Прихваћена Стратегија дугорочне обнове зграда у ФБиХ за период до 2050. године: Циљ је висока енергијска ефикасност и смањење загађења

Влада Федерације БиХ, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, донијела је закључак о прихватању Стратегије дугорочне обнове зграда у Федерацији БиХ за период до 2050. године. Влада ће ову стратегију доставити Парламенту ФБиХ ради разматрања и доношења. Ради се о развојном документу који представља стратешко опредјељење на захтјеве енергетске транзиције и ублажавање посљедица климатских промјена. Обнова зграда с циљем повећања енергијске ефикасности и смањења емисија ЦО2 представља развојни фокус овог документа.

У образложењу је наведено да ће Влада Федерације БиХ, доношењем и имплементацијом Стратегије, дати пуни допринос побољшању кључних макроекономских индикатора као што су раст БДП-а, затим запослености, као и животног стандарда грађана, те смањење трговинског дефицита. Законски основ за прихватање Стратегије садржан је у директивама Европске уније о енергијској ефикасности и о енергијским карактеристикама зграда, чија проведба је обавезна у складу са Уговором о оснивању Енергетске заједнице, Акционим планом за енергијску ефикасност ФБиХ и Одлуком о изради секторске Стратегије дугорочне обнове зграда у ФБиХ.

У разлозима за доношење, наводи се да се ова стратегија базира на пројекцији енергетског сектора из Интегрираног плана за енергију и климу БиХ, представљајући његов проведбени документ за компоненту енергијска ефикасност. Између осталог, дефинирана су стратешка опредјељења спрам дугорочне обнове зграда у ФБиХ за период до 2050. године, укључујући опредјељења за три десетогодишња периода до 2030., 2040. и 2050., а с циљем енергијски високоефикасног и декарбонизираног фонда зграда до 2050. године.

Образлажно је да обнова стамбених и нестамбених зграда примјеном мјера енергијске ефикасности продуцира мање губитке енергије, односно смањење потребе за енергијом, а чиме се генерирају уштеде у буџетима (јавним и приватним) и постиже смањење емисија ЦО2. Надаље, интензивна обнова доприноси повећаном запошљавању кроз развој грађевинског сектора (инжењерске услуге, производња грађевинских материјала и производа, те грађевинске оперативе), те се повећава вриједност и животни вијек обновљених зграда, комфор и квалитета унутрашњег зрака.

Такођер, наглашено је да је на путу наше земље ка ЕУ неопходно боље кориштење фондова ЕУ за финансирање развојних приоритета. Стога се напомиње и да је постојање стратешких докумената који артикулирају развојне приоритете, један од кључних предуслова за приступ и кориштење ЕУ фондова.

Стратегијом је дефинирана и процјена потребних улагања, за што је истакнуто да ће бити потребно користити све расположиве изворе финансирања попут буџета различитих нивоа власти, доступних фондова ЕУ, улагања компанија - пружаоца енергетских услуга, затим улагања из система обавеза енергетских уштеда, као и јавно-приватног партнерства, те повлаштених зајмова.