336. сједнице Влад ФБиХ

Измјене и допуне Уредбе о расподјели дијела прихода остварених по основу накнада за приређивање игара на срећу

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства финансија, донијела Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о критеријима за утврђивање корисника и начину расподјеле дијела прихода остварених по основу накнада за приређивање игара на срећу.

Измјене се односе на опће критерије за финансирање пројеката и програма, а међу којима су број календарских година пословања корисника средстава, број реализованих програма и пројеката који су финансирали други органи управе, те препоруке стручњака или надлежне институције који су имали учешћа у изради предметног пројекта. Критерији су, такођер, учешће властитих средстава у финансирању пројекта, као и број позитивних извјештаја из ранијег периода за додијељена средства у складу са овом уредбом.

Према новом рјешењу, Федералном министарству рада и социјалне политике припада 20 посто (умјесто досадашњих 50 посто) укупно расподијељених средстава, Федералном министарству културе и спорта 40 посто (досад се радило о 15 посто), Федералном министарству  развоја, подузетништва и обрта 10 посто (досад се радило о 5 посто), док за федерална министарства образовања и науке, те здравства остаје досадашњи ниво од 15 посто. Надлежна министарства ће, у року од 30 дана од почетка примјене  Уредбе, донијети и објавити на својим wеб страницама упуте о подношењу пријава на јавни конкурс и доставити их Федералном министарству финансија 

Према образложењу измјена и допуна, од почетка примјене Уредбе, до краја прошле године, извршена је расподјела средства у износу већем од 21,7 милиона КМ за програме и пројекте, а у току је расподјела још 3,8 милиона КМ за ову годину, што укупно износи више од 25,5 милиона КМ. Од укупно расподијељених средстава у овом периоду највећи износ је додијељен за програме Федералног министарства рада и социјалне политике, и то 13,4 милиона КМ, којем је, према одредбама досадашње уредбе, припадало 50 посто средстава за програме из области социјалне политике.

С друге стране, Федералном министарству културе и спорта, припадало је 15 посто средстава, те је за програме из ове области до сада дозначено око четири милиона КМ, а што годишње износи између 400 и 500 хиљада КМ.

Поред тога, у посљедње двије године на приједлог Владе ФБиХ усвојено је више системских прописа који уређују социјалну политику у домену мјесечних примања особама слабијег имовинског стања, те других накнада социјалног карактера, као што су Закон о родитељима његоватељима у ФБиХ, Закон о заштити од насиља у породици, Закон о материјалној подршци породицама с дјецом у ФБиХ, Закон о лијечењу неплодности биомедицински потпомогнутом оплодњом и друга законска рјешења. Циљ тих закона јесте пружање ефикасније финансијске подршке у области социјалне заштите и социјалне политике. Преузимањем одређених новчаних издатака на федерални ниво, растерећени су кантонални буџети, те се очекује да и они своје активности усмјере на даљу новчану подршку овим особама.

С обзиром на те чињенице, измјеном ове уредбе, Влада је исказала опредјељење да прерасподјелом прикупљених прихода по основу накнада за приређивање игара на срећу, повећа њихово учешће у сврху подршке развоју спорта и културе, подузетништва и обрта, образовања и науке, као и веће подршке младима, те дјелатностима које су од јавног интереса.

Иначе, прије упућивања на разматрање Влади Федерације, Министарство финансија је Нацрт ове уредбе о доставило и радним тијелима Парламента ФБиХ.

За пројекте из области здравства 410.573 КМ од накнада за приређивање игара на срећу

На приједлог Федералног министарства здравства Влада ФБиХ данас је донијела Одлуку о утврђивању листе корисника и расподјели дијела прихода по основу накнада за приређивање игара на срећу. На овај начин је одобрила расподјелу 410.573 КМ уплаћених по овој основи у Буџет ФБиХ у 2021. години, а остварених по основу прикупљених накнада за приређивање игара на срећу.

