345. сједница Владе ФБиХ

Више од 930 хиљада КМ за увезивање радног стажа 77 радника

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела двије одлуке којима се одобрава корисницима додјела преосталог дијела средстава утврђених у Буџету ФБиХ за 2022. годину овом министарству с позиције Текући трансфери и други текући расходи за увезивање радног стажа, након истека рока за достављање потребне документације по поновљеном јавном позиву.

Прва одлука обухвата субвенције јавним предузећима за увезивање радног стажа у укупном износу од 328.712,14 КМ према одобреним захтјевима за измирење дугавања привредних друштава за неуплаћене доприносе за ПИО/МИО за 28 радника који су стекли услове за одлазак у пензију, а није им уплаћен радни стаж. Од тога, привредном друштву ИП Криваја д.о.о. Завидовићи у стечају, из сектора дрвне индустрије, одобрава се 219.702,70 КМ за 24 радника, а привредном друштву Зрак д.д. Сарајево, из сектора намјенске индустрије, износ од 109.009,44 КМ за четири радника.

Такођер, донесена је одлука која се односи на субвенције приватним предузећима и подузетницима којом се додјељује укупно 602.814,39 КМ према одобреним захтјевима за измирење дуговања привредних друштава за неуплаћене доприносе за ПИО/МИО, за 49 радника, који су стекли услове за одлазак у пензију, а није им уплаћен радни стаж. Од овог износа, привредном друштву Алуминиј д.д. Мостар, из сектора металне индустрије, одобрава се додјела 570.630,60 КМ за 38 радника, а привредном друштву Криваја Мобел д.о.о. Завидовићи – у стечају, из сектора дрвне индустрије, 32.183,79 КМ за 11 радника.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије ће с корисницима склопити уговоре о додјели грант средстава, с дефинисаним правима и обавезама уговорних страна. Привредним друштвима ће се, након закључења уговора с Министарством, а у складу с достављеним списковима запосленика који су стекли услове и остварили право за одлазак у пензију, средства уплатити на рачун Федералног завода ПИО/МИО. Одобрена средства ће се сукцесивно уплаћивати на рачун овог завода, онако како привредна друштва буду достављала писани доказ од Федералног завода ПИО/МИО да радници за која су тражена средства могу остварити право на пензију уплатом недостајућих (одобрених) средстава.

Порезна управа Федерације БиХ задужена је да у оквиру својих надлежности, након уплате доприноса, изврши прекњижење уплаћених доприноса са овог федералног министарства на привредна друштва.

За реализацију ове одлуке задужени су Федерално министарство енергије, рударства и индустрије, Федерално министарство финансија, Федерални завод ПИО/МИО и Порезна управа ФБиХ, свако у оквиру своје надлежности.

Утврђен Нацрт закона о информационој сигурности ФБиХ

Влада ФБиХ данас је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, утврдила Нацрт закона о информационој сигурности ФБиХ, те га упутила у парламентарну процедуру. Овим законом први пут се регулише област информационе, односно цyбер сигурности у Федерацији БиХ. Како је данас образложено, цyбер сигурност захтијева систематски и координисан приступ између ентитета и свих других заинтересованих страна у БиХ, уз неминовно узимање у обзир чињенице да је цyбер простор глобална категорија која по својој суштини превазилази оквире и границе ентитета или других органа власти.

Федерално министарство промета и комуникација Преднацрт овог закона израдило је како би испунило циљеве дефинисане стратешким документима, Рефорском агендом, Програмом рада Владе ФБиХ, а у складу са листом приоритетних прописа и препорука Европске уније, те Оквирним смјерницама за успоставу стратешког оквира цyбер сигурности БиХ. Такођер, овај законски акт дјелимично је усклађен са НИС2 Директивом Европског парламента и Вијећа о мјерама за високи заједнички ниво кибернетичке сигурности у цијелој Унији, која је усвојена 28. новембра 2022. године, и то у оној мјери колико је то било могуће с обзиром да БиХ није чланица ЕУ. Проводиви дио ове директиве Министарство је у сарадњи са експертима ЕУ уградило у данас утврђени текст Нацрта закона.

