10. сједница Владе ФБиХ

Усвојен Програм рада Владе Федерације БиХ 2023-2026.

На данашњој сједници у Сарајеву усвојен је Програм рада Владе Федерације Босне и Херцеговине 2023 - 2026.

Како је наведено у Програму рада, темељни документ који опређељује стратешко усмјерење Владе Федерације БиХ у наредном периоду представља Стратегија развоја Федерације БиХ 2021-2027. године. Овом стратегијом утврђени су стратешки циљеви ФБиХ који су актуелни и у мандатном периоду Владе ФБиХ 2023-2026. године, а ријеч је о убрзаном економском развоју, просперитетном и инклузивном друштвеном развоју, потом ресурсно ефикасном и одрживом развоју, те транспарентном, ефикасном и одрживом јавном сектору.

Кључни приоритет је осигурати снажну и праведну економију која ће омогућити одрживи раст, побољшати животни стандард грађана и смањити неједнакост. Такођер, наглашава се посвећеност Владе Федерације стварању повољног пословног окружења, подстицању инвестиција, подршци предузетништву, те стварању нових вриједности на пословном и тржишту рада. У врху приоритета су и заштита радничких права, те достојанства радника као покретача економског развоја.

Уважавајући тренутну ситуацију, као и будуће потребе, стратешки циљеви и опређељења Владе ФБиХ у мандатном периоду огледат ће се кроз друштвено-економски развој који подразумијева развој конкурентности домаће привреде и тржишта рада, те одрживост јавне потрошње. Јачање привреде и конкурентности кључ је одрживог и стабилног раста у цијелој Босни и Херцеговини како би се обезбиједио бољи животни стандард и просперитет грађана. С друге стране, модел стабилног раста привреде и јачања конкурентности ће морати осигурати социјалну једнакост и солидарност свих слојева становништва.

У складу са овим, међу стратешким опређељењима на којима ће се заснивати рад Владе ФБиХ, у мандатном периоду је убрзан економски развој темељен на повећању продуктивности и запослености. То ће свим дијеловима економије и друштва омогућити реализацију развојних потенцијала, испољавање иновативности и креативности, као и отварање квалифицираних и висококвалифицираних адекватно плаћених радних мјеста, уз очување околиша и смањење неједнакости, отклањање дискриминације и родне неравноправности у друштву. Приоритети овог опређељења су повећавати дигитализираност економије, подржавати трансфер и развој технологија, подржавати развој пословног приватног сектора, подржавати извоз и стварање производа више додане вриједности.

Такођер, стратешко опређељење је просперитетан и инклузиван друштвени развој подразумијева развој који јача повјерење у друштву, особну и економску сигурност и динамичност, праведнију распођелу дохотка, бољу социјалну и политичку кохезију (посебице укључивањем маргинализираних скупина), бољи приступ одгоју, образовању, обуци и науци, боље прилике за стицање знања, вјештина и компетенција потребних за 21. вијек, те добро ментално и јавно здравље. Приоритети су унапређивати образовни систем, побољшавати исходе здравственог система, ублажити тренд демографског старења становништва, побољшати стабилност породице и положај младих, смањивати неактивност и незапосленост, нарочито дугорочну, смањивати сиромаштво и социјалну искљученост.

Ресурсно ефикасан и одржив развој, такођер, подразумијева настојање да се постигне околишно и социјално прихватљива производња и потрошња, као и циркуларна економија, смањујући при томе субвенционирање проблематичних сектора и истодобно спречавајући адекватном регулативом екстернализацију трошкова. Приоритети су унапређивати заштиту и кориштење природних ресурса, затикм унапређивати квалитет зрака, повећати енергијску ефикасност, те започети реализацију енергијске транзиције, потицати развој руралних простора, као и повећати отпорност на кризе.

Међу стратешким опређељењима је и ефикасан, транспарентан и одговоран јавни сектор, што подразумијева успостављање ефикасних, транспарентних, инклузивних и респонзивних јавних институција, утемељених на владавини права и примјерених потребама земље вишег средњег дохотка, у функцији грађана, као и пословних субјеката и других друштвених и економских актера. Уз унапређење владавине права, приоритеним се истиче и стављање јавне управе у службу грађана, те унапређење одговорности у области јавних финансија.

