341. сједницa Владе ФБиХ

Утврђени приједлози три закона значајна за енергетски сектор у ФБиХ: Унапређење законског оквира и усклађивање с прописима ЕУ-а

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, којом је по овлаштењу премијера предсједавала замјеница премијера и федерална министрица финансија Јелка Милићевић, утврдила три приједлога закона из области енергетског сектора у Федерацији БиХ и упутила их у парламентарну процедуру.

Ријеч је о закону о електричној енергији, потом законима о енергији и регулацији енергетских дјелатности, те кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације у Федерацији БиХ, а које је с циљем унапређења законског оквира и усклађивања с прописима Европске уније, Влади предложило Федерално министарство енергије, рударства и индустрије.

Приједлогом закона о електричној енергији Федерације БиХ уређује се електроенергетска политика и планирање, као и електроенергетска дјелатност и дозвола за обављање, те регулирање ове дјелатности. Законом се, између осталог, уређују и изградња електрана, као и производња и дистрибуција електричне енергије, те снабдијевање и трговина електричном енергијом.

У образложењу Министарства наведено је да је постојећи Закон о електричној енергији у ФБиХ из 2013. године дао значајан допринос развоју сектора електричне енергије у ФБиХ, те да се након његовог доношења БиХ, као чланица Енергетске заједнице, обавезала провести више прописа из правног оквира Европске уније и тако наставити процес либеризације тржишта електричне енергије и енергетске транзиције ка чистој енергији. Истакнуто је да се Министарство одлучило за израду новог закона из ове области, јер би измјене и допуне важећег закона, а које је потребно извршити с циљем усклађивања с прописима ЕУ, биле обимне.

Када су у питању разлози за израду и доношење новог закона, поред усклађивања с правном стечевином Европске уније и Енергетске заједнице, Министарство је образложило и остале разлоге и циљеве за његово доношење. Они се односе на унапређење правног оквира у сектору електричне енергије и прецизније дефинисање права, обавеза и одговорности свих учесника на тржишту, потом унапређење правног оквира за ефикасну регулацију дјелатности у сектору електричне енергије, као и унапређење система контроле изградње производних објеката и увођење забране изградње малих хидроелектрана. Међу разлозима су, између осталог, наведени и поједностављење административних поступака за изградњу и рад производних постројења која користе обновљиве изворе енергије, примарно соларних електрана и вјетроелектрана, као и увођење нових категорија учесника и дјелатности на тржишту електричне енергије, те увођење нових права и механизама за оснаживање и заштиту крајњих купаца електричне енергије. 

Приједлогом закона о енергији и регулацији енергетских дјелатности у Федерацији БиХ се, између осталог, уређују начин утврђивања и провођења енергетске политике и планирања развоја, те опредјељење за кориштење обновљивих извора енергије и остваривање енергијске ефикасности, као и организација и функционирање регулаторног тијела.

У образложењу овог закона, Министарство је навело потребу доношења законског оквира којим би се системски уредила питања од заједничког значаја за кориштење више облика енергије у секторима електричне енергије, природног гаса, нафтних деривата, топлотне енергије, обновљивих извора енергије и енергијске ефикасности у ФБиХ. Истакнуто је да изостанак законског оквира има негативан утицај на различите процесе који се одвијају у сектору енергије успоравајући његов развој. У складу с тим, Министарство цијени да је усвајање новог законског оквира потребно с циљем дефинирања опћих и дугорочних циљева вођења енергетске политике у Федерацији, као полазне основе за рад свих надлежних органа и субјеката у сектору. Такођер, циљ је и унапређење стратешког планирања у сектору енергије, израда планских и проведбених докумената за реализацију енергетске политике Федерације, те дефинирање услова за обављање дјелатности у сектору енергије и прописивање начина обављања дјелатности. Међу циљевима су и увођење механизама за заштиту угрожених и заштићених купаца енергије, те усклађивање с правном стечевином Европске уније, односно захтјевима који произилазе из међународних обавеза БиХ.

