БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Федерација Босне и Херцеговине

Влада Федерације Босне и Херцеговине

12. сједница Владе ФБиХ

  • 31.08.2023.
  • 12. сједница Владе ФБиХ

    Утврђене максималне висине маржи за поједине основне животне намирнице

    Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Мостару, на приједлог Федералног министарства трговине, донијела одлуку којом као мјеру непосредне контроле цијена на подручју Федерације прописује утврђивање максималне висине маржи у трговини (калкулативне цијене) за поједине основне животне намирнице и друге производе.

    Образложено је да је Одлука донесена у складу са Законом о контроли цијена, а с циљем заштите животног стандарда грађана. Приликом одређивања висине маржи у велепродаји и малопродаји водило се рачуна да маржа трговаца може покрити трошкове пословања и осигурати им континуитет обављања д‌јелатности, као и да не служи за оставарење екстра профита трговаца.

    Према Одлуци, мјере непосредне контроле цијена односе се на производе у надлежности ФБиХ, кантона, града и опћине, прописане одредбама Закона о контроли цијена, као и на остале животне намирнице и друге производе које продају сви учесници у ланцу снабдијевања, односно привредна друштва и друга правна и физичка лица која производе и обављају трговину на велико и на мало.

    Ова правна и физичка лица обавезна су утврдити и примјењивати марже тако да оне у велепродаји и малопродаји не прелазе максималну висину маржи у процентуалном износу на набавну цијену. Ова обавеза, према данашњој Одлуци, односи се на пшенично брашно тип 550 (по килограму прописана је велепродајна маржа пет посто, малопродајна седам посто), затим све врсте хљеба од пшеничног брашна (цијели или нарезани) по килограму (велепродајна маржа пет посто, малопродајна седам посто), млијеко кравље, пастеризирано, хомогенизирано и стерилно по литру (велепродајна маржа три посто, малопродајна шест посто), као и јестиво уље сунцокретово по литру (велепродајна маржа пет посто, малопродајна шест посто). Ту су и шећер кристал бијели, по килограму (велепродајна маржа четири посто, малопродајна осам посто), потом свјежа конзумна јаја, по комаду (велепродајна маржа пет посто, малопродајна шест посто), као и све врсте свјежег меса (велепродајна маржа пет посто, малопродајна шест посто), те детерџенти за веш у праху по килограму и за суђе течни по литру (велепродајна маржа осам посто, малопродајна 12 посто).

    Иначе, у разлозима за доношење Одлуке, Министарство је подсјетило да је Влада ФБиХ на сједници 8.4.2021. године донијела Одлуку о измјени одлуке о прописивању мјере непосредне контроле цијена утврђивањем максималне висине маржи за поједине основне животне намирнице и друге производе. Том одлуком је било прописано да су правна и физичка лица обавезна утврдити и примјењивати марже тако да оне не прелазе висину маржи тих производа у процентуалном износу на дан 31.12.2020. године. Како је наведено у образложењу, а с обзиром на ту временску одредницу, Одлука је изгубила своју сврху, јер су бројни трговински објекти отворени након 31.12.2020. године. Стога је било потребно извршити корекцију мјере непосредне контроле цијена тако да се донесе нова одлука. Такођер, подсјећа се и да је Влада ФБиХ на сједници 14. јуна ове године донијела закључак којим је усвојила информацију о престанку епидемије COVID-19 на територији Федерације БиХ.

    Међутим, с циљем заштите животног стандарда становништва, посебно у контексту актуелних инфлаторних утицаја који у континуитету смањују куповну моћ становништва, Влада је данашњу одлуку донијела сматрајући да су и даље потребне одговарајуће мјере непосредне контроле цијена на основне животне намирнице и поједине хигијенске производе.

    Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ, а за контролу њеног провођења надлежне су федерална, кантонална, градска и опћинска тржишна инспекција.

    Утврђен Нацрт закона о измјенама и допунама закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица

    Влада Федерације Босне и Херцеговине је, на приједлог Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата, утврдила Нацрт  закона о измјенама и допунама Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица, те га упутила у парламентарну процедуру.

