337. сједнице Владe ФБиХ

Утврђен Нацрт закона о слатководном рибарству у ФБиХ: Усклађен са ЕУ прописима

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, утврдила Нацрт закона о слатководном рибарству у Федерацији Босне и Херцеговине, те га упутила у парламентарну процедуру у редовном поступку. Законом се уређује управљање рибљим фондом, начела и надлежности, те риболовне воде, риболов, аквакултура и заштита рибљег фонда у риболовним водама. Такођер, уређују се евиденција, надзор и казнене одредбе, као и друга питања која су од значаја за слатководно рибарство Федерације БиХ.

Одредбе закона усклађене су с прописима Европске уније у овој области, као што су, између осталог, Уредба Вијећа (ЕЗ) 1224/2009 о успостави система контроле Уније за осигурање усклађености с правилима заједничке рибарске политике, Уредба Вијећа (ЕЗ) 708/2007 о кориштењу страних и локално неприсутних врста у аквакултури, те Уредба (ЕУ) 1380/2013 Европског парламента и Вијећа о заједничкој рибарственој политици.

Према одребама овог закона слатководно рибарство је економска и друштвено корисна дјелатност која је у функцији интегралне заштите, узгоја, одрживог кориштења и сталног побољшања квалитета рибљег фонда, те станишта, аквакултуре и других риболовних ресурса.

Рибљи фонд је државна својина и природно добро од општег интереса, којим се управља на стручан и одржив начин, те који доприноси цјелокупној заштити рибљег фонда и природних станишта, као и очувању биолошке разноликости у слатким водама. Рибе се у слатким водама могу ловити и/или узгајати под условима утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега. Одредбе овог закона односе се и на лов, узгој и заштиту ракова, шкољки, жаба, као и свих других организама који живе у риболовној води.

Ветеринарско-здравствена заштита рибљег фонда у риболовним водама и рибњацима врши се на начин како је то регулирано одредбама прописа о здрављу животиња.

Закон се примјењује на сва правна и физичка лица, јавне установе, удружења или организације спортских риболоваца које обављају дјелатност у привредном, спортском, привредно-спортском, селективном и санационом риболову, те риболову у научно-истраживачке сврхе и аквакултури на риболовним водама Федерације.

Овај закон се заснива на начелима да је рибљи фонд у државној својини и природно добро од општег интереса, те да га могу користити сви равноправно у складу са одредбама овог закона и прописа донесених на основу њега, као и закона о заштити природе и водама. Такођер, рибљи фонд се користи и њиме се управља на стручан и одржив начин. Начела су и да се осигурава учешће заинтересованих страна у доношењу аката и приступа јавности потпуним, тачним и правовременим информацијама о стању у области рибарства, те планирање, промоција и контрола узгоја рибе ради порибљавања, као и спрјечавање уношења страних врста риба и њихово ширење у копненим водама.

У образложењу је Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, поред осталог, навело да ће се овим законом, у складу са европским стандардима уредити рибарство, као привредна грана и сви видови риболова. Такођер, истакнуто је да приликом доношења важећег закона 2004. године није постојала обавеза усклађивања домаћег законодавства с прописима ЕУ. Немогућност актуелног Закона о рибарству да пружи адекватну основу за ефикасно управљање рибљим фондом, првенствено с циљем заштите и одрживог кориштења рибљег фонда манифестира се кроз одређене недоречености. Није довољно добро дефиниран начин утврђивања рибарских подручја, као ни критерији за одабир субјеката за давање на коришћење рибарског подручја, те начини управљања рибљим фондом у риболовним водама.

Доношење овога закона предложено је у редовном поступку како би се сва питања што детаљније и јасније уредила, а посебно рад инспекције, овлаштење научно-стручних установа за послове рибарства, питање аквакултуре, те се оправдали привредни разлози доношења закона и створиле законске претпоставке за давање овлаштења за обављење научно-стручних послова за рибарство. Потом и да се сви подзаконски прописи на темељу којих се проводе одредбе закона ускладе и јасно дефинирају како би се створио заокружени правни оквир за одрживо рибарство.

