328. сједница Владе ФБиХ

Утврђен приједлог закона о спречавању сукоба интереса у органима власти у ФБиХ

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Мостару, утврдила и Парламенту ФБиХ упутила Приједлог закона о спречавању сукоба интереса у органима власти у ФБиХ. Овај закон уређује спречавање сукоба између приватног и јавног интереса у вршењу јавних функција у ФБиХ, кантонима и јединицама локалне самоуправе, обавезу подношења и садржаја извјештаја о финансијском стању, имовини и интересима носиоца јавне функције, оснивање Комисије за одлучивање о сукобу интереса и поступак који она проводи, надзор над провођењем Закона, као и друга питања од значаја за спречавање сукоба интереса носилаца јавних функција.

Како је дефинирано, сукоб интереса постоји када приватни интерес носиоца јавне функције утиче, може утицати или изгледа да може утицати на законито, непристрасно и транспарентно обављање повјерене јавне функције.

Носилац јавне функције је дужан законито, непристрасно, одговорно и транспарентно обављати повјерену јавну дужност и избјегавати све ситуације које могу довести до сукоба између његовог приватног и јавног интереса, водећи нарочито рачуна о повјерењу јавности у његов лични и интегритет органа власти у којем обавља функцију.

У вршењу јавне дужности, носилац јавне функције не смије свој приватни интерес стављати изнад јавног, нити бити укључен у пословне или професионалне активности, те преузимати било какве обавезе које могу бити у сукобу са обављањем његове јавне функције, као ни дозволити да било какав материјални или нематеријални интерес утиче на законито, непристрасно, одговорно и транспарентно обављање његове јавне дужности. Такођер је лично одговоран за идентификацију и спречавање сукоба између свог приватног и јавног интереса.

Орган власти у којем носилац јавне функције обавља своју дужност, односно тијело надлежно за његово именовање и постављење, дужно је одмах по сазнању о постојању сукоба интереса донијети одлуку о начину управљања сукобом између приватног интереса, посебно водећи рачуна о јавном интересу, те интегритету јавне функције и органа власти.

У случају двојбе о постојању сукоба између приватног и јавног интереса, носилац јавне функције или орган власти у којем обавља дужност, односно тијело надлежно за његово именовање и постављење, дужан је затражити и поступити у складу са мишљењем Комисије.

Носилац јавне функције не може бити члан управног или надзорног одбора, скупштине или управе, нити бити у својству овлаштене особе у јавном предузећу, установи или институцији на било којем нивоу власти у БиХ. Не може бити ни члан ових органа било којег пословног субјекта у приватном власништву у које орган власти у којем обавља дужност улаже или је улагао капитал у току четири године које претходе преузимању јавне функције. Ово вриједи и за пословне субјекте у приватном власништву који директно или индиректно склапају уговоре вриједности веће од 10.000 КМ годишње са органима који се финансирају из буџета било којег нивоа власти. Не може бити ни члан УО и НО, управе, или имати својство овлаштене особе у фондацији и удружењу чији уколико укупни финансијски примици из буџета било којег нивоа власти прелазе једнак износ.

Како стоји у образложењу Федералног министарства правде, као обрађивача овог закона, његовим одредбама је детаљније и свеобухватније утврђен појам сукоба интереса. Осим тога, проширен је обухват на оне субјекте јавног права који су до сада били изван досега важећег закона, као што су јавне установе. Врло јасно и детаљно је прописана обавеза подношења финансијских извјештаја носилаца јавних функција, али начин управљања могућим сукобом интереса односно понашање и скуп обавезних корака носилаца јавних функција уколико се нађу у могућој ситуацији сукоба интереса.

Један од најважнијих дијелова овог закона су и одредбе којима се оснива Комисија за одлучивање о сукобу интереса, приликом чега је врло јасно и детаљно прописан носилац овлаштења и начин њеног именовања, њен састав, трајање мандата и дјелокруг рада. Надаље, овим законом предвиђене су и санкције према носиоцима јавних функција због кршења предметног закона, али и прекршајне одредбе за друге учеснике у овој друштвеној области.