Трећи данас утврђени приједлог закона је о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације у Федерацији БиХ. Циљ овог закона је промовирање и регулирање производње електричне и енергије гријања и хлађења из обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, као и употребе обновљивих извора енергије у транспорту ради потрошње на домаћем тржишту и повећања удјела у укупној потрошњи енергије. Такођер циљ је обезбјеђење развоја подстицајних мјера, регулаторног оквира и техничке инфраструктуре за обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију.

Како је истакнуто у образложењу, Законом о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације из 2013. године, уређује се област производње енергије из обновљивих извора с фокусом на систем подстицања, а Босна и Херцеговина као потписница Уговора о оснивању Енергетске заједнице има обавезу да преузме правну стечевину Енергетске заједнице у своје законодавство, па и из области обновљивих извора енергије. Ова обавеза је подразумијевала да се уради реформа система подстицаја, односно да се на јаснији и транспарентнији начин додјељују подстицаји, како малим тако и великим произвођачима из обновљивих извора енергије. Осим тога, потребно је омогућити грађанима да се на једноставнији начин укључе у декарбонизацију енергетског сектора, те допунити постојеће одредбе које се односе на гаранције поријекла и балансирање. И у овом случају, Министарство се одлучило за израду новог закона јер би с циљем усклађивања с прописима ЕУ, измјене и допуне важећег закона биле обимне 

Иначе, оба дома Парламента ФБиХ су на сједницама у јулу ове године донијела закључке о прихватању ових закона у форми нацрта, те наложила одржавање јавних расправа, а које је Министарство и провело. 

Предложене измјене и допуне Закона о заштити природе

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства околиша и туризма, утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити природе, који се упућује у даљњу парламентарну процедуру на усвајање. Њиме је, између осталог, утврђено преузимање неопходних одредби из прописа Европске уније, попут оних из директива Вијећа и Европског парламента о очувању природних станишта и дивље фауне и флоре, затим очувању дивљих птица, као и из уредби о спречавању и управљању уношења и ширења инвазивних страних врста, те о заштитним мјерама против организама штетних за биље.

Како је образложило Федерално министарство, доношење измјена и допуна Закона о заштити природе неопходно је и ради недоречености појединих одредби које су се појавиле као препрека у примјени закона на терену. Стога су измјене и допуне предложене у свим одредбама у којима постоје нејасноће за њихову правилну примјену у пракси. Такођер, ресорно федерално министарство примило је од надлежних органа управе, те релевантних инспектората неколико иницијатива за ревизију овог закона.

У форми нацрта је о тексту закона о измјенама и допунама Закона о заштити природе претходно проведен и процес јавних консултација са свим надлежним учесницима у примјени овог закона. Уз консултације са УНДП-јем прихваћен је и највећи број пристиглих приједлога и примједби основних извршилаца послова регулираних Законом о заштити природе, те су уграђене одговарајуће одредбе.

Усвајањем предложених измјена и допуна, наведено је у образложењу, створит ће се правне претпоставке за правилну и потпуну примјену Закона о заштити природе у пракси.

Након доставе података кантоналних служби утврђена одлука: Једнократна новчана накнада за 187.247 незапослених у ФБиХ

Влада Федерације БиХ на данашњој сједници у Сарајеву је, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, донијела Одлуку о утврђивању коначног износа средстава за исплату једнократне новчане накнаде од по 100 КМ незапосленим особама у ФБиХ, а у складу са Уредбом о подршци становништву усљед раста индекса потрошачких цијена. На основу података о корисницима накнада из достављених захтјева надлежних кантоналних служби за запошљавање утврђено је да је за исплату потребно укупно 18.724.700 КМ.

Наиме, десет кантоналних служби за запошљавање доставиле су податке о укупно 187.247 незапослених особа које остварују право на једнократну новчану накнаду од по 100 КМ.

Ова средства осигурат ће се из Буџета Федерације БиХ за 2022. годину, на раздјелу Федералног министарства рада и социјалне политике, а са којег ће се извршити исплата на трансакцијске рачуне сваке од служби за запошљавање, према подацима које су оне доставиле Влади ФБиХ.

