«Службене новине Федерације БиХ», број 64/22 /12.8.2022./ 39. ЗАКОН о установама социјалне заштите Федерације Босне и Херцеговине

II. ДЈЕЛАТНОСТ И КОРИСНИЦИ ФЕДЕРАЛНИХ УСТАНОВА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Члан 13.
(Установа за социјално збрињавање и здравствену његу - Баковићи)

(1) Основна дјелатност Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Баковићи је пружање услуге социјалног збрињавања и социјалне подршке, као и здравствене његе смјештеним лицима с циљем њиховог оспособљавања за самосталан живот и рад према њиховим могућностима и склоностима.
(2) Корисници услуга Установе из става (1) овога члана су одрасла лица с инвалидитетом којима је утврђено да су у стању социјалне потребе према прописима из области социјалне заштите, и то:
а) лица с трајним физичким оштећењима или трајним сметњама у физичком развоју;
б) лица са сметњама у интелектуалном развоју умјереног, тежег и тешког степена;
ц) лица с душевним сметњама и
д) лица с комбинованим сметњама.
(3) Сједиште Установе из става (1) овога члана је у Фојници.

Члан 14.
(Установа за социјално збрињавање и здравствену његу - Дрин)

(1) Основна дјелатност Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Дрин је пружање услуге социјалног збрињавања и социјалне подршке, као и здравствене његе смјештеним лицима с циљем њиховог оспособљавања за самосталан живот и рад према њиховим могућностима и склоностима.
(2) Корисници услуга Установе из става (1) овога члана су одрасла лица с инвалидитетом којима је утврђено да су у стању социјалне потребе према прописима из области социјалне заштите, и то:
а) лица с трајним физичким оштећењима или трајним сметњама у физичком развоју;
б) лица са сметњама у интелектуалном развоју умјереног, тежег и тешког степена;
ц) лица с душевним сметњама и
д) лица с комбинованим сметњама.
(3) Сједиште Установе из става (1) овога члана је у Фојници.

Члан 15.
(Установа за социјално збрињавање и здравствену његу - Љубушки)

(1) Основна дјелатност Установе за социјално збрињавање и здравствену његу - Љубушки је пружање услуге социјалног збрињавања и социјалне подршке, као и здравствене његе смјештеним лицима с циљем очувања њихових способности.
(2) Корисници услуга Установе из става (1) овога члана су лица преко 65 година старости.
(3) Изузетно од става (2) овога члана корисници услуга Установе из става (1) овога члана могу бити и лица старија од 55 година старости којима је због тешко нарушеног здравственог стања потребан овај вид смјештаја јер се не могу самостално бринути о себи.
(3) Сједиште Установе из става (1) овога члана је у Љубушком.

Члан 16.
(Установа за социјално збрињавање, здравствену његу, одгој и образовање - Пазарић)

(1) Основна дјелатност Установе за социјално збрињавање, здравствену његу, одгој и образовање - Пазарић је пружање услуга социјалног збрињавања и социјалне подршке, здравствене његе, као и одгоја и образовања смјештеним лицима с циљем њиховог оспособљавања за самосталан живот и рад према њиховим могућностима и склоностима.
(2) Корисници услуга Установе из става (1) овога члана су лица с инвалидитетом до 30 година живота којима је утврђено да су у стању социјалне потребе према прописима из области социјалне заштите, и то:
а) лица с трајним физичким оштећењима или трајним сметњама у физичком развоју;
б) лица са сметњама у интелектуалном развоју умјереног, тежег и тешког степена;
ц) лица с душевним сметњама;
д) лица с комбинованим сметњама и
е) дјеца са сметњама у интелектуалном развоју лаког степена којима је дијагностикован поремећај у понашању и осјећајима који се појављују у дјетињству и у адолесценцији.
(3) Сједиште Установе из става (1) овога члана је у Пазарићу.

Члан 17.
(Установа за социјално збрињавање, одгој и образовање - Сарајево)

(1) Дјелатност Установе за социјално збрињавање, одгој и образовање - Сарајево је пружање услуге социјалног збрињавања и заштите, одгоја и образовања, те провођење заводске мјере упућивања у одгојну установу, поступак дијагностичко-опсервацијског третмана и привремени смјештај по одлуци суда током трајања поступка.
(2) Корисници услуга Установе из става (1) овога члана су:
а) одгојно занемарена и запуштена дјеца;
б) дјеца и малољетници у сукобу са законом који су упућени на смјештај на основу одлуке суда или органа старатељства и
ц) дјеца којима је дијагностикован поремећај у понашању и осјећајима који се појављују у дјетињству и у адолесценцији.
(3) Дјелатност из става (1) овога члана односи се и на пунољетна лица до навршене 23. године живота која су упућена на смјештај на основу одлуке суда.
(4) Сједиште Установе из става (1) овога члана је у Сарајеву.

Члан 18.
(Пружање других услуга и бављење допунском дјелатношћу)

(1) Поред бављења основном дјелатношћу, односно пружања услуга због којих су основане, федералне установе социјалне заштите могу пружати и друге социјалне услуге у складу с условима за пружање других социјалних услуга.
(2) Федералне установе социјалне заштите се могу, у складу са законом, поред основне дјелатности, бавити допунском привредном и другим дјелатностима (производња и продаја хране на властитим фармама, производња и продаја одређених производа у властитим радионицама и друго).
(3) Приходи остварени бављењем дјелатношћу из става (2) овога члана користе се искључиво за набавку средстава и материјала неопходних за даље бављење истом, као и за новчане награде корисницима који су у склопу радно-окупационог третмана укључени у обављање наведене дјелатности.
(4) Имајући у виду основну сврху бављења допунском дјелатношћу, приходи из става (3) овога члана изузимају се од обавезе плаћања пореза као и других обавеза које настану обављањем ове дјелатности.

III. ОСНОВНИ И ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ У ПОГЛЕДУ ОБАВЉАЊА ПРОПИСАНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 19.
(Начело ефикасности и одрживости)

Обављање своје прописане дјелатности федералне установе социјалне заштите врше на начин који обезбјеђује постизање најбољих могућих резултата у односу на потребе смјештених корисника и расположива финансијска средства.

Члан 20.
(Начело јавности и транспарентности)

При обављању своје прописане дјелатности федералне установе социјалне заштите обезбјеђују транспарентан рад и слободан приступ информацијама од јавног значаја и другим информацијама у складу с важећим прописима о слободном приступу информацијама у Федерацији.

Члан 21.
(Поступак утврђивања испуњености услова за обављање дјелатности)

Поступак и начин утврђивања испуњености услова за обављање дјелатности прописат ће федерални министар рада и социјалне политике уз претходно прибављену сагласност федералног министра здравства, федералног министра образовања и науке и федералног министра правде.

Члан 22.
(Примјена и набавка лијекова)

(1) Примјена лијекова, у смислу овога закона, у федералним установама социјалне заштите подразумијева давање лијекова који су неопходни за превенцију и третман корисника.
(2) Примјена лијекова мора се обављати у складу с добром апотекарском праксом.
(3) Федералне установе социјалне заштите набавку лијекова врше путем јавних набавки у складу с прописима о јавним набавкама, као и прописима о апотекарској дјелатности.
(4) За примјену лијекова у федералним установама социјалне заштите у стручном су смислу одговорни магистар фармације апотеке преко које се врши набавка лијекова, као и здравствени радници који дају лијекове корисницима у федералној установи социјалне заштите.
(5) Федерални министар здравства доноси правилник о условима у погледу простора, опреме и кадра за чување и примјену лијекова који се употребљавају у федералним установама социјалне заштите.

IV. НАЧЕЛА ЗАШТИТЕ И ПРАВА СМЈЕШТЕНИХ КОРИСНИКА

Члан 23.
(Начело хуманизма и поштивања основних људских права и слобода)

У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су се придржавати начела хуманизма, те поштивати људско достојанство смјештеног лица на начин да му се пружа свеобухватна заштита и подршка уз уважавање његовог физичког, сполног, економског и душевног дигнитета и интегритета, као и његових моралних, културних и вјерских увјерења, у складу с основним људским правима и слободама.

Члан 24.
(Начело укључености)

Приликом планирања и провођења активности које се односе на његов боравак у федералним установама социјалне заштите, смјештеном се лицу обавезно обезбјеђује активна укљученост у процес одлучивања у складу с његовим стварним могућностима и способностима.

Члан 25.
(Начело најбољег интереса)

У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су дјеловати у најбољем интересу смјештеног лица, а посебно у поступцима иницијалне стручне процјене, израде индивидуалних планова и преиспитивања потребе његовог даљег задржавања на смјештају.

Члан 26.
(Забрана дискриминације)

У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су обезбиједити равноправан третман свим смјештеним лицима без обзира на њихове разлике у раси, боји коже, сполу, језику, политичком и националном опредјељењу, социјалном поријеклу, сполној оријентацији, родном идентитету и сполним карактеристикама, старости, имовини, мјесту рођења, мјесту пребивалишта/боравишта, природи социјалне угрожености, инвалидитета или било којем другом статусу.

