38. сједница Владе ФБиХ

Влада ФБиХ омогућила послодавцима да исплате неопорезиву помоћ упосленицима у износу до 2.768 КМ

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Сарајеву, којом је по овлаштењу премијера Федерације БиХ предсједавао замјеник премијера и федерални министар развоја, подузетништва и обрта Војин Мијатовић, на приједлог Федералног министарства финансија, с циљем ублажавања економских посљедица узрокованих растом цијена основних животних намирница донијела Уредбу којом се уређује право на исплату помоћи од стране послодавца, динамика исплате и начин реализације. Право на ову помоћ, усљед инфлаторног раста цијена, има лице које има заснован радни однос са послодавцем у складу са чланом 4. Закона о раду.

Послодавац може, на основу ове уредбе, извршити исплату помоћи у максималном износу до 2.768 КМ у складу са финансијским могућностима и правилима прописаним овом уредбом. Такођер, може извршити исплату помоћи и у износу који је мањи од овог износа. Помоћ се може исплатити у периоду од дана ступања на снагу ове уредбе, а најкасније до дана престанка њеног важења. Ова помоћ се не сматра плаћом или накнадом плаће према одредбама Закона о раду.

Уредбом је прецизирано да се исплата помоћи може извршити до максимално шест транши (дијелова), с тим да укупан износ не може прећи 2.768 КМ. Такођер, помоћ се може исплатити и једнократном траншом. Право на исплату помоћи имају сви запосленици који су затечени у радном односу на дан доношења акта који је послодавац дужан донијети (напримјер, одлука, правилник) којим ће се, између осталог, уредити износ помоћи, датум исплате, број транши и услови исплате, а без дискриминације на било који начин. Уколико запосленику престане радни однос, послодавац који помоћ исплаћује у више транши нема обавезу исплате преосталих транши запосленику након престанка радног односа. Одређено је и да се појединачни акти које доноси послодавац за остваривање овог права обавезно се доносе у писаном облику.

Послодавац је дужан, до 15. у мјесецу за протекли мјесец у којем је извршена исплата помоћи или дијела помоћи, доставити надлежној Порезној испостави Извјештај о исплати помоћи. Порезна управа ФБиХ је дужна збирне податке из овог извјештаја доставити Федералном министарству финансија до краја мјесеца за претходни мјесец. Податке о укупно исплаћеној помоћи, у складу са овом уредбом, Порезна управа је дужна доставити Министарству до 15. фебруара 2025. године. На основу ових података, Министарство ће доставити Влади ФБиХ Информацију о извршеним исплатама помоћи у складу са овом Уредбом. 

Ова Уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ, а престаје важити 31.12.2024. године.

Како је наведено у образложењу Уредбе, исплата неопорезиве помоћи радницима ће директно имати утјецај на повећање њихове куповне моћи и лакше подношење инфлаторног притиска узрокованог и вањским и интерним утјецајима на које они не могу утјецати. Са аспекта праведности, мјера има за циљ повећање социјалне правде посебно узимајући у обзир запослене са најнижим примањима. Према подацима од Порезне управе, око 120.000 радника прима најнижу плаћу, а још додатних 70.000 радника прима нешто вишу плаћу од најниже, односно плаћу у износу до 800 КМ. С друге стране, наглашено је да ову мјеру треба разматрати и са аспекта послодаваца и то са више страна. Првенствено, треба имати у виду да ће послодавци имати прилику кроз ову Уредбу помоћи својим запосленицима, а без додатног порезног оптерећења, док ће с друге стране ова мјера допринијети задржавању радних мјеста и смањењу флуктуације радника.

Истакнуто је да је ова уредба само дио сета фискалних мјера које кроз своје програме рада планира провести Влада ФБиХ, а посебно се то односи на доношење нових закона о доприносима и порезу на доходак, те се Уредба треба посматрати у цјелокупном контексту мјера које проводи Влада. Све ове мјере у комбинацији са инвестицијским циклусом у пољу прометне повезаности имају циљ генерирати већи економски раст Федерације БиХ.

Наведено је да са прописаном помоћи сваки радник може добити до 2.768 КМ у периоду важења  Уредбе, што износи 461 КМ на мјесечном нивоу. Потпуна примјена ове уредбе осигурат ће да минимално мјесечно примање које запосленик прими путем трансакцијског рачуна буде изнад просјечне нето плаће у ФБиХ, укључујући и накнаде које послодавци исплаћују запосленицима. Овом Уредбом, Влада ФБиХ омогућава, али не прописује обавезу, да послодавци својим запосленицима исплате новчану помоћ.

Утврђени приједлози закона о измјени Закона о полицијским службеницима ФБиХ и Закона о унутрашњим пословима ФБиХ

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства унутрашњих послова утврдила приједлоге закона о измјени Закона о полицијским службеницима Федерације БиХ и Закона о унутрашњим пословима Федерације БиХ. Оба приједлога закона бит ће упућена у парламентарну процедуру по хитном поступку.

Како је наведено у образложењу, Законом о полицијским службеницима ФБиХ утврђени су услови за престанак радног односа за полицијског службеника. Један од услова за престанак радног односа је када полицијски службеник испуни услове за стицање права на пензију. С обзиром да престанак радног односа полицијског службеника који је утврђен у члану 122. тачка 3. Закона о полицијског службеника ФБиХ није усклађен са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању ФБиХ неопходно је извршити измјену ове одредбе Закона о полицијским службеницима ФБиХ како би се остваривање права полицијских службеника, односно остваривање права и пензијског инвалидског осигурања могло остваривати у складу са важећим прописима који то питање уређују.

Данас утврђеним Приједлогом закона мијења се члан 122. тачка 3., на начин да полицијском службенику престаје радни однос када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања односно најмање 20 година пензијског стажа или када наврши 40 година стажа осигурања без обзира на године живота, осим за полицијског службеника који буде именован за директора управе полиције или замјеника директора управе полиције, а којем радни однос престаје са истеком мандата у складу са Законом о унутрашњим пословима ФБиХ.

Када је ријеч о Закону о унутрашњим пословима ФБиХ, данашњним измјенама брише се одредба која се односила на то да у вријеме расписивања јавног конкурса и трајања мандата кандидат за директора и замјеника директора Федералне управе полиције не испуњава услове за пензију. Овом измјенома су поједнопстављени услови у погледу избора директора и замјеника директора Федералне управе полиције.

За суфинансирање изградње жељезничке инфраструктуре 4,2 милиона КМ

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства промета и комуникација донијела Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава капиталног трансфера - Капитални трансфери јавним предузећима - за суфинансирање изградње жељезничке инфраструктуре, утврђеног Буџетом Федерације БиХ за 2024. годину, у износу од 4.200.000 КМ.

Средства у износу од 1.600.000 КМ бит ће утрошена за инвестиционо улагање у горњи и доњи строј лијевог колосијека пруге на дионици пруге Маглај - Завидовићи (шине, прагови, колосјечни прибор и туцаник). Средства у износу од 1.400.000 КМ предвиђена су за инвестиционо улагање у горњи строј, скретнице са скретничком градом и причврсним прибором у станицама Зеница (Путна скретница број 1АБ/ЦД), Какањ (скретница број 6), Рајловац (Путна скретница 1) и Рајловац (Теретна скретница број 42). Такођер, за надоградњу станичних сигнално - сигурносних уређаја типа ESTW Л 90 5 на дионици пруге Грабовица - Баћевићи бит ће издвојено 1.200.000 КМ.

Задужује се Федерално министарство промета и комуникација и ЈП Жељезнице Федерације БиХ д.о.о. Сарајево да појединачно за сваки програм закључе уговор којим ће се уредити начин преноса средстава, проведба поступка јавне набавке у случају да радове не изводи ЈП Жељезнице ФБиХ и извјештавање о утрошеним средствима.

ЈП Жељезнице Федерације БиХ д.о.о. Сарајево ће за висину средстава утврђених овом одлуком повећати удио државног капитала у основном капиталу Друштва и о истом ће информирати Федерално министарство промета и комуникација.

За провођење ове одлуке задужује се Федерално министарство промета и комуникација, Федерално министарство финансија и ЈП Жељезнице Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, свако у оквиру своје надлежности.

Одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама Федерације БиХ.

Пријенос извршених грађевинских радова за енергетску ефикасност крајњим корисницима

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на приједлог Федералног министарства просторног уређења донијела Одлуку о пријеносу извршених грађевинских радова у оквиру Пројекта “Енергетска ефикасност у Босни и Херцеговини - додатно финансирање”, крајњим корисницима.

Одлуком се одобрава крајњим корисницима пријенос извршених грађевинских радова на јавним објектима у износу од 2.501.906,63 КМ с ПДВ-ом, набављених у оквиру проведбе овог пројекта. У складу са овом одлуком крајњи корисници су ЈЗУ УКЦ Тузла - Клиника за интерне болест Тузла (1.920.253,56 КМ) и СКБ Дијагностички центар - Anex, Бијели бријег Мостар (581.653,07 КМ).

Федерално министарство просторног уређења задужено је да с крајњим корисницима сачини уговор о пријеносу сталних средстава, у складу са Инструкцијом којом се утврђује методологија за пријенос набављених сталних средстава и извршених радова крајњим корисницима и подношење завршног извјештаја о завршетку пројекта. Крајњи корисници задужени су да извршене грађевинске радове књиговодствено евидентирају, у складу са рачуноводственим прописима у Федерацији БиХ.

Како је, између осталог, наведено у образложењу, у оквиру Федералног министарства просторног уређења - Пројекта “Енергетска ефикасност у БиХ - Додатно финансирање” кредитним средствима Свјетске банке, а на основу Споразума о финансирању закљученог између БиХ и Међународне банке за обнову и развоја, набављена су стална средства на објектима крајњих корисника (објектима јавног сектора из области образовања, здравства и јавне управе у Федерацији БиХ) у складу с реформским опред‌јељенима повећања енергетске ефикасности.

Адаптација два јавна објеката се вршила на основу припремљене пројектне документације којом су предвиђене оптималне мјере за побољшање енергетске ефикасности објеката.

За изградњу, адаптацију и реконструкцију културног и градитељског наслијеђа 2,5 милиона КМ

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства културе и спорта, донијела Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава с критеријима распод‌јеле „Капитални трансфери непрофитним организацијама - изградња, адаптација и реконструкција културног и градитељског наслијеђа“, утврђених у Буџету Федерације БиХ за 2024. годину, у укупном износу од 2.500.000 КМ.

Како је утврђено Одлуком, сврха Програма је извођење радова на објектима сакралне архитектуре, а организација, односно примаоци су традиционалне вјерске заједнице у Федерацији БиХ (правна лица) одабрани путем јавног позива.

Распод‌јела средстава вршит ће се у складу с опћим и посебним критеријима. Опћи критерији, који су елиминаторни, су јасно и реално описан циљ пројекта, разрађен буџет за пројект, пројектни приједлог, уговор са изводачем радова, доказ о суфинансирању и овјерена изјава да ће пројект бити реализован у уговором предвиђеном року.  Посебни критерији су јасан, реалан и изведив временски план радова у складу са стањем објекта (санација, прелиминарна заштита, рестаурација и ревитализација), те јасан и разговијетан разлог за радове, доказ о уд‌јелу властитих средстава у финансирању пројекта или суд‌јеловању других партнера у реализацији кроз суфинансирање пројекта, грађевинска дозвола и фотодокументација објекта за који се аплицира.

Корисници су обавезни додијељена средства користити намјенски и доставити извјештај с комплетном документацијом у року који ће бити регулиран уговором. Такођер, корисници средстава су дужни отворити посебан трансакцијски рачун за пројекте и активности који се суфинансирају путем капиталних трансфера у износу већем од 50.000 КМ.

Начин и рокови извјештавања о утрошку додијељених средстава бит ће утврђени уговорима у складу с прописаним процедурама за сваки програм, односно пројект појединачно. Рок за имплементацију пројекта бит ће дефиниран уговором, а додијељена средства морају бити утрошена у 2024. години.

Федерално министарство културе и спорта вршит ће контролу утрошка одобрених средстава на основу достављених извјештаја корисника, а по потреби и непосредно код корисника средстава.

За реализацију ове одлуке задужују се Федерално министарство културе и спорта и Федерално министарство финансија, свако и у оквиру своје надлежности.

Задужења о имплементацији е-управе у Федерацији БиХ

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства правде усвојила Информацију с приједлогом приоритетних мјера и активности на имплементацији е-управе у Федерацији БиХ.

Федерално министарство правде закључком је задужено да у сарадњи са федералним министарствима промета и комуникација и финансија, те Генералним секретаријатом/Уредом премијера приступи изради стратегије за развој е-управе у Федерацији БиХ. Такођер, Федерално министарство правде је задужено да у сарадњи са Федералним министарством промета и комуникација и Генералним секретаријатом почне израду закона за е-управу Федерације БиХ. Федерално министарство правде задужено је и да заједно са федералним министарствима промета и комуникација, те финансија, и Генералним секретаријатом формира и Влади Федерације БиХ предложи интерресорно координацијско тијело за питање дигиталне трансформације у Федерацији БиХ.

Како се наводи у Информацији, крајем прошле године Влада Федерације БиХ је формирала Радну групу са задатком да припреми и путем Федералног министарства правде достави Влади информацију о могућности сарадње федералних органа управе са Агенцијом за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ (IDDEEA) и из евиденција које води и технички одржава, као и могућност увођења јединственог система за управљање документима (ДМС) за федералне органе управе, а који је развијен и одржава се ресурсима IDDEEA-e. Задатак је био и да сачини приједлог приоритетних мјера и активности на имплементацији е-управе у Федерацији БиХ.

Радна група је извршила анализу правног и институционалног оквира Федерације БиХ и БиХ, те се упознала са најбољим регионалним и ЕУ праксама и препорукама за БиХ.

Приликом предлагања приоритетних мјера и активности, Радна група је узела у обзир најбоље праксе и смјернице за унапређење е-управе, који помажу у изградњи јачег система. Ове смјернице предлажу три активности. Прва се односе на потребу регулирања е-управу кроз доношење стратегије развоја е-управе и закона о е-управи, информационој сигурности и архивској грађи, те усклађивање прописа о административним таксама и тарифама административних такси, те других прописа да би се омогућило функционирање е-управе. Друга активност односе се на потребу успостављања кључне инфраструктуре која ће омогућити дигитализацију и пружање услуга, а трећа да је приликом провођења дигиталне трансфрмације потребно одредити приоритете, односно дигитализацију проводити у фазама.

Оваквим приступом се обезбјеђује да се почне са основама, унаприједи начин на који услуге функционишу с циљем осигурања лакшег и бржег кориштења услуга које пружају институције Федерације БиХ. На темељу овог концепта су предложене приоритетне мјере и активности за Федерацију БиХ. Редосљед предложених мјера и активности по приоритету укључује њихов утицај на успоставу, домет и унапређење система е-управе. Основни циљ је изградња јаког оквира е-управе почевши од изградње повјерења и сигурности, након чега слиједи приступачност и ефикасност.

У информацији су стога предложени и кораци који би били усмјерени на потицање иновација, ангажман корисника и континуирано побољшање. Ријеч је о успостави централне координације за питања дигиталне трансформације за ФБиХ, усвајању и ажурирању правног оквира, побољшању интероперабилности и координације цјелокупног процеса, потом увођењу и имплементацији јединственог вишекорисничког система за  управљање документима (Доцумент Манагмент System - ДМС) за органе управе на нивоу Федерације БиХ, као и проширењу дигиталне инфраструцтуре, те привлачењу и задржавање ИТ кадра у јавној управи.

Усвојен извјештај о реформи јавне управе у БиХ

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на приједлог Федералног министарства правде донијела закључак којим се усваја Годишњи извјештај о напретку у проведби Акционог плана Стратешког оквира за реформу јавне управе у Босни и Херцеговини 2018-2027. за 2023. годину.

Како је, између осталог, наведено у овом извјештају, Босна и Херцеговина је у 2023. години остварила одређени напредак у реформи јавне управе. Мјерење напретка у проведби Акционог плана за реформу јавне управе показује да је до краја 2023. укупно проведено 15,79 посто активности из Акционог плана. Напредак у 2023. години је за 1,48 посто већи у односу на измјерени напредак на полугодишту 2023. године, те за 1,79 посто у односу на измјерени напредак на крају 2022. године. Ријеч је о релативном напретку који је израчунат као просјек оствареног напретка административних нивоа. Акциони план садржи дефинисане индикаторе за БиХ укупно, те је напримјер код бинарних индикатора потребно да сви нивои власти заврше активност да би се она сматрала испуњеном, посматрајући остварени напредак у односу на испуњење индикатора за цијелу БиХ у 2023. години је испуњено 7,35 посто активности што у односу на полугодишњи извјештајни период представља напредак од 0,74 посто. Д‌јелимично је испуњено 9,55 посто активности што у односу на полугодишњи извјештајни период представља напредак од 1,46 посто.

Посматрано по нивоима администрације, у 2023. години институције Федерације БиХ у цјелости су провеле 20 или 15 посто активности из Акционог плана, што је за један посто више него у претходном извјештајном периоду. Федерација БиХ д‌јелимично је провела седам посто активности, док је остало неиспуњено 78 посто активности из Акционог плана.

У складу с препорукама Европске комисије, у наредном периоду је потребно ревидирати акциони документ, као и финализирати суштинске кораке за побољшање цјелокупног функционисања јавне управе успоставом професионалне и деполитизиране државне службе и координисаног приступа изради политика на нивоу цијеле земље. Организирање модерне јавне управе која ће осигурати и поштивати принципе европског управног простора, допринијети успјешном процесу приступања Европској унији, уз поштивање јавног интереса и квалитетно задовољење потреба грађана и предузећа, визија је Стратешког оквира за реформу јавне управе у Босни и Херцеговини 2018-2027.

Иако је у 2023. години према оцјени Европске комисије „постигнут одређен напредак” у реформи јавне управе, БиХ се и даље налази у „раној фази припремљености”, а приоритет из Мишљења Европске комисије о захтјеву за чланство у ЕУ, који истиче да је потребно „завршити неопходне кораке у реформи јавне управе с циљем унапређења свеукупног функционисања јавне управе осигуравањем професионалне деполитизиране државне службе и координираним приступом у креирању политика у цијелој држави”.

Позитивни помаци према оцјени Комисије су прије свега усвајање Заједничке платформе о принципима и начину имплементације реформе јавне управе у БиХ, којом је формално успостављена координација у овој области, укључујући и тијело задужено за политичку координацију. Међу позитивним помацима, Европска комисија истиче проведбу свеобухватног, цјелодржавног управљања јавним финансијама, побољшање капацитета за јавне консултације на државном нивоу и за процјену утицаја прописа у Републици Српској, те усвајање стратегије за управљање људским ресурсима у Федерацији БиХ, уз побољшање професионалног развоја и оцјене резултата рада у ФБиХ и на државном нивоу, као и усвајање Закона о слободи приступа информацијама на државном нивоу, с циљем проактивног објављивања информација и транспарентности.

Извјештај обухвата временски период од 1. јануар до 31. децембар 2023. године и приказује напредак у проведби циљева, мјера и активности Акционог плана за реформу јавне управе.

Усвојен Документ оквирног буџета ФБиХ за период од 2025. до 2027. године

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства финансија, усвојила Документ оквирног буџета (ДОБ) Федерације БиХ за период од 2025. до 2027. године. Ово министарство је закључком Владе задужено да, након што Фискално вијеће БиХ усвоји Документ глобалног оквира фискалног биланса и политка за период од 2025. до 2027. године, у случају потребе ревидира ДОБ и достави Федералној влади на разматрање и усвајање.

Овим документом се утврђују горње границе по буџетским корисницима за планирање буџета за наредне три године, на којем се заснива припрема и израда годишњих буџета. ДОБ је прелиминарни нацрт буџета који се доноси с циљем да осигура већи степен фискалне одговорности и одрживости, те да квалитетно испуни социјалне и економске потребе грађана. Израда ДОБ-а ФБиХ за период од 2025. до 2027. године заснована је на процјени привредног развоја, те развоја социјалног сектора, макроекономских индикатора и прогнози прихода и расхода, а што је утврђено у Смјерницама економске и фискалне политике ФБиХ 2025-2027. година.

У Документу је образложено да ће кретање БДП-а Федерације БиХ највише зависити од кретања индустрије и вањске трговине, а што је условљено домаћом и ино потражњом, економском активношћу трговинских партнера, инфлацијом и геополитичком ситуацијом. Када је средњорочни период у питању, истакнуто је да је, поред демографских, неопходно напоменути и изазове везане уз увођење ЦБАМ механизама који регулира емисије угљика у међународној трговини, због чега је потребно да БиХ благовремено приступи процесу зелене транзиције како би производи из наше земље били цјеновно конкурентни на тржишту Европске уније. Стога ће, како се наводи, изазови везани уз зелену транзицију у средњем року представљати основну одредницу кретања ванскотрговинске размјене, а тиме и раста.

Напоменуто је да би, уз смиривање геополитичких тензија у окружењу, те очекивани опоравак вањскотрговинских партнера у ЕУ, процијењени раст у текућој години у Федерацији БиХ требао износити око 2,2 посто, а за наредне три године пројицирана је просјечна стопа реалног раста од 2,9 посто. Мјере фискалне политике у периоду 2025-2027. година примарно ће се темељити на наставку реформских активности у пет најзначајнијих сегмента. То су смањење оптерећења рада, као и реструктуирање порезног оптерећења, затим унапређење пружања јавних услуга, те сузбијање неформалне економије и континуирано унапређење координације и фискалне одговорности између свих нивоа власти у ФБиХ.

Истиче се и да у 2024. години, укупно очекивано остварење јавних прихода у ФБиХ у поређењу са остварењем из претходне године претпоставља раст од 7,9 посто. Пратећи очекивани економски раст на нивоу БиХ на годишњем нивоу у периоду 2025-2027. година, претпоставља се да ће просјечна годишња стопа раста наплате укупних јавних прихода у ФБиХ у наведеном средњорочном периоду износити 6,7 посто.

У основним циљевима макроекоекономске политике Владе Федерације БиХ истакнуто је очување стабилности, јачање одрживог, учинковитог и стабилног економског раста, те повећање конкурентности привреде. Фискална политика Владе ФБиХ заснива се на неколико кључних мјера, а то су смањење и надзор јавне потрошње, затим смањење оптерећења на рад, реформа тржишта рада, као и активирање ресурса привреде, те подршка привредним активностима. Наглашено је да ове мјере укључују провођење реформи и политика које подржавају раст продуктивности, развој приватног сектора, побољшање пословног окружења, те потицање инвестиција и иновација.

Како је истакнуто, опред‌јељења Владе Федерације БиХ су развој инфраструктуре, образовање и стручно оспособљавање, а да би се осигурала квалифицирана радна снага и потакла конкурентност привреде. У приоритретима за одрживу фискалну стабилност су и рестрикција, те контрола јавне потрошње на основу рационализације јавног сектора, као и побољшање управљања јавним финансијама и смањење непотребних трошкова. 

Данас усвојени Документ оквирног буџета ФБиХ 2025-2027. година бит ће упућен Федералоном парламенту ради информирања, те објављен на web страници Федералног министарства финансија.

Скоро 600.000 КМ за финансирање програма и пројеката заштите права д‌јеце, те лијечења, превенције и борбе против овисности

Влада Федерације БиХ, на приједлог Федералног министарства образовања и науке, донијела је Одлуку о утврђивању листе корисника и распод‌јели дијела прихода остварених по основу накнада за приређивање игара на срећу, у износу од 598.717,66 КМ, уплаћених у Буџет Федерације БиХ у прошлој години.

Од укупног износа, 64.786 КМ распод‌јељује се за финансирање осам програма и пројеката из области „Заштита права д‌јеце која су жртве злостављања, педофилије, просјачења“, а који су садржани у одобреном коначном приједлогу листе корисника, након проведене процедуре по јавном конкурсу.

Износ од 533.931,66 КМ распод‌јељује се за финансирање 34 програма и пројекта из области „Учествовање у лијечењу, превенцији и борби против овисности о дроги, алкохолу, играма на срећу и коцки“, који су након проведене процедуре по јавном конкурсу садржани у одобреном коначном приједлогу листе корисника.

Одлуком је прописано да ће Федерално министарство образовања и науке најкасније у року од 15 дана од ступања на снагу ове одлуке закључити појединачне уговоре о дод‌јели средстава са свим корисницима којима су додијељена средства.

Прецизирано је да ће уговори садржавати одредбу, према којој ће се утврдити обавеза корисника да најкасније до 31.12.2024. године Федералном министарству образовања и науке доставе извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава. Уколико корисници средстава не доставе извјештај о утрошку у складу с роковима или додијељена средства утроше супротно прописаним критеријима, дужни у року од осам дана извршити поврат средстава. Против корисника који не изврше поврат додијељених средстава, Федерално министарство образовања и науке ће код надлежних судских органа подузети одговарајуће мјере.

Ово федерално министарство ће најкасније до 1. марта 2025. године, доставити Влади Федерације БиХ свеобухватну информацију о намјенском утрошку средстава додијељених корисницима.

За извршење ове одлуке надлежна су федерална министарства образовања и науке, те финансија, свако из своје надлежности.

Трансфер Фондацији за музичке, сценске и ликовне умјетности у износу од 800 хиљада КМ

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства културе и спорта, донијела Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава с критеријима распод‌јеле „Текући трансфери другим нивоима власти и фондовима - Трансфер Фондацији за музичке, сценске и ликовне умјетности“ утврђеног Буџетом ФБиХ за 2024. годину у укупном износу од 800.000 КМ.

Распод‌јела средстава текућих трансфера утврђених овом одлуком вршит ће се у складу са опћим и посебним критеријима.

За манифестације, програме и пројекте музичке културе од значаја за Босну и Херцеговину и Федерацију Босне и Херцеговине бит ће издвојено 195.000 КМ, за манифестације, програме и пројекте сценске умјетности од значаја за БиХ и Федерацију БиХ 190.000 КМ, те за манифестације, програме и пројекте ликовне умјетности од значаја за БиХ и Федерацију БиХ 121.000 КМ.

За откуп умјетничких д‌јела у сврху промоције и помоћи афирмисаних босанскохерцеговачких ликовних умјетника предвиђено је 40.000 КМ, за подршку пројектима из области музичких, сценских и ликовних умјетности вреднованим након проведеног Јавног конкурса 60.000 КМ за правне и 40.000 КМ за физичке особе, те за сервисирање послова Фондације за музичке, сценске и ликовне умјетности 154.000 КМ.

Управни одбор Фондације обавезан је тромјесечно извијестити о утрошеним средствима Федерално министарство културе и спорта, а које ће извјештавати Федерално министарство финансија и Владу ФБиХ. Корисници средстава ће извјештаје о намјенском утрошку додијељених средстава достављати на начин прописан Правилником о начину подношења финансијског и наративног извјештаја од стране корисника.

За реализацију ове одлуке задужују се Федерално министарство културе и спорта, Федерално министарство финансија и Фондација за музичке, сценске и ликовне умјетности.

Додијељени простори за потребе оснивања од‌јела Ветеранске болнице и спортским савезима на кориштење

Влада Федерације БиХ данас је донијела Одлуку о давању на кориштење објекта бившег Армијско медицинског центра у Сарајеву ЈУ Опћа болница „Прим. др. Абдулах Накаш“ за потребе оснивања од‌јела Ветеранске болнице. Како је утврђено, ова болница не може на основу ове Одлуке извршити упис права власништва у земљишним књигама Опћинског суда у Сарајеву, нити промјену посједника у катастарском операту. Служба за заједничке послове органа и тијела Федерације БиХ задужена је да сачини уговор са ЈУ Опћа болница “Прим. др. Абдулах Накаш”, којим ће се уредити питање накнаде за комуналне услуге и одржавање инфраструктуре (утрошак електричне енергије, гријања, воде, телефона, одвоза отпада и других обавеза насталих кориштењем некретнина), те записнички изврши примопредају кориснику некретнине.

Како је наведено у образложењу Одлука је донесена на основу молбе ЈУ Опћа болница „Прим. Др. Абдулах Накаш” да се за потребе оснивања Од‌јела Ветеранске болнице објект бившег Армијско медицинског центра додијели овој опћој болници.

Такођер, данас је донесена Одлука о давању на привремено кориштење пословног простора у Сарајеву спортским савезима. Простор се даје на кориштење без накнаде и на период од пет година Карате савезу БиХ, Скијашком савезу БиХ, Спортском савезу БиХ, Џудо савезу БиХ, Стонотениском савезу БиХ, Боксерском савезу БиХ и Одбојкашком савезу БиХ. Задужује се Служба за заједничке послове органа и тијела Федерације БиХ да са овим савезима закључе уговоре којима ће се уредити питања накнада за комуналне услуге и одржавање инфраструктуре.

Како је образложено, ранијом Одлуком Владе Федерације БиХ овај пословни простор у Сарајеву, је дат на привремено кориштење без накнаде спортским савезима. С обзиром да истиче период на колико је овај простор дат на кориштење, те да су се спортски савези обратили са молбом којом су показали заинтересованост за даљим кориштењем простора који им је потребан за смјештај и даљи рад, доношење данашње одлуке оцијењено је оправданим.

Данас су донесене и одлуке о давању на кориштење дијела земљишта и припадајућих објеката у бившој касарни Неџарићи Опћини Илиџа, те о давању у закуп пословних простора ЈУ Библиотека Сарајева.

Кадровска рјешења

Влада Федерације БиХ је дала претходну сагласност Надзорном одбору Привредног друштва Игман д.д. Коњиц за именовање вршилаца дужности чланова Управе овог привредног друштва, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до дванаест мјесеци, и то Аднана Превљака за в.д. директора друштва, Асима Џелиловића за в.д. извршног директора Производно-техничког сектора,  Мирослава Шаина за в.д. извршног директора Сектора контроле квалитета, те Хариса Трешње за в.д. извршног директора Сектора маркетинга, финансија, правних и опћих послова. Прије тога дата је претходна сагласност Надзорном одбору Привредног друштва Игман д.д. Коњиц за разрјешење досадашњих чланова Управе, ради истека мандата.

Данас је дата претходна сагласност Скупштини Сарајево-осигурања д.д. Сарајево да се Јасмин Рустеми разрјеши дужности члана Надзорног одбора уиме државног капитала, због подношења оставке.

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени  Аднан Махмутовић  (УНИС Ginex д.д. Горажде и Игман д.д. Коњиц), Амела Микулић (Алуминиј д.д. Мостар и ArcelorMittal Зеница д.о.о.), Златан Билановић (Технички ремонтни завод Хаџићи д.д. Хаџићи), Исмет Демировић (Жељезнице Федерације БиХ д.о.о. Сарајево) и Сањин Дугалић (Фероелектро д.д. Сарајево).