Од овог износа, 315.483 КМ расподјељује се за категорију програма и пројеката „Лијечење и рехабилитација тешко обољеле дјеце и младих чије се лијечење финансира из Федералног фонда солидарности“. На листи ових корисника је 18 удружења/удруга из Федерације БиХ, за које се износи додијељених средстава крећу у распону од 5.000 до 30.000 КМ.

Друга категорија за коју се додјељује 95.090 КМ односи се на финансирање програма и пројеката „Организирање акције добровољног даривања крви, односно промоција добровољног давалаштва крви“.  На тој листи је 12 колективних корисника, којима припадају износи између 4.680 и 10.000 КМ.

Према образложењу Одлуке, добитници ових средстава изабрани су након проведене процедуре путем Јавног конкурса објављеног 26.5.2022. године.

Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ, а Федерално министарство здравства ће, најкасније у року од 30 дана иза тога, закључити појединачне уговоре о додјели средстава са свим корисницима.

Уговори ће садржавати одредбу о обавези корисника да најкасније до 31.12.2022. године, Федералном министарству здравства доставе извјештаје о намјенском утрошку ових средстава. Федерално министарство здравства ће најкасније до 1. марта 2023. године доставити Влади ФБиХ свеобухватну информацију о намјенском утрошку средстава додијељених корисницима.

Прихваћена Стратегија пољопривреде и руралног развоја ФБиХ 2021-2027.

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, прихватила Стратегију пољопривреде и руралног развоја ФБиХ 2021-2027. година, те утврдила и Парламенту ФБиХ упутила Приједлог одлуке о њеном усвајању.

Стратегија је основни средњорочни стратешко-развојни документ којим се утврђују циљеви и приоритети развоја пољопривреде и руралних подручја у Федерацији БиХ у периоду усклађеном с трајањем актуелне Заједничке пољопривредне политике Европске уније до 2027. године, као и начин њиховог остваривања, финансијски и институционални оквир за проведбу, мониторинг, евалуација и извјештавање. 

Стратегијом је предвиђено стварање сигурнијег и предвидљивијег амбијента за пољопривредне произвођаче, организаторе откупа и прерађиваче, у којем могу јасно видјети које мјере ће се проводити и на који начин. Ово би требало олакшати планирање производње, продаје и инвестирања, а у коначници резултирати здравим и одрживим развојем пољопривредног сектора у цјелини.

Овај документ ставља нагласак на подизање квалитете пољопривредних и прехрамбених производа, те смањење негативних утјецаја на околиш. Као приоритет наводи се и развој пословања пољопривредних задруга и организирање пољопривредника у оквиру задружних организација. Такођер, директна плаћања се поједностављују и претварају у јединствен систем плаћања по хектару и грлу. Ово оставља простор кантоналним министарствима да своје специфичне производње додатно подрже из својих буџета, а да сви произвођачи на простору Федерације имају што уједначеније услове за производњу с обзиром на степен подршке.

У образложењу је наведено да је, у складу с прописима, ресорно федерално министарство прибавило мишљење Федералног завода за програмирање развоја о провјери усклађености текста ове стратегије са Стратегијом развоја Федерације БиХ 2021-2027. Констатовано је да постоји међусобна усклађеност ова два развојна документа, односно да се у процесу припреме ове стратегије водило рачуна о развојним правцима и приоритетима на нивоу Федерације БиХ, укључујући и Оквир за имплементацију циљева одрживог развоја у БиХ.

Такођер, осигурано је провођење независне претходне (еx-анте) евалуације нацрта стратегије с циљем утврђивања квалитета, релевантности и кохерентности стратешког документа, али и могућности проведбе стратешких документа и осигуравање њихове усклађености с правним оквиром у ФБиХ.