Члан 27.
(Забрана присиле)

(1) У обављању њихове прописане дјелатности, федералним установама социјалне заштите, односно њиховим запосленицима забрањује се било који облик или акт присиле према смјештеним лицима, осим у случајевима и на начин прописан овим законом и прописима о заштити и поступању с дјецом и малољетницима у кривичном поступку.
(2) Забрањује се федералним установама социјалне заштите пријем и задржавање лица противно његовој исказаној вољи с изузетком лица која су упућена на смјештај у складу с одредбама прописа о заштити и поступању с дјецом и малољетницима у кривичном поступку.
(3) С циљем обезбјеђења досљедне примјене става (2) овога члана федералне установе социјалне заштите дужне су обезбиједити писани пристанак лица које се упућује на смјештај, односно његовог законског заступника уколико је кроз поступак судског одлучивања утврђено да лице није способно исказати своју вољу, односно схватити посљедице своје одлуке.

Члан 28.
(Забрана злостављања)

(1) У обављању њихове прописане дјелатности, федералним установама социјалне заштите, односно њиховим запосленицима забрањује се било који облик физичког, емоционалног или сексуалног злостављања корисника, њихово искориштавање, злоупотреба повјерења или моћи, занемаривање адекватног задовољавања њихових егзистенцијалних потреба, као и свако друго дјеловање које може угрозити живот или нарушити здравље смјештених корисника, укључујући и занемаривање њихових физичких, психосоцијалних, духовних или развојних потреба.
(2) Сви запосленици федералних установа социјалне заштите имају обавезу бринути се да корисници не буду злостављани, те су дужни сваку врсту злостављања пријавити одговорном лицу федералне установе социјалне заштите, надлежном органу старатељства и надлежним истражним органима.
(3) Федералне установе социјалне заштите дужне су континуирано подузимати мјере у циљу превенције и спречавања злостављања корисника како од стране запосленика, тако и од стране других корисника, што укључује и израду интерних процедура пријављивања и поступања по запримљеним пријавама.
(4) Федералне установе социјалне заштите имају обавезу, путем стручног кадра или здравствених радника, на разумљив и приступачан начин упознати и едуцирати кориснике о препознавању, избјегавању и пријављивању насиља.

Члан 29.
(Право на информисаност)

У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су смјештеном лицу, као и његовом законском заступнику, обезбиједити право на информисаност о разлозима због којих је смјештен у установу, његовом социо-здравственом стању, стручним третманима у које је укључен и њиховим очекиваним резултатима с циљем повећања степена његовог разумијевања властите ситуације и пружања подршке да, у складу са својим стварним могућностима и способностима, доноси одлуке које се тичу његова живота.

Члан 30.
(Право на судјеловање у доношењу одлука)

У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су смјештеном лицу, у складу с његовим стварним могућностима и способностима, обезбиједити право на судјеловање у доношењу одлука које на било који начин утичу на услове и начин боравка у тим установама.

Члан 31.
(Право на слободан избор услуга)

У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су смјештеном лицу, у складу с његовим стварним могућностима и способностима, обезбиједити право на слободан избор услуга и стручних третмана који се пружају у тим установама, као и расположивих активности у које би то лице могло бити укључено.

Члан 32.
(Право на приватност и повјерљивост личних података)

(1) У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су поштивати право на приватност и повјерљивост личних података смјештених лица уз подузимање свих техничких и организационих мјера на заштити података који се односе на идентитет смјештених лица и заштиту личних података.
(2) У повјерљиве податке из става (1) овога члана убрајају се:
а) податак да корисник користи услугу;
б) врста права или услуге пружене поједином кориснику;
ц) име, адреса и други лични и идентификацијски подаци о кориснику;
д) подаци који се налазе у захтјеву корисника;
е) информације које сам корисник саопштава о себи;
ф) информације које друга лица саопштавају о кориснику;
г) подаци добијени у вези корисника током пружања услуге;
х) процјене, налази, професионални став или мишљење пружатеља услуге о кориснику;
и) подаци који се налазе у извјештајима здравствених установа за корисника;
ј) информације о кориснику као што су: фотографије корисника, цртежи направљени од стране корисника током процеса пружања услуге, својеручно писане изјаве или коментари и примједбе корисника, писане биљешке пружатеља услуге или корисника, аудио и видео снимци сачињени у вези с кориштењем услуге и друго;
к) садржај преписке с другим установама или организацијама, уколико та преписка садржи информације о кориснику или другим лицима која су с њим повезана.

Члан 33.
(Право на одржавање породичних и других друштвених веза)

Корисници федералних установа социјалне заштите за вријеме свога боравка у установи имају право на несметан контакт с члановима породице и другим њима значајним особама, што подразумијева и њихово право да посјећују своје породице и пријатеље, као и право да буду посјећени од стране истих на начин утврђен општим актима федералне установе социјалне заштите.

Члан 34.
(Право на притужбу)

(1) У обављању своје прописане дјелатности, федералне установе социјалне заштите, односно њихови запосленици дужни су смјештеном лицу, као и његовом законском заступнику, обезбиједити право на притужбу у погледу услова боравка, начина задовољавања његових потреба, поступања од стране запосленика или других корисника, активности или стручних третмана у које је укључен као и осталих ситуација и појава које на било који начин утјечу на његов живот у установи.
(2) Федералне установе социјалне заштите доносе општи акт којим утврђују начин подношења и поступања по притужбама, као и начин очитовања на поднесене притужбе.
(3) По притужби поднесеној у складу с општим актом из става (2) овога члана поступа се хитно.

Члан 35.
(Евиденције и извјештаји о лицима на смјештају)

(1) Федералне установе социјалне заштите дужне су успоставити и водити евиденције о корисницима који се код њих налазе на смјештају.
(2) Евиденције из става (1) овога члана федералне установе социјалне заштите воде у електронском и писаном облику уз подузимање свих техничких и организационих мјера на заштити података који се односе на идентитет смјештених лица и заштиту личних података.
(3) Садржај и начин вођења евиденција из става (1) овога члана прописује федерални министар рада и социјалне политике.
(4) Федералне установе социјалне заштите дужне су једном годишње, а по потреби и чешће, извјештавати надлежни орган старатељства о свеукупном стању корисника, те о утрошку средстава која корисник прима на име задовољавања властитих потреба, као и о динамици прилива средстава за његов смјештај.

Члан 36.
(Посебни стандарди и критерији за индивидуалну процјену корисника)

(1) Федерални министар рада и социјалне политике ће, у консултацијама с федералним министром здравства, федералним министром образовања и науке и федералним министром правде, прописати посебне стандарде и критерије за индивидуалну процјену корисника при пријему на смјештај у федералне установе социјалне заштите, као и стандарде за процјену потребе њиховог даљег задржавања на смјештају.
(2) Прописом из става (1) овога члана утврдит ће се стандарди и критерији за индивидуалну процјену општег здравственог стања, душевног стања и понашања, социјалног и свакодневног функционисања корисника, социјалних и здравствених потреба корисника, расположивих и доступних ресурса у заједници корисника, као и општи оквири у погледу програма припреме корисника за самостално функционисање у локалној заједници, односно за друге облике институционалне или ванинституционалне заштите.

Члан 37.
(Ускраћивање пријема на смјештај)

(1) Федералне установе социјалне заштите дужне су ускратити пријем на смјештај, и то:
а) уколико се захтијева смјештај за лице које, у складу с одредбама овога закона, односно њиховој регистрованој дјелатности, није у категорији корисника услуга смјештаја у федералним установама социјалне заштите;
б) уколико федералне установе социјалне заштите не испуњавају просторне, техничке или кадровске услове за збрињавање лица за које се тражи смјештај;
ц) уколико лице за које се тражи смјештај својим агресивним понашањем или болешћу од које болује може угрозити здравствено стање и безбједност других корисника.
(2) Поред околности наведених у ставу (1) овога члана, федералне установе социјалне заштите могу ускратити пријем на смјештај уколико надлежне институције не испуњавају своју обавезу плаћања трошкова смјештаја, као и других трошкова на начин и у висини утврђеним овим законом, односно актима донесеним на основу њега или уколико надлежне институције имају неизмирена дуговања преко три мјесеца за своје раније смјештене кориснике.
(3) На ускраћени смјештај може се поднијети писани приговор директору федералне установе социјалне заштите у року од осам дана од дана пријема обавијести о ускраћивању пријема на смјештај.
(4) Директор је обавезан очитовати се на приговор писаним путем у року од 15 дана од дана пријема приговора.

