Тематска сједница Владе ФБиХ: Први корак у фискалној реформи

Влада Федерације Босне и Херцеговионе је, на данашњој тематској сједници о фискалној реформи одржаној у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства финансија утврдила Нацрт закона о фискализацији трансакција у Федерацији БиХ и Приједлог закона о допуни Закона о порезу на доходак. Ове законе, који су први корак у фискалној реформи Владе, упутила је у парламентарну процедуру.

Нацрт закона о фискализацији трансакција у Федерацији БиХ

Утврђеним Нацртом закона о фискализацији трансакција у Федерацији БиХ, који се упућује у даљу парламентарну процедуре, уређује се обавеза издавања рачуна, електронски фискални системи који се користе за издавање рачуна, обавезе евидентирања трансакција, систем надзора у области фискализације трансакција, казнене одредбе, као и друга питања од значаја за фискализацију на територији Федерације Босне и Херцеговине.

Сврха овог закона је спречавање утаје пореза као резултат неформалне економије кориштењем технолошких система који омогућавају сигурне информације у реалном времену, за сваку трансакцију у Федерацији. Овим законом врши се усклађивање с Директивом Еуропског парламента и Вијећа 2014/55/ЕЦ од 16. априла 2014. године о електронском издавању рачуна у јавној набавци.

Како је образложио предлагач, процес фискализације промета односно трансакција у привреди Федерације БиХ није непознат, јер постоји систем фискализације уређен Законом о фискалним системима који је донесен 2009. године, а имплементиран од 2010/2011.године. Међутим, с обзиром да процес фискализације користи техничко-технолошка ријешења, те да се процес фискализације интегрише у пословање пословних субјеката, постојећи правни оквир није достатан да прати развој информационих технологија и развој дигитализације пословања привреде.

Наведено је да је реформа фискализације главно опредјељење Владе Федерације БиХ с циљем минимизирања неформалне економије кроз модернизацију порезног система, те пружања боље јавне услуге грађанима и привреди, а истовремено побољшање наплате јавних прихода. Оцјењује се да је главно средство борбе против утаје пореза здраво законодавство, посљедњи технолошки уређаји и информације у реалном времену.

Додаје се да се ограничења постојећег правног оквира огледају у фрагментираности извјештавања, односно неуслађености трансакција које се евидентирају према важећем правном оквиру фискалних система у односу на трансакције које су предмет ПДВ-а. Иста неусклађеност односи се и на лица која су обвезници фискализације односно предмет извјештавања о трансакцијама. Даља фрагментираност огледа се у и непотпуности података о трансакцијама о којима се извјештава, што спречава вршење анализа ризика или аутоматске обраде података у сврху циљаног надзора. 

Значајно ограничење постојећег система фискализације јесте што правни оквир не прати модалитете пословања као што је нпр. економија платформи која укључује интернетска тржишта, друштвене мреже, интернетске трговине, странице за упоредбу цијена и сл. Предлагач закона даље наводи да оно што доприноси порезним преварама и утаји генерално, јесте чињеница да је у протеклом времену, развој технологије измјенио начин обављања дјелатности, те начин комуникација између субјеката, што је утицало на убрзани развој дигитализације пословања субјеката. Кроз искориштавање нових технологија и ИТ рјешења повећани су модалитети порезних превара и евазије пореза (индиректни и директни порези). Напосљетку, предлагач закона образлаже да је постојећа казнена политика стилмулирајућа, јер је исплативије платити казну за неевидентирање трансакција у односу на износ пореза који се утаји тим неевидентирањем. Порезна управа ФБиХ у провођењу својих активности уочила је да се не издају рачуни, или издају други документи умјесто рачуна, или издају рачуне само непознатим корисницима, или сторнирају рачуни без основе. Посматрајући са аспекта свијести обвезника, у условима, када не постоји ефикасан механизам контроле, то истовремено представља и својеврстан потицај обвезнику да на различите начине избјегава евидентирање трансакција и фискализује исте, из разлога јер су могућности контроле ограничене, те свјесно преузима ризик, рачунајући износ прекршајне казне као исплатив трошак.

Такођер, предлагач закона образлаже да је посљедица неисказивања промета мање плаћање пореза, при чему буџети остају без средстава за измиривање социјалних или здравствених или околишних или других заједничких потреба друштва, те да наплаћени износи од купца, али без издатог рачуна омогућава појединцима или субјектима пуњење приватних џепова.

Предложено свеобухватно рјешење у Закону омогућава транспарентност трансакција, повећање њихове формализације, смањење порезне евазије, као и допринос подизању свијести о плаћању пореза, а између осталог, има за циљ спречавање прања новца у првом реду.

Приједлог закона о допуни Закона о порезу на доходак

Утврђени Приједлог  закона о допуни Закона о порезу на доходак у парламентарну процедуру  упућује се по скраћеном поступку. У Закону о порезу на доходак у дијелу прихода који не улазе у доходак од несамосталне дјелатности и који не подлијежу опорезивању додаје нови став који гласи “новчане накнаде запосленику на име дијела плаће за радни учинак сходно важећим прописима о раду, до 200 КМ мјесечно, за период од дана почетка примјене овог закона до 31.12.2025. године.“

Приједлогом је прописано и да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеним новинама Федерације БиХ, а примјењује се од 1.1.2025.године.

Како је наведено у образложењу, с обзиром на потребу за хитном мјером у 2025. години, која би омогућила послодавцима повећање плаћа запосленика без порезног оптерећења, предложено је изузеће дијела прихода, односно плаће, од опорезивања.

Овај приједлог има за циљ мотивирати послодавце да запосленицима омогуће веће нето приходе, што може довести до веће потрошње и подршке економском расту. Тиме се смањује финансијско оптерећење за запосленике који зарађују испод одређених прагова, чиме се повећава њихова куповна моћ и побољшава квалитета живота. Истовремено, изузеће прихода повезано је с радним учинком запосленика према послодавцу, што ствара позитивну синергију између њих, резултирајући обостраним позитивним учинком. Предложено изузеће дијела прихода на име радног учинка има сврху да додатно потакне продуктивност и мотивацију на тржишту рада.

Подсјећа се и да је Влада Федерације БиХ током 2024. године подржала повећање прихода физичких лица у сарадњи с послодавцима, омогућујући исплату неопорезиве помоћи до 2.768 КМ.

Образложено је и да се Законом о допуни Закона о порезу на доходак истовремено осигурава провођење једне од низа мјера растерећења послодаваца у што краћем року, одмах од дана његове примјене 1.1.2025. године.