Стратегија настоји преузети нова рјешења из релевантних уредби Европске уније, што значи да се појављују нове или другачије мјере пољопривредне политике за које је потребно створити предуслове за њихову проведбу. Наведено је и да ће усвајањем стратегије бити потребно донијети нове законе о пољопривреди и о новчаним подстицајима у овој области.

Иначе, на изради стратегије радило је осам радних група у којима су били ангажирани професори с пољопривредних факултета и завода. Ове радне групе су према претходно дефинираним темама (Воћарство и виноградарство, Ратарство и повртларство, Анимална производња, Прехрамбена индустрија, Природни ресурси, Пословно окружење, Рурални развој и Рибарство) сачиниле нацрт текста у складу с пројектним задатком и предлошцима које је као основу рада дефинирао централни тим за израду стратегије.

У фази израде ове стратегије обављене су и све потребне прописане консултације са заинтересираном јавношћу.

Стратегија подразумијева повећања издвајања буџетских средстава за пољопривреду. Тако је планирано да се сваке године буџет за ове намјене увећава, а у наредној години планирано је буџетско издвајање од 128 милиона КМ, док је у 2024. години план да то буде износ од 143 милиона КМ.

Прихваћен грант Међународне банке за обнову и развој у износу од 1,15 милиона долара за ФБиХ

Федерална влада донијела је одлуку којом је дала сагласност за прихватање гранта Међународне банке за обнову и развој (ИБРД), намијењеног за финансирање пројекта модернизације водног и санитарног сектора у Босни и Херцеговини.

Према донесеној одлуци, Федерација БиХ прихвата грант намијењен за финансирање овог пројекта према Споразуму о гранту који је закључен између БиХ и Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) у улози администратора Труст фонда једног донатора, у износу од 1.150.000 долара, од укупно 2.300.000 долара грант средстава одобрених за БиХ. Сваки накнадни износ који одобри донатор, неће прелазити укупно 3.500.000 долара.

Средства гранта користит ће се за финансирање Пројекта модернизације водних и санитарних услуга и то за подршку комуналним предузећима у јачању институционалног, финансијског и правног оквира и капацитета у сектору вода и комуналне дјелатности, а ради осигурања одрживости инвестиција у инфраструктуру.

Влада ФБиХ је потврдила да је документација прихватљива за Федерацију, а посебно Уговор о гранту између БиХ и ИБРД-а.

За реализацију ове одлуке и извјештавање задужени су Федерално министарство финансија, те Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Јединица за имплементацију пројекта овог министарства.

Одлуком је дата сагласност за закључивање Супсидијарног споразума између БиХ и ФБиХ, а за његово потписивање овлаштена је федерална министрица финансија Јелка Милићевић.

Ограничено повећање цијена снабдијевања електричном енергијом током 2023. године

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела Одлуку којом ограничава током 2023. године повећање цијена снабдијевања електричном енергијом за квалификованог купца до 20 посто максимално у односу на претходну годину, при чему се то односи за уговоре са годишњим трајањем или дуже.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је задужено да три мјесеца од ступања на снагу ове одлуке направи анализу ефеката њене примјене, те евентуално предложи неке корекције и достави Федералној влади, а како би то било упућено Парламенту ФБиХ на расправу и изјашњавање или, по потреби, и раније.

Одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним  новинама Федерације БиХ.

Како је наведено у образложењу, ова одлука је донесена у складу са Законом о допунама Закона о електричној енергији који је усвојио Парламент ФБиХ, а који је на снагу ступио 6.1.2022. године.

Сходно том законском рјешењу, Влада ФБиХ је 7.1.2022. године донијела исто ограничење повећања цијена снабдијевања електричном енергијом за квалификованог купца у ФБиХ током ове године, због енормног повећања тржишних цијена на берзама електричне енергије. Одлука је усаглашена и са Закључком Представничког дома Парламента ФБиХ од 30.12.2021. године, да се након три мјесеца од примјене Одлуке направи анализа њених ефеката.