У стратешки оквир Владе ФБиХ укључени су и други развојни документи попут Стратегије Југоисточне Европе 2030, Оквира за реализацију циљева одрживог развоја у БиХ, Зелене агенде за Западни Балкан, као и друге секторске стратегије на нивоу БиХ и ФБиХ.

Један од важних планских докумената који ће бити обухваћен у мандату Владе ФБиХ је и Програм економских реформи, а који је значајан за процес приступања БиХ Европској унији. Будући да је БиХ остварила напредак у процесу приступања ЕУ, те да стјецање кандидатског статуса захтијева појачани ангажман на испуњавању приступних услова, тако су и циљеви економске и фискалне политике Федерације БиХ дефинисани у сврху имплементације структурних реформи неопходних за приступање ЕУ. Структурне реформе су осмишљене како би се ојачала привреда и допринијело уравнотеженом остваривању потенцијалног раста.

Кључни циљеви Владе Федерације БиХ у мандатном периоду произлазе из експозеа премијера ФБиХ, те документа Смјернице, начела и циљеви у извршној и законодавној власти за период 2023-2026. године.

У Програму рада дат је и преглед кључних циљева, мјера и активности свих министарстава за остварење зацртаних циљева на којим ће Влада ФБиХ радити у мандатном периоду. Такођер, у Програму су приказане макроекономске пројекције основних економских индикатора са освртом на опћи развојни контекст Федерације БиХ, као и пројекције за период 2023-2026. година у Федерацији БиХ.

Усвојен Програм утрошка скоро 13 милиона КМ за ублажавање негативног социо-економског утицаја енергетске кризе

Влада Федерације БиХ данас је одлуком усвојила Програм утрошка средстава „Текући трансфери другим нивоима власти и фондовима - Подршка Европске уније БиХ у циљу ублажавања негативног социо-економског утицаја енергетске кризе“ утврђених Буџетом ФБиХ за 2023. године Федералном министарству развоја, подузетништва и обрта. Укупан износ финансијских средстава намијењених за реализацију Програма износи 12.912.315 КМ.

Програм се доноси са циљем провођења Акционог плана/Мапе пута за Уговор о пакету енергетске подршке за државу и изградњу отпорности у оквиру Инструмента за предприступну помоћ (ИПА ИИИ за 2023. годину), и то за реализацију мјере 3 из циља И Акционог плана „Подршка за провођење мјера енергијске ефикасности у микро, малим и средњим предузећима“.

За реализацију Програма задужена су федерална министарства развоја, подузетништва и обрта и финансија, те Фонд за заштиту околиша ФБиХ, свако у оквиру своје надлежности. Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта ће у року од 60 дана од ступања на снагу ове одлуке, цјелокупан износ средстава пренијети Фонду за заштиту околиша ФБиХ на отворен намјенски рачун. Ова средства представљају државну помоћ мале вриједности и дођељиват ће се путем Фонда крајњим корисницима као бесповратна средстава у складу са Програмом. Наџор и провјеру намјенског трошења средстава врши Фонд, а евентуална неутрошена средства Фонд је дужан вратити у Буџет ФБиХ по окончању Програма.

Дођелу средстава крајњим корисницима Фонд за заштиту околиша ФБиХ врши путем јавног позива који се објављује у Службеним новинама Федерације БиХ, на њеб страницама Владе ФБиХ, Фонда за заштиту околиша ФБиХ и Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта, те у најмање двоје дневних новина доступних на територији Федерације БиХ.

Намјена финансијских средстава се односи на суфинансирање једне или више сљедећих мјера енергијске ефикасности: топлотна изолација вањских зидова, стропа/крова, пода, затим замјена вањске столарије (прозори и врата), унапрјеђење система за производњу и дистрибуцију топлотне енергије за гријање и/или хлађење простора и/или припрему потрошне топле воде инсталацијом котлова на пелет, топлотних пумпи, кондензацијских котлова, соларних колектора за производњу потрошне топле воде, те замјене неефикасних климатизацијских уређаја новим енергијски ефикасним.

Предмет суфинансирања може бити и систем унутрашњег развода гријања, али само у случају ако се пријављује за мјеру инсталације котла/топлотне пумпе, потом унапређење енергијске ефикасности унутрашње расвјете, унапрјеђење енергијске ефикасности у производним процесима попут кориштења отпадне топлоте, мјере на повећању ефикасности рада електромоторних погона и слично, као и за изградњу фотонапонских електрана за производњу електричне енергије искључиво за властите потребе.