Нацрт је припреман у сарадњи са стручњацима и представницима међународне заједнице у БиХ, у првом реду ангажираним од стране Амбасаде Велике Британије. Радна верзија Закона разматрана је и на састанку с представницима Антикорупцијског тима Владе ФБиХ, Уреда Комисије за одлучивање о сукобу интереса БиХ, Централне изборне комисије БиХ, као и Транспаренцy Интернатионала у БиХ. У обзир су узети и међународни стандарди у овој области, нарочито они које су утврдили Вијеће Европе и Група држава за борбу против корупције (ГРЕЦО), те препоруке и захтјеви Европске комисије из Извјештаја о напретку БиХ и састанака Пододбора за правду, слободу и сигурност између ЕУ и БиХ.

Утврђен Приједлог закона о заштити пријавилаца корупције у ФБиХ

Федерална влада је утврдила Приједлог закона о заштити пријавилаца корупције у ФБиХ. Његов циљ је сузбијање корупције и осигурање ефикасног система заштите пријавилаца од било којег облика угрожавања или повреде њихових права која би могłа бити у вези с пријавом корупције.

Према образложењу, разлози за доношење Закона се огледају у чињеници да у ФБиХ тренутно не постоје ефикасни правни, а нити институцијски механизми који би осигурали ефикасну заштиту особа које би се одлучиле пријавити корупцију. Такво стање директно погодује починиоцима радњи које имају обиљежја корупције. Надлежни органи у пракси тешко долазе до сазнања да се заиста догодила нека коруптивна радња углавном из разлога што постој бојазан код особа које имају таква сазнања да би могłе бити изложене неком виду штетне радње.

Осим тога, надлежни правосудни органи у суштини не успјевају осигурати ефикасну заштиту таквих особа, првенствено усљед чињенице да у ФБиХ не постој законски установљено право на заштићено пријављивање, а тај недостатак се отклања усвајањем овог Закона. Крајња намјера Федералног министарства правде, као предлагача, јесте да се јавности, односно грађанима пошаље јасна порука како ће држава путем законских норми и успостављених институција уложити све могуће напоре да пружи адекватну и ефикасну заштиту особама које се одлуче пријавити корупцију, без страха да ће бити изложени било којим штетним радњама. Тиме се испуњава опћи, универзални стандард заштите појединаца који су у доброј намјери изнијели своја сазнања о почињењу корупције и других протуправних понашања којима се угрожава опћи интерес.

Законом је прописано да свака особа има право да, у доброј вјери, пријави било који облик корупције у јавном или приватном сектору, за који сазна на било који начин.

Забрањено је спречавање пријављивања корупције, а свака одредба опћег или појединачног акта којим се спречава пријављивање корупције не производи правно дејство.

Врсте заштићеног пријављивања су интерно и екстерно.

Интерном пријавом пријавилац обавјештава одговорну или овлаштену особу о чињеницама на основу којих сумња да је код субјекта којим одговорна особа руководи, покушана или извршена корупција. Екстерно пријављивање врши се у случају да поступак по интерном пријављивању траје дуже од 30 дана од пријема пријаве или да пријавилац сматра да је поступак по пријави био неправилан или има разлога да вјерује да се одговорна или овлаштена особа којој се подноси пријава може директно или индиректно довести у везу са корупцјом.

Изузетно, заштићеним пријављивањем сматра се и објављивање путем средстава јавног информирања или на други начин чињење јавно доступним информација које указују да је покушана, извршена или да је у току корупција.

Када је ријеч о казненим мјерама, прописане су новчане казне од 5.000 до 15.000 КМ за одговорну или овлаштену особу која не подузме мјере прописане Законом. Једнак распон казни је и за пријавиоца који у моменту подношења пријаве зна да нису истините информације које доставља или пријављивање условљава имовинском или другом користи као наградом или накнадом за достављање информација и доказа о корупцији

Приходи од изречених новчаних казни припадају Буџету ФБиХ, а инспекцијски надзор над провођењем овог закона врши Федерална управа за инспекцијске послове.

Утврђени Приједлог овог закона упућен је Парламенту ФБиХ.

Иницијатива Вијећу министара БиХ: Затражено привремено Привремено Укидање ПДВ-а на природни гас у трајању од шест  мјесеци

Влада ФБиХ данас је усвојила информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије  о кретању цијена природног гаса, с приједлогом за ублажавање посљедица удара раста цијена овог енергента на његове крајње потрошаче.