    У образложењу је наведено да је превасходни разлог за доношење измјена и допунама овог закона мијењање услова на страни прихода које подносилац захтјева за остваривање права на новчану егзистенцијалну накнаду мора испуњавати, у смислу да се тај услов мијења из досадашњег максимума дозвољеног прихода до 50 посто најниже пензије у ФБиХ исплаћене у децембру 2018. године, те гласи „50 посто најниже пензије исплаћене у децембру претходне године“. Како се истиче, ово рјешење је предложено ради сталног пораста индекса потрошачких цијена и усклађивања пензија у ФБиХ.

    Такођер, предложено је брисање досадашњег децидно Законом дефинираног укупног износа буџетских средстава на нивоу буџетске године за исплату новчаних егзистенцијалних накнада (50.000.000 КМ).

    Нацртом закона предвиђено је да ће се утврђени износ мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде од пет КМ по мјесецу проведеном у Оружаним снагама усклађивати у висини збира 50 посто процента пораста потрошачких цијена и 50 посто процента пораста реалног бруто друштвеног производа у ФБиХ у претходној години, а према подацима Федералног завода за статистику и највише до стопе раста реалног бруто друштвеног производа у претходној години (тзв. Швицарски модел).

    Прописује се, такођер, да ће се усклађивање износа мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде вршити од 1.1.2024. године, о чему одлуку доноси Влада ФБиХ, а у случају негативног кретања потрошачких цијена и реалног бруто друштвеног производа, посљедњи усклађени износ новчане егзистенцијалне накнаде неће се смањивати.

    Надаље, прецизиране су и допуне с циљем поштивања правног стајалишта из пресуда кантоналних судова у управним споровима покренутим у предметима признавања права на новчану егзистенцијалну накнаду, у којима су странке одбијене са захтјевом за признавање тог права, с обзиром да укупни приходи у које је урачунат и додатак за туђу његу и помоћ, остварен у складу са одредбама Закона о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са д‌јецом, прелази приходовни цензус. Ради се о споровима у којима су судови заузели став да се наведени приход не може узимати као лични приход подносиоца захтјева, већ као приход намијењен другом лицу које даје помоћ и његу лицу коме је она неопходна, те у том смислу указују на неусклађеност два законска прописа.

    Утврђен Приједлог закона о измјенама и допуни закона о обавезним осигурањима у саобраћају

    Влада ФБиХ данас је, на приједлог Федералног министарства финансија, утврдила Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о обавезним осигурањима у саобраћају и по скраћеном поступку га упутила у парламентарну процедуру.

    Предложеним законом предвиђена је измјена одредбе којом се период примјене заједничке тарифе премија за обавезна осигурања коју доноси Агенција за надзор осигурања ФБиХ и прописује услове за осигурање од аутоодговорности, продужава са краја октобра 2023. године на 31.12.2026. године.

    Такођер, став који прописује да даном престанка важења заједничке тарифе премија и цјеновника за осигурање од аутоодговорности друштво за осигурање стјече право на примјену властите тарифе премија и овог цјеновника, за коју је добило претходну сагласност Агенције, допуњује се одредбом да се та тарифа примјењује до доношења Одлуке Владе ФБиХ о датуму ступања на снагу слободног формирања цијена осигурања од аутоодговорности у складу са европским прописима. С тим у вези прецизирано је и да након доношења ове одлуке Владе престаје обавеза друштва за осигурање да прибавља претходну сагласност Агенције на тарифу премија и цјеновник за осигурање од аутоодговорности, чиме се стварају предуслови за слободно формирање цијена осигурања.

    Предложено је да овај закон ступи на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама Федерације БиХ.

    Предложен Закон о измјени назива насељеног мјеста Tребимља

    На приједлог Федералног министарства правде, датог у складу са задужењем од Представничког дома Федералног парламента, а којим је прихваћена иницијатива Опћине Равно да се назив насељеног мјеста Требимља промијени у Требиња, Федерална влада је данас утврдила Приједлог закона о измјени Закона о конституирању нових опћина у ФБиХ и измјени подручја опћина подијељених међуентитетском и међукантоналном цртом.