Тако је Влада ФБиХ већ раније разматрала и прихватила Информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о ефектима примјене Одлуке о ограничавању повећања цијена снабдијевања електричном енергијом од 7.1.2022. године. Како се ситуација у односу на период када је донесена ова одлука није промјенила, било је неопходно њено доношење и за 2023. годину.   

Продужени рокови за реализацију владине уредбе у дијеу који се односи на једнократну новчану помоћ незапосленим

Федерална влада данас је измијенила члан 18ц. Уредбе о помоћи становништву усљед раста индекса потрошачких цијена, а у дијелу који се односи на помоћ незапосленима.

Тиме су кантоналне службе за запошљавање обавезане да најкасније до 21. новембра 2022. године, Влади ФБиХ доставе захтјеве за исплату једнократне новчане накнаде, уз коначни списак њених корисника за које имају ваљан податак о трансакцијском рачуну. На основу захтјева, Влада ће утврдити коначан износ средстава за исплату једнократне новчане накнаде који ће бити уплаћен свакој од кантоналних служби за запошљавање.

Надлежна кантонална служба за запошљавање ће, најкасније до 20. децембра 2022. године, исплатити једнократну накнаду уплатом на трансакцијске рачуне корисника.

Уколико кантонална служба за запошљавање не посједује податак о трансакцијском рачуну или тај податак није ваљан (нпр. наведен је погрешан број рачуна или је он у међувремену затворен), особа које полаже право на накнаду је дужна, најкасније до 4. новембра 2022. године, доставити надлежној кантоналној служби ваљан податак о свом трансакцијском рачуну. Уколико то не учини у наведеном року, губи право на једнократну новчану накнаду.

Кантонална служба за запошљавање је обавезна, најкасније до 15. јануара 2023. године, вратити средства која не буду утрошена за исплате накнада.

Измијењена Уредба ступа на снагу наредног дана од објављивања у Службеним новинама ФБиХ, а укупна средства за исплату једнократне новчане накнаде бит ће осигурана у Буџету ФБиХ за 2022. годину 

У образложењу измјена је наведено да је, након усвајања пакета помоћи незапосленим особама (Уредба о допунама Уредбе о помоћи становништву усљед раста индекса потрошачких цијена), иако су предвиђени дужи рокови за прикупљање информација о банковним рачунима незапослених особа, уочено да кантоналне службе за запошљавање нису у могућности на вријеме прикупити потребне информације, односно да постоји већи број незапослених особа који у предвиђеним роковима неће успјети доставити тражене податке.

Управо зато је циљ измјена Уредбе омогућавање више времена незапосленим особама за прибављање неопходних података.

Позитивни ефекти кориштења Револвинг фонда код Унион банке

Влада Федерације БиХ данас је усвојила извјештај Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о контроли намјенског утрошка средстава Трајног револвинг фонда код УНИОН БАНКЕ д.д. Сарајево за 2021. годину. Ријеч је о програму за дугорочно финансирање пројеката путем додјеле кредита, а који је намијењен привредним друштвима с циљем да се привредници потакну на улагања у материјалну имовину ради модернизације и проширења постојећих производних капацитета, као и на оснивање нових пословних погона и јединица уз услов задржавања и повећања броја запослених.

У складу са Програмом утрошка средстава, а на основу достављених апликација, у 2021. години су финансирани пројекти шест привредних друштава у укупном износу од 3.960.000 КМ.

Како је истакнуто у извјештају Федералног министарства енергије, рударства и индустрије главни ефекти додијељених средстава су изградња производних, пословно-производних и пословно-складишних објеката, затим адаптација пословних објеката, куповина пословних простора, као и земљишта за изградњу нових производних објеката. Набављене су и машине за обраду метала, контејнери за складиштење материјала и алати за производњу пластичних елемената.