Члан 38.
(Приоритетни смјештај)

(1) Корисник услуга који је на смјештај упућен од стране надлежнога органа старатељства, прима се на смјештај у федералне установе социјалне заштите приоритетно у односу на друге подносиоце захтјева за смјештај.
(2) У случају када се захтјеву за смјештај корисника из става (1) овога члана не може одмах удовољити због попуњености смјештајних капацитета, формира се Листа захтјева за смјештај (у даљем тексту: Листа захтјева).
(3) Листу захтјева утврђује директор федералне установе социјалне заштите на приједлог стручног тима при чему се приоритети на истој одређују према критеријима хронолошког слиједа поднесених захтјева, као и социо-економске, здравствене и друге угрожености корисника, односно угрожености средине у којој корисник живи.
(4) Листа захтјева води се у електронском облику и садржи:
а) редни број захтјева који означава редослијед приоритета за смјештај;
б) датум пријема захтјева;
ц) име и презиме, спол, годину рођења, ЈМБ и адресу корисника из става (1) овога члана;
д) напомене у погледу битних промјена након подношења захтјева за корисника из става (1) овога члана.
(5) Корисник из става (1) овога члана, његов законски заступник или члан његове уже породице, те обавезник плаћања имају право увида у Листу захтјева.
(6) На утврђени редослијед на Листи захтјева лице из става (4) овога члана може поднијети писани приговор директору федералне установе социјалне заштите у року од осам дана од дана увида у Листу захтјева.
(7) Директор је обавезан очитовати се на приговор писаним путем у року од 15 дана од дана пријема приговора.

Члан 39.
(Допуштене мјере физичког ограничавања)

(1) Под допуштеним мјерама физичког ограничавања, у смислу овога закона, подразумијева се привремено ограничавање кретања и дјеловања лица са сметњама у интелектуалном развоју, које је смјештено у федералну установу социјалне заштите.
(2) Мјера физичког ограничавања из става (1) овога члана примјењује се само изузетно уколико је то једино средство којим се може отклонити непосредна опасност која произлази из понашања лица, односно високи степен ризика од физичког повређивања самог лица са сметњама у интелектуалном развоју или неког другог лица у федералној установи социјалне заштите.
(3) Мјера физичког ограничавања примјенит ће се само у мјери и на начин пријеко потребан да се отклони опасност из става (2) овога члана.
(4) Мјера физичког ограничавања смије трајати само онолико колико је то нужно за отклањање опасности из става (2) овога члана.
(5) Мјера физичког ограничавања може се примијенити тек након што се неприсилним мјерама није отклонила опасност из става (2) овога члана.

Члан 40.
(Примјена мјере физичког ограничавања лица са сметњама у интелектуалном развоју)

(1) Одлуку о примјени мјере физичког ограничавања лица са сметњама у интелектуалном развоју доноси психијатар који и надзире њезину примјену.
(2) У случају да због изузетне хитности није могуће чекати доношење одлуке из става (1) овога члана од стране психијатра, тада исту може донијети и присутни здравствени радник уз консултацију с психијатром који ће, у што краћем року и без одлагања, прегледати лице са сметњама у интелектуалном развоју и одлучити о даљем продужењу или укидању те одлуке.

Члан 41.
(Праћење примјене мјера физичког ограничавања)

(1) Федерални министар здравства ће донијети пропис о примјени мјере физичког ограничавања лица са сметњама у интелектуалном развоју, укључујући јасно дефинисане ситуације у којима се ове мјере подузимају, услове стручног кадра, начин одлучивања о мјери физичког ограничавања, рокове за доношење одлуке о примјени мјере и њезином трајању, методе и евиденцију, те начин праћења ове мјере.
(2) Федералне установе социјалне заштите обавезне су обезбиједити да стручно особље стално прати стање смјештених лица са сметњама у интелектуалном развоју према којима се примјењују мјере присиле.

Члан 42.
(Мјере физичког ограничавања лица с тежим душевним сметњама)

(1) Забрањена је примјена мјере физичког ограничавања лица с тежим душевним сметњама која се налазе на смјештају у федералним установама социјалне заштите, осим у ситуацијама када одговорно лице процијени да постоји непосредна опасност да ће корисник својим понашањем угрозити свој или живот другог лица или отуђити, уништити или теже оштетити имовину веће вриједности.
(2) Изузетна примјена мјере физичког ограничавања лица с тежим душевним сметњама утврђена у ставу (1) овога члана, примијенит ће се само у мјери и на начин који је неопходан да се отклони непосредна опасност изазвана нападом тог лица и трајат ће само док је нужно да се оствари сврха из става (1) овога члана.
(3) Уколико у ситуацијама из става (1) присутно особље није у могућности адекватно одговорити на овакво корисниково понашање, одговорно је лице дужно затражити помоћ службеника надлежног министарства унутрашњих послова.
(4) Службена лица надлежног кантоналног министарства унутрашњих послова дужна су, у складу с прописима о заштити душевног здравља, одговорити на позив одговорног лицa из федералне установе социјалне заштите, те корисника одвести до здравствене установе секундарне или терцијарне здравствене заштите, која има одјел или клинику за психијатрију и у којој се могу провести мјере физичког ограничавања у складу с прописима о заштити лица с душевним сметњама.
(5) Одговорно лице из федералне установе социјалне заштите које је затражило помоћ службених лица надлежног кантоналног министарства унутрашњих послова дужно је тај позив најкасније у року од 24 сата писмено образложити и то образложење уложити у медицинску документацију.

V. УПРАВЉАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ ФЕДЕРАЛНИМ УСТАНОВАМА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Члан 43.
(Тијело управљања)

Тијело управљања у федералним установама социјалне заштите је управни одбор.

Члан 44.
(Надлежности управног одбора)

(1) Управни одбор федералне установе социјалне заштите има сљедеће надлежности:
а) доноси правила федералне установе социјалне заштите на која сагласност даје Влада Федерације;
б) доноси друге опште акте федералне установе социјалне заштите, као и интерне документе из надлежности рада управног одбора;
ц) одлучује о пословању федералне установе социјалне заштите;
д) доноси једногодишње и трогодишње програме и планове рада и развоја федералне установе социјалне заштите на које сагласност даје Влада Федерације;
е) доноси инвестицијске одлуке и петогодишње планове капиталних улагања;
ф) разматра и усваја извјештај о раду и пословању федералне установе социјалне заштите који доставља Влади Федерације;
г) одлучује о кориштењу средстава у складу са законом и правилима федералне установе социјалне заштите;
х) доноси финансијски план федералне установе социјалне заштите;
и) усваја полугодишњи и завршни рачун;
ј) бира и разрјешава директора федералне установе социјалне заштите;
к) доноси пословник о раду управног одбора;
л) разматра приговоре и жалбе запослених на одлуке директора;
м) проводи политику оснивача, те реализује мјере и задужења Владе Федерације и надлежних федералних министарстава у складу с одредбама овога закона;
н) обавља друге послове у складу са законом и правилима федералне установе социјалне заштите.
(2) Надлежности из тач. д), е), ф) и х) става (1) овога члана управни одбори федералних установа социјалне заштите проводе у роковима и према методологији коју прописује федерални министар рада и социјалне политике.

Члан 45.
(Именовање и разрјешење управног одбора)

(1) Управни одбор у федералним установама социјалне заштите именује и разрјешава Влада Федерације на период до четири године у складу с одредбама овога закона при чему поједини члан управног одбора може на исту позицију бити именован у највише два узастопна мандата.
(2) На приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике Влада Федерације доноси одлуку о расписивању јавног конкурса за именовање предсједника и чланова управних одбора у федералним установама социјалне заштите, те именује комисију за провођење конкурсне процедуре.
(3) У састав комисије из става (2) овога члана именују се представници Владе Федерације, Федералног министарства рада и социјалне политике, Федералног министарства здравства, Федералног министарства правде и Федералног министарства образовања и науке.

Члан 46.
(Број чланова и састав управног одбора)

(1) Управни одбор у федералним установама социјалне заштите састоји се од пет чланова од којих су барем два правне струке.
(2) У управне одборе у федералним установама социјалне заштите у правилу се именује један члан из реда стручних запосленика федералне установе социјалне заштите у којој се врши именовање управног одбора, један из реда законских заступника корисника који се налазе на смјештају у федералној установи социјалне заштите у којој се врши именовање и три члана из реда стручних лица из области и звања утврђених посебним критеријима за именовање у управне одборе ових установа.
(3) Изузетно од става (2) овога члана, у случају да се позиције у управним одборима федералних установа социјалне заштите, због непријављивања кандидата или неиспуњавања општих и посебних услова од стране пријављених кандидата, не буду могле попунити члановима из реда стручних запосленика или из реда законских заступника корисника, тада ће се на исте именовати кандидати из реда стручних лица из области и звања утврђених посебним критеријима за именовање у управне одборе федералних установа социјалне заштите.

