23. сједница Владе ФБиХ

Утврђен Нацрт закона о д‌јелатности психолога у ФБиХ

Влада Федерације БиХ данас је, на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике утврдила Нацрт закона о д‌јелатности психолога у ФБиХ. Овим законом уређују се право психолога на самостално обављање послова у струци, приправнички стаж, стручни испит и издавање лиценце, права и обавезе психолога и корисника њихових услуга, начин обављања д‌јелатности психолога, комора психолога, те надзор над обављањем д‌јелатности психолога као д‌јелатности од интереса за Федерацију.

У разлозима за доношење овог закона, међу осталим, наведено је да рад психолога има директне импликације на ментално здравље и квалитету живота људи, породице и шире друштвене заједнице. Истиче се да је због непостојања законског оквира за д‌јеловање психолога у Федерацији, друштво суочено са озбиљним и дугорочно штетним посљедицама. Образложено је да се због тога у пракси догађа да дијагностику раде нестручна лица која не посједују психолошке тестове и технике како би извели стручно одговорне закључке. Доступност психолошких мјерних инструмената нестручним лицима, како се наглашава у образложењу, доводи у опасност лица којима је потребан стручни психолошки, психијатријски и психотерапијски третман (потенцијално суицидална и психотична лица, лица с потешкоћама у развоју, лица с професионалним обољењима и друго).

Предлагач напомиње да су због све чешће злоупотребе и доступности тестова нестручним и неадекватно образованим лицима без могућности њихове, законски контролисане употребе у нашој земљи издавачи тестова из регије почели одбијати продају тестова за психологе из БиХ како би заштитили ауторска права, а на основу сазнања о кршењу законских и етичких одредби, те злоупотреба кориштења и дистрибуције тестова од стране лица која не посједују додипломску изобразбу из психологије. Надаље, истиче се да је Закон о д‌јелатности психолога законски основ за покретање даљих активности за припремање, дистрибуцију и контролу кориштења адекватног психолошког инструментарија.

Образложено је и да је једна од највећих опасности злоупотребе и нестручног рада с психолошким мјерним инструментима присутна код издавања оцјене за дозволу ношења оружја, код процјене способности за обављање високо ризичних и захтјевних професија, код форензичке психолошке експертизе и вјештачења за потребе судова и тужилаштава. Такођер, без Закона о д‌јелатности психолога, објављивање научних радова из психологије знатно отежано. Осим тога, студенти психологије одмах након студија се сусрећу с проблемом, јер не постоји регулатива за обављање приправничког стажа психолога. Предлагач Нацрта закона указује и на то да у Федерацији не постоји регулисана ни приватна психолошка пракса, па психолози који желе приватно обављати своју д‌јелатност исту региструју као „обртничку и сродне д‌јелатности“. Уз то, у Федерацији не постоји јединствени регистар психолога што онемогућава планирање потреба друштва за психолозима, као и оптимално искориштавање постојећих потенцијала психолога.

У закључку образложења наведено је да је релевантност и оправданост доношења Закона о д‌јелатности психолога у ФБиХ неупитна, будући да би се успостављањем јасног правног оквира за обављање ове д‌јелатности у Федерацији ријешио читав низ уочених проблема у овој области, те би се унаприједила квалитета психолошких услуга и заштитили како корисници услуга, тако и њихови пружаоци.

Додатну подршку доношењу овог закона представља и закључак Представничког дома Парламента ФБиХ од 2.12.2020. године, којим је Влада ФБиХ задужена да исти припреми и упути га у парламентарну процедуру.

Нацртом закона прописано је да су психолози, који до дана ступања на снагу овога закона обављају своју д‌јелатност у складу с прописима о обрту и сродним д‌јелатностима, дужни д‌јелатност и регистрацију, као и друга питања везана за назив и д‌јелатност ускладити са одредбама овога закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

Изабрана приватна предузећа за субвенционирање куповине електричних аутомобила

Влада Федерације БиХ донијела је данас двије одлуке о избору укупно 51 приватног предузећа, корисника средстава у укупном износу од 469.000 КМ утврђених Буџетом ФБиХ за 2023. годину Федералном министарству енергије, рударства и индустрије из Текућих трансфера и других текућих расхода - субвенције приватним предузећима и подузетницима – потицаји при куповини електричних аутомобила.