Како се даље наводи у образложењу, глобално пословање, али и системи јавне управе, те други сегменти друштва постају интегрисани путем ИКТ инфраструктуре, али и кроз међузависност у ефикасној одбрани од пријетњи. Оваква повезаност и синергија рационалне употребе нарочито комуникационих технологија и заштите дигиталног окружења, доводи до бројних позитивних ефеката и развоја друштва, али и до бројних нових ризика који се морају правовремено идентификовати и третирати. Стога је истакнуто да Федерација БиХ, као један од стубова власти у БиХ, има обавезу активног учешћа и одговора на ове ризике да би својим грађанима и пословној заједници гарантовала несметан и сигуран живот и рад, те развој друштва у цјелини.

Како је наведено у образложењу, разлози за доношење овог закона леже у потреби за системским приступом смањењу ризика од растућих пријетњи, угрожавања критичне инфраструктуре, имовине или сервиса, посебно тероризма, цyбер криминала и злоупотребе дјеце у цyбер простору. Такођер, образлажено је да цyбер простор постаје нова потенцијална и реална област сукоба компанија, интересних група, држава, те да велики број земаља развија инфраструктуру, системе и капацитете с циљем смањења ризика од негативних утицаја цyбер пријетњи и других повезаних рањивости. Наиме, од изузетне је важности да ове активности буду фокусиране и контролисане да би биле успјешније. Наглашено је и да Европска унија и земље у окружењу убрзано раде на доношењу препорука и формално-правног оквира који би гарантовао сигуран, отворен и стабилан цyбер простор.

Овим законом би се и у ФБиХ уредили поступци и мјере за постизање високог заједничког нивоа информационе сигурности федералних организација, оператора кључних услуга и пружаоца дигиталних услуга, као и надлежности и овлаштења надлежних секторских тијела, јединствене контактне тачке, те тијела надлежних за превенцију и заштиту од инцидената (надлежни ЦЕРТ). Такођер се уређује надзор над федералним организацијама, операторима кључних услуга и пружаоцима дигиталних услуга у проведби овог закона, као и прекршајне одредбе.

Како се истиче, циљ информационе сигурности је омогућити развој механизама заштите и превенције од угрожавања података и информационих система за добробит свих субјеката информационог друштва - грађанства, привреде и државе у цјелини. Данашњим утврђивањем овог нацрта, Влада ФБиХ исказује и опредјељење да се повећа ниво познавања и кориштења модерних информационих технологија у јавним институцијама у Федерацији БиХ, а посебно када је у питању област цyбер сигурности.

Овим законом, између осталог, дефинисале би се и мјере за постизање високог нивоа информационе сигурности, затим обавеза проведбе тих мјера, заштита података и самог информационог система, затим координација, превенција и поступања код инцидената, као и међуинституционална сарадња оснивањем координативног тијела за информациону сигурност.

Подржане иницијативе за реализацију пројеката унапређења квалитета зрака и развојне политике здравственог сектора

На приједлог Федералног министарства финансија, Влада Федерације БиХ данас је подржала иницијативе да се кредитним задужењем код Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) осигурају средства за реализацију два пројекта.

У првом случају ријеч је о износу до 50.000.000 америчких долара за реализацију Пројекта „Унапређење квалитете зрака у Босни и Херцеговини“. Федерално министарство финансија и Федерално министарство околиша и туризма задужени су да у тим за преговоре о овом кредиту именују своје овлаштене представнике.

У данас прихваћеној информацији о кредиту ИБРД-а за реализацију овог пројекта као основу за вођење преговора, између осталог, наглашено је да је загађење зрака велики проблем у нашој земљи, посебно у урбаним подручјима, а што има негативне здравствене и економске посљедице. Пројект ће се фокусирати на четири кантона у ФБиХ који су показали интерес за учешће у програму, а то су Сарајевски, Тузлански, Зеничко-добојски и Херцеговачко-неретвански кантон, у којима се уједно налазе нека од подручја с највишим нивоом загађења.

Предложени пројекат ће својим активностима допринијети смањењу емисија загађивача зрака из гријања стамбених објеката/енергијске ефикасности и урбане мобилности. Између осталог, процјењује се да ће више од 25 хиљада домаћинстава (око 3,5% укупних домаћинстава у ФБиХ) имати користи од ове подршке кроз дио финансирања који се односи на пројект за гријање на одрживи начин и улагања у енергијску ефикасност. У информацији је наведено и да ће предложени пројект пружити подршку Босни и Херцеговини да испуни велики дио обавеза из споразума Енергетске заједнице, као што је имплементација релевантних директива и прописа ЕУ у области заштите околиша и заштите зрака. Такођер, пројект помаже БиХ да се усклади са Зеленом агендом за западни Балкан, у оквиру Европског зеленог договора.