Федерална влада покреће иницијативу према Вијећу министара БиХ за подузимање активности на привременом укидању стопе пореза на додану вриједност (ПДВ) на природни гас у трајању од шест мјесеци.

Влада је задужила премијера ФБиХ да ову иницијативу упути Вијећу министара БиХ, а Федерално министарство енергије, рударства и индустрије да текст иницијативе достави Генералном секретаријату Владе ФБиХ.

У иницијативи је наведено да је Влада ФБиХ анализирала раст цијена природног гаса у претходном периоду и закључила да су његова поскупљења погодила све потрошаче, посебно домаћинства, што је значајно утицало на стандард грађана и довело у питање могућност измиривања рачуна за потрошени природни гас.

Два узастопна повећања цијена природног гаса узрокована су повећањем цијене од стране Газпрома према Енергоинвесту, као једином снабдјевачу у ФБиХ, а која су резултат повећања цијена нафтних деривата на свјетским берзама за које се веже и цијена природног гаса, као и негативним курсним разликама.

Пројекције даљњег кретања цијене природног гаса тешко је планирати, јер су цијене нафтних деривата условљене глобалним стањем и политичким утицајима у Европи и свијету.

Како је истакнуто, усвајање иницијативе Владе ФБиХ би допринијело ублажавању посљедица пораста цијена природног гаса на грађане и очувању њиховог стандарда, а уједно и на све крајње потрошаче природног гаса, укључујући и индустријске компаније које користе овај енергент, а што би, у коначници, резултирало и смањењем инфлације

Изједначена права упосленицима КПЗ-а из области ПИО-а са судском и полицијом ФУП-а

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства правде, донијела одлуку којом  су утврђена радних мјеста упосленика у казнено-поправним заводима у Федерацији БиХ на којима се упосленици у правима из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања изједначавају са судском и полицијом Федералног министарства унутрашњих послова.

Одлука се односи на радна мјеста систематизована у служби осигурања казнено-поправних завода у Федерацији БиХ, а која су дефинисана посебним одредбама о служби осигурања у Закону о извршењу кривичних санкција у Федерацији БиХ.

Ријеч је о запосленицима који имају службена звања: затворски полицајац - стражар, старији затворски стражар - полицајац, старији затворски полицајац - стражар прве класе, надзорник затворске полиције - страже, старији надзорник затворске полиције - страже, старији надзорник затворске полиције - страже прве класе и заповједник затворске полиције - страже.

Донесена одлука ступа на снагу наредног дана од дана објаве у Службеним новинама Федерације БиХ.

Приликом израде Одлуке о утврђивању радних мјеста упосленика у казнено-поправним заводима у ФБиХ, Федерално министарство правде је имало у виду све релевантне законске и подзаконске прописе.

Усвојена Федерална стратегија заштите околиша 2022-2032.

На приједлог Федералног министарства околиша и туризма, Влада Федерације БиХ данас је усвојила Федералну стратегију заштите околиша (2022-2032).

Стратегија обухвата седам тематских области: управљање водама, управљање отпадом, биодиверзитет и заштиту природе, затим квалитет зрака, климатске промјене и енергију, као и хемијску сигурност и буку, те одрживо управљање ресурсима (укључујући пољопривреду, шумарство, рибарство и рударске активности) и управљање околишем (као хоризонталну политику).

Федералном стратегијом су утврђени приоритети и мјере с циљем побољшања стања околиша, ублажавања и смањења утицаја климе и јачања отпорности на климатске промјене и боље усаглашености прописа са прописима Европске уније и међународним споразумима у области околиша. Такођер,  циљеви су и ефикасније управљање сектором околиша у БиХ, осигурање бољих јавних услуга у областима као што су управљање водом и отпадом, а интегрирана су и питања равноправности сполова, друштвене једнакости и сиромаштва.