Наведено је да је су у протеклом периоду додијељена риболовна права на основу којих овлаштеници управљају риболовним водама, повластице за аквакултуру на основу којих се обавља узгој слатководне рибе и других водених организама и повластице за привредни риболов на ријеци Сави. Током примјене важећег закона уочени су одређени недостаци у појединим члановима закона који су онемогућавали квалитетније управљање риболовним водама и заштиту рибљег фонда, као што је накнада штете причињене рибљем фонду. Такођер, на бољи начин су ријешена питања доставе података у аквакултури, те стручног вођења и управљања риболовним водама, као и прецизније дефинирање појединих појмова.  

Утврђен Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима ФБиХ

На приједлог Федералног министарства унутрашњих послова Федерална влада је данас утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњима пословима Федерације БиХ, те га у скраћеном поступку упутила у парламентарну процедуру.

Федерално министарство у образложењу је истакло да Законом о унутрашњим пословима Федерације БиХ није обухваћено питање стручног оспособљавања и усавршавања полицијских службеника и других лица, у погледу друге врсте послова који су непосредно у вези са извршењем послова полиције и заштите људи и имовине, а који су по својој природи специфични и захтијевају примјену и придржавање посебних стандарда, те другу врсту методолошког приступа за вријеме стручног усавршавања. Стога је неопходно утврдити правни основ на основу којег ће се изводити та обука.

Како је наведено, ради се о стицању звања инструктора руковања оружјем, који ће пружати стручну подршку за правилно и законито руковање оружјем кантоналним органима унутрашњих послова, те другим управним и стручним установама који у своме раду користе ватрено оружје. У Федерацији БиХ једино је Полицијска академија овлаштена за извођење стручне обуке лица за руковање оружјем и испуњава све техничке и друге услове неопходне за пружање те услуге.

Федерално министарство унутрашњих послова запримило је низ захтјева кантоналних министарства унутрашњих послова и других управних и стручних установа за оспособљавање стручних лица у погледу руковања ватреним оружјем за њихове потребе. Да би Федерално министарство могло поступити по овим захтјевима, потребно је утврдити пропис по којем би се изводила стручна обука.

Такођер наведено је у образложењу да је с циљем квалитетније организације полицијске и других обука на Полицијској академији, потребно донијети пропис којим ће се уредити питања унутрашњег реда, кодекс пословног понашања, обука из наоружања, оцјењивање полазника, правила поступања и понашања полазника за вријеме школовања, те поступак евалуације наставног особља, изглед униформи и радне одјеће и обуће за полазнике и запосленике Министарства који обављају послове у објектима Полицијске академије, као и процедуре у вези с пословима полиције и полицијску обуку.

Предложеним допунама Закона о унутрашњим пословима ФБиХ организује се правилно, потпуно провођење полицијске и друге обуке на Полицијској академији, што се односи на прецизирање уговора којим се регулишу права и обавезе полицијског органа који шаље кадете на школовање и стручно усавршавање на Полицијској академији.

Будући да се ради о утврђивању правних основа за доношење подзаконских аката којим се ближе уређују питања која већ обавља Федерално министарство унутрашњих послова, а притом имајући у виду кадровску дефицитарност на подручју кантоналних министарстава унутрашњих послова у вези с руковањем оружјем, Министарство је предложило доношење овог закона о измјенама и допунама по скраћеном поступку.

Одобрено 1.000.000 КМ за кредитни потицај развоја, подузетништва и обрта

Влада Федерације БиХ донијела је Одлуку којом је Федералном министарству развоја, подузетништва и обрта одобрен утрошак средстава утврђених на позицији “Остала домаћа позајмљивања” у Буџету ФБиХ за 2022. годину, ради наставка реализације Програма „Кредитни потицај развоја, подузетништва и обрта“, у износу од 1.000.000 КМ.

Средства ће бити пласирана путем Развојне банке Федерације БиХ, на револвинг основи с роком поврата средстава до 2030. године. Кредитни потицаји, као државна помоћ мале вриједности, ће се додјељивати на период до седам година, с грејс периодом до двије године и каматном стопом од 0,9 посто. Неутрошена и средства од наплаћених главница из пласираних кредита, пласират ће се под истим условима до рока поврата тј. 2030. године.