У другој иницијативи ријеч је о средствима за реализацију Пројекта „Финансирања развојне политике здравственог сектора“ у износу до 100.000.000 америчких долара, од чега се на ФБиХ односи 60 милиона долара, односно 60 посто од укупно одобрених средстава за Босну и Херцеговину. Федерална министарства финансија, те здравства, задужени су да у тим за преговоре о овом зајму именују своје овлаштене представнике, а крајњи дужник по овом кредиту је ФБиХ. Како је образложено у информацији која је прихваћена као основ за вођење преговора о овом кредитном аранжману, овај пројект је кључни дио свеукупног програма реформе с циљем дугорочне финансијске одрживости здравственог система у БиХ и унапређења квалитета здравствених услуга и здравствених исхода.

Коначне одлуке о задужењу бит ће донесене по окончању преговора са ИБРД-ом, с којом ће се утврдити коначни услови кредитних задужења. Федерално министарство финансија ће Влади Федерације БиХ поднијети информације о преговорима, као и текстове усаглашених споразума о кредиту и зајму између Босне и Херцеговине и ИБРД-а. Ово министарство задужено је и да данас донесене закључке достави Министарству финансија и трезора Босне и Херцеговине ради провођења даљих процедура у вези с кредитним задужењима.

Утврђен Приједлог Буџета ФБиХ за 2023. годину у износу од 6,7 милијарди КМ и у хитном поступку упућен у парламентарну процедуре

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства финансија, на данашњој сједници у Сарајеву, утврдила Приједлог Буџета ФБиХ за 2023. годину и Приједлог закона о извршењу буџета, који ће по хитном поступку бити упућени у парламентарну процедуру.

Предложени буџет Федерације БиХ за наредну годину износи 6.725.847.563 КМ, те је у односу на 2022. годину већи за 1.128,2 милиона КМ, односно за 20,1 посто.

Како је образложило Федерално министарство финансија, структуру предложеног буџета ФБиХ за 2023. годину карактеризира раст порезних прихода, посебно прихода из доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, те прихода од индиректних пореза. На другој страни, планиран је пораст износа буџетских расхода, камата и издатака за набавку сталних средстава уз смањење капиталних трансфера. Иако су ревидиране пројекције прихода повољне и оптимистичне, истакнуто је, да је уз смањење примитака од финансијске имовине и задуживања значајан износ средстава предвиђен за отплате дугова у односу на претходну фискалну годину.

Укупни приходи од пореза пројицирани у Буџету ФБиХ за 2023. годину износе 4.843,6 милиона КМ и у односу на претходну годину већи су за 21,7 посто. Посебно се то односи на приходе који се прикупљају из доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, који су планирани у износу од 2.683,1 милиона КМ и приходе од индиректних пореза са јединственог рачуна који су планирани у укупном износу од 2.077,2 милиона КМ. Непорезни приходи, текући трансфери и донације планирани су у износу од 607,2 милиона КМ, што је за 23,3 посто више у односу на претходни буџет.

Примици од финансијске имовине и задуживања и разграничени приходи, предложеним буџетом ФБиХ планирани су у укупном износу од 1.074,7 милиона КМ.

Текући трансфери и други текући расходи планирани су у износу од 4.558,1 милион КМ и већи су за 22 посто у односу на 2022. годину. Појединачно посматрано, највеће повећање се односи на  исплату пензија по више различитих законских основа и то за 665 милиона КМ.

Текући трансфери појединцима планирани су у износу од 3.777,4 милиона КМ и већи су за 23 посто у односу на Буџет ФБиХ за 2022. годину. Дакле, најзначајније повећање се односи на трансфер Федералном заводу за ПИО, с обзиром на очекивану стопу редовног усклађивања пензија, те ванредног повећања најнижих пензија од новембра 2022. године за 5 посто. За исплату пензија планиран је износ од 2.686,5 милиона КМ што је за 536,5 милиона КМ више у односу на претходну годину.

Затим, трансфер за лица са инвалидитетом – нератни инвалиди, планиран је у износу од 160 милиона КМ, што је за 18 милиона КМ више у односу на 2022. годину.

Потом, на раздјелу Федералног министарства рада и социјалне политике за провођење Закона о родитељима његоватељима у ФБиХ планирано је 28 милиона КМ, што је повећање за 10,5 милиона КМ, док трансфер за провођење Закона о материјалној подршци породицама са дјецом у ФБиХ износи 106 милиона КМ и представља повећање за 56 милиона КМ у односу на фискалну 2022. годину.