Прва одлука односи се на 22 предузећа, корисника ових средстава у износу од 244.000 КМ за први квартал, односно период од 5. јуна до 5. октобра ове године, а друга на 29 предузећа, корисника укупно 225.000 КМ за други квартал, односно период од 5. октобра до 11. децембра ове године. Средства су одобрена у виду субвенције за куповину укупно 60 нових аутомобила (30 по кварталу), који су искључиво на електрични погон, као и хибридних аутомобила са електричним мотором и мотором са унутрашњим сагоријевањем.

Избор је извшен након проведених јавних позива по Програму утрошка средстава текућих трансфера приватним предузећима и подузетницима појединцима. У току првог квартала од објаве Јавног позива, Комисија за селекцију је констатовала да је пристигло укупно 28 захтјева за 38 аутомобила од којих су 22 захтјева формално исправна. У току другог квартала од објаве Јавног позива, Комисија је констатовала да је пристигло укупно 30 захтјева за 31 аутомобил од којих је 29 исправних.

Субвенције се крећу у износима од 5.000 КМ, 7.000 КМ и 10.000 КМ.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије ће са корисницима склопити уговоре о дод‌јели потицаја, са дефинисаним правима и обавезама уговорних страна и бит ће уплаћена на рачуне изабраних корисника.

За реализацију ових одлука задужена су федерална министарства енергије, рударства и индустрије, те финансија, свако у оквиру своје надлежности, а одлуке ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама Федерације БиХ.

Дате претходне сагласности у поступку издавања енергетских дозвола за изградњу фотонапонских електрана „Liwno“ на локалитету Полог

Влада Федерације БиХ усвојила је информације и дала претходне сагласности Федералном министарству енергије, рударства и индустрије у поступку издавања енергетске дозволе привредном друштву Позитрон д.о.о. Мостар за изградњу фотонапонских електрана „Liwno 1“, Liwno 2“, „Liwno 3“, „Liwno 4“, „Liwno 5“ и „Liwno 6“, инсталисане називне снаге 4,5 MW, одобрене снаге прикључења 4,5 MW, планиране годишње производње електричне енергије од 8,221 GWh, која се планира градити на локалитету Полог, Град Мостар.

У информацији Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, између осталог, наведено је да је код изградње сваке фотонапонске електране предвиђено постављање по 7.776 модула појединачне снаге 700 Wp, што би значило укупну инсталацију 5.443,2 kWp.

Такођер је наведено да ће развој фотонапонских електрана “Liwno” бити од општег значаја како за локалну, тако и за регионалну заједницу. Поред прихода, остварило би се и смањење емисије ЦО2 у износу већем од 3.5Т у односу на електране које за производњу електричне енергије користе крута горива. Такођер, овим концептом би се оствариле и уштеде на емисијама полутаната СО2, NOx и чврстих честица.

У информацији се наводи да је развој пројекта ове врсте и величине од капиталне важности за Град Мостар.

Влада ФБиХ извршила субвенције камата за 2022. и 2023. за сектор производње и ИТ сектор

Влада Федерације БиХ донијела је данас на приједлог Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта Одлуку којом је усвојен Програм утрошка средстава ,,Субвенције приватним предузећима и подузетницима за регресирање камата - Гаранцијски фонд“.

Укупан износ средстава намијењених за субвенционисање дијела камате по овом Програму у износу од 1,8 милиона КМ осигуран је Буџетом ФБиХ за 2023. годину.

Програм утрошка средстава је саставни дио ове одлуке, а у њему је, између осталог, наведено да право на дод‌јелу грант средстава остварују субјекти који су се кредитно задужили у периоду од септембра 2020. године до 31.12.2022. године и то субјекти мале привреде прерађивачког и ИТ сектора одређених подручја и области, а који су се кредитно задужили по Кредитно-гарантним програмима за микро, мала и средња предузећа, те корсници средстава који су обртници и остале самосталне привредне д‌јелатности прерађивачког и ИТ сектора одређених подручја који су се кредитно задужили по Кредитно-гарантним програмима за обртнике и остале самосталне привредне д‌јелатности.