Средства од миллион КМ додат ће се средствима која се налазе на депозитном рачуну код Развојне банке Федерације БиХ у периоду 2008-2021. године и воде се на конту „Дугорочни намјенски депозит Владе Федерације БиХ - Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта“.

Овај кредитни програм има за циљ да пружи финансијску подршку субјектима мале привреде за продуктивније пословање и раст привредних активности, а неопходна су им додатна улагања у основна средства. Додатна улагања ће омогућити покретање нове и одржавање постојеће производње, пружање услуга, веће искориштавање капацитета, одржавање постојећих радних мјеста, очување постојећег броја субјеката мале привреде и ново запошљавање.

Кредит се даје на бази комисионе кредитне линије која ће се користити путем Развојне банке ФБиХ. До 30 посто одобрених кредитних средстава субјекти мале привреде моћи ће користити за набавку репроматеријала.

Критерији за расподјелу средстава су врста дјелатности, намјена утрошка средстава, повећање запослености, припадност циљној групи, број запослених, равномјернији регионални развој, те досадашњи потицаји Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта у посљедњих пет година.

Категорија корисника средстава су субјекти мале привреде дефинирани према Закону о потицању развоја мале привреде и Закону о обрту и сродним дјелатностима, који имају сједиште на подручју ФБиХ, те имају најмање два запослена на неодређено вријеме.

Финансијска средства пласират ће се одабраним корисницима по Јавном конкурсу за одабир корисника кредитних средстава по Програму „Кредитни потицај развоја, подузетништва и обрта“ за 2022. годину. Са утврђене ранг листе потенцијалних корисника кредитних средстава, Федерално министарство ће доставити Развојној банци ФБиХ поднесене захтјеве за додјелу кредитних средстава на даљу обраду, у складу с процедурама ове банке.

Коначне одлуке о додјели кредитних средстава доноси федерални министар развоја, подузетништва и обрта. Резултати конкурса објављују се у Службеним новинама Федерације БиХ и на wеб страници Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта.

Развојна банка ФБиХ ће закључивати уговоре о додјели кредитних средстава с корисницима кредита, а Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта ће вршити надзор намјенског утрошка ових средстава у сарадњи с Развојном банком Федерације БиХ.

Извјешће о извршењу Прорачуна ФБиХ за девет мјесеци

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства финанција, усвојила  извјешће о извршењу Прорачуна Федерације БиХ за раздобље од 1. сијечања до 30. рујна 2022. године.

Укупно остварени приходи, примици и финанцирање Прорачуна ФБиХ у раздобљу сијечањ - рујан 2022. године износе 3.935,29 милијуна КМ, што је 70,30 посто планираног за 2022. годину, те су за 18 посто већи у односу на остварење у истом раздобљу претходне године.

Приходи од пореза износили су 3.215,27 милијуна КМ. Непорезни приходи износили су 284,17 милијуна КМ, примљени текући трансфери 27,49 милијуна КМ и приходи по основу финанцирања прорачуна 408,36 милијуна КМ.

Приходи од неизравних пореза у овом раздобљу су износили 1.352,01 милијун КМ, што је 80 посто планираних средстава Прорачуном ФБиХ за 2022. годину и забиљежили су раст од 166,76 милијуна КМ у односу на исто прошлогодишње раздобље.

Укупно обрачунати расходи и издаци за девет мјесеци су износили 3.592,23 милијуна КМ. Текући трансфери и други текући расходи били су 2.749,53 милијуна КМ и за 310,25 милијуна КМ су већи у односу на извршење у истом раздобљу 2021. године. Највећа издвајања по основу текућих трансфера и других текућих расхода односе се на исплате мировина (1.886,47 милијуна КМ), доприносе за здравствено осигурање (21,96 милијуна КМ), накнаде за физичку онеспособљеност (1,74 милијуна КМ) и за цивилне жртве рата (18,34 милијуна КМ). Потом исплате за војне инвалиднине (199,01 милијун КМ), проведбу Закона о правима развојачених бранитеља - новчана егзистенцијална накнада (37,40 милијуна КМ), те проведбу Закона о посебним правима добитника ратних признања (12,19 милијуна КМ) и за цивилне инвалиднине (104,61 милијуна КМ).