С обзиром на то да је околиш једно од питања о којима ће БиХ преговарати са ЕУ, у складу са Поглављем 27. (Околиш и климатске промјене), с циљем провођења политике и прописа у складу с правном стечевином ЕУ у области околиша, узимајући у обзир обавезе свих нивоа власти у Босни и Херцеговини и захтјев ЕУ, Федерална стратегија заштите околиша ће представљати дио свеобухватне стратегије заштите околиша Босне и Херцеговине 2022-2032. (ЕСАП БиХ). То је четверокомпонентна стратегија која ће се састојати од стратегије за ниво Босне и Херцеговине, Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ и садржавати преглед стања околиша и свеобухватне стратешке циљеве заштите околиша, те приоритете и мјере за постизање утврђених циљева у наредној деценији.

Цјелокупни процес израде Федералне стратегије заштите околиша био је заснован на партиципативном приступу и проведен уз координацију, сарадњу и учешће више од 300 представника различитих институција и организација у Федерацији БиХ (свих релевантних министарстава, јавних установа и других институција на свим нивоима власти, представника академске заједнице и невладиног сектора), уз континуирано информирање и укључивање јавности.

Данас је Генерални Секретаријат Владе ФБиХ задужен да Стратегију заштите околиша 2022-2032., заједно са Стратегијом управљања водама ФБиХ 2022.-2032., као њеним саставним дијелом, достави Парламенту ФБиХ ради разматрања и доношења. Влада је дала сагласност да Стратегија околиша БиХ (2022-2032.) буде усвојена на Вијећу министара БиХ.

За 96 програма и пројеката из области социјалне заштите више од 1,8 милиона КМ

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, донијела Одлуку којом одобрава расподјелу дијела прихода у износу од 1.849.585,57 КМ уплаћених у Буџет ФБиХ у 2021. години, а остварених по основу накнада за приређивање игара на срећу. Овом одлуком обухваћено је 96 програма и пројеката из области социјалне заштите.

Од укупног износа, 1.409.413,61 КМ расподијељено је за финансирање 85 програма и пројеката који се односе на побољшање животних услова и рада организација особа са инвалидитетом.

Даљњих 88.380 КМ намијењено је финансирању три програма и пројеката који се односе на смјештај и уточиште жртвама тортуре и насиља (сигурне куће), док је износ од 351.791,96 КМ расподијељен на осам програма и пројеката који се односе на рад јавних кухиња.

Федерално министарство рада и социјалне политике ће, најкасније у року од 30 дана, са свим корисницима закључити појединачне уговоре о додјели средстава. Корисници су обавезни, најкасније до 31.12.2022. године, овом министарству доставити извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава, уз вјеродостојну документацију на основу која то доказује.

Корисници који у уговореном року не доставе извјештај или средства утроше супротно прописаним критеријима дужни су вратити додијељена средстава у Буџет ФБиХ, те не могу остварити право на додјелу средстава у наредне три године.

Федерално министарство рада и социјалне политике ће, најкасније до 1.3.2023. године, доставити Влади свеобухватну информацију о намјенском утрошку средстава додијељених корисницима.

Средства за ”Дјечију недјељу”

Влада ФБиХ је донијела Одлуку о утврђивању новчаних износа који ће бити наплаћивани током октобра 2022. године на територији Федерације БиХ за ”Дјечију недјељу”.

Тако ће по један посто бити наплаћивано на продану возну карту у међумјесном и међународном жељезничком, бродском, авионском и аутобуском саобраћају, на поштанске пошиљке у унутрашњем саобраћају, изузев на пошиљке новина и часописа, затим на продану улазницу за позориште, кино, друге културне манифестације и спортске приредбе за које се наплаћују улазнице, као и на продани носач слике и звука (ЦД, ДВД и слично).

У складу са Законом о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом, кантонална министарства финансија ће, на приједлог кантоналних министарстава надлежних за социјалну политику, утврдити начине наплате новчаних износа и њиховог распоређивања.

Надлежна кантонална министарства дужна су да Федералном министарству рада и социјалне политике најдаље до 31. децембра текуће године доставе извјештаје о прикупљеним и утрошеним средствима.

Циљ овакве одлуке је подстицање друштвене бриге и свијести јавности о правима и потребама дјеце, посебно о положају дјеце без родитељског старања и других осјетљивих скупина.

Прикупљена средства су намијењена за подстицање и организовање културно-образовних, рекреативних и других манифестација посвећених дјеци, као и подузимању других мјера и акција за унапредење друштвене бриге о дјеци у ФБиХ.

