35. ЗАКОН о организацијама и репрезентативним организацијама особа са инвалидитетом и цивилних жртава рата
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ОРГАНИЗАЦИЈАМА И РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ И ЦИВИЛНИХ ЖРТАВА РАТА
Број 01-02-1-356-01/22
29. јула 2022. године
Сарајево
Предсједник
Маринко Чавара, с. р.
ЗАКОН
О ОРГАНИЗАЦИЈАМА И РЕПРЕЗЕНТАТИВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ И ЦИВИЛНИХ ЖРТАВА РАТА
I – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет)
(1) Овим законом уређује се дефиниција, поступак и услови стицања статуса организације особа са инвалидитетом и организације цивилних жртава рата, статуса репрезентативне организације особа са инвалидитетом и репрезентативне организације цивилних жртава рата, подручје дјеловања, сврха и циљеви дјеловања, активности, вођење регистра организација, финансирање, као и друга питања од значаја за функционисање организација на нивоу општина, кантона и Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федерација).
(2) Граматичка терминологија кориштења мушког или женског рода у овом закону и прописима донесеним на основу овог закона подразумијева укључивање оба рода.
Члан 2.
(Дефиниције)
(1) У смислу овог закона поједини појмови имају сљедеће значење:
a) организација је удружење које је у смислу овог закона остварило статус организације особа са инвалидитетом, односно организације цивилних жртава рата, или репрезентативне организације особа са инвалидитетом, односно репрезентативне организације цивилних жртава рата.
б) организација особа са инвалидитетом, (у даљем тексту: ООСИ) је удружење које окупља особе са истом врстом инвалидитета, урођеног или стеченог ван ратних околности, као и удружење које окупља особе са статусом инвалида рада без обзира на врсту инвалидитета, а које дјелује у интересу свога чланства и у јавном интересу, на свим подручјима од значаја за њихов положај, а која су дефиниcана УН Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом (у даљем тексту: Конвенција);
ц) организација цивилних жртава рата, (у даљем тексту: ОЦЖР) је удружење које окупља особе са утврђеним статусом цивилне жртве рата (у даљем тексту: ЦЖР), дјелује у интересу свога чланства и у јавном интересу, на свим подручјима која су дефиниcана Конвенцијом као и другим подручјима од значаја за њихов положај;
д) репрезентативна општинска ООСИ је организација која окупља највећи број редовних чланова исте врсте инвалидитета или редовних чланова са статусом инвалида рада са подручја једне општине.
е) репрезентативна кантонална ООСИ је организација која, из већине општина тог кантона, окупља највећи број редовних чланова исте врсте инвалидитета или редовних чланова са статусом инвалида рада.
ф) репрезентативна федерална ООСИ је организација која окупља највећи број редовних чланова исте врсте инвалидитета или редовних чланова са статусом инвалида рада, и организација чланица са подручја најмање три кантона.
г) репрезентативна општинска ОЦЖР је организација која окупља највећи број редовних чланова са утврђеним статусом ЦЖР из популације особа са инвалидитетом (у даљем тексту: ОСИ), и чланова породице цивилне жртве рата са подручја једне општине.
х) репрезентативна кантонална ОЦЖР је организација која, из већине општина тог кантона, окупља највећи број редовних чланова са утврђеним статусом ЦЖР из популације ОСИ и чланова породице ЦЖР.
и) репрезентативна федерална ОЦЖР је организација која окупља највећи број редовних чланова са утврђеним статусом ЦЖР из популације ОСИ и чланова породице ЦЖР и организација чланица, са подручја најмање три кантона.
ј) репрезентативност на подручју општине, града, кантона или Федерације може стећи и ОЦЖР која окупља највећи број редовних чланова посебне категорије ЦЖР са подручја те општине, града, кантона или Федерације.
(2) Члан ООСИ и ОЦЖР и репрезентативне ООСИ и ОЦЖР може бити редовни и помажући.
(3) Редовни члан ООСИ и репрезентативне ООСИ може бити особа код које је налазом, оцјеном и мишљењем надлежне здравствене установе или Института за медицинско вјештачење здравственог стања или друге надлежне институције, односно управним актом надлежног органа, утврђен физички, ментални, сензорни или интелектуални инвалидитет, који је урођен или стечен ван ратних околности, односно као посљедица професионалног обољења или повреде на раду. Редовни члан у смислу утврђивања статуса репрезентативне организације особа са инвалидитетом може бити само особа са степеном инвалидитета од 60% до 100%.