Право на дод‌јелу средстава имају и сви субјекти мале привреде који су се кредитно задужили у периоду од 1.1. до 30.9.2023. године по Кредитно-гарантним програмима за микро, мала и средња предузећа, као и сви обртници и остале самосталне привредне д‌јелатности који су се кредитно задужили по Кредитно-гарантним програмима за обртнике и остале самосталне привредне д‌јелатности, до четири посто.

За реализацију ове одлуке задужена су федерална министарства развоја, подузетништва и обрта, те финансија, као и Развојна банка ФБиХ, свако у оквиру своје надлежности.

Разлог за доношење ове одлуке је да се омогући корисницима који су се задужили по Кредитно-гарантном програму за микро, мала и средња предузећа и Кредитно-гарантном програму за обртнике и остале самосталне привредне д‌јелатности, као и за наведене кредитно-гарантне програме који су објављени у 2021. години да добију грант средства на име субвенционисања дијела трошкова камате.

Овај програм урађен је на основу пројекција Развојне банке ФБиХ, које су достављене Министарству, а у складу са расположивим средствима у Буџету ФБиХ за 2023. годину.

Поступак субвенционисања дијела камате ће се проводити на начин да ће се вршити рефундирање дијела камате на кредите одобрене за напријед наведене програме за одржавање текуће ликвидности и постојећег степена запослености, обртних средстава, довршења већ започетих инвестиција, затим покретање нових пословних активности и раст и развој постојећих микро, малих и средњих предузећа, те обртника и осталих самосталних привредних д‌јелатности, повећање конкурентности, развој и увођење иновација, као и нова запошљавања.

Одобрен пласман средстава ради реализације Програма „Кредитни потицај развоја, подузетништва и обрта“

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта донијела Одлуку којом се одобрава пласман средстава која су на депозитном рачуну код Развојне банке ФБиХ и воде се на конту „Дугорочни намјенски депозит Владе Федерације Босне и Херцеговине, Федералном министарству развоја, подузетништва и обрта“, ради реализације Програма „Кредитни потицај развоја, подузетништва и обрта“.

Кредитни потицаји, као државна помоћ мале вриједности, ће се дод‌јељивати на период до седам година, с грејс периодом до двије године и каматном стопом од 0,9 посто.

Кредитни програм се проводи с циљем пружања финансијске помоћи субјектима мале привреде за продуктивније пословање и раст привредних активности, а неопходна су им додатна улагања у основна средства. Додатна улагања ће омогућити покретање нове и одржавање постојеће производње, пружање услуга, постојећег броја субјеката мале привреде и ново запошљавање. Кредит се даје на бази комисионе кредитне линије која ће се користити путем Развојне банке. До 30 посто одобрених кредитних средстава субјекти мале привреде моћи ће користити за набавку репроматеријала.

Критерији за распод‌јелу средстава су врста д‌јелатности, намјена утрошка средстава, повећање запослености, број запослених, равномјернији регионални развој (степен развијености ЈЛС), припадност циљној скупини и досадашњи потицаји Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта у посљедњих пет година.

Категорија корисника средстава су субјекти мале привреде дефинисани по Закону о потицању развоја мале привреде, регистровани у складу са Законом о обрту и сродним д‌јелатностима у ФБиХ или Закону о привредним друштвима, који имају сједиште на подручју Федерације Босне и Херцеговине, те имају најмање два запослена на неодређено вријеме.

У складу са Уредбом о условима и поступку за дод‌јелу помоћи мале вриједности-де минимис помоћи неће се подржати пројекти сектора рибарства и аквакултуре, сектора пољопривреде, за д‌јелатност директно усмјерену извозу, за условљавање употребе домаћих производа умјесто увезених и за набавку возила за цестовни пријевоз терета привредним субјектима који обављају цестовни пријевоз терета за најам или накнаду.

Јавни конкурс за дод‌јелу финансијских средстава расписује Министарство, а објавит ће се у Службеним новинама ФБиХ, на web страници Министарства и у најмање двоје дневне новине доступне на територију ФБиХ.

Захтјеви за дод‌јелу кредитних средстава подносе се Министарству. Обраду захтјева ће вршити комисија коју именује федерални министар развоја, подузетништва и обрта. Именована комисија ће сачинити смјернице за подноситеље пројектних приједлога, те на основу критерија за избор програма из ове одлуке, јавног конкурса и Правилника о поступцима у провођењу програма развоја мале привреде, утврдити ранг-листу потенцијалних корисника кредитних средства. Са утврђене ранг-листе потенцијалних корисника кредитних средстава, Министарство ће доставити Развојној банци поднесене захтјеве за дод‌јелу кредитних средстава на даљу обраду, у складу са процедурама Развојне банке.

Коначне одлуке о дод‌јели кредитних средстава доноси федерални министар развоја, подузетништва и обрта, а резултати конкурса објављују се у Службеним новинама ФБиХ и на web страници Министарства.

Развојна банка ће закључивати уговоре о дод‌јели кредитних средстава с корисницима кредита, као и осигурање кредитних средстава. Министарство ће вршити надзор и провјеру намјенског утрошка кредитних средстава од стране корисника кредитних средстава, у сарадњи с Развојном банком.

Додатни милион КМ за аутомобиле РВИ 100 посто и категорије

Влада БиХ је данас на приједлог Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата донијела Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о суфинансирању набавке путничких аутомобила за ратне војне инвалиде 100 посто И групе којом се, између осталог, предвиђени износ за набавку путничког аутомобила повећава са 30.000 КМ на 50.000 КМ.

Предлагач Уредбе појашњава да су разлози за доношење ових измјена и допуне Уредбе првенствено да крајњи корисници овог права добију што квалитетнији аутомобил који ће задовољити њихове потребе, с обзиром да се ради о најтежој категорији ратних војних инвалида чије се здравствено стање свакодневно погоршава.

Наведено је и да се, пратећи кретање напретка у аутомобилској индустрији и раста цијена на тржишту, указала потреба да до сада предвиђени износ по аутомобилу повећа како би се свим корисницима којим се и дод‌јељује путнички аутомобил додијели аутомобил исте квалитете као и претходних година, а без умањења броја корисника.

Уредбом је измијењен и рок у којем корисници аутомобила не могу отуђити аутомобил са седам на три године, као и то да се средствима од 50.000 КМ не плаћа порез на додату вриједност.

Овим измјенама и допунама износ буџетских средстава на Капиталним трансферима појединцима - аутомобили за инвалиде повећан је за милион КМ са 1,5 милион КМ на 2,5 милиона КМ.

Доношење Стратегије за превенцију и борбу против насиља у породици 2024-2027. година

Влада Федерације БиХ, на приједлог Гендер центра ФБиХ, донијела је закључак о доношењу Стратегије за превенцију и борбу против насиља у породици 2024-2027. година. Генерални секретаријат Владе задужен је да Стратегију достави Федералном парламенту ради разматрања и доношења. Такођер, Гендер центар задужен је да након доношења ове стратегије припреми акт на основу којег ће Влада ФБиХ формирати посебно тијело за праћење проведбе Стратегије за превенцију и борбу против насиља у породици 2024-2027.

Како је истакнуто у овом документу, сратешки циљ је смањити насиље у породици. Приоритети за д‌јеловање су побољшање системске превенције насиља у породици, унапређење система свеобухватне и ефикасне заштите жртава насиља у породици, као и истражних и правосудних радњи у случајевима насиља у породици. У мјерама за провођење ових приоритета наведени су промоција толеранције, ненасиља и родне равноправности у породици и друштву, те развој механизама раног препознавања насиља и отклањања фактора ризика за насиље у породици. Ту су и мјере унапређења поцеса праћења примјене прописа и усклађивања са стварним потребама, затим заштите жртава насиља, подршке жртвама, као и унапређење рада са починиоцима насиља у породици. Истакнуте су и мјере за побољшање увјета за жртве насиља, д‌јецу жртава и свједоке током истражних и правосудних радњи, као и ефикасности рада службених лица у случајевима насиља у породици.

У образложењу данас донесеног закључка подсјећа се да је Влада ФБиХ на сједници 2. аугуста ове године задужила Гендер центар да заједно са извршним тимом за израду Стратегије за превенцију и борбу против насиља у породици 2021-2027. ажурира ову стратегију за нови временски оквир 2024-2027. Предлагач појашњава да се овај стратешки документ веже уз Стратегију развоја Федерације БиХ 2021-2027. година, посебно у дијелу који се тиче промоције толеранције, ненасиља и родне равноправности у породици и друштву директно, али и у оквиру других приоритета и мјера индиректно. Такођер, Стратегијом се реализирају и обавезе према Конвенцији Вијећа Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици - Истанбулска конвенција, коју је наша држава ратифицирала, преузимајући обавезу да осигура услове за спречавање насиља, провођење истраге, кажњавање починиоца насиља и осигурање услова за репарације жртвама насиља.

Образложено је да доношењем и имплементацијом Стратегије Федерална влада осигурава оквир за свеобухватно д‌јеловање и постизање стандарда у овој области. Током процеса израде Стратегије проведене су и јавне консултације организирањем јавних расправа у сједиштима свих десет кантона, у којима је учествовала 121 особа.

Предлагач појашњава и да ће за период имплементације Стратегије за превенцију и борбу против насиља у породици 2024-2027. година бити потребно укупно око 4.147.000 КМ у оквиру буџета надлежних институција. Од тога ће у федералном буџету за 2024. годину бити неопходно 906.000 КМ, затим у 2025. и 2026. години по 1.080.000 КМ, а у 2027. години 1.081.000 КМ. Такођер наведено је да се средства обезбјеђују путем процеса израде Документа оквирног буџета и Буџета ФБиХ, као и трогодишњих и годишњих институционалних планова федералних министарстава рада и социјалне политике, затим унутрашњих послова, здравства, образовања и науке, правде, културе и спорта, те Гендер центра ФБиХ, као имплементатора, односно учесника у проведби Стратегије. У мишљењу Федералног министарства финансија истакнуто је да ће се финансијска средства планирати у складу са могућностима Буџета ФБХ, из одобрених буџета корисника који су носиоци планираних активности.

Утврђене допуне Закона о раду којим се прописује привремени и повремени рад студентима

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике утврдила  Приједлог закона о допунама Закона о раду којим се регулише привремени и повремени рад студената.

Предлагач у образложењу појашњава да ова допуна Закона о раду прописују да се за обављање привремених и повремених послова може закључити уговор о обављању привремених и повремених послова и са студентом, односно са особом уписаном на акредитовану високошколску установу које студиј похађа редовно, ванредно, учењем на даљину или комбиновањем ова три модела студирања на начин утврђен статутом високошколске установе, а у складу са прописима којима се уређује високо образовање у БиХ, односно ФБиХ.

Такав уговор, образложено је, може се закључити искључиво за послове који нису послови са повећаним ризиком у складу са прописима из области заштите на раду, те за послове за које се код послодавца закључује уговор о раду на одређено вријеме, за сезонске и помоћне послове, са пуним или непуним радним временом.

Такођер, студент овај уговор може закључити највише два пута у току једне календарске године, а на период који укупно не може бити дужи од 180 дана у току календарске године.

Студент је дужан доставити одговарајући доказ, потврду или увјерење, о свом статусу, коју може издати искључиво акредитована високошколске установа код које студиј похађа редовно, ванредно, учењем на даљину или комбиновањем ова три модела студирања. Међутим, студент који закључује уговор о привременим и повременим пословима на овакав начин не може бити млађи од 18 нити старији од 26 година живота. Лицу које обавља привремене и повремене послове осигурава се одмор у току рада под истим условима као и за раднике у радном односу, те друга права, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Четири милиона КМ финансијске помоћи буџету БПК Горажде

Влада Федерације БиХ донијела је Одлуку којом се издвајају средстава утврђена Буџетом ФБиХ за 2023. годину Федералном министарству финансија у оквиру текућег трансфера другим нивоима власти и фондовима - Босанско-подрињски кантон Горажде, у износу од 4.000.000 КМ, на име дод‌јеле финансијске помоћи буџету овог кантона с циљем очувања ликвидности и финансијске стабилности буџета.

Федерална влада ће са корисником закључити уговор о дод‌јели и кориштењу финансијских средстава, којим ће се регулирати међусобна права и обавезе, а федерални министар финансија овлаштен је да уиме Владе Федерације БиХ потпише уговор о дод‌јели и кориштењу финансијских средстава.

Влада Босанско-подрињског кантона задужена је да извјештај о утрошку средстава достави Федералном министарству финансија најкасније до 31. децембра 2024. године.

Федерално министарство финансија ће средства дозначити у року од 30 дана од дана ступања на снагу Одлуке на депозитни рачун буџета Кантона, а у складу са Правилником о начину уплате, припадности и распод‌јеле јавних прихода у Федерацији БиХ.

За Програм подршке пољопривреди додатних 2,5 милиона КМ

Влада ФБиХ донијела је данас на приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Одлуку о измјенама и допуни Одлуке којом је усвојен Програм утрошка средстава са критеријима распод‌јеле субвенција приватним предузећима и подузетницима – потицај за пољопривреду, утврђених Буџетом ФБиХ за 2023. годину. Данашњом одлуком се повећава износ Програма подршки за 2,5 милиона КМ, са ранијих 164 милиона КМ на 166,5 милиона КМ, због извршеног ребаланса Буџета.

У разлозима за доношење ове одлуке предлагач је, између осталог, појаснио да је у оквиру модела потицаја биљној производњи умјесто 25.844.982,89 КМ потребно осигурати 25.504.100,41 КМ, а у анималној производњи умјесто првобитно планираних 90.503.026,28 КМ потребно је обезбиједити 90.320.128,02 КМ. Затим у оквиру модела руралног развоја досадашњи износ од 37.620.000,00 КМ било је потребно повећати на 44.175.360,56 КМ како би се проценат подршке што више приближио првобитно планираном. На позицији средстава намијењених подршки инвестицијама у сарадњи са Развојном банком износ средстава повећан је са 3,5 милиона КМ на пет милиона КМ због великог интереса клијената за овај тип подршке. Поред тога, с обзиром на опсег захтјева, подршком улагањима на пољопривредним газдинствима, повећан је износ средстава за те намјене са 20 милиона КМ на 27. 455.360,56 КМ. Истовремено је износ средстава за подршку прехрамбеној индустрији смањен са 14 милиона КМ на 10 милиона КМ, а средства су преусмјерена на подршку улагањима на пољопривредним газдинствима.

У оквиру Модела за остале врсте подршке извршена је прераспод‌јела средстава тако да је претходни износ од 9.531.990,83 КМ смањен на 5.930.411,01 КМ. У оквиру мјере повезивања понуде малих пољопривредних производача, подршке сектору малинарства и подршке организаторима производње за бесплатно додијељени репроматеријал, због повећаног опсега и броја захтјева, износ је са 3.970.000 КМ повећан на 5.011.234,20 КМ. Такођер, због немогућности законитог проводења мјере Програм покретања производње путем ПЦУ, 3.001.704,15 КМ усмјерена су у мјеру везану за повезивање понуде породичних пољопривредних газдинстава и обрта у износу од 1.041.234,20 КМ, односно за подршку улагањима на пољопривредним газдинствима у оквиру Модела руралног развоја у износу од 1.960.469,95 КМ.

У оквиру ставке средстава планираних за исплату судских пресуда, вансудских нагодби, нереализованих захтјева из ранијег периода, нереализованих захтјева за исплату рјешења, рјешења по жалбама и обустављеним поступцима износ средстава је са 500.000 КМ смањен на 300.000 КМ, а вишак је усмјерен у подршку улагањима на пољопривредним газдинствима.

Одређен процент издвајања у федерални фонд солидарности за 2024. годину

Влада Федерације БиХ донијела је данас на приједлог Федералног министарства здравства Одлуку о издвајању средстава у фонд солидарности ФБиХ за 2024. годину. Процент издвајања у федерални фонд солидарности из средстава доприноса за здравствено осигурање за 2024. годину остаје на истом нивоу као за 2023. годину.

Одлуком се прописује да ће, с циљем осигурања средстава федералне солидарности, за финансирање приоритетних вертикалних програма здравствене заштите од интереса за Федерацију БиХ и за пружање приоритетних најсложенијих облика здравствене заштите из одређених специјалистичких д‌јелатности на територији Федерације БиХ, у фонд солидарности ФБиХ у 2024. години бити издвајано 10,2 посто од укупних прихода остварених на основу доприноса за обавезно здравствено осигурање.

Доприноси за обавезно здравствено осигурање уплаћују се на рачуне завода здравственог осигурања кантона и на рачун Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ за уплату издвојених средстава фонда солидарности одређених Правилником о начину уплате, припадности и расподели јавних прихода у ФБиХ, по важећим стопама, те се усмјеравају у омјеру 89,8 посто на прописане рачуне завода здравственог осигурања кантона, а 10,2 посто на прописани рачун издвојених средстава фонда солидарности ФБиХ Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ.

Федерална влада ће о овој одлуци обавијестити Парламент Федерације БиХ у року од 15 дана од дана доношења. Одлука ступа на снагу дан након објаве у Службеним новинама ФБиХ, а примјењиват ће се за 2024. годину.

Одлуке и информације

На сједници је донесена Одлука којом се даје сагласност на рјешење Федералног завода за агропедологију о износу трошкова лабораторијских испитивања с циљем утврђивања онечишћења пољопривредног земљишта.

Усвојени су и извјештаји Федералног министарства финансија о задужењу Федерације БиХ по основу емисије трезорских записа на дан 14.11.2023. године, те емисије обвезница на дан 28.11.2023. године.

На приједлог Федералног завода за статистику донесен је закључак којим се утврђује План провођења статистичких истраживања од интереса за Федерацију БиХ за 2024. годину, који ће се проводити на територији Федерације БиХ.

Данас су донесени и неопходни акти о поништавању и поновном расписивању јавних конкурса за избор и именовање два члана Вијећа за државну помоћ Босне и Херцеговине које именује Влада Федерације БиХ, као и за избор и именовање предсједавајућег и чланова Надзорног одбора Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање.

Примљена је на знање и информација о реализацији закључака Владе Федерације БиХ за период јануар-новембар 2023. године.

Кадровска рјешења

Влада Федерације БиХ је донијела Рјешење којим се привремено именују предсједник и чланови Надзорног одбора Јавног предузећа Национални парк Уна д.о.о. Бихаћ, а највише до три мјесеца у саставу  Јасмин Дервић (предсједник), Шехерзада Делић и Амир Езић (чланови). Овим рјешењем разрјешавају се дужности досадашњи предсједник и чланови Надзорног одбора овог јавног предузећа ради истека мандата.

Донесено је и Рјешење којим се директорица Гендер центра ФБиХ Ана Вуковић именује за чланицу Управног одбора за координацију и праћење провођења Гендер акционог плана БиХ за период 2023-2027. година.

Данас донесеним Рјешењем у Другостепену стамбену комисију за дод‌јелу замјенских станова, обнову раније закључених уговора о кориштењу станова и дод‌јелу станова на кориштење из стамбеног фонда пријашњег Федералног министарства одбране и Војске Федерације БиХ именују се Здравко Буљета (предсједник), те Азра Косо и Елзана Хаџиалијагић (чланови), на период од једне године.

Дата је и претходна сагласност Скупштини привредног друштва Агрокомерц д.д. Велика Кладуша, за именовање Фадила Бихорца (предсједник), те Седифе Бегановић, Наде Евић, Сенада Окановића и Акира Жалића (чланови) за вршиоце дужности чланова Надзорног одбора до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца. Претходно је донесена Одлука о престанку важења Одлуке о давању претходне сагласности за именовање пет вршилаца дужности чланова овог надзорног одбора.

Претходна сагласност дата је и Скупштини Привредног друштва Претис д.д. Вогошћа за именовање Екрема Куртовића и Елвиса Бараковића за вршиоце дужности чланова Надзорног одбора овог привредног друштва уиме државног капитала, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца, односно до 30.3.2024. године када истиче мандат цијелом Надзорном одбору друштва. Прије тога дата је претходна сагласност Скупштини овог привредног друштва за разрјешење досадашњих вршилаца дужности чланова Надзорног одбора уиме државног капитала, прије истека периода на који су именовани.

Донесено је и Рјешење којим се за предсједника и чланове Управног одбора Фонда за заштиту околиша Федерације Босне и Херцеговине именују Звјездан Караџин за предсједника, те за чланове Амир Хусарић, Борис Марић, Данијела Јурина, Мирјана Милићевић, Санел Риђановић и Дорис Чуљак, на период од четири године.

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени Јадранко Пуљић (Сарајевопутеви д.д. Сарајево и ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар) и Горан Бухач (ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево).