53. сједница Владе Федерације БиХ

Вијећу Министара БиХ упућена Иницијатива за покретање разговора и активности на закључивању Споразума о слободној трговини са Сједињеним Америчким Државама

Влада Федерације Босне и Херцеговине данас је на сједници у Тузли, на приједлог премијера Федерације БиХ Нермина Никшића, Закључком прихватила Информацију о импликацијама најављеног увођења царина Сједињених Америчких Држава према Босни и Херцеговини са Иницијативом о покретању разговора и активности на закључивању Споразума о слободној трговини са Сједињеним Америчким Државама. Федерални премијер је задужен да потпише текст Иницијативе коју ће Генерални секретаријат Владе Федерације БиХ потом упутити Вијећу министара Босне и Херцеговине.

Иницијативом се тражи од предсједавајуће Вијећа министара Босне и Херцеговине, да у складу са својим надлежностима, односно надлежностима Вијећа министара Босне и Херцеговине, покрене активности око потенцијалног закључивања Споразума о слободној трговини са Сједињеним Америчким Државама, уз уважавање одредби Споразума о стабилизацији и придруживању, те других докумената који уређују права и обавезе Босне и Херцеговине према Европској унији.

У прихваћеној Информацији о импликацијама најављеног увођења царина Сједињених Америчких Држава према Босни и Херцеговини, између осталог, се подсјећа да су Сједињене Америчке Државе 2. априла 2025. године увеле царине од десет посто на све увезене робе, те посебне царинске стопе за државе са којима имају вањскотрговински дефицит, укључујући и Босну и Херцеговину за чије производе је предложено увођење царине од 35 посто. Такођер је констатовано да су САД 9. априла 2025. године суспендовале нове царине на 90 дана.

У Информацији је наведено да подаци о обиму размјене са САД, у односу на укупну вањскотрговинску размјену БиХ, указују да она чини око један посто, те да је укупан извоз у 2024. години у САД износио 234,5 милиона КМ, док је у истом временском интервалу увоз износио 190 милиона КМ. Подаци обрађени према Еуростат методологији показују да у размјени са САД имамо вањскотрговински дефицит, а не суфицит.

Наведено је и да су предметне царине, без обзира што су суспендоване на период од 90 дана, самом најавом створиле додатни притисак на свјетску привреду, те да ће слиједом тога, уколико би исте и званично ступиле на снагу, проузроковати негативне директне и индиректне утицаје и на привреду БиХ. Појашњено је да ће се директни утицај огледати у негативним импликацијама по одређене индустријске секторе, у првом плану намјенску индустрију, а затим металску и електро индустрију, хемијску индустрију, те мањим обимом и прехрамбену и дрвну индустрију. Индиректни утицај ће обимом бити доста већи с обзиром да се ради о царинама према Европској унији нашем најзначајнијем трговинском партнеру, што ће се рефлектовати додатним смањењем потражње за нашим производима и услугама.

Не прејудицирајући поновно активацију спорних царина, сматра се да је неопходно у што краћем року подузети активности, које ће бити усмјерене на изналажење обострано корисних рјешења с обзиром да су САД један од наших највећих савезника, те искрени пријатељ.

Пет милиона КМ за реконструкцију магистралног вреловода у Тузли

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије донијела Одлуку којом се усваја Програм утрошка средстава утврђених Буџетом Федерације БиХ за 2025. годину овом министарству, у оквиру Капиталних трансфера јавним предузећима, за реализацију Пројекта реконструкције магистралног вреловода - Град Тузла, у износу од 5.000.000 КМ.

Корисник средстава по овом програму је Централно гријање д.д. Тузла. Средства су намијењена за реконструкцију првог дијела друге фазе магистралног вреловода, која обухвата дионицу између ограде ТЕ Тузла и коморе Сипорекс, односно за набавку машинских, грађевинских и електро радова.

Образложено је да је укупна вриједност овог пројекта процијењена на 19.868.054 КМ, а потпуном реализацијом реконструкције овог вреловода стварају се предуслови за прикључење на систем даљинског гријања нових 14.000 становника, односно 3.500 домаћинстава, те се омогућава изградња нових стамбено пословних објеката, продужује вијек трајања система даљинског гријања и у коначници смањују губици енергије у транспорту.

Пројект је у складу са Стратегијом развоја Федерације БиХ 2021-2027. година, а с обзиром на то да се ради о великој инвестицији, реконструкција овог магистралног вреловода у дужини од око 1.800 метара подијељена је у двије фазе.

С циљем реализације прве фазе, Влада Федерације БиХ прошле године је донијела Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава утврђених Буџетом ФБиХ за 2024. годину за реализацију Пројекта реконструкције магистралног вреловода - Град Тузла у износу од десет милиона КМ.

Како би се почело и са реализацијом друге фазе која се односи на извођење радова на машинској монтажи предизолираног цјевовода, те грађевинских радова (демонтажа постојећег цјевовода, монтажа бетонских чврстих тачака, облагање цијеви пијеском и затрпавање рова), као и електро радове (спајање сигналних водича), Влада ФБиХ се опредијелила да и у овогодишњем федералном буџету предвиди средства у износу од 5.000.000 КМ.

У Програму се наводи да би се изградњом и реконструкцијом магистралног вреловода остварио фукционални циљ повећања запремине укупног система даљинског гријања Града Тузла, којим би се омогућило ширење мреже даљинског гријања на насеља која тренутно нису спојена на систем (Худеч, Молухе и других). Додатно би се омогућио рад пумпи мрежне воде са значајно нижим притисцима чиме би се директно смањила потрошња електричне енергије. Истакнуто је и да се реализацијом овог пројекта смањује аерозагађење у Тузли, те повећава енергетска ефикасност система даљинског гријања.

Два милиона КМ гранта за дугорочно финансирање пројеката кориштења обновљивих извора енергије 

Влада Федерације БиХ донијела је данас, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, Одлуку којом је усвојен Програм утрошка средстава с текућих трансфера за субвенције приватним предузећима и подузетницима за дугорочно финансирање пројеката кориштења обновљивих извора енергије - производња електричне енергије за властите потребе путем додјеле грант средстава, уз кредитна средства Развојне банке Федерације БиХ у износу од 2.000.000 КМ. Ова средства су утврђена Буџетом Федерације БиХ за 2025. годину.

У Програму утрошка средстава, који је саставни дио данас усвојене одлуке, утврђено је да средства предвиђена за додјелу по овом програму чине грант средства одобрена Буџетом Федерације БиХ за 2025. годину у укупном износу од 2.000.000 КМ, те кредитна средства Развојне банке у износу од око 11.000.000 КМ.

Програмом је, између осталог, наведено да је основни циљ овог програма подршка у провођењу мјера за кориштење обновљивих извора енергије који ће у производним погонима довести до повећања енергијске самосталности која се огледа кроз смањење потрошње испоручене електричне енергије у односу на потрошњу испоручене енергије прије провођења мјера, затим смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, те сигурнијег снабдијевања енергијом.

Корисници средстава по овом програму су приватна привредна друштва, са сједиштем у Федерацији БиХ, која послују у складу са Законом о привредним друштвима, с тим да се под појмом „приватно привредно друштво“ по овом Програму подразумијева оно привредно друштво у чијем основном капиталу је учешће приватног капитала 100 посто, односно која у власничкој структури немају удио јавног капитала или гласачких права јавног капитала.

Кључни очекивани ефекти Програма су унапређење енергијске ефикасности и еколошких аспеката производње (убрзање зелене транзиције), те повећање енергијске неовисности и повећање конкурентности. Провођење овог програма треба афирмирати кориштење обновљивих извора енергије и подстицање примјене мјера енергијске ефикасности.

Овај Програм траје до утрошка грант средстава осигураних Буџетом Федерације БиХ за 2025. годину, односно до краја фискалне године, а активности које се односе на доношење и реализацију одлука о додјели кредитних средстава за привредна друштва, а које су започете по Програму за 2025. годину трају до њихове коначне реализације.

Сагласност на меморандуме о сарадњи на изградњи гасних интерконекција у Федерацији БиХ

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије донијела одлуке којима се даје сагласност на четири меморандума о разумијевању и сарадњи, а који се односе на изградњу гасних интерконекција у Федерацији БиХ, чиме се отварају нове могућности за енергетску сигурност земље.

Ријеч је о меморандумима о сарадњи између Федералног министарства енергије, рударства и индустрије и влада Унско-санског кантона (за пројект “Западна интерконекција Босна и Херцеговина-Република Хрватска”), Тузланског кантона (за пројект „Гасификација Тузланског кантона“) и Посавског кантона (за пројект „Гасификација Посавског кантона“), као и Владе Брчко Дистрикта БиХ (за пројект „Гасификација Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине“).

Ови меморандуми послужит ће као опћи оквир за институционалну сарадњу, а олакшат ће даљње разматрање и развијање специфичних елемената и дијелова пројеката. Њихова сврха је успостављање ефикасног механизма сарадње и узајамне координације о питањима која су од заједничког интереса, те дефинисање оквира, начела и модалитета сарадње, а ради ефикасног функционисања и остваривања заједничких циљева.

Приоритет изградње гасовода за Федерацију БиХ обухвата и Западну интерконекцију на високом фокусу развоја, као и активности на пољу диверзификације извора, али и добавних праваца гаса ради обезбјеђења сигурности и повећања важности природног гаса као енергента.

За потписивање ових меморандума овлашћује се федерални министар енергије, рударства и индустрије.

Како је наведено Федерално министарство енергије, рударства и индустрије предложило је давање сагласности на ове меморнадуме узимајући у обзир приоритете кључних енергетских стратешких смјерница БиХ с јасно постављаним циљевима и приоритетима за проведбу у наредним годинама, при томе имајући у виду начела слободног тржишта и тржишних фактора који се не могу централно контролисати, као и да су јасне стратешке смјернице овог документа подлога за пријаву и повлачење, међу осталим, ИПА и WБИФ средстава за енергетику у БиХ, те и за привлачење других инвеститора у енергетски сектор. Такођер, с обзиром на уставне надлежности, Федерација БиХ и владе кантона и Брчко Дистрикта БиХ, сложени инфраструктурни пројекти се могу остварити само међусобном сарадњом и договором релевантних носилаца активности, намјера је да се заједничким снагама и здруженим напорима потписници укључе у активности за унапрјеђење енергетског окружења.

О наставку изградње путне инфраструктуре

Влада Федерације БиХ данас се упознала са информацијама Федералног министарства промета и комуникација које се односе на изградњу дионица Коридора Вц и аутоцесте Орашје – Тузла.

Усвојена је Информација о имплементацији пројекта „Изградња аутоцесте Орашје – Тузла“, дионица Орашје – Дистрикт Брчко (Лот 1). Закључком је дата сагласност ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар да буде имплементатор израде пројектно-техничке документације и изградње за комплетну трасу будуће дионице аутоцесте Орашје - Дистрикт Брчко (Лот 1), до граничног пријелаза Орашје, а у складу са просторним планом Посавског кантона. Влада Федерације БиХ задужила је јавна предузећа Цесте ФБиХ д.о.о. Сарајево и Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар да споразумно дефинирају међусобне односе и обавезе, а с циљем ефикасне имплементације овог пројекта.

Прихваћена је и Информација у вези недостајућих средстава за изградњу дионица аутоцесте на Коридору Вц дионица Медаково – Поприкуше, поддионица Озимице - Поприкуше. Свјесни раста цијена Влада Федерације БиХ исказује опредјељење за наставак реализације стратешког пројекта изградње аутоцесте на Коридору Вц дионица Медаково – Поприкуше поддионица Озимице – Поприкуше, те ће у сарадњи са кредиторима у наредном периоду подузети потребне активности с циљем осигурања недостајућих средстава.