Такођер, Федералном министарству за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата планирано је веће издвајање финансијских средстава за исплате пензија остварених на основу Закона о пријевременом повољнијем пензионисању бранилаца одбрамбено-ослободилачког рата у износу до 22,2 милиона КМ. Текући трансфер за инвалиднине планиран је у износу од 278 милиона КМ и већи је за 6,3 милиона КМ.

Подстицај за пољопривреду планиран је у износу од 160 милиона КМ, на раздјелу Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, што је повећање субвенција приватним предузећима и подузетницима за 54 милиона КМ у односу на претходну годину.

У оквиру текућих трансфера другим нивоима власти и фондовима планиран је нови трансфер за пројекат - Подршка Европске уније БиХ у циљу ублажавања негативног социо-економског утицаја енергетске кризе у износу од 90,4 милиона КМ. Буџетски корисници који су задужени за имплементацију ове помоћи су Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта, Федерално министарство просторног уређења и Федерално министарство рада и социјалне политике.

Издвајају се и два планирана текућа трансфера Федералног министарства здравства, и то према Заводу за здравствено осигурање и реосигурање ФБиХ у износу од 33,5 милиона КМ, што је повећање за 5 милиона КМ, те у сврху биомедицински потпомогнуте оплодње у износу од 10 милиона КМ.

Настављена је подршка Владе за стамбене кредитне линије путем Унион банке усмјерене за младе, као и субвенције према ЈП Електропривреда БиХ по основу субвенција трошкова електричне енергије за најугроженије категорије становништва.

Између осталог, планиране су субвенције приватним предузећима и подузетницима у износу од 178 милиона КМ, што је за 57,6 милиона КМ више у односу на претходни буџет.

Планирани капитални трансфери у Буџету Федерације БиХ за 2023. годину износе 269,7 милиона КМ.

Када је ријеч о набавци сталних средстава у облику права, планиран је и Пројект изградње Палате правде Федерације БиХ у износу од 3,5 милиона КМ.

Издаци за отплате дугова су планирани у износу од 1.122,5 милиона КМ и већи су за 273,3 милиона  у односу на износ у претходном буџету. Поред наведеног, планиран је и остварени суфицит из ранијег периода у износу од 200 милиона КМ.

У образложењу буџета Федерално министарство финансија, између осталог, навело је да је пројекције прихода и примитака за 2023. годину израдило у складу са пројекцијама макроекономских индикатора за 2023. годину, Дирекције за економско планирање БиХ и пројекцијама прихода Одјељења за макроекономску анализу УИО БиХ.

Федерално министарство финансија, између осталог, истакло је у образложењу да је један од принципа и кључних приоритета при планирању буџетских средстава за наредну фискалну годину, било осигурање стабилности у исплатама пензија, борачких и социјалних накнада, те других давања предвиђених Буџетом Федерације БиХ.

Уважени захтјеви спортских клубова: Продужен рок за олакшано плаћање дуговања

Влада ФБиХ на данашњој је сједници, на приједлог федералног премијера, прихватила информацију и донијела закључке у вези са захтјевима спортских колектива и других субјеката за продужење рока важења олакшаног плаћања дуговања по уговорима о репрограму дуга за порезе и доприносе.

Тај рок, према Закључку Владе од 29. марта 2022. године био је 31. децембар ове године и донесен је на приједлог Федералног министарства културе и спорта. Спортски колективи и други субјекти обратили су се федералном премијеру за продужење тог рока, који је данашњим закључком Влада ФБиХ и продужила до 30. јуна 2023. године.

Тако је Порезна управа ФБиХ (ПУФБиХ) данас задужена да до 30. јуна наредне године одобри неплаћање споразумних рата, одложеног порезног дуга и текућих обавеза за спортске колективе и пословне субјекте који с њом имају закључене споразуме о плаћању на рате дуговања по основу јавних прихода или о одгођеном плаћању, а због посљедица изазваних пандемијом.

Ова федерална управа задужена је и да до 30. јуна 2023. године спортским колективима и другим субјектима који у примјени имају уговоре о репрограму дуга за порезе и доприносе, осигура прекид принудне наплате и активирања средстава обезбјеђења по уговору о репрограму, као и обрачун затезне камате.