Такођер је кантонима дозначено 200 милијуна КМ на име финанцијске помоћи за проведбу структурних реформи и финанцирање/суфинанцирање инфраструктурних пројеката, који су од значаја за  ФБиХ у омјеру 50:50 посто.

Што се тиче трансфера за здравство укупно су издвојена средства у износу од 56,77 милијуна КМ.

Капитални трансфери реализирани су у износу од 63,34 милијуна КМ, што је 60 посто веће остварење у односу на исто раздобље 2021. године.

Одобрено увођење ЦАФ стандарда за управљање квалитетом у органима државне службе у ФБиХ

Влада Федерације БиХ донијела је Одлуку о одобравању Планског документа о увођењу ЦАФ стандарда за управљање квалитетом у органима државне службе у Федерацији БиХ за период 2022-2024. година.

Документ је сачињен у складу с неопходним активностима из Акционог плана Стратешког оквира за реформу јавне управе 2018-2022., а у оквиру мјере „Утврђивање инструмената квалитета услуга које пружа јавна управа и усмјереност на кориснике услуга“ и  требао би послужити као инструмент за ефикасну проведбу планираних реформских циљева и достизање показатеља напретка реформе јавне управе у периоду 2022-2024. година.

Циљ је, како је између осталог наведено у овом документу, подржати процес организационог унапређења и модернизације администрације кроз увођење одабраних модела за управљање квалитетом у органима државне службе, чиме се подиже општи ниво организационе ефикасности, повећава ниво квалитете услуга и задовољство корисника услуга јавне управе.

Агенција за државну службу Федерације БиХ задужена је да иницира активности из Планског документа и да извјести Владу ФБиХ о постигнутим резултатима на годишњем нивоу.

Усвојена информација о стању у области здравља пољопривредног биља у ФБиХ у прошлој години

Влада Федерације БиХ је усвојила информацију Федералног министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства о стању у области здравља пољопривредног биља у Федерацији БиХ у 2021. години. Заштита здравља биља је неодвојиви сегмент цјелокупног система сигурности хране и од посебног је интереса за Федерацију БиХ и Босну и Херцеговину и мора се подићи на виши ниво, а обавезе проистекле из процеса европских интеграција приоритет су у раду свих федералних органа.

Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства задужено је да информацију учини доступном, а да закључак прослиједи свим надлежним федералним управним организацијама и кантоналним владама, ради подузимања потребних мјера и активности из њихове надлежности и осигурања средстава за имплементацију прописа.

Федерална управа за инспекцијске послове задужена је да сачини анализу стања и могућности за кадровско јачање и функционалност организационих јединица ФУЗИП-а надлежних за инспекцијски надзор у области заштите здравља биља и у року од 60 дана приједлог достави Влади ФБиХ. Такођер, ФУЗИП ће Управи БиХ за заштиту здравља биља доставити иницијативу за покретање активности с циљем изједначавања процедура инспекцијских надзора на граничним пријелазима, процента узорковања и јединственог цјеновника фитосанитарних контрола.

Влада је задужила Федерални завод за пољопривреду Сарајево и Федерални агромедитерански завод Мостар да сачине план јачања функционалности лабораторија за дијагностику штетних организама и обима лабораторијских анализа на штетне организме, укључујући и план БАТА акредитације дијагностичких метода штетних организама и исти у року од 60 дана достави Влади ФБиХ.  

Иначе, у информацији Федералног министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, између осталог је наведено да је Вијеће министара БиХ 2003. године донијело Одлуку о процедурама и поступку усклађивања законодавства БиХ са ацqуис цоммунаутаире, која је означила почетак добровољне хармонизације прописа БиХ с прописима Европске уније. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица с једне и Босне и Херцеговине с друге стране, та је хармонизација постала обавезујућа.

Одлуку о ратификацији Међународне конвенције о заштити биља, Предсједништво БиХ донијело је у мају 2003. године, чиме је БиХ преузела обавезу из Конвенције да ће усвојити законске прописе и техничке и административне мјере.

Фитосанитарна област је заједно са ветеринарством и сигурности хране, дио посебног ацqуис-а Европске уније (поглавље 12.), па је с тога заштита здравља биља, једнако као и заштита здравља људи и здравља животиња, од посебног интереса сваке државе.

Одлуке, извјештаји и закључци

Влада Федерације БиХ прихватила је Финансијски план Завода за трансфузијску медицину ФБиХ за 2022. годину, који ће, с данас утврђеним Приједлогом одлуке о давању сагласности на овај план, доставити Парламенту Федерације БиХ, а ради разматрања и давања сагласности.

Федерално министарство финансија упознало је Владу ФБиХ са извјештајем о дугу за трећи квартал ове године. Ово министарство задужено је да квартални извјештај о дугу објави на својој wеб страници, а Генерални секретаријат Владе ФБиХ да га прослиједи Парламенту ФБиХ ради информирања.

Влада ФБиХ је донијела Одлуку о одобравању годишњег извјештаја о пословању Јавног предузећа Жељезнице Федерације БиХ д.о.о. Сарајево за 2021. годину.

Влада Федерације БиХ потврдила је да су надзорни одбори доставили извјештаје о раду и то Хрватске поште д.о.о. Мостар за период 1.7.-30.9.2022. године, ЈП БХ Пошта д.о.о. Сарајево за ИИИ квартал 2022. године и Јавно предузеће Национални парк Уна за период 1.7.- 30.9.2022. године.

С циљем побољшања имплементације и праћења Програма мјера из Планова управљања водама, Влада ФБиХ усвојила је сажетак Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства по двогодишњим извјештајима о имплементацији Програма мјера Планова управљања водама за водна подручја ријеке Саве и Јадранског мора у ФБиХ (2016-2021.). Исти ће бити достављен на разматрање Парламенту ФБиХ.

Усвојена је информација Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства о статусу уговора с централним надзором и статусу суфинансирања од Фонда за заштиту околиша ФБиХ у оквиру имплементације пројекта Водоснабдијевање и одводња отпадних вода у Федерацији БиХ - WАТСАН ФБиХ.

На приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, усвојена је информација о рјешавању статуса имовине и капитала „Агрокомерц“ д.д. Велика Кладуша у Републици Хрватској, која ће бити достављена Вијећу министара БиХ, Федералном правобранилаштву и Агенцији за приватизацију у Федерацији БиХ.

Влада је примила на знање информацију о усвајању Оквирног споразума о финансијском партнерству за ИПА ИИИ, те потврдила опредијељеност за јачање капацитета Владе Федерације у сврху већег кориштење ЕУ финансијских фондова.

Усвојена је и информација Федералног министарства трговине о учинку подршке  удружењима потрошача у ФБиХ у 2021. години.

Кадровска рјешења

На приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, Влада ФБиХ је у Радну групу за израду Преднацрта закона о заштити критичне инфраструктуре у ФБиХ данас именовала Вахидина Муњића (предсједник), Суада Церића, Бакира Кадрића, Хариса Бехлуловића, Анту Вујновића, Сњежану Боднарук, Мустафу Кадрибеговића, Халку Балавца, Јесенку Јахић, Мирелу Трнка и Рената Шкробу (чланови).

Измјеном постојећег Рјешења, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, за чланицу Стручног одбора за енергијску ефикасност именована је Јасмина Катица.

На приједлог истог министарства именовано је стручно радно тијело Владе ФБиХ за припремање нацрта појединачних рјешења ради извршења пресуда Уставног суда БиХ, а у складу са закључком од 25.8.2022. године, у саставу Мирсад Гачанин, Дијана Муратагић, Азра Косо и Сенија Оруч. Мандат стручног радног тијела траје једну годину.