Према достављеним захтјевима кантоналних служби за запошљавање, највише корисника је у Тузланском кантону (43.405), потом у Кантону Сарајево (38.432), Зеничко-добојском (33.314) и Херцеговачко-неретванском кантону (21.734). Слиједе Средњобосански кантон (18.430 корисника), Унско-сански (16.800), Западно-херцеговачки (6.696), затим Кантон 10 који је доставио податке о 4.070 незапослених особа, те Босанско-подрињски кантон Горажде са 2.190 корисника и Посавски кантон са 2.176 особа које су оствариле право на исплату ове накнаде.

Подсјетимо, Уредбом о подршци становништву усљед раста индекса потрошачких цијена, Федерална влада је одредила да коначан износ средстава за исплату једнократне новчане накнаде, који ће бити уплаћен свакој од кантоналних служби за запошљавање, утврђује након што ове службе доставе неопходне податке.

Данашња одлука Федералне владе за исплату једнократне новчане накнаде ступа на снагу даном доношења.

Надлежне кантоналне службе за запошљавање имају обавезу да најкасније до 20. децембра ове године, исплате једнократну новчану накнаду на трансакцијске рачуне корисника.

По исплати накнада корисницима, кантоналне службе за запошљавање дужне су најкасније до 15. јануара 2023. године доставити Влади ФБиХ извјештај о реализацији средстава, са подацима о броју особа којима је исплата извршена и укупно утрошеним новцем у ове сврхе.

Дата сагласност на измјене и допуне Колективног уговора у области рударства, најнижа нето сатница са 2,70 повећана на три КМ

Влада Федерације БиХ донијела је Одлуку о давању сагласности на Колективни уговор о измјенама и допунама Колективног уговора о правима и обавезама послодаваца и радника у области рударства у ФБиХ. Овај колективни уговор у примјени ће бити од 1. јануара 2023. и закључује се на период до 30. априла 2023. године.

За његово потписивање Влада је овластила федералног министра енергије, рударства и индустрије Нермина Џиндића.

Ријеч је о измјенама и допунама Колективног уговора потписаног 24. маја ове године с представницима Самосталног синдиката радника рудника у ФБиХ и Самосталног синдиката рудара у ФБиХ, који је био закључен на период до 31. децембра 2022. године.

Овим измјенама одређено је да најнижа нето сатница не може бити мања од три КМ. Такођер, процентуално повећање нето сатнице између 2,70 КМ и 3,00 КМ (од 11 посто) ће се примјењивати и у рудницима у којима се у моменту ступања на снагу овог колективног уговора примјењује већа нето сатница од 2,90 КМ за постојеће коефицијенте сложености сваког радног мјеста. До сада је најнижа нето сатница била 2,70 КМ, с тим да се процентуално повећање нето сатнице између 2,50 КМ и 2,70 КМ (од 8 посто) примјењивало на сатнице у појединим рудницима, које су у моменту ступања на снагу Колективног уговора из 2020. године биле више од 2,70 КМ.

Између осталог, измјенама и допунама одређено је да се основна плаћа повећава за 0,6 посто за сваку навршену годину пензионог стажа, с тим да укупно повећање плаће по овом основу не може бити веће од 20 посто. До сада је та одредба одређивала исто ограничење од 20 посто, али се основна плаћа повећавала за 0,6 посто за сваку годину радног стажа код послодавца са којим има закључен уговор о раду.

Иначе, текст о измјенама и допунама овог колективног уговора усагласио је Преговарачки тим који је именовала ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево по задужењу Федералне владе од 6. октобра ове године. Влада је тада задужила ЕПБиХ да са Управом Привредног друштва РМУ Бановићи формира тим, којим ће предсједавати представник ЈП ЕПБиХ и у који ће бити укључени представници управа рудника из састава Концерна ЕПБиХ, Уреда премијера ФБиХ и ресорних федералних министарстава. Такођер, по задужењу Владе, ЕПБиХ је водила консултације са овлаштеним представницима репрезентативних синдиката у циљу припреме преговора за закључење овог колективног уговора, а Преговарачки тим у посљедних мјесец дана водио је интензиван дијалог на усаглашавању текста овог колективног уговора.