(4) Редовни члан ОЦЖР и репрезентативне ОЦЖР може бити особа која у складу са важећим прописом има утврђен статус ЦЖР.
(5) Помажући члан ООСИ и ОЦЖР и репрезентативне ООСИ и ОЦЖР може бити било које физичко или правно лице које на различите начине помаже рад ових организација.
(6) Чланство репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР чине редовни чланови појединих организација чланица и редовни чланови репрезентативне организације, који приступе организацији у складу са њеним утврђеним процедурама.
II – ПРИНЦИПИ ДЈЕЛОВАЊА
Члан 3.
(Дјелатност)
(1) Дјелатност коју обавља ООСИ и ОЦЖР, односно репрезентативна ООСИ и ОЦЖР је непрофитна.
(2) У складу са важећим прописима, организације из става (1) овог члана могу обављати и профитну дјелатност, при чему она не смије бити организована као основна дјелатност.
(3) Добит остварена обављањем дјелатности може се користити искључиво за остваривање циљева организације утврђених статутом.
Члан 4.
(Стандарди дјеловања)
ООСИ и ОЦЖР, дјелују у подручјима од значаја за положај ОСИ и ЦЖР, која су дефинисана Конвенцијом, важећом Политиком у области инвалидности у Босни и Херцеговини, те приоритетима утврђеним у стратешким документима у области инвалидности у Федерацији.
Члан 5.
(Сврха и циљ дјеловања)
Сврха ООСИ и ОЦЖР је да на основама добровољног удруживања и заједничких потреба промовишу и заговарају, штите и остварују интересе популације коју окупљају, с циљем уживања прописаних права, постизања једнаких могућности и њиховог пуног укључивања.
Члан 6.
(Активности)
(1) Ради постизања сврхе и циља дјеловања, у оквиру својих редовних активности ООСИ и ОЦЖР, односно репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР проводе сљедеће активности:
a) утврђују интересе и заговарају права и потребе ОСИ и ЦЖР у свим подручјима од значаја за њихов положај;
б) доприносе сензибилизацији јавности и подизању друштвене свијести о проблемима и положају ОСИ и ЦЖР;
ц) дјелују по питањима превенције настанка инвалидитета;
д) креирају и проводе програме који појединим групама ОСИ и ЦЖР омогућавају активно учешће, приступачност, укључивање и неовисно живљење;
е) пружају подршку при остваривању права и потреба ОСИ и ЦЖР у областима социјалне и здравствене заштите, одгоја и образовања, рехабилитације, радног оспособљавања и запошљавања, правне заштите, културе, спорта и рекреације;
ф) проводе активности и програме који су у функцији спречавања и ублажавања друштвених и психичких посљедица инвалидитета, те развијања социјалних вјештина ОСИ и ЦЖР;
г) раде на побољшавању разумијевања и провођењу одредби Конвенције и других значајних међународних докумената који укључују питања инвалидитета, како међу популацијом коју окупљају, тако и у средини у којој дјелују;
х) раде на информиcаности ОСИ и ЦЖР о њиховим правима и обавезама;
и) заговарају и дјелују на рјешавању питања архитектонске и информацијско-комуникацијске приступачности, (уклањање архитектонских баријера, увођење и коришћење савремених информацијско-комуникацијских технологија као и знаковног језика, Braillevog писма, аугментативне и алтернативне комуникације, те свих других доступних средстава, начина и облика комуникације по избору ОСИ и ЦЖР);
ј) континуирано раде на унапређењу капацитета организације;
к) осигуравају транспарентност и јавност рада и резултата рада.
л) потичу активности надлежних институција у циљу што успјешнијег и бржег рјешавања питања ОСИ и ЦЖР;
м) судјелују у активностима надлежних институција у креирању и дефиниcању мјера и аката који уређују питања од интереса за ОСИ и ЦЖР;
н) успостављају и развијају сарадњу с државним институцијама, другим ООСИ и ОЦЖР невладиним организацијама, на домаћем и међународном нивоу;
(2) ООСИ и ОЦЖР и репрезентативне ООСИ и ОЦЖР могу извршавати и друге активности које су на основама општег интереса чланства дефиниcане оснивачким актима и програмима организације.
(3) ООСИ и ОЦЖР и репрезентативне ООСИ и ОЦЖР ће вршити оне активности из ст (1) и (2) овог члана које одговарају потребама чланства које заступају.
(4) Сви нивои власти у Федерацији БиХ ће приликом израде и проведбе прописа из своје надлежности, као и у процесима доношења одлука које су значајне за особе са инвалидитетом консултовати и активно укључити особе са инвалидитетом путем репрезентативних ООСИ и ОЦЖР.