    Како се ради о Приједлогу закона који није сложен и обиман, Влада га је упутила Парламенту ФБиХ на разматрање по скраћеном поступку.

    С тим у вези, ријеч Требимља замјењује се ријечју Требиња, а предвиђено је да Опћинско вијеће Опћине Равно у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона усклади своје прописе о називима и границама насељених мјеста с одредбама овог закона.

    Усвојена информација у вези Нацрта закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности

    Влада Федерације БиХ усвојила је данас информацију Федералног министарства финансија поводом захтјева Министарства сигурности БиХ за давање мишљења у вези Нацрта закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности.

    Како је образложено, Радна група коју је именовало Вијеће министара БиХ је у завршној фази израде приједлога текста овог нацрта закона, који ће бити предмет MONEYVAL евалуације, а Министарство сигурности БиХ је затражило мишљење с циљем прецизирања надлежних органа који ће са ентитетског нивоа бити задужени за надзор над обвезницима за проведбу овог закона.

    Федерална влада закључком је именовала Федералну управу за инспекцијске послове као надлежни орган за вршење надзора у области спречавања прања новца и финансирања терористичких активности за обвезнике из Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности.

    Такођер, Федерална управа обавезана је да изврши нужне корекције у Правилнику о унутрашњој организацији, у смислу утврђивања радних мјеста за федералне инспекторе који ће вршити наведене надзоре.

    Федерално министарство финансија задужено је да Федералној управи осигура сва потребна финансијска средства с циљем благовремене реализације потребних, административних, кадровских и техничких претпоставки за ефикасно вршење овог надзора.

    Другим закључком Влада је прихватила изјашњења Комисије за вриједносне папире ФБиХ, Агенције за надзор осигурања ФБиХ, Федералног министарства правде, Федералне управе за инспекцијске послове, те Агенције за банкарство ФБиХ, на основу којих је сачињен збирни табеларни преглед надзорних органа за обвезнике из Нацрта закона о спрјечавању прања новца и финансирања терористичких активности.

    Ова изјашњена и збирни табеларни преглед  као саставни дио овог закључка бит ће достављена Министарству сигурности БиХ.

    Оба данашња закључка Владе ФБиХ ступају на снагу даном доношења.

    О систему координације за ОЕЦД-ов програм перспектива конкурентности Југоисточне Европе за период 2023 - 2024.

    Федерални премијер Нермин Никшић упознао је данас Владу с Информацијом о успостави система координације за ОЕЦД-ов програм Перспектива конкурентности Југоисточне Европе за период 2023 - 2024.

    Влада ФБиХ је формирала и Радну групе за координацију активности у вези са овим ОЕЦД-овим програмом коју чине представници Уреда премијера ФБиХ, затим федералних министарстава (финансија, пољопривреде, водопривреде и шумарства, те околиша и туризма, затим енергије, рударства и индустрије, промета и комуникација, министарстава образовања и науке, потом развоја, подузетништва и обрта, као и министарстава трговине, рада и социјалне политике, као и правде). У овој радној групи су и представници федералних завода за програмирање развоја и запошљавања, те завода за статистику.

    У представљеној Информацији, између осталог, појашњено је да Регионални програм Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) блиско сарађује са економијама у Југоисточној Европи (ЈИЕ), укључујући и БиХ, у креирању и проведби реформи у корист снажнијег раста, већих улагања и пуне запослености. Објава програма Перспектива конкурентности ЈИЕ дио је тог подухвата, односно процјена најширег опсега учинка економске политике БиХ и пет других економија Западног Балкана. Четврти циклус Перспектива конкурентности ЈИЕ почео је у априлу 2023. године, а резултати ће бити објављени у трећем или четвртом кварталу 2024. године.

    Кључне области рада ОЦДЕ-овог програма су економска конкурентност и инклузивни раст (Перспектива конкурентности), развој приватног сектора (индекс политике малих и средњи предузећа), затим радна миграција, млади и вјештине, те прелазак на зелену економију и трговинска интеграција и извозна конкурентност.

    Овај програм тежи бити главни извор знања о стању економских политика на Западном Балкану, а објаве Конкурентност у Југоисточнои Европи: Перспективе политике (Перспективе конкурентности) ослањају се на свеобухватан приступ, пружајући креаторима политике у шест економија Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Србија) с јединственим погледом за процјену напретка кроз подручја политика кључних за њихову конкурентност.

    Четврто издање Перспективе конкурентности наставит ће пружати креаторима политике Западног Балкана вишедимензионални алат за успоредбу њиховог учинка у 15 димензија политике и омогућити им да осмисле будуће политике на основу богатих доказа и д‌јелотворних препорука. Користећи мноштво квалитативних и квантитативних индикатора, Перспектива конкурентности пружа опсежну и конкретну анализу оквира законодавне и регулаторне политике, као и институционалних капацитета и окружења потребних за имплементацију и праћење реформи политике. Најновије издање ставит ће нагласак на зелену и дигиталну транзицију, двије приоритетне теме на Западном Балкану.

    За суфинансирање сајамских манифестација у Тешњу, Градачцу и Грачаници 50.000 КМ

    На приједлог Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта, Влада Федерације БиХ прихватила је Информацију о захтјевима за суфинансирање сајамских манифестација, и то 17. „Међународног сајма привреде Тешањ БиХ 2023“, затим 50. „Међународног сајма пољопривреде и прехрамбене индустрије - Сајам шљиве 2023“ Градачац, као и 12. „Међународног сајма привреде GRAPOSEXPO 2023“ Грачаница.

    Закључком је дато задужење да ово федерално министарство у оквиру приједлога Програма о утрошку средстава достави Влади и приједлоге суфинансирања ових сајамских манифестација, и то износ од 30.000 КМ за Сајам привреде у Тешњу, те по 10.000 КМ за Сајам шљиве у Градачцу и Сајам привреде у Грачаници.

    С циљем финансијске подршке поменутим сајмовима, Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта у Информацији се изјаснило да има могућност да издвоји ова средства. Како је истакнуто, сајамске манифестације имају велики значај за развој цјелокупне привреде, те су мјесто повезивања подузетника, осигурања нових тржишта, пораста привредних инвестиција, као и могућности привлачења домаћих и страних инвестиција.

    Информација федералног министарства о ширењу афричке куге

    На приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Влада је данас усвојила Информацију о ширењу афричке куге свиња на подручју Федерације Босне и Херцеговине, коју је припремило ово министарство.

    Влада је задужила Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства да у складу са запримљеним захтјевима, без обзира на идентификацију, исплати накнаду штете свим власницима нешкодљиво уклоњених свиња.

    Влада ће путем Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства пратити појаву и ширење вируса афричке куге свиња и у случају исказане потребе осигурати додатна финансијска средства за сузбијање, спрјечавање и искорјењивање болести у Федерацији БиХ.

    У складу са Закључком Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ од 24.7.2023. године, Влада Федерације БиХ ће доставити усвојену информацију Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Овај закључак ступа на снагу даном доношења.

    Интерресорне радне групе за хармонизацију закона и поновно разматрање околинских дозвола

    На приједлог Федералног министарства околиша и туризма, Влада Федерације БиХ дала је сагласност за формирање Интерресорне Радне групе која ће радити на пословима анализе и хармонизације прописа: Закона о просторном планирању и кориштењу земљишта на нивоу ФБиХ, Закона о водама, Закона о заштити околиша, Закона о електричној енергији, Закона о инспекцијама ФБиХ и другим прописима (а за потребе реализације Закључка Владе ФБиХ од 19.4.2023.).

    Радна група ће дати смјернице за хармонизацију прописа када су у питању урбанистичке, грађевинске, дозволе за експлоатацију, енергетске дозволе, употребне дозволе, водне акте, околишне дозволе и друге акте, који се издају у складу са Законом о заштити околиша, те препоруке и смјернице у којем правцу је системски потребно реформисати надлежност инспекције како би имала ефективнију улогу у цијелом процесу.

    Интерресорну радну групу чине делегирани представници ресорних органа управе у саставу: Суада Нумић (предсједавајућа) Аида Куртановић, Хамид Суљовић, Силвија Стефањек, Елма Кулдија, Зијада Реџић, Санела Имамовић и Нермина Хусић (чланови).

    Такођер, на приједлог Федералног министарства околиша и туризма Влада је дала сагласност и за формирање Интерресорне радне групе/Комисије за потребе поновног разматрања и измјена околинске дозволе на период од пет година (за потребе реализације Закључка Владе ФБиХ од 19.4.2023.), а која ће имати задатак да припрема мишљење у вези са поновним разматрањем и измјенама или престанком важења околинске дозволе, у складу са Законом о заштити околиша.

    Интерресорну радну групу/Комисију чине делегирани представници: Суада Нумић и Лејла Арнаутовић (Федерално министарство околиша и туризма, а замјенски члан Министарства је Сабина Шахман Салихбеговић), Алма Кереш (Федерална управа за инспекцијске послове, а замјенски члан ФУЗИП-а је Санела лмамовић,), Зијада Реџић (Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства), Ангелина Зеленика (Федерално министарство енергије, рударства и индустрије) и представник цивилног сектора Самир Лемеш.

    Одлуке, извјештаји и информације

    На приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, Влада је донијела закључак о прихватању одлуке о допуни Статута Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање који је 18.7.2023. године донио Управни одбор Завода, те је утврдила и у парламентарну процедуру упутила Приједлог одлуке о давању сагласности на ову одлуку. У образложењу је наведено да је Статут потребно допунити у погледу шифре и назива д‌јелатности, те да је према Класификацији д‌јелатности БиХ, шифра „84,30“, а назив „Ђелатност обавезног социјалног осигурања“.

    Влада је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, донијела одлуку којом је дала сагласност за усвајање дванаесте измјене Статута ЈП Жељезница ФБиХ, друштва са ограниченом одговорношћу Сарајево. Како је образложено основа за ову одлуку је Одлука Надзорног одбора ЈП ЖФБиХ д.о.о. Сарајево, донесена на 7. сједници од 1.6.2023. године, која је проистекла ради утврђивања основне висине капитала Друштва.

    На приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, Влада је усвојила Извјештај о раду овог федералног министарства за период од 1. јануара до 30. јуна ове године, те ће га поднијети предсједнику и потпредсједницима Федерације БиХ, као и Парламенту Федерације БиХ.

    Данас је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, Влада потврдила да су надзорни одбори ЈП Међународни аеродром „Сарајево“ д.о.о., ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар и ЈП „Хрватска пошта“ д.о.о. Мостар доставили извјештаје о раду за период 1.4.2023. - 30.6.2023. године,  као и Надзорни одбор ЈП БХ Пошта д.о.о. Извјештај о раду за ИИ квартал ове године.

    Влада је данас примила к знању извјештаје о раду Надзорног одбора Јавног предузећа Национални парк „Уна“ за период од 1.1.2023. до 31.3.2023. године, те за период од 1.4.2023. до 30.6.2023. године.

    Влада се упознала са Информацијом Федералног министарства околиша и туризма о извозу опасног отпада из Федерације БиХ за 2022. годину., а који ће с пропратном документацијом доставити Министарству вањске трговине и економских односа БиХ као централном контакт мјесту за Базелску конвенцију у БиХ.

    На знање је примљена и Информација о реализацији закључака Владе ФБиХ за период јануар-јули 2023. године. За учешће у раду и одлучивању на поновно сазваној Двадесетшестој редовној Скупштини дионичара Привредног друштва „ПРЕТИС“ д.д. Вогошћа опуномоћен је Аднан Фрљак.

    Данас је, на приједлог ресорног министарства, именована Радна група за израду Стратегије развоја индустрије текстила, од‌јеће, коже и обуће у ФБиХ за период 2024 - 2033. година.