у породици и насиља према женама.

Закон, такођер, уређује помоћ жртвама, те мјере за спречавање насиља од особа које су учиниле насиље, улогу удружења и фондација у систему заштите жртава насиља у породици и насиља према женама, те сарадњу свих субјеката који су у функцији заштите од насиља у породици и насиља према женама. Прописује и прикупљање података о његовој примјени и оснивање Комисије за праћење примјене Закона, те друга питања од значаја за заштиту од насиља у породици и насиља према женама у Федерацији БиХ.

Заштита од насиља уређена овим законом и другим законима и прописима, примјењује се у складу са међународним уговорима и стандардима које је прихватила БиХ, који уређују заштиту од насиља, а примјењиват ће се у свим случајевима ради осигурања најдјелотворније заштите права жртве насиља без дискриминације по било којем основу.

Овим законом наглашена је обавеза пријаве насиља која се односи на социјалне, здравствене и образоване институције. Уводе се и хитне мјере заштите које проводе полицијски органи, те могућност електронског надзора насилника којем је одређена мјера удаљења из стана и приближавања жртви. Када је ријеч о привременом лишавању слободе и задржавању, законом су предвиђене веће овласти полицији. Такођер проширују се обавезни елементи у захтјеву за изрицање заштитиних мјера, те се омогућава сигурним кућама да се могу основати као установе.  Уводи се и казнено дјело кршења заштитних мјера за које је утврђена казна затвора до три године, док се казнена политика за учиниоце насиља у породици и насиља према женама знатно пооштрава.

Између осталог, Приједлогом закона је прописан поступак остваривања заштите права жртава насиља у породици и насиља према женама, а дефинирају се и хитне мјере заштите чија је сврха отклањање непосредне опасности по физички и психички интегритет жртве насиља и њихове дјеце и спречавање понављања насиља, као и заштитне мјере, те збрињавање жртве. Законом су, такођер, дефинирани и остали облици заштите и помоћи коју има жртва насиља, те улога невладиних организација у пружању подршке жртвама насиља. Предлагач је прописао и обавезу вођења евиденције и достављања извјештаја Комисији за праћење примјене овог закона, вршење надзора над његовом примјеном, те прекршајне санкције.

Предлагач у разлозима за доношење овог закона подсјећа да су Комисија за равноправност сполова Представничког дома Парламента ФБиХ, те заступници у овом дому Алма Кратина и Вибор Ханџић сачинили Нацрт закона о заштити од насиља у породици који је 2022. године усвојен у оба дома Парламента ФБиХ.

Појашњавају да су, с обзиром на застој у доношењу овог закона, те трагичних догађаје насиља у породици и насиља према женама који су се догодили у ФБиХ током 2023. и 2024. године, Влада Федерације БиХ и Федерално министарство правде, у својству обрађивача, преузели текст поменутог нацрта закона и наставили процедуру на његовој даљњој изради. Додају да је након обављених консултација са стручном јавности, промијењен и назив закона, а како би се послала јасна порука о потреби додатне институционалне заштите не само породице, већ и жене као рањиве категорије.

Образложено је да су приликом израде овог закона у обзир узете и Препоруке о имплементацији Конвенције Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици од 12.12.2022. године, те да се након ратификације ове конвенције с циљем унапређења система заштите од насиља у породици и жене приступило изради потпуно новог закона јер иста није била инкорпорирана у законодавство Федерације БиХ. Додају и да је током израде закона на снагу ступила и Директива (ЕУ) Европског парламента и Вијећа од 14.5.2024. године о сузбијању насиља према женама и насиља у породици, ради чега се приступило и додатном усаглашавању закона са овом директивом. Такођер, образложено је да су у процесу израде текста закона учествовале судије опћинских, кантоналних и федералних судова, те кантонални тужиоци, док су у процесу провођења јавних консултација и расправе и израде учествовале и допринос дале и међународне организације у нашој земљи (Вијеће Европе, ОСЦЕ, УН Wоман, УНФПА), затим невладинин сектор, као и надлежне институције и њихови представници са различитих нивоа извршне и законодавне власти.  

Утврђене измјене и допуне Кривичног закона Федерације БиХ

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства правде, утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, који ће бити упућен у парламентарну процедуру.

Како је прописано овим измјенема и допунама, овим законом се у законодавству Федерације БиХ дјелимично преузима Директива (ЕУ) 2024/1385 Европског парламента и Вијећа од 14. маја 2024. године о сузбијању насиља према женама и насиља у породици (СЛ Л2024/1385).

Главни циљ ових измјена био је имплементација Истанбулске и Ланзароте конвенције, што је сада готово у потпуности интегрирано у текст закона.

У утврђеном тексту закона се са 63 члана предлажу измјене и допуне одредби Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине. Између осталог, циљ предложених измјена је пооштравање казни, нарочито за кривична дјела која се тичу заштите дјеце и породице.