III - СТИЦАЊЕ СТАТУСА ООСИ И ОЦЖР
Члан 7.
(Подношење захтјева)
Захтјев за стицање статуса ООСИ и ОЦЖР, подноси се:
a) за ООСИ и ОЦЖР – које су као удружења уписане у кантоналне регистре удружења – надлежном кантоналном министарству које врши надзор над радом ових организација (у даљем тексту: надлежно кантонално министарство);
б) за ООСИ и ОЦЖР - које су као удружења уписане у федерални регистар удружења – Федералном министарству рада и социјалне политике (у даљем тексту: Федерално министарство).
Члан 8.
(Услови за стицање статуса ООСИ и ОЦЖР)
(1) Статус ООСИ и ОЦЖР може стећи удружење које испуњава сљедеће услове:
a) да је регистровано у складу са важећим прописима,
б) да извршава одредбе утврђене у чл. 5. и 6. овог закона на основу акта о оснивању и статута,
ц) да располаже одговарајућим минималним техничким и људским ресурсима за извршавање циљева и задатака утврђених овим законом и статутом организације, што ће бити регулиcано посебним подзаконским актом, а који ће донијети федерални министар рада и социјалне политике у року од 60 дана.
(2) Изузетак представљају ООСИ и ОЦЖР са подручја Босанско-подрињског кантона, Посавског кантона и Кантона 10., који могу имати пола од дефиниcаног минималног броја чланова из става (1) тачка ц) овог закона.
(3) Наведени минимални број редовних чланова у ставу (1) тачка ц) овог члана, односи се на оне организације које директно у свом чланству имају редовне чланове док се за организације које у свом чланству имају друге организације, минималан број чланица у тим организацијама мора бити најмање три организације.
Члан 9.
(Докази о испуњавању услова)
Уз захтјев за стицање статуса ООСИ и ОЦЖР, доставља се:
a) рјешење о регистрацији удружења у складу са важећим прописима о удружењима и фондацијама,
б) статут,
ц) списак чланова органа управљања,
д) доказ о броју редовних чланова, достављен у прописаној апликацији, чији ће се садржај утврдити посебним актом из члана 23. овог закона,
е) доказ о посједовању минималних техничких и људских ресурса за извршавање циљева и задатака утврђених овим законом и статутом.
Члан 10.
(Одлучивање)
(1) О захтјеву за утврђивање статуса ООСИ и ОЦЖР, у складу са чланом 7. овог закона, а на основу услова прописаних у члану 8. овог Закона рјешава надлежно кантонално, односно Федерално министарство (у даљем тексту: надлежно министарство).
(2) Рјешење којим се рјешава по захтјеву из става (1) овог члана, надлежно министарство доноси на основу приједлога комисије, која се формира ради утврђивања испуњености услова предвиђених овим законом.
(3) Комисија из става (2) овог члана, може се формирати као ad hoc комисија или стално тијело надлежног органа.
IV - СТИЦАЊЕ СТАТУСА РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ
Члан 11.
(Утврђивање статуса репрезентативности)
Статус репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР, утврђује надлежно министарство из члана 10., став (1), а у складу са чланом 7. овог закона, путем провођења поступка јавног позива за прикупљање захтјева ради утврђивања статуса репрезентативности (у даљем тексту: јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности).
Члан 12.
(Услови за стицање статуса репрезентативности)
Статус репрезентативности може стећи ООСИ и ОЦЖР која испуњава сљедеће услове:
a) да окупља највећи број редовних чланова на подручју општине, града, кантона или Федерације при чему:
1) ако град чини више општина, градска репрезентативна организација мора окупљати редовне чланове из већине општина тог града а најмање по три члана из сваке општине;
2) кантонална репрезентативна организација, мора окупљати редовне чланове из већине општина и градова тог кантона и то најмање по три члана из једне општине, односно града;
3) федерална репрезентативна организација мора имати чланице – кантоналне организације, у најмање три кантона, од којих је минимално једна репрезентативна;
б) да реализује активности у складу са чланом 6. овог закона.
Члан 13.
(Јавни позив)
(1) Редован јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности објављује се сваких пет година.
(2) Прије истека рока од пет година, може се објавити ванредни јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности уколико репрезентативна организација за одређену врсту инвалидитета, из разлога прописаних овим законом, изгуби тај статус.