Резултати јавног позива бит ће објављени на њеб страницама Владе ФБиХ, Фонда за заштиту околиша ФБиХ и Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта.

О утрошеним средствима Фонд за заштиту околиша ФБиХ ће квартално извјештавати Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта које ће извјештавати Федерално министарство финансија.

Како је, између осталог, наведено у Програму утрошка средстава коначни циљ реализације овог програма је пружање бесповратне финансијске помоћи микро, малим и средњим предузећима (ММСП) кроз суфинансирање мјера енергијске ефикасности која ће резултирати смањењем оперативних трошкова пословања, односно повећањем конкурентске способности ММСП-а, и то за њих минимално 264, као индикатору успјешности проведбе мјере 3 циља И Акционог плана. Посебан фокус потицања су микро предузећа и предузећа у већинском власништву жена.

У Програму је, такођер, наведено и да право на кориштење средстава могу остварити микро, мали и средњи субјекти мале привреде дефинирани по Закону о потицању развоја мале привреде који су регистрирани по Закону о привредним друштвима.

Усвојена Заједничка платформа о проведби реформе јавне управе у БиХ

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства правде, донијела Одлуку о усвајању Заједничке платформе о принципима и начину имплементације реформе јавне управе у Босни и Херцеговини.

Како је, између осталог, наведено у образложењу Заједничка платформа представља политички и правни оквир за сарадњу органа управе свих нивоа власти у процесу реформе јавне управе у БиХ, као и за провођење Стратешког оквира за реформу јавне управе и пратећих акционих планова. Овим документом се утврђују принципи, начин и механизми имплементације реформе јавне управе у БиХ, као и провођење стратешких и акционих докумената.

Заједничка платформа се примјењује у провођењу реформских мјера које су утврђене као заједничке и индивидуалне, а има за циљ осигурање проведбе реформских мјера и активности ради остварења утврђених реформских циљева у области јавне управе у БиХ и постизање једног од 14 приоритетних услова које БиХ треба испунити прије почетка преговора о чланству у Европској унији.

Принципи на којима је заснована Заједничка платформа дефинирају основне оквире у провођењу реформских мјера као политичка подршка, партнерски однос свих нивоа власти и ефикасност, те значај очувања систематичног и кохерентног приступа реформи јавне управе ради остварења заједничких принципа јавне управе. Истовремено, стање јавне управе на различитим нивоима власти, организационо, правно и функционално није балансирано тако да наставак заједничких активности на провођењу мјера не треба успорити било који ниво у даљим реформским захватима. Стога је међу темељним принципима уважен и фактор индивидуалног прогреса и неупитно поштивање уставних оквира у сфери јавне управе.

У процес израде овог документа, уз Уред координатора за реформу јавне управе и представника Кабинета предсједавајућег Вијећа министара БиХ, били су укључени координатори за реформу јавне управе ентитета и Брчко дистрикта БиХ, као и Делегација Европске уније у БиХ, те Тим техничке помоћи Уреду.

Усвојен Програм за дођелу кредита привредним друштвима

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела Одлуку којом се усваја Програм утрошка средстава Трајног револвинг фонда код Унион банке д.д. Сарајево, овог министарства за дугорочно финансирање пројеката путем дођеле кредита за 2023. годину.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије се и ове године опредијелило за дођелу финансијских средстава привредним друштвима на кредитној основи, са повољном каматном стопом, „граце периодом“ и минималном накнадом за обраду кредитних захтјева, те довољним бројем рата да износ поврата средстава буде прихватијив корисницима кредита. На овај начин се отвара приступ новчаним средствима под повољним условима с циљем опстанка, раста и развоја привредних друштава, као и јачања енергијске самосталности кроз финансирање пројеката кориштења обновљивих извора енергије.

Укупан износ за распођелу средстава по овом програму је око 14.000.000 КМ, а дођела укупно расположивих средстава ће се вршити по два пројекта. Ријеч је о реализацији пројекта кориштења обновљивих извора енергије за производњу електричне енергије из сунчеве енергије за сопствене потребе, те улагању у имовину, набавку основних средстава и опреме директно укључене у процес производње и модернизацију технолошких процеса.