Такођер, у привредним друштвима која су корисници овог програма у прошлој години је повећан број запослених за 28 нових радника, а очекује се и повећање укупног прихода за десет посто у односу на прошлу годину. 

Финансијска консолидација Свеучилишне клиничке болнице Мостар и Клиничког центра Универзитета у Сарајеву

 Влада ФБиХ је данас, на приједлог Федералног министарства здравства, донијела одлуке о финансијској консолидацији и/или реструктуирању Свеучилишне клиничке болнице Мостар (СКБ Мостар), те Клиничког центра Универзитета у Сарајеву (КЦУС), као и одлуке о усвајању програма финансијске консолидације и/или реструктуирања за ове двије јавне здравствене установе.

 Одлуке о финансијској консолидацији ових здравствених установа донесене су на усаглашен приједлог федералних министара здравства и финансија, те на основу Закона о финансијској консолидацији и реструктурирању јавних здравствених установа у ФБиХ. У Буџету ФБиХ за 2022. годину предвиђена средства за ове намјене у првој фискалној години износе 75 милиона КМ. Иначе, за провођење овог закона планирано је укупно 225 милиона КМ у три фискалне године за клиничке центре, као и за опће и кантоналне болнице у ФБиХ.

Одлуке о финансијској консолидацији и/или реструктуирању СКБ Мостар и КЦУС-а донесене су након процјене поднијетих документираних захтјева за покретање поступака финансијске консолидације дуговања и реструктурирања, као и одлука управних одбора ових здравствених установа.

У овој фискалној години за СКБ Мостар предвиђено је 20 милиона КМ.

Како је, између осталог, наведено у Програму, СКБ Мостар је дуги низ година у стању неликвидности. Поред осталог, укупне обавезе за порезе и доприносе су на дан 31.12.2021. године износиле око 59,2 милиона КМ и односе се на дуговања од 2008. до 2021. године, а значајна су и дуговања према добављачима лијекова и медицинског и осталог материјала. СКБ Мостар треба провести финансијску консолидацију и због неадекватности капитала. Наиме, акумулирани губици су премашили не само половицу већ и укупан износ основног капитала и на дан 31.12.2021. године су износили око 86,3 милиона КМ изнад висине капитала.

За КЦУС је, на основу данашње Одлуке, предвиђено 10 милиона КМ у овој фискалној години.

 Према Програму, приоритет КЦУС-а је наставак изградње Централног медицинског објекта (ЦМБ), посљедњег из Програма изградње новог Клиничког центра на локацији Кошево. Изградња ЦМБ-а започела је 1989. године, али због ратних дешавања и недостатка финансијских средстава још није завршена. Улагање у изградњу објекта за потребе здравствене заштите примарно се сматра друштвено оправданим улагањем. У том смислу, улагања у наставак изградње ЦМБ-а оправдана су завршетком већ започетог пројекта, који ће грађанима Кантона Сарајево, Федерације БиХ и цијеле Босне и Херцеговине пружити квалитетније здравствене услуге. Ова здравствена установа нема дуговања закључно са 2021. годином.

Како оцјењују у Програму, завршетак овог пројекта, куповина високо софистициране медицинске опреме и квалитетно образовање и стручно усавршавање особља значајно ће смањити потребу наших грађана да траже медицински третман у иностранству. То ће представљати значајан финансијски ефекат за КЦУС и нашу земљу.

Иначе, финансијска консолидација и/или реструктурирање СКБ-а Мостар и КЦУС-а обавит ће се у периоду од десет година, рачунајући од дана усвајања ових одлука и програма финансијске консолидације и/или реструктурирања.

За програм лијечења срчаних обољења насталих од посљедица коронавируса одобрено милион КM

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства здравства, усвојила Програм утрошка средстава са критеријима расподјеле "Текући трансфер другим нивоима власти и фондовима - Подузимање мјера за спрјечавање и сузбијање заразне болести ЦОВИД-19 из надлежности ФБиХ", утврђених у Буџету ФБиХ за 2022. годину, у износу од 1.000.000 КМ.

Одлуком се одобрава расподјела средстава за финансирање услуга инвазивне и интервентне кардиологије и кардиохирургије код пацијената које су настале као посљедица ЦОВИД-19. Сврха овог програма је лијечење обољелих од кардиоваскуларних обољења.  Овом одлуком су прецизиране услуге из области инвазивне и интервентне кардиологије и кардиохирургије код пацијената које су настале као посљедица ЦОВИД-19, које ће се финансирати програмом.

Критерији за расподјелу средстава утврђени су Упутством Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ о критеријима и начину контроле утрошка намјенских средстава програма инвазивне и интервентне кардиологије и кардиохирургије код пацијената које су настале као посљедица ЦОВИД-19.

Корисници средстава су здравствене установе у Федерацији БиХ са којима је овај завод закључио уговор за 2022. годину.

Федерално министарство здравства ће најкасније 15 дана од ступања на снагу ове одлуке, са Заводом здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ потписати уговор о међусобним правима и обавезама, а који ће садржавати све битне елементе дозначавања средстава овог трансфера. Федерално министарство здравства ће именовати посебну комисију која ће пратити намјенски утрошак средстава.

У образложењу одлуке Федералног министарства здравства наведено је да се Завод обратио захтјевом за додатно финансирање ових услуга. Наиме, наведено је, да је 2019. године, прије пандемије, из федералног фонда солидарности за програм кардиологије и кардиохирургије издвојено 42,08 милиона КМ и укупно лијечено 6.389 пацијената, те да је број обољелих био у сталном расту.

 У првих шест мјесеци ове године лијечено је 4.058 пацијената за које је издвојено 22,19 милиона КМ. Финансијским планом Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ средства за програм кардиологије и кардиохирургије износе 39 милиона КМ. Како би се нашло рјешење и смањиле листе чекања, Завод се обратио захтјевом Федералном министарству здравства за додатно финансирање услуга интервентне кардиологије и кардиохирургије које су произашле као посљедица ЦОВИД-19.

О мајмунским богињама и мјерама за заштиту становништва за Федерацију БиХ

На приједлог Федералног министарства здравства и уз стручно мишљење Завода за јавно здравство ФБиХ, Влада ФБиХ је на данашњој сједници донијела одлуку о проглашењу мајмунских богиња заразном болести од интереса за Федерацију БиХ и мјерама за заштиту становништва ФБиХ.

С циљем спрјечавања и сузбијања заразне болести мајмунских богиња подузимају се мјере заштите становништва од заразних болести утврђене Законом о заштити становништва од заразних болести, као и прописима донесеним на основу овог закона. То су представљање и здравствено васпитање о превенцији заразне болести, рано откривање извора заразе и путева преношења заразе, лабораторијска изолација и идентификација узрочника, пријавијивање, те вакцинација - превентивна и послијеекспозицијско спрјечавање развоја и ширења мајмунских богиња према индикацијама надлежних тијела у ФБиХ.

Федерални буџет, у складу с могућностима у фискалној години, финансира мјеру заштите од ове заразне болести која обухвата осигурање потребних резерви вакцина, у складу с доступношћу, а у смислу превентивног и послијеекспозицијског спрјечавања развоја и ширења мајмунских богиња према индикацијама надлежних тијела у Федерацији БиХ.

У образложењу је, уз остало, наведено да је од маја 2022. године неколико неендемских земаља у четири региона Свјетске здравствене организације (СЗО) пријавило случајеве мајмунских богиња, од којих већина нема хисторију путовања у ендемске земље, стога су тренутне епидемије необичне и различите од претходних епидемија повезаних с путовањима. Од почетка избијања мајмунских богиња до 28.9.2022. земље западног Балкана пријавиле су потврђене случајеве, и то Србија (40), Хрватска (29), БиХ (5) и Црна Гора (2). Пет случајева које је пријавила БиХ регистрирано је у Федерацији БиХ.

Након процјене ризика према утврђеним критеријима, СЗО укупни ризик на глобалном нивоу процјењује као умјерен. На регионалном нивоу, ризик се сматра високим у једном региону (ЕУРО) и умјереним у пет других региона СЗО-а. У складу са Законом о заштити становништва од заразних болести и својим надлежностима Завод за јавно здравство ФБиХ дао је стручно мишљење 25.8.2022. године и 4.10.2022. године, у којем је наведено да се мајмунске богиње имају сматрати заразном болести чије је спрјечавање и сузбијање од интереса за Федерацију БиХ. Такођер, предлажу се и мјере заштите које се имају примјењивати код појаве мајмунских богиња. Идентичан став имало је и Стручно савјетодавно тијело за заразне болести Федералног министарства здравства које је развило Смјернице за збрињавање и третман обољелих с мајмунским богињама. Стручно савјетодавно тијело за имунизацију овог министарства дало је стручни став у вези вакцинације - да на основу тренутно процијењених ризика масовна вакцинација против мајмунских богиња није потребна, нити се препоручује у овом тренутку. Ширење мајмунских богиња с човјека на човјека може се контролирати јавноздравственим мјерама. У управљању одговором, вакцинацију треба сматрати додатном мјером за употпуњавање јавноздравствених интервенција.

Влада је усвојила и Информацију о појави заразне болести из групе зооноза-мајмунске богиње, те подузимању мјера за заштиту становништва ФБиХ од заразних болести. Обавезала се набавити вакцину против мајмунских богиња - Анкара Бавариан Нордиц (МВА-БН) понуђену кроз Споразум о заједничкој јавној набавци медицинских протумјера за БиХ, у количини од 1.000 доза вакцина за потребе становништва ФБиХ. Средства за набавку ових вакцина ће се осигурати из текуће резерве Буџета ФБиХ за ову годину.

 Програм јавних инвестиција ФБиХ 2023-2025 

Влада ФБиХ је донијела Програм јавних инвестиција (ПЈИ) Федерације БиХ за период од 2023. до 2025. године, те задужила Федерално министарство финансија, као предлагача, да овај документ објавни на својој wеб страници.

Програм садржи 135 пројеката с укупном вриједности од 17.398,23 милиона КМ.

Од овог износа се 8.604,88 милиона КМ или 49,5 посто односи на 71 кандидирани пројект. Од укупног броја, највећи број кандидованих пројеката су поднијели ЈП Електропривреда БХ д.д. Сарајево (16), затим ЈП Аутоцесте ФБиХ (11), Министарство околиша и туризма (10), ЈП Међународни аеродром Сарајево (6), Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства (6 + 1 посредством Уреда за координацију пројеката у пољопривреди), ЈП Жељезнице Федерације БиХ, док остали подноситељи имају мање од три пројекта.

Износ од 6.691,88 милиона КМ или 38,5 посто односи се на 57 пројеката у имплементацији. Од њихове укупне вриједности су за периоду 2023-2025. година планирана улагања од 2.256,71 милиона КМ. Од тога је у 2023. години планирано улагање од 754,84 милиона КМ, те у 2024. години улагање од 789,5 милиона КМ и у 2025. години 712,37 милиона КМ. Од укупно 754,84 милиона КМ у 2023. години највише улагања  планирано је за пројекте из сектора транспорта (375,13 милиона КМ) и производња и опскрбе енергиијом (321,24 милиона КМ).

Кроз ПЈИ је планирано и 2.101,47 милиона КМ или 12 посто на седам одобрених пројеката, а то су они за чије финансирање је, након закључка Владе ФБиХ, покренута иницијатива за осигурање потребних средстава.

Влада ФБиХ се на данашњој сједници упознала и с кантоналним програмима јавних инвестиција за период 2023-2025. година, и то Зеничко-добојског, Западнохерцеговачког, Унско-санског, Сарајевског, Тузланског и Кантона 10.

Иначе, Програм јавних инвестиција Федерације БиХ се припрема у сврху подршке Влади и институцијама Федерације БиХ приликом планирања улагања и доношења квалитетних инвестицијских одлука. Усваја га сваке године Влада ФБиХ на приједлог Федералног министарство финансија након процеса прикупљања података од учесника у процесу планирања инвестирања.

 ПЈИ се припрема се у складу са Законом о буџетима у Федерацији БиХ и Уредбом о начину и критеријима за припрему, израду и праћење реализирања програма јавних инвестиција.

Одлуке, рјешења, закључци

Федерална влада је усвојила годишњи извјештај о реализацији Стратегије реформе управљања јавним финансијама у ФБиХ 2021-2025. година (ГИР) за период од 1.1.2021. до 31.12.2021. године. Федерално министарство финансија задужено ја да овај извјештај објави на својој wеб страници, а Генерални секретаријат Владе ФБиХ да га прослиједи Парламенту ФБиХ ради информисања.

Влада је ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар, као кориснику експропријације, дозволила улазак у посјед некретнина прије исплате накнаде за некретнине потпуно експроприсане рјешењем Службе за имовинско-правне послове, катастар и урбанизам Опћине Витез, а за потребе изградње брзе цесте Лашва - Невић поље ( дионица излаз из Пословне зоне Витез - петља Невић поље).

Донесено је и Рјешење којим је кориснику експропријације, РМУ Бановићи д.д. Бановићи, дозвољен улазак у посјед некретнина прије исплате накнаде за некретнине потпуно експроприсане Рјешењем Службе за урбанизам, геодетске и имовинско-правне послове Опћине Бановићи. Поступак експропријације вођен је у сврху извођења предвиђених радова за  проширење Површинског копа Гривице, а с циљем неометаног обављања рударских радова, односно експлоатације минералне сировине и одлагања јаловине.

На приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, Влада се данас упознала са информацијом овог министарства, као и извјештајем о раду Интерресорне радне групе за анализу прописа у оквиру којих истосполни парови из животне заједнице могу остварити своја права која произилазе из Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, с приједлогом прописа које је потребно донијети на подручју Федерације БиХ.

Влада је прихватила седми тромјесечни извјештај о проведби пројекта Додатно финансирање за Пројект регистрације некретнина у ФБиХ, за период од 1.7. до 30.9.2022. године.

Донесена је Одлука о издвајању средстава у складу са Уредбом о помоћи становништву усљед раста индекса потрошачких цијена и исплати једнократне помоћи.

Влада ФБиХ је на привремено кориштење без накнаде, на период од пет година, Планинарском савезу ФБиХ дала пословни простор у Сарајеву, а претходно је донијела Одлуку о престанку кориштења другог пословног простора раније додијељеног овом савезу. Такођер, Опћини Травник је дата сагласност да у касарни „Слимена“ може уступити на кориштење два објекта за потребе ЈКП „Башбунар“ Травник.

Влада ФБиХ је данашњом измијеном закључка од 25.8.2022. године, а који се односи на проведбу Одлуке о расподјели средстава утврђених Буџетом ФБиХ за 2022. годину „Текући трансфери другим нивоима власти и фондовима – кантони“, прецизирала области за пројекте/реформе које представљају структуралне реформе од значаја за ФБиХ.

Влада се упознала и са информацијом о реализацији својих закључака за период јануар - септембар 2022. године.

Кадровска рјешења

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава су, уиме Владе ФБиХ, опуномоћени Ернест Ђонко (ЈП БХ пошта д.о.о. Сарајево), Јакуб Мушинбеговић (Претис д.д. Вогошћа) и Златан Билановић (Бинас д.д. Бугојно).