(3) Ванредни јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности објављује се само за ону врсту инвалидитета, коју је представљала организација која је изгубила статус репрезентативности.
(4) Ванредни јавни позив објављује се у року од 30 дана од дана објаве рјешења о престанку статуса репрезентативности у службеним гласилима.
(5) Статус репрезентативности који је организација стекла по ванредном јавном позиву, утврђује се за период до истека рока од пет година, када је предвиђено објављивање редовног јавног позива.
Члан 14.
(Докази у поступку јавног позива)
(1) По јавном позиву за утврђивање статуса репрезентативности обавезно се достављају сљедећи докази:
a) доказ о стеченом статусу ООСИ и ОЦЖР,
б) доказ о укупном броју редовних чланова, а у складу са чланом 12., тачка а) овог закона, за кантоналне репрезентативне организације доказ о њиховој територијалној заступљености, а за федералне репрезентативне организације и доказ о броју чланица;
ц) доказ о ангажованости на извршавању активности из члана 6. које одговарају потребама чланова које заступају, а посебно тачки л) м) и н) овог закона.
(2) Јавним позивом може се затражити и достављање додатне документације, у складу са актуелним приоритетима стратешких докумената за унапрјеђење положаја особа са инвалидитетом.
Члан 15.
(Комисија за провођење јавног позива)
(1) Јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности објављује се у службеним гласилима и најмање два дневна листа.
(2) Ради провођења поступка јавног позива формира се комисија која утврђује испуњеност критерија за стицање статуса репрезентативности.
(3) На приједлог комисије из става (2) овог члана, надлежно министарство доноси рјешење којим се ООСИ, односно ОЦЖР, утврђује статус репрезентативности, или рјешење којим се овај захтјев одбија.
V – ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ О СТАТУСУ ООСИ, ОЦЖР И СТАТУСУ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ
Члан 16.
(Двоструко чланство)
Чланство у организацијама ОСИ и ОЦЖР и репрезентативним је добровољно према властитом избору особе, а у поступку утврђивања статуса ООСИ и ОЦЖР и статуса репрезентативности ООСИ и ОЦЖР ће се рачунати само у једној организацији, изузев код особа са комбинираним сметњама и чланства на основу различитог статуса.
Члан 17.
(Престанак статуса)
(1) Престанак статуса ООСИ и ОЦЖР, као и статуса репрезентативности утврдиће се рјешењем надлежног министарства, и то:
a) по захтјеву носиоца статуса;
б) брисањем удружења из регистра удружења према важећим прописима о удружењима и фондацијама;
ц) уколико носилац статуса не дјелује у складу са чл. 4., 5. и 6. овог закона;
д) уколико се у поступку редовног или ванредног надзора, утврди да је носилац статуса престао испуњавати било који од услова прописаних овим законом;
е) уколико се утврди ненамјенско трошење средстава (члан 32., став (2) овог закона);
(2) ООСИ и ОЦЖР којој је утврђен престанак статуса, нови захтјев за утврђивање статуса, може поднијети по истеку рока од једне године од дана објаве рјешења у службеним гласилима.
(3) Репрезентативна ООСИ и ОЦЖР, којој је утврђен престанак статуса репрезентативности из разлога прописаних у члану 32., став (2) овог закона нема право пријаве на први сљедећи редовни и ванредни јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности, односно до окончања судског поступка, уколико је исти покренут.
(4) Рокови из става (3) овог члана рачунају се од дана објаве рјешења у службеним гласилима.
Члан 18.
(Примјена прописа)
(1) У поступку утврђивања и престанка статуса ООСИ и ОЦЖР и статуса репрезентативности, као и у поступку редовног и ванредног надзора, примјењује се Закон о управном поступку, ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/98 и 48/99), изузев у дијелу поступка који је одредбама овог закона посебно уређен.
(2) Против рјешења у поступцима из овог закона, не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор.
(3) Организација која оствари позитиван исход у управном спору за утврђивање статуса репрезентативности не може остварити право на ретроактивно финансирање по одредбама овог закона.
(4) Финансирањем у складу са одредбама овог закона, сматраће се и финанисирање организације којој су евентуално додијељена средства у буџетској години прије престанка статуса репрезентативности.
(5) У случају из става (4) овог члана, организација није дужна вратити додијељена средства, изузев у случају ненамјенског трошења средстава из члана 32. став (2) овог закона.
VI - УДРУЖИВАЊЕ
Члан 19.