Члан 47.
(Општи и посебни услови за избор чланова управних одбора)

(1) Сваки кандидат за именовање у управни одбор федералне установе социјалне заштите мора испуњавати опште услове утврђене федералним прописом о министарским, владиним и другим именовањима.
(2) У погледу испуњавања посебних критерија сваки кандидат за именовање у управни одбор федералне установе социјалне заштите мора:
а) посједовати високу стручну спрему – VII степен стручне спреме, односно високо образовање првог циклуса (који се вреднује с 240 ЕCTS бодова) или другог или трећег циклуса Болоњског система студирања из области друштвених, хуманистичких или медицинских наука;
б) посједовати радни стаж у струци од најмање пет година након стицања високе стручне спреме у области социјалне и дјечје заштите, здравствене заштите, одгоја и образовања или правосуђа;
ц) познавати прописе из области социјалне и дјечје заштите с посебним фокусом на дјелатност установа социјалне заштите и начин њиховог функционисања;
д) познавати садржај и начин рада тијела управљања у федералним установама социјалне заштите.
(3) Ближе услове у погледу поступка за доказивање испуњености општих и посебних услова за именовање у управне одборе федералних установа социјалне заштите и потребне документације утврђује Влада Федерације на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике.

Члан 48.
(Запреке за именовање у управни одбор)

У управни одбор федералне установе социјалне заштите не може бити именовано лице:
а) које не посједује пословну и здравствену способност;
б) које је, према одредбама кривичног законодавства Босне и Херцеговине, осуђивано за сљедећа кривична дјела која су неспојива с обављањем дужности члана управног одбора јавне установе: кривична дјела против слободе и права човјека и грађанина, кривична дјела против интегритета Босне и Херцеговине, кривична дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, кривична дјела против привреде и јединства тржишта те кривична дјела из области царина, кривична дјела корупције и кривична дјела против службене и друге одговорне функције, кривична дјела против правосуђа, кривична дјела повреде ауторских права, кривична дјела против оружаних снага Босне и Херцеговине, те за дјела договора, припремања, удруживања и организованог криминала;
ц) које је, према одредбама кривичног законодавства Федерације, осуђивано за сљедећа кривична дјела која су неспојива с обављањем дужности члана управног одбора јавне установе: кривична дјела против уставног поретка Федерације, кривична дјела против живота и тијела, кривична дјела против слободе и права човјека и грађанина, кривична дјела тероризма, кривична дјела против сполне слободе и морала, кривична дјела против брака, породице и младежи, кривична дјела против здравља људи, кривична дјела против привреде, пословања и безбједности платног промета, кривична дјела из области пореза, кривична дјела против радних односа, кривична дјела против имовине, кривична дјела против опште безбједности људи и имовине, кривична дјела против правосуђа, кривична дјела против јавног реда и правног промета, кривична дјела подмићивања и кривична дјела против службене и друге одговорне дужности;
д) које је, према прописима о равноправности сполова, осуђивано за кривично дјело насиља, узнемиравања или сексуалног узнемиравања којим је угрозило мир, душевно здравље и физички интегритет жртве;
е) којему је, према прописима о заштити од породичног насиља, изречена мјера породично-правне заштите или заштитна мјера због породичног насиља;
ф) које је запосленик институције или је члан тијела које врши било који облик надзора над радом федералних установа социјалне заштите;
г) које се, према прописима о сукобу интереса, сматра изабраним страначким званичником, носитељем извршних функција или савјетником;
х) које је већ именовано на позицију члана у управном или надзорном одбору установе или завода, односно привредног друштва с већинским државним капиталом;
и) које има приватни финансијски интерес у федералној установи социјалне заштите у чије се управни одбор врши именовање.

Члан 49.
(Разрјешење чланова управног одбора)

(1) Чланови управног одбора федералних установа социјалне заштите за свој рад одговарају оснивачу и Влади Федерације.
(2) Мандат чланова управног одбора федералних установа социјалне заштите или његових појединих чланова по сили закона престаје:
а) истеком периода на који су именовани;
б) разрјешењем од стране Владе Федерације;
ц) смрћу;
д) стицањем услова за одлазак у пензију;
е) губитком пословне способности или
ф) ако наступе друге околности које су неспојиве с обављањем дужности члана управног одбора федералних установа социјалне заштите.
(3) Управни одбор федералних установа социјалне заштите или његови поједини чланови могу бити разријешени и прије истека мандата на који су именовани.
(4) Влада Федерације је дужна разријешити управни одбор федералне установе социјалне заштите или његове поједине чланове и прије истека мандата на који су именовани ако:
а) управни одбор то захтијева или поједини његов члан поднесе захтјев за своје разрјешење;
б) настане или се накнадно утврди постојање неких од разлога наведених у члану 48. овога закона;
ц) управни одбор или поједини његов члан поступају супротно закону или правилима федералне установе социјалне заштите;
д) управни одбор или његов поједини члан неоправдано не врше дужност дуже од шест мјесеци;
е) управни одбор или његов поједини члан у својем раду крше прописе и опште акте федералне установе социјалне заштите или неоправдано не проводе политику оснивача, те не реализују мјере и задужења Владе Федерације и надлежних федералних министарстава у складу с одредбама овога закона или поступају у супротности с њима;
ф) својим несавјесним или неправилним радом проузроче федералној установи социјалне заштите већу штету, занемарују или немарно обављају своју дужност тако да су настале или могу настати веће сметње у обављању дјелатности федералне установе социјалне заштите;
г) ако су налазима надлежних инспекција утврђене повреде прописа и општих аката федералне установе социјалне заштите или значајније неправилности у раду управног одбора или његових појединих чланова;
х) је члан управног одбора у међувремену правомоћно осуђен на казну затвора, односно ако је починио кривично дјело које га чини недостојним обављања функције члана управног одбора федералне установе социјалне заштите.
(5) Прије доношења рјешења о разрјешењу, Влада Федерације је дужна обавијестити управни одбор или појединог његовог члана о разлозима за разрјешење и дати им могућност да се о томе писмено изјасне.
(6) У случајевима пријевременог разрјешења, Влада Федерације је дужна именовати привремени управни одбор федералне установе социјалне заштите.
(7) Управни одбор федералне установе социјалне заштите или његов поједини члан могу бити разријешени прије истека мандата и у случају ако не заступају интересе федералне установе социјалне заштите, као и запосленика и корисника на начин утврђен овим законом и правилима федералне установе социјалне заштите.

Члан 50.
(Накнада за рад члановима управног одбора)

(1) Чланови управног одбора у федералним установама социјалне заштите имају право на накнаду за свој рад.
(2) Влада Федерације ће својим прописом уредити питање висине накнаде из става (1) овога члана, услове за њезину исплату, као и друга питања од значаја.
(3) Средства за исплату накнаде из става (1) овога члана обезбјеђују се у буџету Федерације на позицији Федералног министарства рада и социјалне политике.
(4) У случајевима из члана 49. овога закона престаје и право на накнаду из става (1) овога члана.

Члан 51.
(Тијело надзора)

Тијело надзора федералних установа социјалне заштите је надзорни одбор.

Члан 52.
(Надлежности надзорног одбора)

(1) Надзорни одбор федералних установа социјалне заштите има сљедеће надлежности:
а) анализира и даје мишљење на извјештаје о пословању федералних установа социјалне заштите;
б) у обављању надзора над употребом средстава за рад, прегледа и даје мишљење на годишњи извјештај о пословању и годишњи обрачун федералних установа социјалне заштите;
ц) прегледа и провјерава уредност и законитост вођења пословних књига;
д) анализира и даје мишљење на једногодишње и трогодишње програме и планове рада и развоја федералне установе социјалне заштите у њиховом финансијском аспекту;
е) анализира и даје мишљење на инвестиционе одлуке и петогодишње планове капиталних улагања;
ф) анализира и даје мишљење на финансијске планове федералних установа социјалне заштите;
г) извјештава оснивача, управни одбор и директора о резултатима надзора над федералним установама социјалне заштите;
х) обавља друге послове из свог дјелокруга по налогу оснивача и надлежних федералних министарстава.
(2) Надлежност из тачке г) става (1) овога члана надзорни одбор федералних установа социјалне заштите проводи у роковима и према методологији коју ће прописати федерални министар рада и социјалне политике.

Члан 53.
(Именовање и разрјешење надзорног одбора)

(1) Надзорни одбор, као јединствено тијело надлежно за надзор над свим федералним установама социјалне заштите, именује и разрјешава Влада Федерације на период до четири године у складу с одредбама овога закона при чему поједини члан надзорног одбора може на исту позицију бити именован у највише два узастопна мандата.
(2) На приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике Влада Федерације доноси одлуку о расписивању јавног конкурса за именовање предсједника и чланова надзорног одбора федералних установа социјалне заштите, те именује комисију за провођење конкурсне процедуре.
(3) У састав комисије из става (2) овога члана именују се представници Владе Федерације, Федералног министарства рада и социјалне политике, Федералног министарства здравства, Федералног министарства правде и Федералног министарства образовања и науке.

Члан 54.
(Број чланова и састав надзорног одбора)

(1) Надзорни одбор федералних установа социјалне заштите састоји се од пет чланова.
(2) У надзорни одбор федералних установа социјалне заштите именују се искључиво стручна лица из области и звања утврђених посебним критеријима за именовање у надзорни одбор ових установа од којих су барем три економске струке.

Члан 55.
(Општи и посебни услови за избор чланова надзорног одбора)

(1) Сваки кандидат за именовање у надзорни одбор федералне установе социјалне заштите мора испуњавати опште услове утврђене федералним прописом о министарским, владиним и другим именовањима.
(2) У погледу испуњавања посебних критерија, сваки кандидат за именовање у надзорни одбор федералне установе социјалне заштите мора:
а) посједовати високу стручну спрему – VII степен стручне спреме, односно високо образовање првог циклуса (који се вреднује с 240 ЕCTS бодова) или другог или трећег циклуса Болоњског система студирања из области друштвених наука – смјер економија или право;
б) посједовати радни стаж у струци од најмање пет година након стицања високе стручне спреме;
ц) познавати прописе из области социјалне и дјечје заштите с посебним фокусом на дјелатност установа социјалне заштите и начин њиховог функционисања;
д) познавати садржај и начин рада тијела надзора у федералним установама социјалне заштите.
(3) Ближе услове у погледу поступка за доказивање испуњености општих и посебних услова за именовање у Надзорни одбор федералних установа социјалне заштите и потребне документације утврђује Влада Федерације на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике.

Члан 56.
(Запреке за именовање у надзорни одбор)

У надзорни одбор федералне установе социјалне заштите не може бити именовано лице:
а) које не посједује пословну и здравствену способност;
б) које је, према одредбама кривичног законодавства Босне и Херцеговине, осуђивано за сљедећа кривична дјела која су неспојива с обављањем дужности члана надзорног одбора јавне установе: кривична дјела против слободе и права човјека и грађанина, кривична дјела против интегритета Босне и Херцеговине, кривична дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, кривична дјела против привреде и јединства тржишта те кривична дјела из области царина, кривична дјела корупције и кривична дјела против службене и друге одговорне функције, кривична дјела против правосуђа, кривична дјела повреде ауторских права, кривична дјела против оружаних снага Босне и Херцеговине, те за дјела договора, припремања, удруживања и организованог криминала;
ц) које је, према одредбама кривичног законодавства Федерације, осуђивано за сљедећа кривична дјела која су неспојива с обављањем дужности члана надзорног одбора јавне установе: кривична дјела против уставног поретка Федерације, кривична дјела против живота и тијела, кривична дјела против слободе и права човјека и грађанина, кривична дјела тероризма, кривична дјела против сполне слободе и морала, кривична дјела против брака, породице и младежи, кривична дјела против здравља људи, кривична дјела против привреде, пословања и безбједности платног промета, кривична дјела из области пореза, кривична дјела против радних односа, кривична дјела против имовине, кривична дјела против опште безбједности људи и имовине, кривична дјела против правосуђа, кривична дјела против јавног реда и правног промета, кривична дјела подмићивања и кривична дјела против службене и друге одговорне дужности;
д) које је, према прописима о равноправности сполова, осуђивано за кривично дјело насиља, узнемиравања или сексуалног узнемиравања којим је угрозило мир, душевно здравље и физички интегритет жртве;
е) којему је, према прописима о заштити од породичног насиља, изречена мјера породично-правне заштите или заштитна мјера због породичног насиља;
ф) које је запосленик институције или је члан тијела које врши било који облик надзора над радом федералних установа социјалне заштите;
г) које се, према прописима о сукобу интереса, сматра изабраним страначким званичником, носитељем извршних функција или савјетником;
х) које је већ именовано на позицију члана у управном или надзорном одбору установе или завода, односно привредног друштва с већинским државним капиталом;
и) које има приватни финансијски интерес у федералној установи социјалне заштите у чије се надзорни одбор врши именовање.

Члан 57.
(Разрјешење чланова надзорног одбора)

(1) Чланови надзорног одбора федералних установа социјалне заштите за свој рад одговарају оснивачу и Влади Федерације.
(2) Мандат чланова надзорног одбора федералних установа социјалне заштите или његових појединих чланова престаје:
а) истеком периода на који су именовани;
б) разрјешењем од стране Владе Федерације;
ц) оставком;
д) смрћу;
е) стицањем услова за одлазак у пензију;
ф) губитком пословне способности или
г) ако наступе друге околности које су неспојиве с обављањем дужности члана надзорног одбора федералних установа социјалне заштите.
(3) Надзорни одбор федералних установа социјалне заштите или његови поједини чланови могу бити разријешени и прије истека мандата на који су именовани.
(4) Влада Федерације је дужна разријешити надзорни одбор федералне установе социјалне заштите или његове поједине чланове и прије истека мандата на који су именовани ако:
а) надзорни одбор то захтијева или поједини његов члан поднесе захтјев за своје разрјешење;
б) настане или се накнадно утврди постојање неких од разлога наведених у члану 56. овога закона;
ц) надзорни одбор или поједини његов члан поступају супротно закону или правилима федералне установе социјалне заштите;
д) надзорни одбор или његов поједини члан неоправдано не врше дужност дуже од шест мјесеци;
е) надзорни одбор или његов поједини члан у својем раду крше прописе и опште акте федералне установе социјалне заштите или неоправдано не проводе политику оснивача, те не реализују мјере и задужења Владе Федерације и надлежних федералних министарстава у складу с одредбама овога закона или поступају у супротности с њима;
ф) својим несавјесним или неправилним радом проузроче федералној установи социјалне заштите већу штету, занемарују или немарно обављају своју дужност тако да су настале или могу настати веће сметње у обављању дјелатности федералне установе социјалне заштите;
г) ако су налазима надлежних инспекција утврђене повреде прописа и општих аката федералне установе социјалне заштите или значајније неправилности у раду надзорног одбора или његових појединих чланова;
х) је члан надзорног одбора у међувремену правомоћно осуђен на казну затвора, односно ако је починио кривично дјело које га чини недостојним обављања функције члана надзорног одбора федералне установе социјалне заштите.
(5) Прије доношења рјешења о разрјешењу, Влада Федерације је дужна обавијестити надзорни одбор или појединог његовог члана о разлозима за разрјешење и дати им могућност да се о томе писмено изјасне.
(6) У случајевима пријевременог разрјешења, Влада Федерације је дужна именовати привремени надзорни одбор федералне установе социјалне заштите.
(7) Надзорни одбор федералне установе социјалне заштите или његов поједини члан могу бити разријешени прије истека мандата и у случају ако не заступају интересе федералне установе социјалне заштите, као и запосленика и корисника на начин утврђен овим законом и правилима федералне установе социјалне заштите.

Члан 58.
(Накнада за рад члановима надзорног одбора)

(1) Чланови надзорног одбора федералних установа социјалне заштите имају право на накнаду за свој рад.
(2) Влада Федерације ће својим прописом уредити питање висине накнаде из става (1) овога члана, услове за њезину исплату, као и друга питања од значаја.
(3) Средства за исплату накнаде из става (1) овога члана обезбјеђују се у буџету Федерације на позицији Федералног министарства рада и социјалне политике.
(4) У случајевима из члана 57. овога закона престаје и право на накнаду из става (1) овога члана.

Члан 59.
(Тијело руковођења)

Тијело руковођења у федералним установама социјалне заштите је директор.

Члан 60.
(Надлежности директора)

(1) Директор организује и руководи радом федералне установе социјалне заштите, заступа је и представља према трећим лицима и одговоран је за законитост њезиног рада.
(2) Директор федералне установе социјалне заштите има сљедеће надлежности:
а) предлаже управном одбору мјере за учинковито и законито обављање дјелатности ради којих је федерална установа социјалне заштите основана;
б) предлаже управном одбору унутрашњу организацију и систематизацију, основе планова рада и развоја и друге опште акте;
ц) извршава одлуке управног одбора;
д) одлучује о правима, обавезама и одговорностима радника из радног односа;
е) подноси управном одбору извјештај о финансијском пословању и
ф) врши друге послове у складу са законом и правилима федералне установе социјалне заштите.
(3) Директор је федералне установе социјалне заштите дужан обуставити од извршења општи акт који није у сагласности с овим или другим релевантним прописима, као и појединачни акт којим се наноси штета федералној установи социјалне заштите или друштвеној заједници и о томе обавијестити Федерално министарство рада и социјалне политике.
(4) Уколико Федерално министарство рада и социјалне политике у року од 30 дана од дана пријема обавјештења из става (3) овога члана не донесе рјешење о обустави и о томе не обавијести директора, обустављени се акт може извршити.
(5) Директор федералне установе социјалне заштите је наредбодавац за реализовање финансијског плана.
(6) Директор федералне установе социјалне заштите је одговоран управном одбору за резултате рада и финансијско пословање федералне установе социјалне заштите.

Члан 61.
(Именовање и разрјешење директора)

(1) Директора федералне установе социјалне заштите именује и разрјешава управни одбор на период до четири године уз претходно прибављену сагласност Владе Федерације у складу с одредбама овога закона.
(2) Управни одбор федералне установе социјалне заштите доноси одлуку о расписивању јавног конкурса за именовање директора, те именује комисију за провођење конкурсне процедуре.
(3) У састав комисије из става (2) овога члана именују се два члана из реда чланова управног одбора, два члана из реда стручних запосленика установе, те један члан у име Владе Федерације.

Члан 62.
(Посебни услови за избор директора)

(1) Сваки кандидат за именовање на позицију директора федералне установе социјалне заштите мора испуњавати опште услове утврђене федералним прописом о министарским, владиним и другим именовањима.
(2) У погледу испуњавања посебних критерија, сваки кандидат за именовање на позицију директора федералне установе социјалне заштите мора:
а) посједовати високу стручну спрему – VII степен стручне спреме, односно високо образовање првог циклуса (који се вреднује с 240 ЕCTS бодова) или другог или трећег циклуса Болоњског система студирања из области друштвених или медицинских наука;
б) посједовати радни стаж у струци од најмање пет година након стицања високе стручне спреме од чега минимално три године на руководећим позицијама;
ц) познавати прописе из области социјалне и дјечје заштите с посебним фокусом на дјелатност установа социјалне заштите и начин њиховог функционисања;
д) познавати садржај и начин рада директора у федералним установама социјалне заштите.
(2) Кандидат који буде изабран за директора федералне установе социјалне заштите дужан је у року од 30 дана од дана именовања доставити Влади Федерације на разматрање развојни план и програм за мандатни период.
(3) По истеку мандата исто лице може бити поновно именовано за директора у истој установи, а највише за још један мандатни период на начин предвиђен овим законом.
(4) Ближе услове у погледу поступка за доказивање испуњености општих и посебних услова за именовање на позицију директора федералне установе социјалне заштите и потребне документације утврђује Влада Федерације на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике.

Члан 63.
(Запреке за именовање на позицију директора)

На позицију директора федералне установе социјалне заштите не може бити именовано лице:
а) које не посједује пословну и здравствену способност;
б) које је, према одредбама кривичног законодавства Босне и Херцеговине, осуђивано за сљедећа кривична дјела која су неспојива с обављањем дужности директора јавне установе: кривична дјела против слободе и права човјека и грађанина, кривична дјела против интегритета Босне и Херцеговине, кривична дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, кривична дјела против привреде и јединства тржишта те кривична дјела из области царина, кривична дјела корупције и кривична дјела против службене и друге одговорне функције, кривична дјела против правосуђа, кривична дјела повреде ауторских права, кривична дјела против оружаних снага Босне и Херцеговине, те за дјела договора, припремања, удруживања и организованог криминала;
ц) које је, према одредбама кривичног законодавства Федерације, осуђивано за сљедећа кривична дјела која су неспојива с обављањем дужности директора јавне установе: кривична дјела против уставног поретка Федерације, кривична дјела против живота и тијела, кривична дјела против слободе и права човјека и грађанина, кривична дјела тероризма, кривична дјела против сполне слободе и морала, кривична дјела против брака, породице и младежи, кривична дјела против здравља људи, кривична дјела против привреде, пословања и безбједности платног промета, кривична дјела из области пореза, кривична дјела против радних односа, кривична дјела против имовине, кривична дјела против опште безбједности људи и имовине, кривична дјела против правосуђа, кривична дјела против јавног реда и правног промета, кривична дјела подмићивања и кривична дјела против службене и друге одговорне дужности;
д) које је, према прописима о равноправности сполова, осуђивано за кривично дјело насиља, узнемиравања или сексуалног узнемиравања којим је угрозило мир, душевно здравље и физички интегритет жртве;
е) којему је, према прописима о заштити од породичног насиља, изречена мјера породично-правне заштите или заштитна мјера због породичног насиља;
ф) које је запосленик институције или је члан тијела које врши било који облик надзора над радом федералних установа социјалне заштите;
г) које се, према прописима о сукобу интереса, сматра изабраним страначким званичником, носитељем извршних функција или савјетником;
х) које је већ именовано на позицију члана у управном или надзорном одбору установе или завода, односно привредног друштва с већинским државним капиталом;
и) које има приватни финансијски интерес у федералној установи социјалне заштите у којој се врши именовање на позицију.

Члан 64.
(Разрјешење директора)

(1) Мандат директора федералне установе социјалне заштите престаје:
а) истеком периода на који је именован;
б) разрјешењем од стране управног одбора федералне установе социјалне заштите;
ц) оставком;
д) смрћу;
е) стицањем услова за одлазак у пензију;
ф) губитком пословне способности или
г) ако наступе друге околности које су неспојиве с обављањем дужности директора федералне установе социјалне заштите.
(2) Директор федералне установе социјалне заштите може бити разријешен и прије истека мандата на који је именован.
(3) Управни је одбор дужан разријешити директора и прије истека мандата за који је именован ако:
а) то директор лично захтијева;
б) настане неки од разлога који по посебним прописима или прописима којима се уређују радни односи доводе до престанка уговора о раду;
ц) настане или се накнадно утврди постојање неких од разлога наведених у члану 63. овога закона;
д) не извршава уговорне обавезе према федералној установи социјалне заштите;
е) не проводи програм рада и развитка федералне установе социјалне заштите који је донио управни одбор;
ф) ако у обављању дјелатности федералне установе социјалне заштите настане неоправдани губитак;
г) у својем раду крши прописе и опште акте федералне установе социјалне заштите или неоправдано не проводи политику оснивача, те не реализује мјере и задужења управног одбора, Владе Федерације и надлежних федералних министарстава у складу с одредбама овога закона или поступа у супротности с њима;
х) својим несавјесним или неправилним радом проузрочи федералној установи социјалне заштите већу штету, занемарује или немарно обавља своју дужност тако да су настале или могу настати веће сметње у обављању дјелатности федералне установе социјалне заштите;
и) ако су налазима надлежних инспекција утврђене повреде прописа и општих аката федералне установе социјалне заштите или значајније неправилности у раду директора;
ј) је директор у међувремену правомоћно осуђен на казну затвора, односно ако је починио кривично дјело које га чини недостојним обављања функције директора федералне установе социјалне заштите.
(4) Ако управни одбор федералне установе социјалне заштите не разријеши директора у року од 30 дана од дана сазнања за неки од разлога из става (3) овога члана, рјешење о пријевременом разрјешењу директора може донијети Влада Федерације.
(5) Управни одбор мора, прије доношења рјешења о пријевременом разрјешењу, обавијестити директора о разлозима за разрјешење и дати му могућност да се о њему писмено изјасни.
(6) На рјешење о пријевременом разрјешењу директор федералне установе социјалне заштите може поднијети писани приговор Влади Федерације у року од осам дана од дана пријема рјешења о пријевременом разрјешењу.
(7) Влада Федерације се писаним путем очитује на приговор из става (6) овога члана у року од 15 дана од дана пријема приговора при чему тај приговор прихваћа или одбацује.
(8) Прихваћањем приговора из става (7) овога члана од стране Владе Федерације рјешење о пријевременом разрјешењу се поништава.
(9) У случајевима пријевременог разрјешења управни је одбор федералне установе социјалне заштите дужан о томе писаним путем извијестити Владу Федерације.

Члан 65.
(Плата директора)

(1) Директор федералне установе социјалне заштите има право на плату у складу с прописима из области радног законодавства.
(2) Плата из става (1) овога члана утврђује се у максималном износу до три просјечне исплаћене нето плате у Федерацији за претходну годину према податку Федералног завода за статистику.
(3) Висину плате из става (1) овога члана одлуком утврђује управни одбор у складу с финансијским могућностима федералне установе социјалне заштите.
(4) Плата из става (1) овога члана исплаћује се из средстава федералне установе социјалне заштите.
(5) У складу с прописима из области радног законодавства, предсједавајући управног одбора с именованим директорем федералне установе социјалне заштите потписује уговор којим се детаљније уређују питања из радног односа.
(6) На нацрт одлуке из става (3) и уговора из става (5) овога члана прибавља се мишљење Федералног министарства рада и социјалне политике у погледу њихове усклађености с одредбама овога закона као и важећих прописа из области радног законодавства.

VI. ФИНАНСИРАЊЕ ФЕДЕРАЛНИХ УСТАНОВА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Члан 66.
(Финансирање федералних установа социјалне заштите)

(1) Финансирање федералних установа социјалне заштите врши се:
а) из накнада за пружене услуге;
б) из буџета Федерације у складу с федералним прописима о припадности јавних прихода;
ц) из субвенција, донација и других извора.
(2) Средствима из тачке б) овога члана суфинансира се текуће пословање оних федералних установа социјалне заштите које из прихода остварених на основу пружених услуга нису у могућности обезбиједити своје редовито функционисање, као и капиталне инвестиције усмјерене на обезбјеђење неопходних инфраструктурних услова за функционисање федералних установа социјалне заштите, социјално збрињавање и оспособљавање смјештених корисника за самосталан живот и рад према њиховим могућностима, те провођење радне активности смјештених корисника.
(3) Посебни услови и начин додјеле средстава из тачке б) става (1) овога члана, као и обавезе њихових крајњих корисника утврђују се годишњим програмом утрошка средстава који доноси Влада Федерације на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике уз претходно прибављено мишљење Федералног министарства финансија.
(4) Надзор над намјенским утрошком средстава из става (3) овога члана врши Федерално министарство рада и социјалне политике у складу са својим надлежностима, односно надлежни органи инспекцијског надзора.
(5) Федералне установе социјалне заштите дужне су успоставити јавни регистар субвенција и донација из тачке ц) става (1) овога члана.
(6) Садржај и начин вођења регистра из става (2) овога члана прописат ће федерални министар рада и социјалне политике уз претходно прибављено мишљење федералног министра финансија.

Члан 67.
(Финансирање накнада за пружене услуге)

(1) Финансирање накнада за пружене услуге у смислу овога закона сносе физичка или правна лица која су дјелимично или у потпуности пристала сносити трошкове смјештаја што се регулише појединачним уговором између тог лица и федералне установе социјалне заштите у коју се врши смјештај.
(2) Уколико се смјештај у установу врши на захтјев органа старатељства, уговор из става (1) овога члана потписују надлежно кантонално министарство као финансијер, орган старатељства и федерална установа социјалне заштите у коју се врши смјештај.

Члан 68.
(Кориштење средстава)

(1) Средства из члана 66. овога закона користе се за:
а) трошкове плата и осталих личних примања запосленика;
б) трошкове социјалног збрињавања и социјалне подршке корисника у складу с одредбама овога закона;
ц) трошкове здравствене његе корисника у складу с одредбама овога закона;
д) трошкове одгоја и образовања корисника у складу с одредбама овога закона;
е) трошкове изградње, куповине и одржавања објеката федералних установа социјалне заштите;
ф) остале материјалне и нематеријалне трошкове у складу са законом.
(2) Федерални министар рада и социјалне политике, у консултацијама с федералним установама социјалне заштите, доноси пропис којим ће утврдити јединствене стандарде за утврђивање висине плаћа и осталих личних примања запосленика из тачке а) става (1) овога члана.

Члан 69.
(Финансијско пословање федералних установа социјалне заштите)

(1) Средства за обављање дјелатности федералних установа социјалне заштите обезбјеђују се према одредбама овога закона и других релевантних прописа.
(2) Приходи и средства за финансирање расхода за обављање дјелатности према одредбама овога закона и њихов распоред утврђују се финансијским планом федералних установа социјалне заштите.
(3) Финансијско пословање федералних установа социјалне заштите обавља се преко трансакцијских рачуна који се посебно отварају за:
а) уплату накнада за пружене услуге;
б) уплату субвенција, донација и средстава из других извора која нису стечена бављењем основном или допунском дјелатношћу и
ц) уплату вишка прихода над расходима.
(4) Федералне установе социјалне заштите воде финансијско пословање, односно финансијско извјештавање и пословне књиге по аналитичком контном плану за буџет и буџетске кориснике Федерације.
(5) Вишак прихода над расходима федералне установе социјалне заштите користе за обављање и развијање своје дјелатности о чему посебну одлуку, на приједлог директора и уз претходно прибављено мишљење надзорног одбора, доноси управни одбор.
(6) Вишак расхода над приходима федералне установе социјалне заштите покривају нераспоређеним вишком прихода из претходног периода, мјерама штедње, обезбјеђењем додатних извора прихода или другим законски допуштеним мјерама.
(7) Одлуку о начину покривања расхода који су до 10% виши од укупно остварених прихода доноси, на приједлог директора и уз претходно прибављено мишљење надзорног одбора, управни одбор федералне установе социјалне заштите у року од 30 дана од дана сачињавања завршног обрачуна.
(8) У случајевима када расходи прелазе 10% укупно остварених прихода, федерална установа социјалне заштите дужна је у року од 30 дана од дана сачињавања завршног обрачуна израдити приједлог плана финансијског консолидовања којим ће утврдити начин покривања вишка расхода над приходима.
(9) Приједлог плана из става (7) овога члана федерална установа социјалне заштите доставља Влади Федерације на разматрање и давање сагласности заједно с претходно прибављеним мишљењима надзорног одбора и Федералног министарства финансија.
(10) Тек након добивања претходне сагласности од стране Владе Федерације управни одбор федералне установе социјалне заштите може донијети план финансијског консолидовања из става (7) овога члана.
(11) О датој сагласности из става (8) овога члана Влада Федерације је дужна извијестити оснивача.

Члан 70.
(Цијене пружених услуга)

(1) Управни одбор федералне установе социјалне заштите једном годишње одлуком утврђује цијену за пружене услуге смјештаја и третмана корисника према јединственој методологији, коју прописује федерални министар рада и социјалне политике након обављених консултација с Федералним министарством здравства, Федералним министарством образовања и науке и Федералним министарством правде, те уз претходно прибављено мишљење федералног министра финансија.
(2) Цијена из става (1) овога члана утврђује се посебно за сваки степен подршке и то у сљедећим сегментима:
а) у сегменту социјалног збрињавања и социјалне подршке;
б) у сегменту здравствене његе и
ц) у сегменту одгоја и образовања.
(3) Сва питања везана за цијене из става (2) овога члана регулишу се посебним уговорима између федералних установа социјалне заштите и физичких или правних лица која дјелимично или у потпуности сносе трошкове смјештаја.

Члан 71.
(Регистар капиталних инвестиција и набавке сталних средстава)

(1) Федералне установе социјалне заштите се дужне успоставити јавни регистар капиталних инвестиција и набавке сталних средстава.
(2) Садржај и начин вођења регистра из става (1) овога члана прописат ће федерални министар рада и социјалне политике уз претходно прибављено мишљење федералног министра финансија.

Члан 72.
(Ревизија финансијског пословања)

(1) У складу с одредбама федералних прописа о ревизији институција, финансијске ревизије и ревизије учинка пословања федералних установа социјалне заштите проводе се према годишњим плановима ревизије.
(2) Финансијске ревизије и ревизије учинка из става (1) овога члана врши Уред за ревизију институција у Федерацији Босне и Херцеговине.

VII. НАДЗОР НАД РАДОМ ФЕДЕРАЛНИХ УСТАНОВА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Члан 73.
(Провођење надзора над радом федералних установа социјалне заштите)

Надзор над радом федералних установа социјалне заштите проводи се кроз унутрашњи, стручни и инспекцијски надзор.

Члан 74.
(Организовање унутрашњег надзора)

(1) Унутрашњи надзор организују и проводе федералне установе социјалне заштите над радом својих организационих јединица и запослених радника с циљем унапређивања дјелатности и рада појединих организационих јединица, праћења стручног рада у погледу заштите права и интереса смјештених корисника, те правовременог отклањања уочених неправилности у раду стручних радника које се односе на повреду позитивних прописа у извршавању њихових задаћа или правила поједине струке.
(2) Унутрашњи надзор проводи се на основу општег акта федералне установе социјалне заштите и годишњег плана и програма провођења унутрашњег надзора.
(3) Општим актом из става (2) овога члана утврђује се начин обављања унутрашњег надзора.
(4) Федерална установа социјалне заштите дужна је најкасније до 31. децембра текуће године за сљедећу годину израдити годишњи план и програм провођења унутрашњег надзора.

Члан 75.
(Садржај и врсте стручног надзора)

(1) Стручни надзор у смислу овога закона обухвата:
а) непосредан преглед опреме и простора у односу на прописане услове у којима се пружају социјалне, здравствене и одгојно-образовне услуге;
б) непосредан увид у вођење прописане евиденције и документације;
ц) непосредан увид у број и структуру запослених радника у односу на прописане услове;
д) непосредан увид у рад стручних радника с корисницима с посебним фокусом на кориштене методе стручног рада;
е) непосредан увид у рад стручних тијела федералних установа социјалне заштите;
ф) оцјену квалитете и обима услуга стручног рада.
(2) Стручни надзор обавља се као редовни и ванредни стручни надзор, те као општи и посебни стручни надзор.
(3) Редовни стручни надзор проводи се у складу с годишњим програмом редовног стручног надзора који доноси федерални министар рада и социјалне политике.
(4) Ванредни стручни надзор проводи се на основу поднеска корисника, чланова породице корисника или законског заступника корисника, тијела управљања, радника, органа државне управе и других правних и физичких лица.
(5) Ванредни стручни надзор проводи се и у другим случајевима у којима надлежна федерална министарства према одредбама овога закона оцијене да је то потребно.
(6) Општи стручни надзор проводи се над испуњавањем услова у погледу простора и опреме, бројем и врстом стручних и других радника, те стручним тијелима федералних установа социјалне заштите.
(7) Посебни стручни надзор проводи се према категоријама смјештених корисника, врстама услуга које се пружају и дјелатности установа социјалне заштите.