Предложено ослобађање рудника угља и боксита од плаћања путарине на дизел-гориво

На иницијативу Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, Влада ФБиХ је донијела Одлуку о утврђивању приједлога Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ за ослобађање рудника у Федерацији БиХ од плаћања путарине на дизел-гориво за 2023. годину. Ријеч је о количинама намијењеним за производњу од укупно 34.909.375 литара.

Од тога се на руднике угља Крека д.о.о. Тузла односи 2.489.795 литара, а на Грачаницу д.о.о. Горњи Вакуф - Ускопље 450.000 литара. Такођер, за руднике мрког угља Ђурђевик  д.о.о. Дурђевик 3.619.203 литара, Какањ д.о.о. Какањ 4.641.400 литара, Бреза д.о.о. Бреза намијењено је 610.074 литара, те Зеница д.о.о. Зеница 266.400 литара и Бановићи д.д. Бановићи 13.178.503 литара.

Приједлогом су обухваћени и рудници боксита Широки Бријег (150.000 литара), Посушје (350.000 литара), те Јајце (85.000 литара). На Лагер д.о.о. Посушје односи се количина од 9.069.000 литара.

Разлози за доношење ове одлуке су, образложило је Министарство, захтјеви рудника угља и рудника боксита у ФБиХ проистекли из утврђене законске могућности за ослобађања од плаћања путарине на дизел-гориво, а што ће имати позитивне ефекте на њихово пословање. Такођер је и чињеница да се на производњи угља у јамској и површинској експлоатацији заснива дугорочни биланс енергетских потреба ФБиХ, односно производња електричне енергије. Наиме, од укупне годишње производње, 80 посто произведеног угља рудници испоруче ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево, односно термоелектранама у Какњу и Тузли.

Утврђен коефицијент за обрачун и исплату накнада демобилизираним браниоцима

Влада Федерације БиХ данас је донијела одлуку којом је утврдила коефицијент 1 (један) за обрачун и исплату мјесечне егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период октобар – децембар 2022. године.

Висина мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за овај период утврђује се на основу коефицијента и одредби Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица.

Како је образложено, предложени коефицијент 1 (један), уз примјену износа утврђеног у члану 22. Закона, треба обезбиједити мјесечне исплате средстава демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период октобар - децембар 2022. године, у износима који су у складу са одобреним Буџетом Федерације БиХ за 2022. годину. Обезбјеђењем ових средстава уређују се права, услови и поступак за остваривање права демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица. На овај начин ће се испоштовати досљедна примјена Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица.

За реализацију ове одлуке осигурана су средстава у Буџету ФБиХ за 2022. годину.

Иначе, Трансфер за имплементацију Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица - новчана егзистенцијална накнада у овој години износи укупно  50.000.000 КМ.

Одобрена финансијска консолидација Универзитетско клиничког центра Тузла

Влада Федерације БиХ је, на усаглашен приједлог федералних министарства здравства и финансија, донијела Одлуку о финансијској консолидацији и/или реструктурирању Универзитетско клиничког центра Тузла.

Овом одлуком одобрава се финансијска консолидација и/или реструктурирање у Универзитетском клиничком центру Тузла, а у складу са одредбама Закона о финансијској консолидацији и реструктурирању јавних здравствених установа у ФБиХ и Правилника о садржају документације која се доставља уз захтјев за покретање поступка финансијске консолидације и/или реструктурирања за јавне здравствене установе у ФБиХ, те након процјене поднијетог документираног захтјева за покретање овог поступка УКЦ Тузла, као и Одлуке Управног одбора ове здравствене установе.

Ријеч је о поступку финансијске консолидације и/или реструктурирања у УКЦ Тузла који се обавља на начин утврђен овим законом, прописима донијетим на основу закона, као и Програмом финансијске консолидације и/или реструктурирања ове јавне здравствене установе, а који је усвојен Одлуком Управног одбора УКЦ Тузла.

Данас је донесена и Одлука о усвајању Програма финансијске консолидације и/или реструктурирања УКЦ Тузла. Овај програм представља низ неопходних радњи, поступака и активности које ће подузети установа, оснивач, појединци и институције, с циљем постизања стања ликвидности и солвентности.

Финансијска консолидација и/или реструктурирање у УКЦ Тузла обавит ће се у периоду од десет година рачунајући од дана усвајања ове одлуке и Програма финансијске консолидације и/или реструктурирања УКЦ Тузла

Циљеви провођења финансијске консолидације ЈЗУ УКЦ Тузла су постизање стања ликвидности, стално усклађивање прилива и одлива новчаних средстава, постизање солвентности, јачање одговорности у управљању ризиком у пословању, измирење обавеза према добављачима и спречавање даљег акумулирања дуга и губитака, набавка приоритетне опреме за пружање здравствених услуга, као и проширење програма рада с високософистицираним здравственим услугама, те повећање доступности, квалитета и ефикасности у пружању здравствених услуга.

У Програму је наведено да су укупне неизмирене обавезе ове здравствене установе на дан 31.12.2021. године евидентиране у износу од око 51,4 милиона КМ, од чега се на  краткорочне обавезе односи износ од скоро 50,4 милиона КМ. Када је ријеч о краткорочним обавезама, највеће су према добављачима (39,8 милиона КМ), те по основу плаћа, накнада и осталих примања запослених (скоро 10,5 милиона КМ).

Одлуком о усвајању Програма утрошка средстава с критеријима расподјеле средстава   Трансфера за санацију здравствених установа у Федерацији БиХ, у овој години за УКЦ Тузла предвиђено је 9,6 милиона КМ, од укупно овогодишњих 75 милиона КМ намјењених за клиничке центре, те кантоналне и опће болнице.

Иначе, Законом о финансијској консолидацији и реструктурирању јавних здравствених установа у ФБиХ предвиђено је да се за ове намјене у три фискалне године из Буџета ФБиХ издвоји укупно 225 милиона КМ.

Усвојена Стратегија за развој људских ресурса у структурама државне службе ФБиХ

Влада ФБиХ данас је, на приједлог Агенције за државну службу Федерације БиХ, усвојила Стратегију за развој људских ресурса у структурама државне службе Федерације БиХ за период 2022 - 2027. година.

Овај документ утврђује стратешке правце даљег развоја људских ресурса и усклађеност са релевантним стратешким документима БиХ, релевантним документима из процеса европских интеграција и међународно прихваћеним циљевима одрживог развоја.

Полазну основу за израду ове стратегије представљао је документ „Политика развоја људских потенцијала“, који је Влада Федерације БиХ усвојила 2021. године у оквиру пројекта “Јачање управљања људским ресурсима у институцијама БиХ”, те у складу са Акционим планом Стратегије реформе јавне управе 2018-2022. година.

Како је истакнуто, Агенција за државну службу Федерације БиХ је, у оквиру РеСПА механизма за пружање краткорочне помоћи, иницирала израду овог стратешког документа од значаја за хармонизацију службеничког система у Федерацији БиХ, а с обзиром на то да систем управљања државном службом у Федерацији БиХ није усклађен и кадровске функције нису у потпуности успостављене.

Стратегија је резултат размјене информација с представницима кантоналних министарстава за правду/правосуђе и управу, те члановима Мреже за развој људских ресурса, а који су именовани Рјешењем Владе ФБиХ од 29.11.2021. године.

За реализирање ове одлуке задужује се Агенција за државну службу ФБиХ, у сарадњи са органима државне службе и другим међународним невладиним организацијама и академском заједницом.

Одлуке, рјешења, извјештаји и информације

На приједлог Федералног министарства правде, Влада ФБиХ данас је измијенила Уредбу о накнадама које немају карактер плаће, те донијела Уредбу о накнадама које припадају судијама Врховног суда Федерације БиХ и тужиоцима Федералног тужилаштва ФБиХ које немају карактер плаће. Такођер на приједлог федералних министарстава правде и унутрашњих послова дате су сагласности на споразуме о основици и боду за обрачун плаћа, те основици за обрачун плаћа полицијских службеника.

Влада је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела Одлуку о начину намјенског утрошка средстава остварених по основу прихода за посебну намјену - таксе за успоставу резерви нафтних деривата за период 2023-2026. година.

Донесено је Рјешење којим се дозвољава кориснику експропријације, ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар, улазак у посјед некретнина потпуно експроприсаних Рјешењем надлежне службе Опћине Усора, прије правоснажности рјешења о експропријацији. У захтјеву Аутоцеста се, поред осталог, истиче да је поступак експропријације вођен ради изградње аутоцесте на траси Коридора Вц, дионица Путниково Брдо – Медаково.

Такођер, донесено је Рјешење којим се дозвољава кориснику експропријације, ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, улазак у посјед некретнина прије исплате накнаде за некретнине потпуно експроприсане Рјешењем Града Живинице путем надлежне службе. У захтјеву се, поред осталог, истиче да је поступак експропријације вођен у сврху реализације пројекта изградње цесте Шићки Брод - Ђурђевик, дионица 1, поддионица 2.

Пословни простор у Мостару, улица Бруне Бушића бб, површине 132,22 м², даје се на привремено кориштење, без накнаде, на период од пет година, Удрузи драговољаца и ветерана Домовинског рата ХР Х-Б Мостар.

Усвојен је трећи извјештај Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о контроли намјенског утрошка грант средстава утврђених у Буџету ФБиХ за 2020. годину овом министарству  „Капитални трансфери јавним предузећима - Финансирање развојних пројеката у ФБиХ из области намјенске индустрије“.

Влада је донијела Одлуку о давању сагласности на Програм рада Федералног завода за запошљавање за 2023. годину. Данас је прихваћена и информација овог федералног завода о резултатима реализације Програма дугорочних пласмана за подстицај запошљавања из средстава револвинга (стање на дан 30.9.2022.године), те задужен овај завод да континуирано прати ефекте запошљавања и одржавања нивоа запослености код корисника средстава свих кредитних линија.

Влада је прихватила информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о реализацији Акционог плана за имплементацију и Стратегије развоја намјенске индустрије ФБиХ за период 2012-2022. године. Ово министарство задужено је да покрене активности за израду Стратегије развоја намјенске индустрије Федерације БиХ за период 2024-2034. година.

Усвојена је и информација Федералног министарства правде и Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове о доради информационог система земљишне књиге и катастра у ФБиХ путем Пројекта регистрације некретнина. Влада даје подршку реализацији активности предвиђених „Студијом изводљивости нове системске и софтверске архитектуре информационог система земљишне књиге и катастра у Федерацији БиХ“, те ће на приједлог Министарства и Управе основати радну групу за имплементацију дораде информационог система земљишне књиге и катастра у ФБиХ.

Данас су донесени потребни акти за расписивање јавних конкурса за избор и номинирање за именовање чланова Надзорног одбора Унион банке д.д. Сарајево, те за избор и номиновање чланова Надзорног одбора Привредног друштва Алуминиј д.д. Мостар уиме државног капитала.

У Другостепену стамбену комисије за додјелу замјенских станова, обнову раније закључених уговора о кориштењу станова и додјелу станова на кориштење из стамбеног фонда пријашњег Федералног министарства одбране и Војске Федерације БиХ, данас су, на период од једне године, именовани Здравко Буљета (предсједник), Азра Косо и Мухамед Бајрић (чланови).

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени Стипо Буљан (УНИС Гроуп д.о.о.) и Драгана Батинић Плакаловић (Сарајево-осигурање д.д. Сарајево).