Када је ријеч о првом пројекту у Програму је образложено, између осталог, да његова реализација има за циљ афирмацију кориштења обновљивих извора енергије и подстицање примјена мјера енергијске ефикасности, те да је предмет дођеле средстава финансирање набавке фотонапонских система за производњу електричне енергије из сунчеве енергије, за сопствене потребе. Расположиви износ средстава по овом пројекту је 2.500.000 КМ, а најнижи износ који се може додијелити износи 30.000 КМ, док највиши не може бити већи од 250.000 КМ (без ПДВ-а), без обзира на висину укупне инвестиције набавке фотонапонског система.

Циљ дођеле средстава по другом пројекту је анимирање привредника на улагање у материјалну имовину у сврху модернизације и проширења постојећих производних капацитета, оснивање нових производних погона и пословних јединица, повећања броја запослених, те улагање у нематеријалну имовину. Расположиви износ средстава по овом пројекту је око 11.500.000 КМ, а најнижи износ који се дођељује је 100.000 КМ, док ће највиши износ бити 900.000 КМ.

Овим програмом се желе потакнути привредници на улагање у материјалну имовину у сврху модернизације и проширења постојећих производних капацитета, као и оснивање нових производних погона и пословних јединица, уз услов задржавања или повећања броја запослених.

Корисници кредитних средстава по овом програму су приватна привредна друштва, са сједиштем у Федерацији БиХ, која послују у складу са Законом о привредним друштвима, из области металне, електро и аутомобилске индустрије, индустрије грађевинског материјала, дрвне, папирне и графичке индустрије, производње текстила, коже и обуће, хемијске индустрије и индустрије гуме и пластике и сакупљања отпада и рециклаже материјала.

У дијелу Програма који се односи на критерије за избор корисника средстава за дођелу, између осталог, наведено је да корисници средстава морају запошљавати најмање десет запосленика, као и да привредна друштва која аплицирају за дођелу средстава морају бити регистрована најмање годину дана прије дана подношења захтјева за дођелу средстава.

Средства се дођељују на основу расписанога Јавног позива у којем ће се дефинисати услови за пријаву на Јавни позив, критерији за дођелу средстава, начин разматрања пријава, као и списак потребне документације која се мора приложити уз захтјев за дођелу средстава.

Утврђен Приједлог закона о измјенама Закона о висини стопе затезне камате на јавне приходе

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства финансија, утврдила и у парламентарну процедуру по хитном поступку упутила Приједлог закона о измјенама Закона о висини стопе затезне камате на јавне приходе.

Како је образложено, Законом о висини стопе затезне камате на јавне приходе прописана је могућност отписа затезних камата насталих по основу доспјелих, а ненаплаћених јавних прихода са стањем на дан 31.12.2018. године. Отпис камата се односио на камату на ненаплаћене јавне приходе (главни дуг) настао закључно са наведеним датумом, с тим да се главни друг измири најкасније до 19. јуна ове године, када се камата отписује у износу од 100 посто. Према подацима са којима располаже Порезна управа ФБиХ, ефект примјене овог закона је наплата главног дуга од 144.318.906,29 КМ, а отписано је 83.037.518,73 КМ затезних камата на јавне приходе. С обзиром на ефекте, предлаже се продужење рока отписа затезних камата на јавне приходе.

Предложеним измјенама, период за измирење главног дуга продужује се до дана истека рока од 12 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, а с циљем стварања претпоставки за отпис затезних камата на главни дуг настао до 31.12.2018. године. С тим у вези, важећи закон мијења се и у дијелу у којем се прецизирају услови за отпис камата у цјелокупном износу, на начин да се усклађују рокови. Предвиђено је да овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ.

О Нацрту закона о измјенама Закона о заштити од пожара и ватрогаству

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералне управе цивилне заштите, расправљала о Нацрту закона о измјенама Закона о заштити од пожара и ватрогаству. С тим у вези, Федерално министарство правде, Федерално министарство унутрашњих послова и Федерална управа цивилне заштите задужени су да разријеше питање подијељене надлежности, имајући у виду да су Законом о заштити од пожара и ватрогаству послови заштите од пожара организовани већим дијелом у оквиру Федералне управе цивилне заштите, што није усклађено са одредбама Закона о федералним министарствима и другим тијелима федералне управе, јер је тим законом дефинисано да су послови заштите од пожара у ђелокругу послова Федералног министарства унутрашњих послова.

Тек по реализацији овог задужења, Влада ФБиХ ће се очитовати о Нацрту закона о измјенама Закона о заштити од пожара и ватрогаству и Нацрту закона о заштити од пожара. У складу с наведеним, премијер ФБиХ овлаштен је да повуче из парламентарне процедуре Нацрт закона о заштити од пожара.

Информација о активностима у поступку издавања ФНЕ "Астера"

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, усвојила информацију о активностима у поступку издавања енергетске дозволе за изградњу фотонапонске електране „Астера“ привредног друштва Астера д.о.о. Посушје. Дата је и претходна сагласност овом министарству у поступку издавања енергетске дозволе за изградњу фотонапонске електране „Астера“, инсталисане називне снаге 25 МЊ, одобрене снаге прикључења 25 МЊ, планиране годишње производње електричне енергије од 39,527 ГЊх, која се планира градити на локалитету Читлука, опћина Посушје.

У информацији је, између осталог, наведено да ће развој соларне електране „Астера“ на локацији Опћине Посушје бити од опћег значаја за локалну и регионалну заједницу, како у смислу производње електричне енергије из обновљивих извора уз смањену емисију стакленичких плинова, тако и у финансијском смислу. Поред прихода које ће остваривати ФНЕ „Астера“, остварило би се и смањење емисија ЦО₂ у износу већем од 20.000Т у односу на електране које за производњу електричне енергије користе крута горива. Овим концептом оствариле би се и уштеде на емисијама полутаната СО₂, НОџ и чврстих честица.

Такођер, поред финансијских бенефита за ширу регионалну заједницу, истакнут је и развој електроенергетске инфраструктуре. Развој пројекта ове врсте и величине од капиталне је важности за овако малу опћину што се огледа и у пуној подршци реализације пројекта свих надлежних уреда с локалног и кантоналног нивоа. У информацији је дат и преглед реализованих активности и активности у току, као и планови за наредни период.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије закључком је задужено да приступи активностима прописаним Уредбом о поступку, критеријима, форми и садржају захтјева за издавања енергетске дозволе за изградњу нових и реконструкцију постојећих производних постројења на издавању ове енергетске дозволе.

Кадровска рјешења

На приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, дата је претходна сагласност Наџорном одбору Привредног друштва ЈП Електропривреда БиХ д.д. - Сарајево за доношење Одлуке о именовању вршилаца дужности чланова Управе овог привредног друштва до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до дванаест мјесеци. За вршиоце дужности чланова Управе именовани су Санел Буљубашић (генерални директор), Фахрудин Тановић (директор за производњу), Амра Охрановић (директор за правне послове и људске ресурсе), Харун Гаџо (директор за капиталне инвестиције), Едисеј Сјеротановић (директор за дистрибуцију), Невад Икановић (директор за снабдијевање и трговину), те Санела Јуришић (извршни директор за економске послове).

Претходно је дата претходна сагласност Наџорном одбору ово привредног друштва за доношење Одлуке о разрјешењу чланова Управе, ради губитка повјерења дионичара.

Данас је донесено и Рјешење о привременом постављењу којим се Емир Башић поставља за директора Федералне агенције за управљање одузетом имовином на период до највише три мјесеца, односно до окончања конкурсне процедуре.

Влада ФБиХ именовала је привремени Управни одбор Јавне здравствене установе Универзитетски клинички центар Тузла у саставу Недим Салихбеговић (предсједник), Хајрудин Осмић, Енес Гушић, Аднан Муслимовић, Драган Пиљић, Енида Невачиновић и Божо Јурић (чланови). Предсједник и чланови ово управног одбора именују се до окончања конкурсне прецедоре, а највише до три мјесеца. Претходно је донесено Рјешење о разрјешењу Управног одбора ове јавне здравствене установе.

Данас је донесено Рјешење којим се Вахидин Муњић, главни инспектор, овлашћује да руководи радом Федералне управе полиције у саставу Федералног министарства унутрашњих послова, на рок од три мјесеца почев од 18.8.2023. године.

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени Горан Бухач (Сарајевопутеви д.д. Сарајево), Зерина Коњхоџић (БХ Телецом д.д. Сарајево) и Јадранко Пуљић (Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар и Цесте Федерације д.о.о. Сарајево).