Члан 76.
(Тијело надлежно за провођење стручног надзора)

(1) Стручни надзор над радом федералних установа социјалне заштите врши посебна комисија коју формира федерални министар рада и социјалне политике од стручних лица с Листе стручних надзорника у федералним установама социјалне заштите коју утврђује Влада Федерације на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике.
(2) Стручни надзорници из става (1) овога члана су лица професионалне оријентације која имају стручно звање, искуство и друге компетенције потребне за обављање послова стручног надзора у установи, а у односу на њену дјелатност и категорије смјештених корисника.
(3) Приликом провођења стручног надзора, комисија из става (1) овога члана је овлаштена давати препоруке о начину отклањања уочених недостатака, а у случају постојања непосредне опасности за здравље или живот људи може наложити мјере за отклањање утврђених неправилности у одређеном року о чему обавјештава надлежну инспекцију.
(4) Комисија је самостална у обављању послова стручног надзора, у оквиру права и дужности утврђених овим законом, као и рјешењем о именовању донесеним од стране федералног министра рада и социјалне политике.
(5) Комисија из става (1) овога члана доказује своје службено својство рјешењем о именовању донесеним од стране федералног министра рада и социјалне политике.
(6) Федерални министар рада и социјалне политике ће, уз претходно прибављено мишљење федералног министра здравства, федералног министра образовања и науке и федералног министра правде, донијети пропис о вршењу стручног надзора над федералним установама социјалне заштите којим ће детаљније уредити начин и садржај провођења стручног надзора, опште и посебне критерије за одабир стручних надзорника, форму и садржај листе стручних надзорника, начин формирања комисије за провођење стручног надзора, садржај записника о проведеном стручном надзору, садржај евиденције о проведеним стручним надзорима и датим препорукама и наложеним мјерама, као и друга питања значајна за обављање стручног надзора над федералним установама социјалне заштите.
(7) Средства за провођење стручног надзора над федералним установама социјалне заштите обезбјеђују се у буџету Федерације на позицији Федералног министарства рада и социјалне политике.

Члан 77.
(Садржај инспекцијског надзора)

Инспекцијски надзор подразумијева надзор над законитошћу рада федералних установа социјалне заштите и проводи се кроз подузимање инспекцијских радњи на утврђивању чињеничног стања у погледу провођења закона и других прописа код субјекта надзора, подузимање превентивних мјера у складу с овим законом и другим прописима, подузимање корективних мјера, односно налагање управних мјера ради спречавања и отклањања незаконитости у провођењу овога и других закона, те кроз подузимање других мјера и радњи утврђених прописима о инспекцијама као и другим релевантним прописима.

Члан 78.
(Надлежни органи инспекцијског надзора)

(1) Инспекцијски надзор над законитошћу рада федералних установа социјалне заштите, у складу с одредбама овога закона, врши Федерална управа за инспекцијске послове путем надлежних федералних инспектора, односно кантонални орган за инспекцијске послове путем надлежних кантоналних инспектора у дијелу који се односи на одгој и образовање.
(2) Зависно од дјелатности и области на коју се односи, инспекцијски надзор над законитошћу рада федералних установа социјалне заштите проводе:
а) федерални инспектори социјалне и дјечје заштите у дијелу примјене прописа из области социјалне и дјечје заштите;
б) федерални здравствени инспектори у дијелу пружања здравствене његе и организовања здравствене заштите;
ц) федерални фармацеутски инспектори у дијелу организовања апотекарске дјелатности;
д) федерални инспектори рада у дијелу који се односи на радно законодавство;
е) кантонални просвјетни инспектори у дијелу који се односи на организовање одгоја и образовања;
ф) остали федерални и кантонални инспектори у складу са својим надлежностима утврђеним важећим Законом о инспекцијама Федерације Босне и Херцеговине.
(3) У провођењу својих надлежности, органи из става (1) овога члана међусобно се информишу и сарађују на реализовању подузетих мјера и радњи, пружају непосредну помоћ једни другима и подузимају заједничке активности неопходне за квалитетан инспекцијски надзор над провођењем овога закона.

Члан 79.
(Инспекцијске надлежности)

(1) Поред послова утврђених Законом о инспекцијама Федерације Босне и Херцеговине, федерални и кантонални инспектори из члана 78. овога закона (у даљем тексту: надлежни федерални и кантонални инспектори) обављају и сљедеће послове:
а) врше надзор над обављањем основне и допунске дјелатности за коју су федералне установе социјалне заштите регистроване и подузимају мјере за њено квалитетно обављање;
б) надзиру законитост рада федералних установа социјалне заштите и стручних радника у обављању њихове регистроване дјелатности;
ц) надзиру провођење законом утврђене обавезе доношења интерних аката, као и њихову усклађеност с релевантним прописима;
д) врше надзор над правовременим доношењем програма рада и финансијских планова, као и над правовременим извјештавањем оснивача и Владе Федерације о раду и финансијском пословању;
е) разматрају поднеске правних и физичких лица којима се захтијева надзор над федералним установама социјалне заштите, те на основу њихове оправданости и основаности подузимају адекватне радње о чему писмено обавјештавају подносиоца;
ф) подузимају превентивне активности у циљу спречавања наступања штетних посљедица због недостатка и неправилности у провођењу овога закона и прописа донијетих на основу њега.
(2) Превентивне активности из става (1) тачка д) овога члана надлежни федерални и кантонални инспектори налажу рјешењем.

Члан 80.
(Инспекцијске мјере)

(1) При обављању инспекцијског надзора утврђеног одредбама овога закона, надлежни федерални и кантонални инспектори, поред надлежности утврђених Законом о инспекцијама Федерације Босне и Херцеговине, имају право и обавезу потпуно или дјелимично забранити пружање одређене услуге федералним установама социјалне заштите ако:
а) не испуњавају прописане услове у погледу простора, опреме и кадра на начин како је то прописано овим законом и актима донесеним на основу њега;
б) обављају дјелатност супротно одредбама овога закона и аката донесених на основу њега;
ц) приме на смјештај и третман корисника који по одредбама овога закона није дефинисан као корисник њихових услуга;
д) не осигурају квалитетну и потпуну услугу на начин како је то прописано овим законом и актима донесеним на основу њега;
е) учине битне пропусте у третману корисника њихових услуга;
ф) не посједују потпуну документацију о кориснику и не воде тачну и уредну евиденцију коју су, у складу с одредбама овога закона и других релевантних прописа, дужни водити;
г) не изврше препоруке и мјере донесене у оквиру стручног надзора из става (3) члана 76. овога закона;
х) из других разлога утврђених релевантним прописима.
(2) О утврђеним чињеницама из става (1) овога члана надлежни федерални и кантонални инспектори доносе рјешење о привременој забрани рада, односно обављања регистроване дјелатности док се уочени недостаци не отклоне.

Члан 81.
(Усмено рјешење)

(1) Приликом обављања инспекцијских послова надлежни федерални и кантонални инспектори могу издати и усмено рјешење за извршење одређених мјера када:
а) опасност за здравље или живот људи захтјева да се одређена мјера подузме одмах и без одгађања;
б) постоји опасност од прикривања, замјене или уништења доказа, уколико се мјера одмах не подузме.
(2) Надлежни федерални и кантонални инспектори могу наредити извршење усменог рјешења одмах.
(3) Жалба не одлаже извршење рјешења у случајевима из става (1) овога члана.
(4) Усмено се рјешење мора унијети у записник о обављеном инспекцијском надзору.
(5) Надлежни федерални и кантонални инспектори су обавезни издати писмени отправак рјешења у року од три дана од дана уписа изречене мјере у записник о обављеном инспекцијском надзору.

Члан 82.
(Покретање одговарајућег поступка)

(1) Ако надлежни федерални и кантонални инспектори посумњају да је повредом прописа учињен прекршај или кривично дјело обавезни су, уз рјешење за чије су доношење надлежни, без одгађања, а најкасније у року од 15 дана од дана завршетка инспекцијског надзора, заједно с утврђеним чињеницама које су одлучујуће за подузимање мјера, поднијети захтјев за покретање прекршајног, односно пријаву за покретање кривичног поступка.
(2) Надлежни орган којем је поднесен захтјев, односно пријава из става (1) овога члана обавезно је о исходу поступка обавијестити Владу Федерације и надлежна федерална министарства.

VIII. ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 83.
(Новчана казна за федералну установу социјалне заштите)

Новчаном казном у износу од 2.000,00 КМ до 10.000,00 КМ казнит ће се за прекршај федералну установу социјалне заштите уколико:
а) прими на смјештај лице које није дефинисано као корисник услуге смјештаја у федералним установама социјалне заштите како је то утврђено одредбама из чл. 13., 14., 15., 16. и 17. овога закона;
б) буде обављала дјелатност противно одредбама овога закона и проведбеног прописа из члана 21. Закона;
ц) не буде подузела све техничке и организационе мјере на заштити података који се односе на идентитет смјештених лица и заштиту личних података како је то утврђено чланом 32. овога закона;
д) не буде успоставила и водила евиденцију о лицима која се налазе на смјештају на начин како је то утврђено овим законом и проведбеним прописом из члана 35. Закона;
е) у свом раду не буде примјењивала посебне стандарде и кр