О извозу опасног отпада

Федерално министарство околиша и туризма упознало је Владу ФБиХ са информацијом о извозу опасног отпада из Федерације БиХ за 2021. годину

Овај закључак ће, с пропратном документацијом, бити достављен Министарству вањске трговине и економских односа БиХ као централном контакт мјесту за Базелску конвенцију у Босни и Херцеговини.

У информацији је, уз остало, наведено да, на основу законске регулативе, на подручју Федерације БиХ постоје овлаштени субјекти за прикупљање и извоз опасног отпада на еколошки прихватљив начин, а то су Ц.И.А.К. д.о.о. Груде, КЕМЕКО-БХ д.о.о. Лукавац, Кемокоп д.о.о. Тузла и Модернизација д.о.о. Градачац.

Федерално министарство околиша и туризма је, у складу с важећим прописима, у име привредних субјеката, надлежним институцијама поднијело 23 захтјева (претходне сагласности) за прекогранични промет отпада у државама увоза и за транзит у државама транзита.

Након што су привредни субјекти добили сагласности, Федерално министарство је издало коначне сагласности за извоз опасног отпада из БиХ/ФБиХ, те су на основу тога привредни субјекти у 2021. години прикупили и извезли 7.883,34 тона опасног отпада. Ове количине су, и поред изазова са којим су се привредни субјекти сусретали у 2021. години, веће него у 2020. години, када је извезено 5.710,75 тона.

У Словенију је извезено 2.602,81 тона, у Србију 2.528, Хрватску 1.424,83, Аустрију 808,57, Њемачку 454,42, Белгију 40,78 и у Македонију 23,89 тона опасног отпада.

Федерално министарство околиша и туризма је у 2021. години одобрило транзит 670 тона опасног отпада кроз Федерацију БиХ, а који је извезен из Републике Црне Горе у земље Европске уније на коначно збрињавање.

Одлуке, закључци и извјештаји

На приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, Влада ФБиХ је донијела двије одлуке о престанку важења ранијих одлука о одобравању расподјеле дијела новчаних средстава остварених продајом предузећа из надлежности Агенције за приватизацију у ФБиХ.

Влада ФБиХ данас је усвојила информацију Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства о статусу Уговора с Фондом за заштиту околиша ФБиХ у оквиру пројекта Водоснабдијевање и одводња отпадних вода у ФБиХ - WАТСАН ФБиХ.  Фонд за заштиту околиша Влада је задужила да продужи период расположивости преосталих средстава у износу 987.259,61 КМ којим се суфинансирају трошкови централног надзора изнад три посто од уговорених/реализираних грађевинских радова у свакој опћини учесници Пројекта до 31.12.2022. године, односно до краја трајања WАТСАН ФБиХ пројекта.

Федерално министарство рада и социјалне политике је за данашњу сједницу доставило, а Влада ФБиХ прихватила извјештај о функционисању информационог система СОТАЦ у ФБиХ за 2021. годину. Федерално министарство је задужено да, у сарадњи с кантоналним министарствима надлежним за област социјалне и дјечије заштите, настави континуирано праћење функционисања информационог система СОТАЦ, те да усвојени извјештај достави кантоналним владама и Савезу опћина и градова ФБиХ.

Влада је дала сагласност на извјештај ГРЕВИО комитета за БиХ о законодавним и другим мјерама подузетим за проведбу одредби Конвенције Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција). Овај закључак бит ће достављен Министарству за људска права и избјеглице БиХ.

Кадровска рјешења

Влада ФБиХ је измијенила Рјешење о постављењу команданта, начелника и чланова Федералног Штаба цивилне заштите, те у ово тијело именовала помоћник директора у Федералној управи цивилне заштите Мурата Баручију.

Након што се упознала и разматрала достављену листу кандидата, Влада ФБиХ данас није именовала директора Федералне управе полиције у саставу Федералног министарства унутрашњих послова, јер ни један кандидат није добио подршку.

За учешће у раду и одлучивању на скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени Кенан Османагић (Хрватска пошта д.о.о. Мостар), Халко Балавац (БХ Гас д.о.о. Сарајево), Стипо Буљан (УНИС Гроуп д.о.о.), Маринко Бошњак (Енергоинвест д.д. Сарајево) и Амадео Мандић (ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево).