БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Федерација Босне и Херцеговине

Влада Федерације Босне и Херцеговине

15. Закон о измјенама и допунама Закона о извршном поступку

На основу члана IV.В.7. а)(IV) Устава Федерације Босне и Херцеговине, доносим


УКАЗ


О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ





Проглашава се Закон о измјенама и допунама Закона о извршном поступку, који је усвојио Парламент Федерације Босне и Херцеговине на сједници Представничког дома од 12.12.2024. године и на сједници Дома народа од 04.03.2025. године.

Број 01-02-1-119-01/25
12. марта 2025. године
Сарајево


Предсједница
Лидија Брадара, с. р.




3АКОН
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ


Члан 1.


У Закону о извршном поступку ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 32/03, 52/03, 33/06, 39/06, 39/09, 35/12 и 46/16) у члану 8. став (3) мијења се и гласи:
"(3) Ако се извршно рјешење о извршењу на одређеном предмету или средству не може провести, тражилац извршења може ради намирења истог потраживања предложити ново средство или предмет извршења, у року од 15 дана од дана пријема обавијести суда да се извршење није могло провести на предложеном средству и предмету извршења, о чему ће суд одлучити рјешењем."


Члан 2.


У члану 12. иза става (4) додаје се нови став (5) који гласи:
"(5) На поступање другостепеног суда по жалби у цијелости се примјењују одредбе од чл. 203. до 232а. Закона о парничном поступку ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 53/03, 73/05, 19/06 и 98/15)."
Досадашњи ст. (5) и (6) постају ст. (6) и (7).


Члан 3.


У члану 50. иза става (5) додаје се нови став (6) који гласи:
"(6) Приједлог за наставак поступка подноси се у року од 30 дана од дана извршности одлуке парничног суда сходно одредби члана 25. ст. (1), (2), (4) и (5) овог закона. Ако тражилац извршења у овом року не стави приједлог за наставак извршења, суд ће обуставити извршни поступак."
Досадашњи ст. (6), (7) и (8) постају ст. (7), (8) и (9).


Члан 4.


У члану 60. иза става (3) додаје се нови став (4) који гласи:
"(4) Тражилац извршења може само једном предложити одлагање извршења у току поступка.".


Члан 5.


Члан 61. мијења се и гласи:


"Члан 61.
(Вријеме за које се извршење одлаже)
(1) Суд ће одложити извршење за вријеме које је тражилац извршења предложио, али не дуже од шест мјесеци.
(2) Изузетно од става (1) овог члана, суд може на приједлог тражиоца извршења одложити извршење и на дужи временски период уколико су тражилац извршења и извршеник закључили писмени споразум о начину измирења потраживања.".


Члан 6.


У члану 63. ст. (3) и (4) мијењају се и гласе:
"(3) Извршење ће се обуставити ако је постало немогуће. Прије доношења рјешења о обустави извршења, суд ће тражиоца извршења позвати да поднесе приједлог из члана 8. став (3) овог закона, у року од 15 дана од дана пријема позива.
(4) Рјешење о обустави извршења из става (3) овог члана, суд ће донијети ако приједлог не буде поднесен у року или ако је приједлог неоснован.".


Члан 7.


Члан 69. мијења се и гласи:


"Члан 69.
(Непокретност као предмет извршења)
(1) Уколико није другачије одређено, предмет извршења може бити само непокретност као цјелина одређена прописима који уређују власништво и друга стварна права.
(2) Сувласнички дио непокретности може бити самосталан предмет извршења у погледу којег се на одговарајући начин примјењују правила овог закона о извршењу на непокретностима.
(3) У случају поступка извршења на сувласничком дијелу, а према захтјеву тражиоца извршења, извршеника или другог сувласника, суд ће у рјешењу о извршењу одредити да се на продају понуди како цјелокупна непокретност тако и сувласнички дио који је предмет извршења. Продаја цјелокупне непокретности извршења вршит ће се само ако на то изричито пристане сувласник непокретности који није извршеник. Прије доношења рјешења о извршењу, суд мора прибавити изричит пристанак сувласника непокретности који није извршеник и у рјешењу о извршењу назначити да ће својим закључком из члана 90. став (3) овог закона одлучити да ли је предмет продаје цјелокупна непокретност или само њен сувласнички дио. У истом рјешењу суд ће одредити да се забиљежба извршења из члана 72. свог закона односи на цјелокупну непокретност или на сувласнички дио. У случају да нема изричитог пристанка сувласника непокретности који није извршеник за извршење на цјелокупној некретнини, суд ће одредити извршење само на сувласничком дијелу.
(4) Сувласници који нису извршеници имају право на намирење у висини својих сувласничких дијелова из износа добијеног продајом ствари прије намирења тражиоца извршења и других лица која се намирују у извршном поступку, а прије накнаде трошкова извршног поступка.
(5) Сувласници који нису извршеници имају право захтијевати да им се ствар која је предмет извршења уступи ако положе износ који одговара вриједности извршениковог удјела у тој ствари.
(6) Сувласника који није извршеник, а којем је оспорен удио у ствари која је предмет извршења, суд ће упутити на парницу против тражиоца извршења, а и против извршеника ако и он оспорава његово право, да докаже своје право, осим ако у извршном поступку не може доказати своје право правоснажном пресудом, јавном исправом или према закону овјереном приватном исправом. На покренуту парницу као и на права сувласника да у њој траже одлагање поступка извршења сходно се примјењују одредбе овог закона којима се уређује поступање суда по приговору трећих лица.
(7) Ако сувласник из става (6) овог члана може доказати своје право правоснажном пресудом, јавном исправом или по закону овјереном приватном исправом, суд ће поступати као да њено право није оспорено.
(8) Околност да је суд у извршном поступку узео да право лица из става (6) овог члана није оспорено у смислу одредаба ст. (6) и (7) овог члана, не утиче на право тражиоца извршења или извршеника да своја права против тог лица остварују у посебној парници.
(9) У случају поступка извршења на заједничкој имовини, а према захтјеву тражиоца извршења, суд ће у рјешењу о извршењу одредити да се на продају понуди цијела непокретност у заједничком власништву, само ако на то изричито пристану сви заједничари који нису извршеници. У том случају одредбе ст. (2) до (8) овог члана на одговарајући начин се примјењују и на власнике заједничке имовине (заједничари). Ако између извршеника и осталих власника заједничке имовине не постоји сагласност о њиховим правима у заједничкој ствари, суд ће власника заједничке имовине који оспорава извршеникова права на заједничку ствар закључком упутити да своја права доказује у парници. На покренуту парницу као и на права власника заједничке имовине да у њој траже одлагање поступка извршења сходно се примјењују одредбе овог закона којим се уређује поступање суда по приговору трећих лица.
(10) Ако је у вези неке непокретности или њеног идеалног дијела основано право плодоуживања, оно може бити самостални предмет извршења само ако на то изричито пристане сувласник који није извршеник, с тим да извршеник може намирити своје потраживање из пподова које то право даје на основу неког правног односа (најамнина, закупнина) у погледу чега се на одговарајући начин примјењују правила овог закона о извршењу на правима.".


Члан 8.


Члан 79. мијења се и гласи:


"Члан 79.
(Изузимање од извршења)
(1) Не може бити предмет извршења пољопривредно земљиште земљорадника у површини до 5.000 m2.
(2) Не може бити предметом извршења непокретност која представља једини дом извршеника.
(3) Једини дом извршеника у смислу става (2) овог члана је непокретност или други објекат који служи искључиво за становање извршеника и чланова његове уже породице у мјесту пребивалишта извршеника и чланова његове уже породице. Обим и површину непокретности која представља једини дом извршеника која се изузима од извршења утврђиватће суд у сваком конкретном случају.
(4) Не може бити предмет извршења непокретност извршеника, уколико је укупна висина потраживања из извршне или вјеродостојне исправе мања од 1/3 тржишне вриједности непокретности.
(5) Одредба из ст. (1), (2) и (4) овог члана се неће примјењивати у поступку извршења на непокретностима уколико је извршеник пристао на извршење на тој непокретности или уколико је на непокретности претходно вољом извршеника засновано заложно право.".


Члан 9.


Члан 87. мијења се и гласи:


"Члан 87.
(Претпоставке за одржавање рочишта)
(1) Рочиште за јавно надметање одржат ће се ако суд утврди да су испуњене законске претпоставке за његово одржавање прописане чланом 82. овог закона.
(2) Ако на прво рочиште не дође ни један понуђач, продаја ће се сматрати неуспјелом, а суд ће заказати друго рочиште у року од 30 дана.
(3) На захтјев лица које има право првенства намирења, суд ће закључком одредити да се рочиште за продају одгоди ако учествује само један понуђач. Одгода из ових разлога се може тражити само једном у току поступка.".

Члан 10.


Члан 89. мијења се и гласи:


"Члан 89.
(Продајна цијена)
(1) Без пристанка лица која се у извршном поступку по реду првенства намирују прије тражиоца извршења, непокретност се на јавном надметању не може продати по цијени која не покрива ни дјелимично износ потраживања тражиоца извршења.
(2) На првом рочишту за јавно надметање не може се непокретност продати испод 70% утврђене вриједности. Почетне понуде за прво рочиште на износе мање од 70% утврђене вриједности неће бити разматране.
(3) Ако се непокретност не прода на првом, суд ће заказати друго рочиште у року од 30 дана. Суд ће заказати рочиште у истом року и у случају да три понуђача са највишом понудом на првом рочишту нису уплатила продајну цијену у складу са одредбама члана 92. став (3) овог закона.
(4) На другом рочишту непокретност не може бити продата за мање од половине вриједности утврђене закључком о продаји. Почетна понуда на другом рочишту не може бити мања од једне половине од утврђене вриједности.
(5) Ако непокретност не буде продана ни на другом рочишту, суд ће на приједлог тражиоца извршења донијети рјешење којим се утврђује право власништва тражиоца извршења на непокретност сразмјерно његовом потраживању у односу на утврђену вриједност непокретности.
(6) Изузетно од става (5), уколико је разлика висине потраживања и вриједности непокретности мања од 20%, суд може на приједлог тражиоца извршења или извршеника досудити да непокретност припадне тражиоцу извршења, уз обавезу тражиоца извршења да извршенику исплати разлику између висине потраживања и вриједности непокретности.
(7) Приједлог из става (5) овог члана може се поднијети у року од 15 дана од дана одржавања другог рочишта за продају о којем приједлогу је суд дужан донијети рјешење у року од 15 дана од дана подношења приједлога.
(8) Уколико нема носилаца права прече куповине из члана 83. став (1) овог закона, лице које према одредбама члана 98. овог закона има право првенственог намирења из продајне цијене стиче право прече куповине по цијени постигнутој на другом рочишту.
(9) Странке и лица која се намирују у поступку могу се споразумјети, изјавом датом на записник, да се непокретност може продати надметањем и за цијену нижу од оне из ст. (1), (2) и (4) овог члана.
(10) Ако су се странке прије покретања извршног поступка у споразуму склопљеном пред судом сагласиле да се непокретност ради наплате потраживања тражиоца извршења утврђене тим споразумом може продати и за цијену нижу од оне из ст. (1), (2) и (4) овог члана, непокретност се већ на првом рочишту за продају може продати по тој цијени ако у поступку не судјелују друга лица која се у њему намирују, а своје су право уписала у земљишну књигу прије него што је у ту књигу уписано право тражиоца извршења којим је осигурана наплата његовог потраживања. Најнижа цијена по којој се непокретност може продати у том случају не може бити испод једне трећине утврђене вриједности.
(11) Одредбе ст. (1), ( 2), (4), (9) и (10) овог члана на одговарајући се начин примјењују и у случају у којем се непокретност продаје непосредном погодбом.",


Члан 11.


У члану 93. став (4) мијења се и гласи:
"(4) Рјешење из става (1) овог члана објављује се на огласној табли, те доставља купцу и свим лицима којима се доставља закључак о продаји, као и свим учесницима у надметању.".


Члан 12.


У члану 95. став (1) мијења се и гласи:
"(1) Суд ће обуставити извршење ако се непокретност није могла продати ни на другом рочишту и ако није поднесен приједлог из члана 89. став (5) овог закона.".


Члан 13.


Члан 125. мијења се и гласи:


"Члан 125.
(Безуспјешан покушај пљенидбе)
(1) Ако се при пљенидби не нађу покретне ствари које могу бити предмет извршења, суд ће о томе обавијестити тражиоца извршења који није био присутан пљенидби те позвати истог да у року од 30 дана достави тачну адресу гдје се налазе покретне ствари извршеника или у противном да уреди свој приједлог за извршење и предложи провођење извршења на предмету и средству подобном за извршење.
(2) Уколико тражилац извршења не поступи у року из става (1) овог члана суд ће обуставити поступак извршења.".


Члан 14.


Члан 137а. мијења се и гласи:
"Члан 137а.
(Осигурање средстава из буџета односно финансијског плана)
Установе из члана 79а. став (2) овог закона, дужне су у својим буџетима предвидјети средства за исплату извршних судских рјешења на терет буџета у висини од најмање 0,5% укупно планираних прихода у буџету.".


Члан 15.


Члан 137б. мијења се и гласи:
"Члан 137б.
(Изузимање од извршења)
Не могу бити предмет извршења новчана средства установа из члана 79а. став (2) овог закона која служе за вршење дјелатности од јавног интереса и које осигуравају остваривање права из члана 79а. став (2) овог закона, осим у висини из члана 137а. овог закона. Надлежни суд у сваком конкретном случају одлучује о испуњењу услова за изузимање од извршења.".


Члан 16.


Члан 138. мијења се и гласи:


"Члан 138.
(Ограничење извршења)
(1) Извршење над: платом, надокнадом умјесто плате, надокнадом за скраћено радно вријеме и надокнадом због умањења плате и пензије, примањима по основу надокнаде због тјелесног оштећења према прописима о инвалидском осигурању и примањима по основу привремене незапослености и надокнадом за рад осуђеника, може се провести до износа од једне половике.
(2) Изузетно од става (1) овог члана, извршење на минималној и загарантованој пензији може се провести до износа од једне трећине.
(3) Код одлучивања о висини извршења из ст. (1) и (2) овог члана, суд ће узети у обзир материјално и финансијско стање извршеника.
(4) Ограничења извршења на новчаним потраживањима извршеника из става (1) овог члана примјењују се само ако потраживања не прелазе 1.000,00 КМ мјесечно. На дијелу потраживања који прелази 1.000,00 КМ мјесечно извршење се може провести до износа од двије трећине потраживања.
(5) Извршење на терет средстава буџета Федерације Босне и Херцеговине и кантона провест ће се у висини предвиђеној на одређеној позицији буџета и у складу са законом о извршавању буџета.
(6) Извршење на терет средстава буџета града и општине провест ће се у висини предвиђеној на одређеној позицији буџета и у складу са одлуком о извршавању буџета.
(7) Више повјерилаца који остварују своја новчана потраживања из буџета намирују се оним редом којим су стекли право да се намире из буџета, с тим да застарјевање не тече до коначног намирења потраживања из судске одлуке.
(8) Сви нивои власти у Федерацији Босне и Херцеговине (Федерација, кантон, град и општина) који имају извршне судске пресуде дужни су у својим буџетима предвидјети средства за исплату судских извршних рјешења на терет тих буџета у износу најмање 0,5% укупно планираних прихода у буџету.


Члан 17.


Иза члана 138. додаје се нови члан 138а. који гласи:
"Члан 138а.
(Изузимање од извршења)
Изузета су од извршења примања по основу социјалне и хуманитарне помоћи, примања по основу додатка на дјецу и примања по основу стипендије и помоћи ученицима и студентима.".


Члан 18.


У члану 166. став (2) мијења се и гласи:
"(2) Рјешењем о извршењу на новчаним средствима која се воде на трансакцијском рачуну извршеника налаже се банци да новчани износ за који је извршење одређено пренесе с трансакцијског рачуна извршеника на трансакцијски рачун тражиоца извршења или његовог пуномоћника на основу специјалне пуномоћи, а за потраживања за која није прописана наплата преко жиро-рачуна код банке да исплати тај износ у готовом новцу тражиоцу извршења или његовом пуномоћнику на основу специјалне пуномоћи."
У ставу (3) у првој реченици, иза ријечи "тражиоцу извршења" додају се ријечи: "или његовом пуномоћнику на основу специјалне пуномоћи".
У ставу (4) иза ријечи: "тражиоца извршења" додају се ријечи: "или његовог пуномоћника."


Члан 19.
(Примјена)


Поступци у предметима у којима до дана ступања на снагу овог закона буде донесено рјешење о дозволи извршења, провест ће се према раније важећим одредбама овог закона.


Члан 20.
(Ступање на снагу)


Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".

Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Драган Миоковић, с. р.


Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Томислав Мартиновић, с. р.