(Удруживање организација)
(1) ООСИ и ОЦЖР, као и репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР, које дјелују на нивоу општине, града, кантона и Федерације, могу се међусобно удруживати и формирати координацију, вијеће и др. (у даљем тексту: организација удружења).
(2) За формирање организације удружења потребно је најмање пет чланица организација, представница различитих врста инвалидитета.
(3) Удруживање из става (1) овог члана заснива се и регулише споразумом, у којем се наводе циљеви, задаци и одговорности удружених организација.
(4) Споразум о удруживању доставља се надлежном министарству из члана 7. овог закона.
(5) Организације које се удружују међусобно су равноправне, а удруживање није условљено статусом репрезентативности.
(6) Организација удружења не може стећи статус ООСИ И ОЦЖР.
Члан 20.
(Сврха удруживања организација)
(1) Сврха и улога организације удружења је да креира јединствену платформу дјеловања свих удружених организација и у том смислу наступа пред надлежним државним органима и међународним организацијама и институцијама, те овим органима када је то потребно предлаже рјешења која су у интересу популације коју представљају као и представнике за учешће у радним групама и тијелима.
(2) Интерес организације удружења мора одражавати интересе свих чланица.
VII – РЕГИСТАР
Члан 21.
(Успостављање и вођење регистра)
(1) Регистар ООСИ и ОЦЖР, као и регистар репрезентативних ООСИ и репрезентативних ОЦЖР, у оквиру постојеће електронске базе података, успоставља Федерално министарство, а воде надлежна министарства из члана 10., став (1) овог закона.
(2) Регистри из става (1) овог члана садржаваће, гдје год је примјењиво, податке разврстане по полу.
Члан 22.
(Садржај регистра)
(1) За сваку ООСИ и ОЦЖР, у регистар се обавезно уноси сљедеће:
a) захтјев за утврђивање статуса и то:
1) датум подношења,
2) назив и сједиште организације,
3) име, презиме и спол лица овлаштеног за представљање и заступање,
4) врста траженог статуса - ООСИ и ОЦЖР или репрезентативна ООСИ и ОЦЖР,
5) листа редовних чланова која садржи име, презиме, спол и јединствени матични број сваког члана,
6) врста и степен инвалидитета сваког члана;
б) редни број уписа;
ц) рјешење о додјели статуса;
д) друга рјешења у вези са измјенама утврђеног статуса.
(2) Све промјене у подацима који се воде у регистру, изузев промјена података из става (1) т. а) 5) организације су дужне пријавити надлежном министарству најкасније у року од 30 дана од дана настанка промјена, а промјене из става 1) т. а) 5) у року од 6 мјесеци од дана настанка промјене.
Члан 23.
(Посебно регулисање регистра)
Федерални министар рада и социјалне политике ће, у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, посебним актом прописати начин успоставе и детаљан садржај регистра, апликациони образац редовног чланства, као и процедуре вођења и уноса података у регистар ООСИ, ОЦЖР, репрезентативних ООСИ и репрезентативних ОЦЖР.
VIII – НАДЗОР
Члан 24.
(Надлежност)
Надзор над примјеном овог закона врше надлежна министарства из члана 10. став (1) овог закона, свако у оквиру своје надлежности.
Члан 25.
(Врсте надзора)
(1) Надзор из члана 24. овог закона, може бити редовни и ванредни.
Редовни надзор врши се сваких пет година према унапријед утврђеном плану који доноси федерални, односно кантонални министар (у даљем тексту: министар).
(2) Редовни надзор може се вршити и сукцесивно током периода од пет година.
(3) Ванредни надзор врши се у свим случајевима када надлежно министарство има сазнања да одређена организација дјелује у супротности са одредбама овог закона.
(4) Редован и ванредни надзор врши комисија коју именује министар.
(5) Рјешењем о именовању комисије, министар одређује врсту и начин провођења надзора.
Члан 26.
(Начин надзора)
(1) Редован и ванредни надзор спроводи се као:
a) непосредни надзор – у сједишту контролисане организације, директним увидом у опште и појединачне акте, као и садржај, начин и услове њеног рада или
б) посредни надзор - увидом у достављене податке и документацију.
(2) Након проведеног надзора, комисија саставља записник који чини саставни дио коначног извјештаја, који се по извршеном цјелокупном надзору доставља министру.
(3) Записник комисије о извршеном надзору и рјешење министра са наложеним мјерама и препорукама доставља се организацији над којом је извршен надзор, а која је дужна поступити по истим, и у остављеном року о томе органу надзора предочити доказе.
IX – ФИНАНСИРАЊЕ
Члан 27.
(Средства за рад)
Средства за рад репрезентативних организација осигуравају се из извора утврђених у члану 38. Закона о удружењима и фондацијама ("Службене новине Федерације БиХ", број 45/02).
Члан 28.
(Буџетско финансирање)
(1) Репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР се у складу са могућностима финансирају из буџета кроз директно уврштавање ових организација у буџет општине, града, кантона или Федерације БиХ, у складу са нивоом организовања, и то:
а) из буџета општине – општинске репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР,
б) из буџета града – градске репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР,
ц) из буџета кантона – кантоналне репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР,
д) из буџета Федерације – федералне репрезентативне ООСИ и репрезентативне ОЦЖР. Финансирање се врши путем јавног позива, у складу са расположивим средствима за текућу буџетску годину, а у сврху подршке основном функционисању организације, ради извршавања програмских активности и задатака.
(2) У складу са ст. (1) и (2) овог члана финансираће се оне репрезентативне организације за које се у поступку расподјеле средстава по јавном позиву утврди да испуњавају критерије прописане у подзаконском акту из члана 29. став (1) овог закона, и који у поступку јавног позива из става (2) овог члана остваре највиши број бодова на ранг листи.
Члан 29.
(Посебно регулисање финансирања)
Поступак, критерији, начин расподјеле средстава, намјена и сврха додијељених средстава, извјештавање и обрасци извјештавања, контрола утрошка као и друга питања у вези са намјенским утрошком средстава, дефинисаће се посебним подзаконским актом који доноси руководилац надлежног органа из чијег буџета се врши финансирање организације, у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 30.
(Намјенско трошење средстава)
(1) Организације су дужне додијељена средства трошити у складу са намјеном утврђеном у члану 28. став (2) овог закона.
(2) Ближа намјена и сврха утрошка средстава, као и међусобна права и обавезе корисника и даваоца средстава, дефинисаће се уговором.
Члан 31.
(Контрола утрошка)
(1) Одговорна особа и органи управљања организације одговорни су за намјенско трошење средстава и извјештавање у складу са овим законом и подзаконским актима те прописима о буџетском и финансијском пословању.
(2) Контролу намјенског утрошка средстава врши финансијска служба надлежног органа који је додијелио средства, у складу са прописима о финансијском и рачуноводственом пословању.
(3) Извјештај о извршеној контроли садржи закључак о чињеници да ли су средства утрошена намјенски или ненамјенски.
Члан 32.
(Ненамјенско трошење средстава)
(1) У случају када надлежна служба из члана 31. став (2) овог закона, утврди да су средства утрошена ненамјенски, обавезно се врши поврат тих средстава.
(2) Организација код које се утврди ненамјенско трошење средстава, губи статус репрезентативности даном објаве рјешења о престанку статуса у службеном гласилу.
X – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 33.
(Регистрација)
(1) У року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона, надлежна кантонална и Федерално министарство ће расписати јавни позив за удружења која су до ступања на снагу овог закона дјеловала као удружења особа са инвалидитетом или удружења цивилних жртава рата, да се региструју као ООСИ и ОЦЖР.
(2) У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, надлежна кантонална и Федерално министарство ће расписати јавни позив за утврђивање статуса репрезентативности ООСИ И ОЦЖР.
(3) По истеку рокова из ст. (1) и (2) овог члана, утврђивање статуса ООСИ и ОЦЖР вршиће се по појединачним захтјевима, а утврђивање статуса репрезентативности путем јавног позива.
Члан 34.
(Финансирање)
(1) До окончања процедура поступка утврђивања статуса репрезентативности ООСИ и ОЦЖР финансирање ће се вршити на начин како је то рађено до ступања на снагу овог закона.
(2) Финансирање репрезентативних ООСИ и ОЦЖР по овом закону може почети од прве наредне буџетске године, уколико Федерација, кантон, град, општина у свом буџету предвиде такво финансирање.
Члан 35.
(Прописи на нивоу кантона и јединица локалне самоуправе)
(1) Кантони и и јединице локалне самоуправе могу доносити прописе из своје надклежности којима ће детаљније уредити ову област за подручје кантона и јединица локалне самоуправе, узимајући у обзир специфичности подручја на којем организације дјелују.
(2) Сви прописи из става (1) овог члана морају бити у складу са овим законом.
Члан 36.
(Ступање на снагу)
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".
Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Мирсад Заимовић, с. р.
Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Томислав Мартиновић, с. р.
Hamdije Čemerlića 2, Sarajevo 