Такођер, ПУФБиХ је задужена и да осигура прекид принудне наплате и активирања средстава обезбјеђења по Уговору о репрограму, као и обрачун затезне камате због посљедица изазваних пандемијом у периоду до 30. јуна 2023. године за уговоре о измирењу доспјелог дуга према јавним предузећима, закључене у складу са Одлуком Владе ФБиХ о утврђивању повољнијих увјета за закључивање уговора о измирењу доспјелог дуга према јавним предузећима.

Влада је ову управу задужила и да путем својих кантоналних испостава, осигура издавање потврда спортским клубовима за испуњавање услова за добијање такмичарских лиценци надлежних кровних међународних спортских асоцијација.

Ови закључци на снагу ступају даном доношења.

Уредбе, одлуке и информације

На приједлог Федералног министарства финансија, Влада ФБиХ је данас донијела двије уредбе. Ријеч је о измјенама и допунама Уредбе о начину и критеријима за припрему, израду и праћење реализације Програма јавних инвестиција, те о престанку важења Уредбе о утврђивању властитих прихода, начина и рокова расподјеле.

Влада је, на приједлог Федералног министарства околиша и туризма, донијела уредбе о критеријима за обрачун и начин плаћања накнада за производе који након употребе постају амбалажни отпад и електрични и електронски отпад, као и о начину расподјеле и улагања прикупљених накнада за амбалажу и електричне и електроничке производе. Такођер, измијењена је и Уредба о пројектима за које је обавезна процјена утицаја на околиш и пројектима за које се одлучује о потреби процјене утицаја на околиш.

Данас су донесене четири одлуке о одобравању издвајања укупно 200.000 КМ из Текуће резерве Владе Федерације Буџета ФБиХ за 2022. годину Генералном секретаријату Владе за подршку у обнови четири вјерска објекта. Ријеч је о издвајању по 50.000 КМ с циљем помоћи у санацији штете и наставку радова на обнови Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, затим реконструкцији Свирачке џамије у Градачцу, санацији у рату оштећеног крова и фасаде зграде жупног двора Св. Анте Падованског у Бугојну, те суфинансирању санације фасаде Ашкенаске синагоге у Сарајеву.

Влада Федерације БиХ је донијела Одлуку о сазивању ванредне Скупштине дионичара Привредног друштва Зрак д.д. Сарајево, те утврдила текст обавјештења о сазивању ове ванредне Скупштине.

На приједлог Федералног министарства промета и комуникација, дата је сагласност на Одлуке Надзорног одбора ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар о давању сагласности на спонзорство Хрватског спортског клуба Зрињски Мостар у износу од 300.000 КМ без ПДВ-а и Ногометног клуба Широки Бријег у износу од 240.000 КМ без ПДВ-а, на период од 1.1.2023. до 31.12.2025. године.

Влада је донијела и Одлуку којом се одобрава издвајање средстава из Текуће резерве Владе Федерације Буџета ФБиХ за 2022. годину Федералном министарству унутрашњих послова у износу од 66.000 КМ, у сврху загријавања пословних и смјештајних површина на Полицијској академији.

Данас су, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, донесене одлуке којима се одобравају Ребаланс Плана пословања Јавног предузећа Жељезнице Федерације БиХ д.о.о. Сарајево за 2022. годину, те Средњорочни План развоја овог јавног предузећа за период 2022 - 2024. година.

На приједлог овог министарства, донесене су одлуке о давању сагласности на Ребаланс плана пословања Јавног предузећа Цесте ФБиХ д.о.о. Сарајево за 2022. годину, те на Ребаланс плана пословања Јавног предузећа Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар за 2022. годину. Такођер, допуњена је и Одлука о утврђивању јавног интереса за извођење припремних радова у сврху изградње аутоцесте на Коридору Вц, дионица Тунел Прењ.

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства финансија, примила к знању Годишњи извјештај о управљању гаранцијским фондом за 2021. годину.

Влада је данас примила к знању и информацију Федералног министарства културе и спорта која се односи на Јавно предузеће Филмски Центар Сарајево д.о.о., као и информацију о реализацији закључака Владе ФБиХ за период јануар-новембар 2022. године.

Кадровска рјешења

На приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, измијењено је Рјешење о именовању чланова Полицијског одбора за полицијске службенике ФБиХ, те је Мирко Купрешаковић именован за предсједника овог одбора.

За учешће у раду и одлучивање на предстојећој Скупштини привредног друштва БХ Телецом д.д. Сарајево данас је опуномоћена Зерина Коњхоџић.