Новина је увођење и низа других кривичних дјела, као што су сполно узнемиравање, злоупотреба снимке сполно експлицитног садржаја, ухођење, односно и других дјела која се могу  злоупотријебити против дјеце. Уводи се и нови вид извршења тог кривичног дјела, односно да је он могућ и путем информацијско-комуникацијских технологија.

Осим тога, једна од новина у овим измјенама бит ће онемогућење откупа казне за кривична дјела против слободе и сполног морала, кривична дјела сполног злостављања и искориштавања дјетета, кривична дјела против брака и породице, на штету дјетета.

У образложењу је, између осталог, наведено да с обзиром да се након ратификације Конвенција Вијећа Европе о превенцији и борби против насиља према женама и насиља у породици и Конвенцију Вијећа Европе о заштити дјеце од сексуалног искориштавања и сексуалне злоупотребе, ове конвенције нису биле инкорпориране у кривично законодавство Федерације БиХ, те цијенећи чињеницу да је у међувремену усвојена и Директива (ЕУ) 2024/1385 Европског парламента и Вијећа од 14. маја 2024. године о сузбијању насиља према женама и насиља у породици (СЛ Л2024/1385), приступило изради свеобухватних измјена и допуна Кривичног закона Федерације БиХ с циљем унапређења заштите дјеце, жена и породице као језгре друштва, те ради усклађивања кривичног законодавства с европском правном стечевином.

Предлагач подсјећа и да је 27.4.2022. године Представнички дом Парламента Федерације БиХ усвојио Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона Федерације БиХ, а који је 21.7.2022. године усвојио и Дом народа Парламента Федерације БиХ. У складу с тим, федерални министар правде организирао је и провео јавну расправу. У процесу јавне расправе пристигао је велики број коментара и сугестија за измјену Кривичног закона Федерације БиХ које је разматрала експертна радна група.

Додају и да је приликом израде овог закона, обрађивач имао у виду закључак Парламента Федерације БиХ, те Владе Федерације БиХ којим је наложено да се приликом израде овог закона пооштри казнена политика у кривичном законодавству Федерације БиХ.

Утврђен Нацрт новог закона о контроли цијена

Влада Федерације БиХ, на приједлог Федералног министарства трговине, утврдила је Нацрт закона о контроли цијена, те га упутила у даљњу парламентарну процедуру. Овим законским рјешењем уређују се начин и услови формирања цијена производа и услуга, контрола и праћење цијена од стране надлежних органа на тржишту Федерације БиХ, као и привремене мјере контроле цијена у случају значајних поремећаја на тржишту. Такођер, утврђују се права и обавезе надлежних органа Федерације, кантона, града и опћине у вршењу контроле цијена, те друга питања значајна за област цијена.

Федерално министарство трговине у разлозима за доношење овог закона образложило је да је важећим Законом о контроли цијена, чији је основни текст из 1995. године, прописано да привредна друштва, друга правна и физичка лица слободно формирају цијене производа и услуга према условима тржишта, осим за производе за које је посебним прописом утврђен другачији начин формирања цијена. Предлагач даље истиче да се, имајући у виду потребу за потпунијим и прецизнијим уређењем ове области, није приступило измјенама и допунама овог закона, јер би оне обухватале више од половине чланова основног текста, што би било супротно Правилима за израду закона и других прописа. Истакнуто је и да је током примјене уочено да поједине одредбе важећег Закона о контроли цијена нису довољно јасно дефиниране, те је оцијењено да их ради лакше примјене треба прецизније уредити.

Образложено је да се новине које доноси Нацрт новог закона о контроли цијена односе на прецизније уређење овлаштења федералних министарстава трговине, те енергије, рударства и индустрије везано уз израду приједлога привремене мјере контроле цијена. Затим, прецизније се дефинира шта се сматра значајним поремећајем на тржишту, а додатно се прецизирају и  привремене мјере контроле цијена за поједине производе услуге. Истиче се и дефинирање темпоралности трајања прописаних мјера које Влади Федерације БиХ предлаже Федерално министарство трговине, а предвиђено је да оне најдуже трају шест мјесеци, уз могућност да се с циљем остваривања ефеката изузетно могу продужити за још шест мјесеци. Прецизирају се и производи и услуге за које, у складу са овим законом, кантони, градови и опћине могу прописивати привремене мјере контроле цијена. Прецизније се дефинира и  састав Савјета за цијене, као и предмет рада, те обавеза овог савјета да даје препоруке за отклањање узрока и посљедица поремећаја на тржишту.

Такођер, прописује се да управни надзор над примјеном овог закона и прописа донесених на основу овог закона врши Министарство, а инспекцијски надзор федерални тржишно, туристичко-угоститељски инспектори и кантонални, градски и опћински тржишни инспектори, свако у оквиру своје надлежности.

  Утврђене измјене и допуне Закона о продаји станова на којима постоји станарско право 

Влада Федерације БиХ утврдила је данас, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.

Предлагач је појаснио да се овим измјенама и допуном Закона извршавају одлуке Уставног суда БиХ, Уставног суда Федерације БиХ, као и Европског суда за људска права. Приједлогом закона се отклања повреда права на локалну самоуправу. Такођер се прописује да носилац права из купопродајног уговора који је закључио правно обавезујући уговор из члана 39. став 1. Закона, а који је напустио стан у ФБиХ и након тога из истог стамбеног фонда или новооснованих стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву, стицањем новог стана раскинут је уговор о откупу стана у Федерацији БиХ и нема право на поврат стана, нити право на упис права власништва над тим станом.

Истовремено носилац права из купопродајног уговора који је закључио правно обавезујући уговор из члана 39. став 1. Закона, а који је након 14.12.1995. године остао у служби у оружаним снагама изван територија БиХ, а није стекао ново станарско право или право које одговара томе праву, умјесто уписа права власништва по закљученом уговору има право на накнаду од Федерације БиХ од 1.000 КМ по квадратном метру стана умањену за амортизацију по стопи од један посто годишње. Право на поменуту накнаду остварује и носилац права из правно обавезујућег уговора чији је захтјев за враћање стана одбијен.

Носилац станарског права или члан његовог породичног домаћинства који није закључио правно обавезујући уговор о откупу стана и који није стекао ново станарско право или право које одговара том праву, а чији је захтјев за поврат стана одбијен у складу са чланом 3а. Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима, има право на накнаду од Федерације БиХ. Носилац станарског права или члан његовог породичног домаћинства који није закључио правно обавезујући уговор о откупу стана, а који је стекао ново станарско право или право које одговара том праву нема право на поврат стана, нити право на накнаду од ФБиХ. Накнаде ће се исплатити у двије једнаке годишње рате, а захтјев за накнаду подноси се у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Утврђен коефицијент за накнаду демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период октобар - децембар ове године 

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата донијела Одлуку о утврђивању коефицијента за обрачун и исплату мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период октобар – децембар 2024. године (ИВ квартал ове године).

Овом одлуком утврђује се коефицијент 1 (један) за обрачун и исплату мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период октобар - децембар 2024. године у оквиру Трансфера за имплементацију Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица - новчана егзистенцијална накнада, који је утврђен Буџетом Федерације БиХ за 2024. годину.

На основу овог коефицијента и утврђеног износа у члану 22. Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица, утврдит ће се висина мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица, за период октобар - децембар 2024. године, у складу са одредбама овог закона.

Одлуком је прописано и да ће се овај коефицијент примјењивати за наведени период, у складу са расположивим средствима Буџета Федерације БиХ за 2024. годину.

За реализацију ове одлуке обезбјеђена су средстава у оквиру Трансфера за имплементацију Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица - новчана егзистенцијална накнада, а укупна средства у Буџета Федерације БиХ за 2024. годину за ову намјену износе  61.670.100 КМ.

На приједлог премијера Влада дала задужења за набавку лијека за цистичну фиброзу

Влада Федерације Босне и Херцеговине, на приједлог премијера Федерације БиХ Нермина Никшића, усвојила је данас закључком усмену информацију о потреби набавке лијека за цистичну фиброзу.

Истовремено, Влада је задужила Федерално министарство здравства да изврши измјену Одлуке о листи лијекова Фонда солидарности на темељу протокола лијечења цистичне фиброзе.

Такођер, Федерално министарство здравства је задужено да Федералном министарству финансија у року од 24 сата упути Захтјев за интерну прерасподјелу неутрошених средстава на свом буџетском раздјелу планираним Буџетом Федерације Босне и Херцеговине за 2024. годину, а с циљем осигурања средстава за набавку лијека за цистичну фиброзу путем Федералног завода здравственог осигурања и реосигурања.

Истим закључком Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине задужен је да у року од 48 сати покрене процедуру набавке лијека за цистичну фиброзу.

Данас донесени закључак је ступио на снагу даном доношења. 

Подршка обиљежавању 30. годишњице геноцида у Сребреници

Влада Федерације Босне и Херцеговине данас је дала сагласност Федералном министарству расељених особа и избјеглица за склапање споразума о сарадњи са Меморијалним центром Сребреница – Поточари,  Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године, ради подршке Програму обиљежавања 30. годишњице геноцида у Сребреници, у износу од 500.000 КМ.

Ова, 30. годишњица носи посебан значај, не само за Босну и Херцеговину, већ и за међународну заједницу, нарочито након усвајања Резолуције Генералне скупштине УН-а којом се 11. јули проглашава Међународним даном сјећања на геноцид у Сребреници.

С обзиром на значај и обим планираних активности, како у комплексу Меморијалног центра, тако и широм Босне и Херцеговине и иностранства, бит ће осигурана додатна средства у износу од 500.000 КМ, како би се омогућила адекватна реализација.

Истакнуто је да је ово први пут да се овакав вид сарадње успоставља споразумом између Владе Федерације Босне и Херцеговине и Меморијалног центра Сребреница – Поточари. Такођер, овај вид подршке неће утјецати на осталу подршку за реализацију програма и пројеката који се путем овог ресорног министарства реализују на подручју регије Сребреница из Буџета Федерације БиХ.